Radičević, Branko - PESME
Jedan labud bije orle mloge A car beše bez ijedne noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže, tako vetar duva.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
No svagda će (vjeru dajem!), kad me ćud namane, Moj pomisal u te vaše doletati strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu serpskome, Konca nije nju
Onda se podiže silna i hrabra junačina mišcom, Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod