Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
iz usta u usta, kao nasušna potreba prvog reda na kakvoj pijaci prepunoj i kupaca i prodavaca, kojima je stvarno i najozbiljnije stalo do razmene i gde predmeti nečuvenom brzinom prelaze iz ruke u ruku.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pa oni su tu, Čarli! Njih intervjuišu, Čarli, tako mi boga, i oni najozbiljnije pričaju o svojoj karijeri započetoj u pivnici „Grand“!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I tu na groblju još kao da je najozbiljnije i najstrašnije kad se zdrpe. Pune tuge i bola, a posle napijenih za »spokoj duše« čašica i čaša, punih glava, dovedu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ele micasmo se kroza njih, ama nikad izaći...“ „Je li te koji očepio?“ opet će Petar najozbiljnije. „Jest, bogami“, osječe serdar, a zagleda se dobro u oči Petru, ne bi li odgonetnuo šta znači to. „Čemu to sluti?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Braćo, velim ja, ne braćo, nego nebraćo, svršeno je sa savezom, kidamo savez, kidamo, kidamo najozbiljnije, cepamo ugovor, ugovor je parče artije, tražićemo druge kajaćete se.
Pročitao sam nekoliko divnih govora čuvenih pariskih advokata izgovorenih u poznatim parnicama pred pariskim sudovima. Najozbiljnije sam proučio, baš u to vreme vođenu parnicu između jednog narodnog poslanika i jednog pariskog lista, koga je vanredno
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ona kao da je ono najvažnije, ono najozbiljnije u nama. Sama srž života, njegov najglavniji, najbitniji sadržaj — gotovo sam njegov životvorni princip.
Jedna zavjetna, cjeloživotna mržnja, jedna mržnja-vodilja, podobna je da prevlada čak i misao smrti. Često sam se najozbiljnije pitao: za koliko je tvoj život osiromašen odsustvom jedne velike mržnje?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj... za me-mene... mo-molitvu... Isajlo se onda prekrsti i najozbiljnije počinje: „Oče naš...“ — Luka se odupro rukama, glavu opustio na grudi i žmuri. Kada Isajlo zaćuti, Luka se prene.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nešto tako moglo se očekivati i u ovoj prilici kod Mana kujundžije. O toj stvari je već nekoliko dana mislila najozbiljnije Manina majka Jevdokija, pa je naposletku i sazvala jedno veće — familijarno veće od rodbine, već postarijih žena.