Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj moj iz kože da iziđe, al̓ ja ga tiškam... — Čujem da mu je onaj pas opet skoro dolazio... — reče Kruška i naježi se. — Bio je, ali kao sen. Začas ga nestane. Vrebao sam svu noć oko kuće, pa ništa... A došao je kući, video ga Lazar.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Čim prijave posetu on se s mesta naježi kao od bola, koji je baš tog trenutka nastupio, gleda u vrata i očekuje. A onaj njegov poznanik ulazi žurno, smeška se
Neki vojnik priđe sa svim blizu, naježi se i zinu, ali ne izgovori što je počeo. Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš vodnik!
— Što? Kako? — Rđav je znak, kažu. Čije nema neogodini, ne sastavi godinu. On se ukoči, naježi, zguri, pa dreknu: — Gde je moja senka? Gde je moja senka? — Sinko! Sinko! — Veštico! Gde je moja senka?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Ovamo svake noći dolazi Žućo pas da juri krčmareve mačke. Na te riječi meni se sva koža naježi. Kuku meni ako me Žućo nađe ovako u džaku!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pustivši puk pravo na njega, trčeći korak sa nožem u zubima, od kojeg se đenerali uzvrpoljiše, a Berenklau od milja naježi. Zatim kako bi pucali u tri reda. Najposle, razne pokrete i dešaržiranje.
Dok su mu sluge stišavale konje i pokušavale da točkove pokrenu unazad, Aranđel Isakovič, stojeći u kolima, sav se naježi, osetivši, kao na svom telu, ubod drveta koji onaj pred njim kao da nije osećao.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oko njih se širio neprijatan zadah znoja i prašine sa patika. Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim ukoči kada otpoče guranje po betonu uz mutirajuću ciku i čudno, polupedersko
Nervirao ga je i dres od crnog satena pri čijem se dodiru naježi koža, kompletna glupost situacije koju nije mogao izbeći, susret sa profesorom večno uvučenog stomaka što uživa u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Te tako, kad groznica ode u grad kod onog gospodina, a ona ga uhvati i stane tresti, a gospodin se odmah naježi pa brzo legne u krevet i pošlje po lekara, i tako se mnogo namučio i napatio od groznice.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Seoski ćata se zadovoljno i pakosno osmejkivaše, gledajući to u zbunjena Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu u ramena, pa nervozno zvera očima, čas u Ljubicu, kojoj se obrazi odjednom zacrveneše, kao da će sad iz
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ali ti uživanje prekida oštra studen, od koje ti se najpre koža naježi, pa zatim i samo srce zadršće i onda se laćaš trudnog rada i hitaš, da se u radu što pre zagreješ...
Prvo otpočne šaptati gusto bučje sa visokim grmovima... Ala je to strašan šapat, da ti se koža naježi!... Popci, što dotle pevaju po livadama, na mah umuknu. I tada se sve utiša.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njegov leš koso leži u tami, naslonjen na nju i pokriven njome. U bradi se zgrudvala krv. Grudi su iscepane. Naježi se, ledene su nozdrve vetra, a dah mu uvek zaudara na daljine. A iza oblaka nebo je puno zvezda.
krov česme s krstom, potonule crkve, grobnice, čuje šestoglasno pevanje vode, zvonko oticanje iz šestočesmenih usta, naježi se, sve je hladnije, drhti, u drugoj kući od česme kukaju žene, i ja sam ubica.
Čije je? Povlačeći čarapu, njeni prsti dodirnuše mu listove. Naježi se. Ti prsti su i tuđu nogu i tuđi vrat milovali. A ipak, iako ne bi hteo, sasvim jasno oseća da je voli.
Suze teku u bradu. Sada je i ona crna. Ni pseto mu se ne okaza kad uđe u dvorište. I ovde je pusto. Naježi se i pokuša da ubrza korak do svoje sobe. Otvarajući vrata, učini mu se da vrište šarke. Kresnu šibicu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marka još nema, a nevjera očiglece prijeti; naslućeni hladni zapadnjak najednom jako duhne, more se naježi i jače pomodri, i silni šum zatutnji iz daljega u prostoru.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I dugo stojeći tamo, „San je, mišljaše, laža, a Bog je istina samo.“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sija kao sunce. Dječaci trkom krenuše kroza šumu. Nad jarugom je još ležala jutarnja sjenka. Jovanče se naježi. — Ko bi znao šta nas čeka danas? — Težak posao, kopanje — odgovori staloženi majstor Mačak. — Valjaće dobro zapeti.