Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kakvo li je to strašno čudo, nesnosno mojim očima za pogled o, vladiko, vidi se! Svaku misao i samu sunčanu zraku nedoznano tamni, sine moj! Ne mogu se doumiti tome poslu, slatki Isuse!
Da vidite mater, koja je bez brige i bez ijedne muke na svijet dete nedoznano porodila, a sad eto, od muke strele me pronuzuju! O, jarko sunce, i ti obuci se u crno, te sa mnom ujedno protuži!
Ka neka otoka tekuća Od velikoga sveta pružila se Čak do nas. A to nedoznano je Po čemu se oni svetom blistaju: Ili k prvome svetu sa svojim doticanjem, Il' mu što na blizu im stojeći
Vazmuštenije že vln jego, ti ukroštaeši.« Eto, tako dohodeći Hristu k učenikom, a oni nedoznano s priviđanjem što je to, što to noću hodeći po vodi približuje se k njima, — mnedijahu da nije koja noćna zla avet, i
si nature devojko, al' ja evo tebi lažljivih mazlica ne donosim, nego pravu ti radost iskazujem što je za te bolje, nedoznano ti rođenje bez devojačkog pomerena kvara. S dobrom ti ukazujem dohodak k tebi višnjega cara nedomišljen.
Više kadrosti snosne? Ti mladiću junače, dokazivanje takvo meni u uši nedoznano unosiš. Sve mi se čini da ne uzbudeš ti došao k meni na koju prevaru. Gavril O devojko, devojko, čudna li si ti!
Ama pronerazena u svezi ljutoj i zabezeknuta od one velike strahote plahe motreći joj udilj s očima pred sobom one nedoznano strahovite grozljive obraze đavolske, a u teškojzi muki boravljeći, gorućem plamenu katranom i sumpornome!
na vami, ni da imate što zavijati ni znate čim što izvidati, ni se dosetiti što vam je, spolja li je, iznutra li je zlo nedoznano... Ta što ćemo za to bezašta ne možemo živi biti, što ćemo kad hleba nejma ni koga smoka, a ni povrća, nit runa?
A kad se što nedoznano zagonetkom prigovara, tadar se zaustaljaju i s odlaska povraćaju se slušati, razbirajući i propitujući.
Te pismo kojeno je prilično k telu, dostaput je nedoznano, i ka mrtvo svidi se bez bistroumlja i razmišljavanja. Mnogo i mnogo ima u pismu zagonetki, štono se pritča nariče.
bolju majstoriju, poveštiju, mnogo se brinuti, treći o tome svoju glavu, snebivati se i mnogo štošta muke i zla tegleći nedoznano?
Nego uvek; zimi, leti nedoznano skitamo se lutajući zabavljano kud kamo. Udilj, po zli vremeni, po zimi, mrazu i ljutoj peči, u tuzi, u nevolji, bedi,