Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Nju me naučija vra-Zakarija. — Nemoj izgovarati „vra“, stotinu sam ti puta to rekâ!... Nisi ti bolan, više težak!... A je li ti kazâ
— E, to te sami bog prosvitlija i naučija! — viknu knez ustajući. — E, zlatno moje dite... ali ne pet nego dvajest, Ive, kruno moja!
Bakonja se ponovo razvedri. — Odi, Butre, de! Ajd’ da vidim jesi li naučija. Dijete sjede do njega i poče čavrljati iz časlovca. Tako je trajalo duže od jednoga časa.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! A šegrt Pote ga gleda blesasto i pipa glavu, i gleda da se nije i krv prolila. — Kude si gu čuja i naučija, ete, tuj pesnu, ešeku nijedan palilulski?!...
— Od koga si gu, zbori, bre, naučija?! — opet ga pita kalfa Kote, ali ne dobija odgovora. — Ti li će za Zonu pesnu da poješ?!...
— He, — snebiva se Mane, a utanjio glasom još više. — Ima si čovek keif i na ništo što je pološe... naučija se... — Ha! — odobrava Zamfir. — Aškoljs’n za taj reč!... Ovuja mušljiku imam si... znaš od koje vreme gu imam?
— Ete, toj si je, alis što ti otoičke reče: „Ima si čovek keif i na ništo pološe... naučija se!“ Vide li? Ne čuri mi se. Keif si nemam na drugu... Isti taj duvan, ama, neje ta ista mušljika!