Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« odgovori mu pop Ćira. — »Fala bogu, sve je dobro!« dodao je pop Spira zadovoljno. Ali što je najčudnije, oba se popa ne rastadoše na izlazu iz episkopije, nego zajedno produžiše put u razgovoru i objašnjavanju nekom...
Afrika
Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende. Skupljanje je teško jer se
I, ono što je najčudnije, ja sam u isto vreme bio beskrajno gord na te svoje suze. Ja sam svršio u Abidžanu sve svoje poslove i spremio svoje
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli, u tom snu, ponovo vaskrsnu, pa i njegova kola pođoše prema Beču. A što je bilo najčudnije, kao što je, mnogo štošta, čudno, i u ljudskom životu, i Pavle se sa Garsulijem vozio. Garsuli je bio veseo.
Jecala je glasno i ponavljala da je on krmak, prostak, seljačina. Što je bilo najčudnije, Pavle se smejao i njenom plaču i njenim udarcima.
Svaki bi joj to bio verovao. Imala je neku, neprolaznu mladost tela. A bila je poznata lepotica. Što je najčudnije, sve dok Božičku nije upoznala, nije tu vrstu ženske ljubavi znala, niti želela.
Inače muška ljubav ne traje ni tri dana. Varvara je sve to slušala, kao da su u nekoj krčmi. Što je bilo najčudnije, ta supruga, tog čoveka, činila se potpuno sretna.
Jedva su je odatle plačući izvukli. Nije prestajala da vrišti. Ono, što je bilo najčudnije, u toj, docnijoj, priči, u Rosiji, sve je vide, tako, kako je pričao, da je u Tokaju video.
Pavlu se činilo da su, tako, stajali, dugo, nepomično. A što je bilo najčudnije, smeh se, u predsoblju, orio. U idućem trenutku, vrata, desno, otvoriše se i Pavle vide kako uđe čovek, debeo, krupan,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tamo, u šupi, oni smrde kao đavoli, ali ona ne da ni jednog da ispečemo, a što je najčudnije stari joj pri tom povlađuje. Pre pola godine iz kaveza su nestala dva.
kao svrgnuti kralj, a onda smo ga, iz one sobice gore, još čitav sat slušali kako govori o hormonima i žlezdama. Najčudnije u svemu tome bilo je to što onima dvema ni na pamet nije palo da je škola završena i da nema zadataka za sutra.
Radičević, Branko - PESME
Kam mu legâ na srce viteško; Svu noć junak spavao je mirno, Sanak ludi mozga mu ne dirno, Al' zato je baš mu najčudnije, Što mu srce tako prazno bije. „Ta kud će se, Bože, to denuti? Da l' ću junak danas poginuti?“...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
da bude ono što od svake njene drugarice biva, i što treba da bude. Ali, što je najčudnije, kad god je mislila o tome: sve to uvek kao da se skupljalo, vrzlo oko toga Ite.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
o prozorima iz šesnaestog stoleća, koje će mi, sutradan, pokazati, i spominju Vobana, koji je rekao da je ta kula najčudnije delo ljudske ruke.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Pročitam jedanput, dvaput, nikako da se priberem od čuda šta sve to ima da znači. Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I što je najčudnije: dok čita koji odeljak, on ga tako lepo razume i zna kao i svoju matematiku, ali čim pređe nekoliko odeljaka, već izgubi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao tajanstveni i nestvarni, od najčudnije isprepletenih kristalnobelih korala, nevidljivih u beskrajnim dubinama morskoga dna, posuti tako injem, blještali su
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(Što je najčudnije, zbog tog „euklidovskog” ponekad sam i od drugih smatran za kruto realna čovjeka. A ja sam slijegao ramenima: dobro!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo. Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende. Skupljanje je teško jer se
I, ono što je najčudnije, ja sam u isto vreme bio beskrajno gord na te svoje suze. Ja sam svršio u Abidžanu sve svoje poslove i spremio svoje
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Večito radi, večito štedi, broji, sabira, moj rad ocenjuje, i, što je najčudnije, večito se nečega odriče. Bez ikakve potrebe. Kao da to od nje traži, ne znam, neko božanstvo, neko strašilo...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— upita Nik Ćulibrk. — Teško da jesu — posumnja Stric. Nemirni Đoko Potrk, kome su se po glavi vječito vrzmale najčudnije misli, odjednom se nešto prisjeti: — A šta će biti ako su oni jutros otišli u školu da se predaju?