Matavulj, Simo - USKOK JANKO
i veselja“, kazivaše Božo, „ama svuda; ali nigdje me veselije ni svesrdnije ne prihvatiše kao u srpskim zemljama, a najskoli u lomnoj Gori Crnoj!“ To je Božo najprije rekao, a zatijem razvede na dugo, i potanko ispriča sve.
Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj. „Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!“ „Ni meni ne bi milo bilo, ni noćas, ni sjutra, Pejo, ama...“ „Bre umukni i ajd lezi!“ serdar će osorno.