Ćosić, Dobrica - KORENI
žućkastu rakiju gleda u sebe, u vatru što ničim ne može da se zagasi, u kojoj gore i raspadaju se reči bez smisla, neizgovorene i tuđe. Reči imaju ukus zarđalog bakra, a na licu mu se užlebio prezir pun gađenja. — Hoćeš li kući, gazda-Đorđe?