Jakšić, Đura - PROZA
Pogdekad bi se zadrmalo i samo načelstvo, kad talasi nekom kladom lupe o rebra gorostasnoga zdanja. A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi.
“ Gospodin se veselo nasmeja: „Ne umiru veštice tako olako!...“ Sad dođe i na mene red. I meni se učini da me s nekom osobitom pažnjom onaj crnomanjasti gospodin od pete do glave meri...
Ja brata Svetozara ne samo da poznajem, nego ga i visoko poštujem. On je ono što bi svi narodi sa nekom uzbunjenošću poštovali... On je karakter!... On je!... — Pa da nije i ova depeša od njega?... — prekide mi reč g.
— Doneo sam ti od one životne vodice što sam te i lane njome lečio... — I on izvadi iza pojasa jedno staklence sa nekom zagasitom, rumenom tečnošću... — Mnogima je ova vodica povratila život, te valjda će i tebi, dobri moj Bogdane!
Tako on govori, a suze mu teku niz zabrinuto lice. — A nikome nisam nažao učinio, ni zla pomislio, toli nekom zakinuo ili zajeo... A gle mene jadnika!...
Obradović, Dositej - BASNE
No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i obadva. Drevni Egiptjani izobražavali su sudiju bez očiju, govoreći da njemu nije
No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i obadva. Drevni Egiptjani izobražavali su sudiju bez očiju, govoreći da njemu nije potreba gledati na
No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i obadva. Drevni Egiptjani izobražavali su sudiju bez očiju, govoreći da njemu nije potreba gledati na one koji se
Ništa zato, on na svakom potočiću pere se i metaniše, jede do sitosti kad jedno kad drugo voće, kao u nekom voshišteniju vosklicavajući: „Bože, blagodarim ti što si ovolike slasti za čoveka stvorio!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I gledam kako taj hrast, otad oluje, šumni bog, bog kome sunce izgreva iz krune, osviće u nekom zimskom jutru kao naramak drva kraj furune.
sneg, ključ i katanac: sneg, Povlen, Maljen, Suvobor, sve pobelelo, u krevetu se budim ko u snegu, kao da sam u nekom drugom vilajetu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja ne ostanem dugo u Ašanji, jer moj otac zapovedi te odem u Kupinovo nekom Ignjatu Sabovu, starcu od 70 godina. On je bio star, čestan, dobar i vrlo pobožan čovek, i učaše šestoro dece privatno
No po nekom vremenu, kad g. Miloš opet umiri ovo zemlje, pređe i Grujević Mijailo (Mijailo koji je pri padeniju Srbije 1813.
I dugo sam čuvao moj mundir, rusku kožušku, kapu i čizme mačkom postavljene. Po nekom vremenu sastavimo skupštinu neki̓ drugi̓ poslova radi, molimo se Bogu u Vrelu kod crkve, naroda mnogo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jednom se bio tako zaneo da je na nekom aktu umesto numere, koju je trebalo zapisati, zapisao »№ 54 duk. sa 12%...« Bože moj, kakva li je to graja u
Po nekom istinktu pođoše da se već jedanput razilaze. Svaki je ponešto mrmoljio — nekakim nečuvenim jezikom. — Ama jes ti...
Što ga, siromaha, snađe beda! Bio je to čestit čovek, ali se nekako zaplete u dug. 3aduži se jednom kaišaru — nekom Uzloviću, pa mu lepo dohaka, i eto do šta je dospeo... Kobeljao se, jadan, kobeljao i otimao, pa sve uzalud.
Jedno jutro uz gospođinske poste, taman beše Milun opremio Sreju čak u Rogaču da porogozi nekom kace i burad, a on se, opet, spremio da ide poslom nekud na drugu stranu, dok eto ti mu dođe pet-šest ljudi; neki nosi
Milun poduva malo, pro'uka i promaha glavom, pa se onda diže i on; reče nekom od čeljadi da kaže Sretenu čim dođe da odmah odlazi iz njegove kuće, da ga nije zatekao, pa ode naniže, kući Vidakovoj...
— 'A'de, 'a'de, more! — saleti ga ćir Trpko, te svrati pred mehanu. Iznese ćir Trpko dve čašice rakije na nekom šarenom služavniku, pa pruži Tiosavu i reče: — Ama što sega imam rakija! Pred pašina majka će se ne stidi!
A što mu ide svašta od ruke — čudo je! Eto, što se tiče, načinio je mojoj poši stupu; po selu svuda pogradio — nekom zastrug, nekom slanicu, nekom tučak, nekom preslicu...
Eto, što se tiče, načinio je mojoj poši stupu; po selu svuda pogradio — nekom zastrug, nekom slanicu, nekom tučak, nekom preslicu... Povazdan tako deljka i majstoriše, što se tiče na priliku, kao majstor.
Eto, što se tiče, načinio je mojoj poši stupu; po selu svuda pogradio — nekom zastrug, nekom slanicu, nekom tučak, nekom preslicu... Povazdan tako deljka i majstoriše, što se tiče na priliku, kao majstor.
Eto, što se tiče, načinio je mojoj poši stupu; po selu svuda pogradio — nekom zastrug, nekom slanicu, nekom tučak, nekom preslicu... Povazdan tako deljka i majstoriše, što se tiče na priliku, kao majstor.
A nekom i načini ponešto ako imade zališna vremena. Osim toga, učitelj je Grujica umeo vešto puniti tice. Svu je sobu okitio sv
Saleteše ga tu i uhvatiše; ali jednoga od njih dobro ogrebe. Opet ga vezaše nekom uzicom i dovedoše opštini. Ćata Živan namisli da pošalje tu zver načelstvu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A kad su polazili, bio je srećan ako je nekom begu ili agi pridržao uzengiju da na konja uzjaše... S punim ustima hvale, po odlasku njihnom, kupio je kokice duvana
On opet klonu na zemlju i sklopi oči... Ali to ne beše san... Bio je kao u nekom polusnu, u kome je čuo i onog malog crvčka što crvči iznad njegove glave, i onaj šušanj što ga zelembać — pred sami
Da mu se nisi zaverila, nesrećnice?... Jelici jurnu krv u glavu. Majčina glava stojala je pred njom u nekom crvenom kolutu kao što svecima oko glave moluju. — Govori!... Govori!... Da se nisi zaverila, a?... O...
Čim je izustio ime Lazarevo, Turčin se pretvorio u samu. slast. Pogled mu je sijao nekom nežnošću punom ljubavi prema samom imenu Lazarevom. — Dobar ti je Lazo, bog mu zdravlja dao!...
— Pa ono je dobra cura. — Dobra. — Sevap bi ih bilo sastaviti! — reče Turčin, a oči mu zasijaše nekom nežnošću. Ivanu ode pamet. On vide da Turčin baš voli njegovog Lazara. — Pa gledaćemo... — A, to moraš učiniti!...
Obili su noge i Lazar i Marinko, pa uzalud. Oni ih pronađu, čuju da su na nekom mestu, jave Kruški i dignu poteru. Pa kad tamo, nigde nikog... Cela zima prođe u tome vitlanju. Bože!...
Opet ga behu spopali oni čudni snovi... Zato je i pozvao Ivana i Marinka da sede s njim. Svi su bili kao u nekom polusnu. Panduri su spavali u hanu kraj ognjišta. Napolju je pirkao vetrić i gonio suvo lišće...
— upita Stanko. — Čekaćemo te. Stanko zovnu Zeku i Zavrzana. — Poterajte ova dva Turčina! — reče on s nekom grozničavom radošću. Oči su mu sevale kao u mačke... Ni Kruška ni Marinko ne mogoše ići. Ali se Zavrzan i tome doseti.
Ovda-onda naruši taj noćni mir korak stražarev, koji hoda kao po nekom nagonu i zeva gledajući u zvezde... Iako je bio umoran, iako mu se činilo da će zaspati čim se na zemlju spusti,
Dučić, Jovan - PESME
Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti? Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je?
Sve će pod nebom dalje sjati, A sen i čovek, dva blizanca, Na raskršću će nekom stati Da oba zbace teret lanca... No tražiće se, dok dan sija, Dve sudbe večno sjedinjene: Senka od zemlje
PESME LjUBAVI I SMRTI Prijatelju Slobodanu Jovanoviću HIMERA Nevidljivom suncu pružam žudne ruke, I otvaram srce nekom koga nije; Duša mi je puna mračne harmonije, Kojoj nikad nisam saslušao zvuke.
Sto očiju svojih moja duša smela Otvara pred nekom zemljom nedoglednom; Nikad ne zahvati dvaput s istog vrela, I dva sna nikada na uzglavlju jednom.
PREHISTORIJSKA LjUBAV Na jednoj kamenoj ravnici nad ponorom, na nekom planinskom hrbatu, uhvaćeni su bili u strahoviti koštac prehistorijski čovek i gorila.
Svojih rešenja i ideja, Svojih načela imate i vi — Kad god se nekom ruši streja, I gasi sveća gde ko živi. Sve se kupuje i sve proda.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
detinjstva: o doktoru koji ubija zdravog čoveka samo zato da vidi kako je mogao ozdraviti od nekake teške bolesti; i o nekom drugom doktoru koji se dao iseckati na parčeta i zakopati u đubre, i koga su posle našli zdravog i čitavog, ali, stoga
Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško. A ipak mi je, i opet mi je teško! Ja sam s nekom tugom i plašnjom gledao izbelela lica i njihove izraze. Nisam čuo ništa što je Joca govorio s njima.
Kupanje oživi čoveka i opet ga njiha i uspavljuje. Ja sam s mamom slatko večerao. U nekom polusanom, galičljivom i slatkom raspoloženju slušao sam posle večere njene tihe priče o „katanama”, o vladici što je u
Soba je bila okrečena... ne!... osvetljena... ne!... ozarena nekom fosforastom, ljubičastom nekom... ja ne znam ni sam kakom svetlošću!
Soba je bila okrečena... ne!... osvetljena... ne!... ozarena nekom fosforastom, ljubičastom nekom... ja ne znam ni sam kakom svetlošću!
— Dobro će biti, ako bog da. Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se navlači nekom stravom i ozbiljnošću. Njene obrve digoše se na krajevima, a ugnuše na sredi. Oči se još jače otvoriše.
— Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se! — Pa koliko ima prstiju?
I opet beše na njoj sve drukčije, sve kao obamrlo, obešeno, bez izraza! Oko njenih očiju, a po licu, kao po nekom platnu života, kao da je neko počeo zamazivati belo, belo, belo, daleko, pustoš, beskonačnost, i samo kao da se tamo
I to kao da i devojku donekle umiri. A Đoka nam i sam već uze pričati o nekom njegovom svojaku: kako je bio na samrti, kako su ga doktori već ostavili, kako su mu palili sveću, a doktori savetovali
Ili možda?... Koješta! I tu noć sam sanjao. Sanjao sam: a ja kao idem nekom livadom. Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud
On pođe polako napred. Za njim pristade kapetanica s majkom i detetom, pa onda ostali svet, svi ćutećki kao u nekom svečanom sprovodu. U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani!
Detinjsko neko dostojanstvo carstvovaše na njegovu licu. — Svi, svi! Svima će ona, sirota, politi! A da ona nekom rekne: „Polij mi!”, bilo bi trista čuda!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
onaj što naručuje pismo, nasloni preko stola na oba lakta, pa diktuje: »Pišite, — veli, —: Proka Beleslijn (ili tako nekom), carskom katani u Galiciji, da smo svi, fala bogu, zdravi koje mi i njega pozdravljamo i molimo se bogu da se i on nama
Eto onomadne je táta jednu ukebao baš kad je pisala pismo u špajzu tamo nekom njenom sa roglja. Čuje táta gde nešto ciči u špajzu, pa pošao da vidi da se nije pacov uhvatio u gvožđa pa ciči, — kad
pa pošao da vidi da se nije pacov uhvatio u gvožđa pa ciči, — kad al’ ono sedi njegova slatka kći pa plače i piše nekom pismo.
zaplenio je sve, kažem vam sve, od pop-Spire u oltaru pa do one dečurlije što je povazdan na zvonari i koja, služeći u nekom vidu crkvi i oltaru, olakšava službu i Arkadiji, i koja je strčala da je sve tutnjalo kad im dođe i reče neko da je
I Jula se zbunila još više i spusti na zemlju ono gušče. Oboje stoje tako i s nekom kao roditeljskom milotom gledaju guščiće koji se guraju i padaju na trtice oko čanka s kašom. — A gde je mati?
A i on sam kao da je dobro znao da ga pored imena Marko još i tako zovu. Jer čim bi čuo reč »lopov«, pa ma to i o nekom drugom, o nekom konjokradici reč bila, odmah bi, budući uvek nečiste savesti i svestan svoje krivice i grehova, begao
Jer čim bi čuo reč »lopov«, pa ma to i o nekom drugom, o nekom konjokradici reč bila, odmah bi, budući uvek nečiste savesti i svestan svoje krivice i grehova, begao iz kujne na kakvo
bio namenjen na medecinu; zato je i dat u gimnaziju, ali je već iz četvrte »latinske« bio isteran zbog ateizma u nekom vidu, i onda šta će s njim nego ga, kao Srbina i srpskog gazdačkog sina, dadu u berbere.
A u bašti ništa nije onako veselo kao pre, nego sve nekako sumorno, kao neka omarina, pa sve u nekom sutonu, i ptičice spavaju, i šareni leptiri se polepili po drveću kao mrtvi, pa sve ćuti i kunja, samo se čuje neko
Zatutnjila Erža onako bosonoga, i otvori kapiju kroz koja ulaze kola, a u njima pop Ćira, sav prašan, u nekom starom šeširu koji je još đakom kupio. — Dobro došli! — Bolje vas naš’o — reče pop Ćira, skidajući se s kola.
Po putu nikoga; po njivama nikoga, a dudovi ogoleli, pa im se crne pokisle grane. Tek na nekom vidiš vranu ili parče repa od dečjeg zmaja, koji je bog te pita s koje strane pao i zalleo se u granje sa kojega je
je najčudnije, oba se popa ne rastadoše na izlazu iz episkopije, nego zajedno produžiše put u razgovoru i objašnjavanju nekom... Dakle su se pomirili! — kliknuće čitaoci.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bio već ostareo, sav crn, krupan, mastan. Kao uvek, bio je samo u košulji a ogrnut nekom debelom, ulepljenom ponjavom. Prigrćujući tu ponjavu, torbu i košulju oko sebe išao je kao uvek nemarno, upadajući posred
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Izvolite sesti. Sednu obojica, Ljuba vrlo pažljivo, da ne iskrši kaput. — Oprostite, mi smo se radi o nekom važnom poslu razgovarati, i to što pre, jer prvo nemamo časa, a drugo nemamo kvartira, — reče čika-Gavra.
Alka umuknu, daje mu za pravo. Kad u Peštu, neko ih odvede starom nekom fiškalu Babonji. Babonja ih ponudi da sednu. — Molim, pripovedajte celu stvar. Jefta mu pruži akcije.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
neko snažno osećanje pouzdanja i čudno neko zadovoljstvo slično onom kad se čovek nalazi na velikoj visini i kad vlada nekom velikom snagom.
Sav zanesen nekim novim, čarnim snom i utonuo u ovaj nagli prelaz iz jezivo ledenog u u žar, Hristić je, opijen nekom mističnom milinom u čudnoj organskoj uspomeni utisaka što mu prođoše kroz sve žile, najednom stao osećati nešto kao
u onoj smrtno hladnoj tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona, punih onog svojstvenog ćutanja u nekom užasno mirnom i mrtvačkom stavu savršene nepomičnosti klatnâ.
I tako obavijen nekom sramnom maglom i njome odvojen od onih ostalih pravih ranjenika oko njega, što su mu se u onoj njihovoj skromnosti činili
Ili je sve to bila samo jedna glupa, nepojamna zabluda. Jer zaista, ceo onaj kratki život i prošao je kao u nekom bunilu. Cećala se onoga dana kad ga je prvi put videla. To je bilo prošloga rata i on je bio u uniformi.
Pa i ja pevam, pijem, žderem, igram, i sve radim u nekom bunilu, a osećam dobro kako život plete i mrsi nešto oko mene strašno, nepojmljivo i fatalno.
A, možda, ništa od svega toga i nema, i samo sam ja jedan nitkov, jedna pokvarena duša kao i ona žena, pa sumnjam po nekom svom urođenom nepoverenju i kaljam onu lepotu nad lepotama.
VI. One noći kad je Jurišić bez ičijeg znanja, u nekom pustahiskom nastupu, napustio vojnike i bateriju i front i sve poslao do đavola pa na konju pojurio negde ka Solunu,
peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta (a tu prisustvuje i šef menaže i pravi se lud), i o nekom pešaku što se sam ranio pa su pomi— njali i Hristića.
se oni iskreno zgražavaju zbog onog postupka Hrustićevog, pa misli: kako se iz njihove kože, u kojoj su oni najmanje nekom svojom zaslugom, onaj postupak zaista mora činiti gnusnim, te izgleda prirodno što oni energično traže da Hristića
Samo se Jurišić grozno muči u nekom mahnitom i burnom uzbuđenju. Guši se Jurišić, i oseća strašnu žeđ i kako se onaj veliki crni crv uskomešao u mozgu, a
kao, kao u nekom od mojih prethodnih života. Da li me pojmiš? A ono vreme kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one
Afrika
Izgled tog mladića ipak bio je sasvim mučan; videlo se odmah da je nekom nesrećom koja ga je zadesila sav polomljen. Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu,
Za vreme večere razgovor, sa pola reči, između ova dva mladića kaže mi da je N. imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost.
imaju izgled čudnovatih krtih kula koje su povezane između sebe zidovima, tako da svaka porodica živi za sebe kao u nekom gradiću.
se obgrliti takvo zadihano telo, privući sa svim uz sebe, a da se ovo niti predaje, niti odbija, živeći i dalje u nekom produžetku vrele ritmične trzavice. Bilo je veličanstvenih, nagih devojačkih tela koja su ostajala uz mene.
Ujutru nalazim blizu kolibe jedan kamion koji se sprema da se vrati u Bobo Đulaso. Kamion pripada nekom belcu u Bobou, ali je na njemu sad samo njegov šofer crnac.
Pri povratku, na ulasku u Bobo, na jednoj širokoj zaravni kao na nekom trgu, tam–tam devojčica koje se zabavljaju same između sebe.
Provlačeći se tako između koliba nailazim na čitav skup staraca posedalih po asurama u nekom uskom dvorištu. Jedva pokazuju da me primećuju.
Posle večere idem sam u šetnju, gubim put, nalazim ga, zabavljam se tako do mile volje. Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe. Sve je radosno što je sunce najzad otišlo.
Danas crnac sa Senegala predstavlja čudo razmaženosti, nevaspitanja i samouverenja. Idući za nekom zabludom, zbog koje se sad verovatno kaju, Francuzi su ovakvim stanovnicima Dakara i Sv.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je, tog jutra, rešio da se razgovara sa njima na nekom čudnom jeziku, koji je bio mešavina nemačkog, slovinskog, koji je u Mlecima bio naučio, i ruskog, koji je sa Krfa
Zar takav nesrećnik, pa da se buni? Trifun je stajao poguren, sa nekom krivom, turskom sabljom u ruci, velike glave, brkat, a iz usta su mu malo virili dugi, konjski, zubi.
Ich werde Euch das nach Moskou reisen vergessend machen.“ Garsuli je govorio nekom mešavinom nemačkog jezika, koji je bio nemački sa Krfa.
Varvara je imala lik kipova koji se, kao u nekom snu, smeše. „Petre! Ajde! Ajde! Vrime je! Triba ustati. Znaš da će Pavla da vode!
Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!“ Petrova žena je govorila nekom mešavinom svih narečja koja su se čula u Isakoviča, i njihovom društvu. Ona je imala običaj da sve što kaže, tužno kaže.
Sad je to već bio miran, ćutljiv, čovek, zašao u pedesetu, i drugu, pa je svaku nesreću snosio nekom čudnovatom, bezbrižnom, melanholijom. Kojom čovek u tim godinama, u takvim vremenima, posmatra ljudski život.
Hodao je po kući, i oko kuće, razmišljajući, šta da radi, kao u nekom bunilu. Sedeo je na svojoj čatrnji, snužden, ne znajući kuda će. Život mu je bio postao mrzak.
Ona je polazila na Begej drugim kolima. Na toj čatrnji, kao na nekom čardaku, u ladoležu, otkuda se sva Mahala videla, bilo je inače postavljeno nekoliko mindera, i stolova, sa džezvama i
Ti redovni porođaji, u braku, bili su za Trifuna nešto prirodno, i razumljivo. Tu nije bilo potrebe za ulepšavanjem, za nekom glorifikacijom oca, ili matere. Niti za neku suzu dirljivu. Trifun je to maltene shvatao kao neku militarnu akciju.
Sedeo je kao i sad, u dimu, kao u nekom mračnom oblaku. Katkad bi se smeškao. Što je gospožu Kumru, ljutilo. Sve do onog dana, kad su njegovi Mahalčani hteli da
A naročito, što ima tako lepu decu. Jednog jutra joj reče i to, da on sa njom razgovara kao sa nekom sestrom i da drugače ne bi ni mogao. On u svojim sunarodnicama, kaže, nikad ne vidi žensko, ni švalerku, nego sestru.
Trandafil se Isakoviču smejao. Isakovič, kaže, stalno, jaše na nekom oblaku. Zar ne vidi kako je proleće lepo, dan lep; zar ne vidi da ima lepih žena na svetu?
Teodosije - ŽITIJA
I ovo se neće sakriti od MNOgih, i nekom borbom čudesa, makar i malima, pokrenyće ih ka dobrodetelji. Ovako ili onako, tek — zadrža se i ne poteče.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad se izvrše antropološka merenja na nekom broju ljudi u kom bilo kraju bez obzira na njihovo poreklo (tj. odakle su došli), pokazuju se za Južne Slovene
Dinarski ljudi obavijaju svoje najdublje narodne ideale, kao velom, nekom sjajnom mistikom. Poznato je sa koliko su takve mistike odenuli i ukrasili u pričama rođenje i život Kraljevića Marka.
On je oprostio Banović Sekuli samo zato što je nećak njegova prijatelja. Starovlasi lako shvataju ono što je bitno u nekom pitanju, ali ne ulaze uvek u pojedinosti i ne predviđaju posledice.
— Pokazuje se u tome što su skoro kod sviju hrišćana razvijeni strah i plašljivost. Kad se u nekom kraju pojave muhamedanski nasilnici i razbojnici, čitave oblasti su često mesecima u panici.
i leče. Svi su prožeti nekom starom i dubokom pobožnošću. Često prilažu crkvama znatne darove ili zidaju crkve o svome trošku.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Bio je tu oglas jednog čiče koji je javljao da je negdje u rakiji izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena
Prorok se izgubi u onoj rupi, a ja krenuh do Šarova. Siroti pas, dobro izbubetan, samo je cvilio: — Eto, nekom smijeh iziđe, kažu, na nos, a meni se, kako vidiš, prosu po leđima.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Pa ipak, pogrešili ste. Eto, baš znam jedan slučaj sa nekom Savetom Tomić. To je jedna čestita, ali sirota žena. Radi tako po kućama i izdržava se.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
je stajao ispred svih onih šašavih geografskih karti, mali i okrugao, s glavom koja bi bila najidealniji globus kad bi nekom palo na pamet da ucrta meridijane i uporednike, i ponavljao: - Zašto?
Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se svi u kući saplićemo, ali je
Hteo sam da kažem mami da sam ga video. Oni su se kao deca igrali na nekom sada napuštenom salašu i mislim da ga je volela, ali nisam bio baš sasvim siguran da je to bio on i nisam rekao ništa,
mali s nečim vrapčijim u pokretima, govorio je o Tatjaninom pismu Onjeginu a lice mu je izgledalo zaneseno i kao nekom nevidljivom baterijskom lampom osvetljeno iznutra. Čini mi se kako je ubeđen da je on Evgenije Onjegin. On? Bože dragi!
” Pravoj Vesni nisam smeo da kažem ni reči o tome, jer objašnjavati nekom da si ga ubio zato što nisi znao šta s njim dalje da radiš u romanu, nije naročito prijatno.
Moja majka je tu jedinstvena. Od nje nikada nećete čuti da nekom zamera nešto ili ga osuđuje. Ona je čista i ne pretpostavlja da postoji đubre u drugome. Da li je i nju moj otac...?
Igranka počinje tek za sat i po. - I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida? - Zašto da ne? Tu ili na nekom drugom mestu. Važno je samo da budemo na takvom mestu na koje moj otac neće imati hrabrosti da dođe!
- Ovo nije mesto za te stvari! - branila se žena, ali onaj glas, sada već sličan nekom glasu koji sam znao, naređivao je moleći. Uši su počinjale da mi rastu kao pečurke posle kiše.
Greta bi ležala nepomično, čekajući, na mestu gde smoje ostavili. Uzalud sam priželjkivao da odluta, ili da nekom padne na pamet da je ukrade.
Ona je bila tu, kao neka vrsta moje tašte, na plaži, u mom sobičku, ili već na nekom drugom šašavom mestu na kome smo bili Rašida i ja.
Bila su to, uglavnom, pisma koja bi se mogla napisati bilo kojoj ženi u Karanovu ili nekom prokletom sličnom mestu, ali se sa mnom događalo nešto što nisam mogao sebi da protumačim.
Pa ti si lud! Šta bi ti mogao reći nekom kao Melanija? - Rašida me je gledala širom otvorenih očiju češkajući Gretu po oklopu, pa rekla da sam izgubljen za ovaj
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
rang) — stepen u nekom društvenom redu, red, vrsta, položaj rajteraj — jahanje, dvorana za jahanje rajfrek — ženska haljina sa visokim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja. A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne
Kad sluge raskriliše vrata trpezarije i pokazaše sedišta za bogatim stolom, Isakovič se trže i nekom medveđom snagom ustade na noge. Očni kapci behu mu sasvim pomodreli.
Ne, ovoga puta, neće se više vratiti. Katkad, u njenim uspomenama, on će joj se javljati na nekom brdu, u nekoj šumi, u snu lep kao jelen u proletnom sutonu, ali biće dana kad će joj biti odvratan, kao neki medved u
Ratujući godinama, on je bio davno navikao da se vozi u bitke, tako, u kolima, bez smisla i bez razloga, u nekom neizbežnom redu, po volji tuđoj, kraj zemalja tuđih.
Selo, u koje bi mogao sići, nazirao je uskoro, u dolini, samo kao zbrku kamena u nekom isušenom koritu potoka. Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem, koje je
puk je sada pešačio bez prekida, ceo dan, ručajući na trgovima u malim strmim varošicama, a večerao već daleko, u nekom mračnom brđanskom selu, gde se kraj sveg zamora igralo na mesečini. Bagremovi su mirisali i bube zujale svu noć.
prelaska preko brda i reka, kroz bare i plotove, zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se učini sad da su u nekom drugom svetu, gde se povijen u svilu sedi, nepomičan, stolećima, pa samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne
Dogovoriv se, pred zoru, sa Isakovičem o prepadu, on se udalji da nađe čamce. Dok su vojnici ležali, u nekom šumarku, Isakovič siđe pred njima u pesak, na vodu.
Koliba mu beše potpuno utonula, među žbunjem, u žabokrečinu, a nad njom je šuštala trska. U nekom polubudnom stanju, što mu se već činjaše kao i umiranje, primao je oficire i glasnike koje mu doturaše Berenklau, sa
Isakovič je osvanuo, pospan, na puškomet ispred varoši, pod brdom, u nekom toru punom ovaca. Uhoda austrijska, koja ga je vodila, dovela ga je neprimećenog sasvim do francuskih predstraža.
Satima je tada držaše u naručju, kao u nekom prijatnom zanosu. Ne beše više snažna, ali joj kolena nikako nije mogao da zaboravi.
Hteo je da poživi, kao pod nekom zelenom, beskrajnom vodom, u kojoj bi ublažena bila svetlost dana, u kojoj bi mu telo kretalo se kao u snu, po kojoj
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
tipično je da je u njima izrazita simbolika preokreta, tačnije, okretanja u suprotno, Vršeći stvarne promene na nekom predmetu koji je u zamišljenoj vezi sa porođajem, oni veruju da će, po principu imitativne magije, izazvati promenu u
⁵⁴ Kada se u Crnoj Gori i Hercegovini nekom rađaju samo kćeri, onda kum „kada se vraća sa krštenja prezuje opanke s lijeve noge na desnu, da bi žena rodila muško
mnogih običaja i obreda za lak porođaj sastoji se u tome da se izvođenjem izvesnih operacija (drešenje, istresanje) na nekom modelu (odeća, obuća, kosa) potpomogne i olakša proces rađanja.
Pošto se veruje u to da će onako kako je nekom na rođenju, tako isto biti i celog života, velika pažnja se posvećivala upravo tome da se raznim simboličkim postupcima
Ako se dete rodi kao ružno, biće kasnije, kad odraste — lepo.⁶⁰ Kada se dete rodi sa nekom belegom, recimo sa mladežom, biće srećno.
“ Pošto sedne pored porodilje, ona umešenu pogaču da prvo nekom detetu da je ono načne, a taj prvi zalogaj uzme porodilja, stavi ga u nedra i čuva ga.
ustanovljen je običaj da se pomoću jednostavnog obreda kumstvo privremeno raskine u vreme dok su kumovi zajedno na nekom poslovnom putu, kada postoji realna opasnost da se jedan drugome zamere.
Ako žena nema dovoljno mleka, ona obnese oko stoke malo soli i trave povratiča, pa zatim to izmeša u nekom jelu i pojede govoreći: „Jedem jelo lavski, mleko ide kravski!
“; „Sutrašnji dan ne dočekao!“; „Ako sam trag mi se utro!“) i prave zakletve nekom uzvišenom vrednošću („Tako mi obraza!“, „Života mi!“; „Tako mi duše!“ itd.).
“, „Života mi!“; „Tako mi duše!“ itd.). Funkcija zakletve je najčešće da vaspostavi i osigura, nekom kletvom ili sumnjom, narušenu socijalnu i psihološku ravnotežu, a često služi i za to da obezbedi čvrstinu nove veze
Nema, niti je bilo, ni civilizovanih naroda ni „primitivnih“ plemena koji ne bi znali za porodicu (u nekom obliku). Porodica je univerzalni, ljudski, kulturni izum, baš kao što su to i govor, upotreba oruđa ili vatra.
Pošto se deca pribojavaju strogog oca, kada dete ne sluša, majka se koristi ocem kao nekom vrstom „strašila“ da zaplaši i natera dete na poslušnost.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
istorijske književnosti, a na početku naše sopstvene – beznačajne, pišemo knjigu koju bismo voleli da imamo u ruci u nekom malom provincijskom gradiću, u vreme predugih kiša i blata na drumu. Sami smo protiv svih.
koga sve nije dodirivao. odakle sve nije bio izbačen sa svojim vlasnikom, taj stari sivi džemper! Jedanput, na nekom dugom putovanju, poče da mi nedostaje. Ne znam šta bih sve dao samo da je ponovo na meni!
Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je zaneseno skakao u krugu.
I uvek su pokraj njih, kao po nekom pravilu, bili neki zadovoljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim satovima na dlakavim rukama: govorili
GLUVARENjE Nismo ga videli dvesta godina, a onda se pojavio na našem ćošku sa nekom plavom mačkom; jednom od onih, mislim, što rade na zlatne poluge; šta se dogodilo, proslavio se, pa sad došao da se
), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge! Pokazuje nas dami kao da je u nekom jebenom zoološkom vrtu. Šta se dešava? Napisao momak scenario za film i zgrnuo grdnu lovu!
— pa su vrlo brzo digli ruke od nje, čekajući rasplet, baš kao što se čeka hepiend u nekom dugo najavljivanom skupom filmu, a ona se vrtela po Gradu, ni sama ne znajući šta čeka.
Bilo je to kao u nekom snu — ja često sanjam taj grad, prolazim njegovim ulicama, a niko me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu
Ličilo je to na zavirivanje kroz ključaonicu u sopstvenu dečiju sobu koja je danas iznajmljena nekom tuđincu: to je ona ista boja zidova, prozor što gleda na kesten u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i
Odlazio sam da ga gledam kako se muva po pozornici. Jedne noći uvukoh se na galeriju i videh ga kako u nekom baletu (ne sećam se više kako se zvala ta predstava svaki balet liči mi na neki drugi balet, i obrnuto!
Na isti iznenadan način na koji su stigle, ptice jednim pokretom krila, po nekom prećutnom ptičijem dogovoru, kreću natrag — svako jato svome pravcu, svaka ptica svome jatu. Starac ne gleda za njima.
susret sa profesorom večno uvučenog stomaka što uživa u svojoj nadmoći praveći čučnjeve i doskoke ispruženih ruku u nekom, samo njemu razumljivom, gimnastičkom ritualu. Sve te stvari Bel Ami niti je voleo niti razumeo.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
usmena književnost, uspavanke i popularni roman vrede koliko i bilo koja druga forma književnog izražavanja, te mogu, na nekom zaokretu razvoja, pokazati grumen zlata koji će nas iznenaditi, podariti nam časak milja, odjeknuti do tada nečuvenom
prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim jekom I božanskom silom nekom Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Petlići su podeljeni na pevanja; u Koči epizode nose naslove, završavajući se, najčešće, šesnaesteračkim katrenima, nekom vrstom rezimea: Koča nikad nije bio plašljivica, kukavica, U svaku će hladnu vodu kao žaba on da skoči, Ali ovde,
fikcija, drugo ime književnog posla — izgleda suvišno. On je, davno, u nekom prethodnom životu, u drugom svetu, bio pesnik; književno stvaranje se svodi na prisećanje i prizivanje okončanih
panteista, Ćopić sve svoje seljake, ma koliki osobenjaci inače bili, posmatra kao jednodušni kolektiv koji se drži na nekom starom zakonu i večnom redu.
(„Čuo Rade, nasmijao se i oprostio kao što bi, valjda i dragi bog učinio”.) Po nekom drevnom nauku deda Rade uvek zna šta se pristoji, a šta se časnu čoveku ne pristoji.
glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku, (Proleće) ponekad se svede na narodsko poređenje, sa notom obaveznog preterivanja: - Druže, u onije'
koje sam izdvojio pri čitanju nekih priča; tumačenja su moja, pa, možda, nisu uvek najtačnija: neznajša (čovek nevičan nekom poslu, ili koji se takvim pravi); osuk godina (buljuk godina, lavina godina); ljutito uzrikiti (u nečije lice se
romana uza sve to ostaju čudesno nestvarni: svaki njihov postupak, svako pregnuće, sve, pa i imena sama, obavijeno je nekom izmaglicom.
Nije se, dakle, čuditi što je pisac ovakve biografije usnio san o nekom dalekom ostrvu, gde čovek sam samcat provodi svoj život, golim rukama otimajući od prirode ono što mu po pravu rođenja
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Onakav kakav je bio u životu, prirodan, krotak, pitom, čovekoljubiv, takav je i u svom pisanju. On se čitaocu obraća sa nekom bratskom ili očinskom nežnošću, i u svoje pisanje unosi toliko »sladosti«, kako je još jedan suvremenik zapazio.
»tajnih društava«, odvojen od porodice koja se u oskudici nalazila u Beču, on je proveo osam meseci u Zemunu, kao u nekom poluzatočenju.
Milićević, Vuk - Bespuće
Do godine je nije više našao. GLAVA TREĆA Neobično ga je nešto dirnulo u duši i čitavo tijelo streslo mu se nekom strepnjom kad je opazio da se stari jablan više kuće osušio.
Sremac, Stevan - PROZA
Od nadležnih bi dobio lepu reč, a i pri isplaćivanju liferantu, ili već tako nekom, ne bi ni Jova ostao bez iseta, tako da se od toga bakšiša (a ovaj nije redak bio) mogao pristojnije odevati.
— E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori!
— O molim, molim, priko! — brani se polaženik. — Svaki je Srbin vojnik!... I ja sam vojnik, razume se, u nekom vidu. Ja sam u administrativnom osoblju: istina, to je neboračka jedinica, ama svejedno, ne možemo svi ni vojnici biti!
Radičević, Branko - PESME
Sve je mirno, ka u kakom grobu, Sve se nada nekom strašnom dobu. Ta pogledaj samo, od zaoda Već se diže neka nepogoda.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš ...
Bogomolje, groblja, jaruge i raskršća preko dana su bili pusti i uvredljivo obični, osobito za onoga koji se nekom zgodom tamo namro straha.
Tako bi, na primjer, nekom kosmatom vučjem svecu utrapio u ruke lovačku pušku ili karabin umjesto krsta. Vjeri neće naškoditi, mislio je, a na
spazio nekog čovjeka kako iskače kroz prozor od njegove žene i nadao je za njim grdnu viku jer je mislio da se radi o nekom lopovu.
Ugrabe, tako, nekom domaćinu volove, a on — ko jadniji, ko žalosniji! — zaputi se već sljedećeg jutra u Drenovu Uvalu.
To su drugi prije njega primijetili i skrenuli mu pažnju. Pa šta ćemo sad? — ote se nekom od ukućana. Djed je tužno zurio u ispošćena konja i najzad neveselo zaključi: — Neka ga, ovo je njegova kuća.
Okreće se zatim Rožljiki, gleda ga pravo u oči i kaže mu prijekorno i poučno kao nekom dragom a nedoraslom: — Eto te, bolan, u svijet si krenuo, ali sve ti je ban-badava, opet si ostao seljačina.
Nekog istuku — daj štab, desi se krađa — traži vojnu patrolu, učinjena nekom nepravda — nek vojska presudi. Pita se samo puška i opasač, a civila niko ne zarezuje kao da ga majka ni rodila nije.
— Radoje, kućo moja, pa zar se mi ne znamo tolike godine — lisiči osumnjičeni brkica, i kad god se obraća nekom od ispitivača, on ga oslovljava rodbinski, po imenu i, kao iz milošte, malo mu izmijeni i podmladi ime: nije Rade već
Idu ćutke, prilično uredno, pa nekom, dolje u jarku, pade na um da bi to lako mogli da budu i sami Nijemci, neka njihova jedinica u povlačenju.
Mjesto iza šanka, njegova dugogodišnja busija i zaklon, sad mu ispade kao neki obilježen isturen podijum sa koga valja nekom zbog nečeg odgovarati.
odjednom smjesti u srce to neočekivano bogatstvo od žbunja, uvala i brojnih loga, od kojih svaka može da bude skrovište nekom lukavom dječaku. — Vidiš, svi danas kažu, lud je čiča, kakvi dječaci! E, moj druže, zna stari šta radi.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Šta je sad našla da izvodi? Nemam nameru da vepra čekam u koritu! Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo!
Al baš i nemam puno vremena. Čekam gosta, zato sam i navratio, da vas obavestim. HASANAGINICA: Da nećeš opet nekom da me pokazuješ? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno! Razumeš?
MAJKA PINTOROVIĆA: Onaj mrak počinje i da seva! HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu! MAJKA PINTOROVIĆA: u ovom svetu počinje da prokapljuje!
Pa i da ono što je najbolje imaš u najvećim količinama, opet nećeš imati sve. Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet. Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan.
SULjO: Sad, kažu, iz Novog otišo u Imotski, kažu nekom hitnjom, pa će, kao, iz Imotskog da izađe u susret svatovima. MUSA: Sve mi to liči na neko izmicanje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znaš ti nju, ode tek na neku stranu, pa je tamo i Bog zaboravi. Ali ja sam osećao, znao i sa nekom sigurnošću mogao bih te naći gde u tvojoj bašti, pod dudom, u travi, poklopljena ničke i uvivši glavu u tvoju „bošču“
Odjednom polako, tiho, kao uvek, uđe tvoja mati ali nekako još više zgurena, uvučena i kao sa nekom plašnjom. — ’Bro jutro, ’adžike! Radite li? I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni. — A kako si mi ti?
— A što? — Pa ne valja se. Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu. Sa nekom svečanom tugom i skrušenošću slušah kako je spremaju, kako šušte njene stare, svilene haljine koje behu u jednom
Prvo se izgovori mantafa na turskom, onda se izvuče kita, i onoj čija je, kao u nekom prevodu, kazuje se: mantafa. Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan.
Šta ti nisu radili, samo da ga zamiluju sa ženom, ali ništa ne pomaže. Prskali ga nekom vodom, čini mi se od tatule, davali mu bilja, vodili manastirima i među vračare, ali on nikako da postane razgovorniji,
S pognutom glavom, rukama više sebe, obilaze igrača. Ne „čoček“. Drugu, težu, topliju igru. Polako, kao izdaleka, s nekom slutnjom i raskošnom jezom. Za njom su išle više kao senke, prateći je u koraku, devojke.
Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec i jedva probijajući kroz vlažne oblake osvetljava celu varoš i okolna brda nekom mrko-gvozdenom svetlošću. A Tomča na gredi, što štrči iz kućna temelja, seo baš ispod fenjera.
Sedeo je s prekrštenim nogama, potpuno obučen. Samo bos, u novim, belim čarapama i ogrnut nekom starom, valjda materinom mu, kolijom. A ostalo — kao da nije bolestan.
Tada on ne bi mogao da izdrži, već bi, kao krijući se da ga niko ne spazi, bežao od kuće i odlazio nekom Aritonu, jedinom svom drugu s kim se družio. A od svih drugova jedino se taj Ariton ocu mu i majci svideo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom rodu. Narodne pesme i narodne pripovetke ne daju se meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da
Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobavljaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe.
— i najposlije ga i iz magaze istjera. Hamal onako tužan ode pa stane zamišljen na nekom ćošetu, će ga vidi neka hanuma sa pendžera te pošlje sluškinju po njega. Sluškinja dođe k njemu i kaže mu da ga zove hanuma.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC. Jeste li vi dali u novine, g
Lalić, Ivan V. - PISMO
7 Jednom, kad dugo bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad je svima dojadilo sa svojim pićem, odluče da ga izleče u Švajcarskoj nekom sanatorijumu, gde je glavni štos da čoveka iznenada bace u bazen pun leda.
Šta su uradili tvoji roditelji za tebe? Treba li da crknem od zahvalnosti što me nisi ostavio na stepenicama pred nekom crkvom? U stvari, kad zrelo razmislim, možda bi i bilo bolje da si me ostavio...
“ Kako jedanput ne ukapiraš da me ti fazoni savršeno ne zanimaju. Neću da se protežem po tamo nekom guberu! Baš mi se dopada da sedim i buljim u ovu jednu te istu prokletu stranicu, ispunjenu od početla do kraja tucetima
Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju. Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš?
“ —tako nekako, štatijaznam! A onda, sasvim slučajno, natrapate jednoga dana na nešto njihovo, štampano u nekom bednom štreberskom srednješkolskom listiću i udari vas načisto šlog na licu mesta!
poznatih“, „Tamo-amo po gradu“, „Gde su, šta rade“, „Iza ekrana“, „Iz gornjeg rakursa“, „Novosti o poznatima“ ili na nekom sličnom mestu. E, onda je naišao jedan strašan šmeker.
pa sada treba da mi razbuđuju maštu), a onda jedan takav klinac, koga oblači keva svakog jutra, pita ležerno, kao u nekom filmu: „Viski ili džin-tonik?
Zahvaljujući tom tipu iz kioska, mogla sam u ogromnim količinama da ukokavam dosadu čak i na letovanju, čak i na nekom blesavom pustom ostrvu usred srede okeana.
se čaša zamagli kada se u nju nalije hladna pivčuga sa belom kragnom, i što može da se do besvesti baza ulicama i viče nekom levaku: „Ćao!
Ali šta? Onaj fini gospodin me nije više slušao, već prilazio nekom drugom finom gospodinu i rukovao se s njim i bogzna kako, a zatim je, pokazavši glavom u mom pravcu, kazao da sam
Stizali smo, dakle, pešakom i čistili blato sa cipela travom u tamo nekom žbunju. Onda bih dala Mišelinu ključeve od svog podruma da zvecka, kao, njima dok ufuravamo u ogromnim količinama u staru
Hoću da kažem, kada bih, na primer, izdržala deset godina na nekom pustom ostrvu klopajući samo banane sa onog nacrtanog drveta iz viceva i kada bi me, najzad, onako izgladnelu i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
uz hrbat strmi oprezno plazi, u vlažnu tamu gudure slazi, šulja se plaho po šušnju mekom i najzad stiže proplanku nekom.
raditi šape, sevati zubi ko sablja britka, ovde će noćas, u mrkloj tami, uz leden potok planuti bitka, ovde će nekom, zadajem veru, uzeti noćas propisnu meru.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I koliko može da popije! Je li vam pričao o Englezu? — Govorio mi je o nekom Englezu. — Pazite kada vam ponova priča, kako će se Englez ubiti.
Treba mi čistog vazduha. Pustite tatu, on valjda najbolje zna šta mi treba, — reče Pipo umorno, s nekom grdnom ljubavlju prema ocu. Možda ga je odjednom zavoleo zbog toga svežeg talasa vazduha.
— Ne, idem u Pankorbu. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Nailazim na čitavu grupu mladeži koja sedi na nekom zidu i pevuši. Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika.
— Želim najiskrenije da imate mnogo sreće. — Da sam živela u nekom drugom mestu gde bih videla još drugih ljudi, možda bi neko od njih učinio da na njega zaboravim.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zato je smanjivanje samog sebe velika duhovna vežba. Ona uliva nadu da ćemo opet biti nekom potrebni. Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
glavu preko čela i ukće; Simka naslonila glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ipak se nešto događalo. Čobanin ne umede da mi kaže da li je to uvek tako. A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu.
Žuljala me postelja, okretao sam se, opet sam spavao, ali čini mi se neprestano u nekom polubunovnom stanju. A noć je odmicala. Kad sam otvorio oči, čobani su već bili ustali, psi su lajali.
— I Trailo se okrete na drugu stranu... ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... Piskala je truba, uporno, tvrdoglavo, kao da nekom tera inat. Umoran od puta, a nenaviknut na ovako rano ustajanje, teško sam se budio. Trailo se već obukao i drmao me.
Poneki put smo imali utisak kao da učestvujemo na nekom manevru. Trube su na maršu svirale, služba se obavljala po mirnodopskim pravilima.
Najednom kao da se prenu. Zavrte glavom, mljasnu ustima kao da nekom nešto psuje, i zaurla iz basa: — Mečke jedne!... Hoćete ja da vam čuvam konje!...
Vučku vozaru pali kamuti u blato, i on je bio očajan što ne može u mraku da ih raspremi. A nekom vozaru prvog voda ukrali ćebe, pa psuje na sav glas i preti da će lopovu koske polomiti, ako ga samo uhvati. — Kuš!...
Sretosmo kola sa ranjenicima. — Bre, druže, da ti čovek pozavidi! — obrati se jedan od poslužioca nekom ranjeniku. — Ti si prebrinuo brigu... — Ne dao ti bog! — Iz koga ste puka? — Petog prekobrojnog. — Kako je tamo?
Neprijatno mi je, ali me nešto vuče baš tamo. Idem kao u nekom bunilu za ostalima i, zadržavajući dah, gledam sa ivice puta u jarugu.
A ipak, cele noći gurali su topove. Išli smo kroz neku šumu, silazili, peli se, i tako do zore, kada zastadosmo na nekom kamenjaru. Više se nije moglo dalje.
Zaprege su prišle i baterija je krenula lagano, kao pri nekom pogrebu, da se ne bi odala. Zaustavili smo se u jednom kukuruzištu.
Pored te vrzine vide se sveži rovovi. Odatle se pružaju desno posred jedne njive, onda ivicom kukuruzišta i gube se u nekom zabranu. Dalje, oni se protežu pored stogova slame, posle su zalomljeni u cikcak i nestaje ih u da-ljini.
A, međutim, uspavljuje ga prasak pušaka. Čini mi se da sam zaspao. Ali neprekidno sam se češao i kao u nekom bunilu prevrtao. U neko doba se vratio i Tanasije i čujem gde priča da je išao čitav kilometar i jedva našao prekid.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu...
— Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu...
Ko se ne seća s kakvim je osećanjem išao prvi put na svoju novu dužnost! ... Koliko je tu pomešano miline sa nekom polusmešnom zbiljom i važnošću.
Međutim Gojko je dosad spokojno šetao po travi, i tek kad je nu spazio, počeo je nemirno tumarati, kao da je u nekom poslu. Ona mu priđe slobodno, kao da su stari poznanici, i smešeći se pozdravi ga: — Dobro jutro! Kako u novom stanu?
voćnjaka i kuća, prodire kroz guste oblake prašine, što su se ponegde podigli, pa se prema suncu prelivaju i svetle nekom ljubičastom bojom, — nosi se taj večernji zvuk i bruji daleko širinom, čak tamo do kraja potesa, kuda vijuga, zelenom
Nije to za mene, za ovakog hm... kako da kažem... povučenog, jest baš tunjavog... Tunjav sam, nije vajde«. I on kao sa nekom zluradom žestinom ponavljaše ovaj izraz, koji mu odjednom postade tako plastičan i živ, i što je najglavnije odgovaraše
Ko će razumeti žensku dušu!... Posle pređe razgovor na platu. Pisar s nekom naročitom intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju po nekoliko puta dolaziti
S toga se odmah, živo, s nekom grozničavom žurbom predade poslu. Ali je odmah prekide glas Stojanov: — Gospodin kazao skoro će podne...
zapita Ljubica uzbuđenim uzdrhtalim glasom. — Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama! Oduzeli su nam i taj jedini zaklon: da nam je bar hleb obezbeđen, kad radimo posao
Ta to su tako male, tako ništavne želje, pa i to se ne dâ !«... I opet se preda radu grozničavo, žudno, sa nekom čudnom odlučnošću.
»A ko zna?... pomisli ona sa nekom sumnjom na duši: možda je ovo pretvaranje... Da li mogu biti ljudi toliko dvolični ?«...
Drugovi iz gimnazije, pa se čine da se ne poznaju. Gospodin Pera s naročitim zadovoljstvom i čak nekom važnošću udari glasom na reči »iz gimnazije«...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sita sam slepaca! DRUGA GRAĐANKA: Nemoj da ti ja pokažem ko je slepac! DARA: Glumite na nekom drugom mestu, a ne ovde! TREĆA GRAĐANKA: Gazimo po krvi kao po kišnici!
Nije vezana za korito, ko ja! VASILIJE: A za Filipa ne znam da li je u Elsinoru, ili u Veneciji, ili na nekom spahijskom imanju u Rusiji! GINA: U Rusiji? VASILIJE: Nisam mislio bukvalno, u pravoj Rusiji...
U početku. A sve što na početku nije znao, na kraju zna! BLAGOJE: Ja mojom glavom garantujem da ne zna! DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome! GINA: Kako to misliš: kako kome?
BLAGOJE: Ja mojom glavom garantujem da ne zna! DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome! GINA: Kako to misliš: kako kome?
Stavlja je na sto.) SIMKA: Ovo bi se, za nevolju, moglo nazvati čak i ručkom! JELISAVETA: Ovo je nekom i doručak, i ručak, i večera! SOFIJA: I to za poslednjih nekoliko dana! SIMKA: Šta kažete?
JELISAVETA: Tamo su perike! (Iz kuće izlazi Simka) VASILIJE (Sofiji): Pomozi joj da potraži! Mora da su u nekom od onih sanduka! (Sofija ulazi u kuću) SIMKA: To pakujete za predstavu? VASILIJE: Za predstavu.
Ko zna na šta možemo da naletimo! A ti, Gino, ti ćeš nas čekati ovde! GINA: Komanduj ti nekom drugom, a ne meni! Moje je dete u pitanju! TOMANIJA: Postoji nešto što je iznad toga! GINA: Za mene ne postoji!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju?
Ostao sam tako bez novca i upoznao život u nadzemaljskoj atmosferi gladi, kao u nekom Hamsunovom romanu. Ja sam u to doba bio igrač kluba „Viktorija“, na Sušaku, pa sam se preselio iz pansiona pomenute
Međutim, postoji i lučko poglavarstvo na svetu. Pajvani sad već jure u dubinu, debeli, pa tanji, pa najtanji, po nekom čudnom redu. Oko barke je hladno i već je noć. Siva, kamenita i beskrajna.
U bolnici na Rijeci nailazio sam na mnoge od onih sa kojima sam nekad tako veselo igrao, ali je to bilo kao u nekom snu. Sestre Cernjajski bile su i sad lepe, i snažne kao atleti, ali su u bolnici bile blede i tužne.
Taj čovek, lep, crn, snažan, veliki junak, koji je uzimao mitraljez na rame, pa trčao prema neprijatelju, bio se oženio nekom damom, izrodio sa njom decu, i nije mogao, od kapetana, dalje. Tu, i tutilo. Valjda zato, bio je prava zver u čoveku.
sam u oficirskom odelu i hranim se sa nekoliko stotina oficira u oficirskoj menzi, mi smo kao ispali iz rata, i na nekom drugom svetu. Do nas stižu prve vesti o katastrofi austrijskoj na Balkanu, ali mi na to više i ne mislimo.
Zar ne vidiš kako je Paja Putnik tamo prošao? Zar ne vidiš da si ogolio i da je rat nekom brat, a nama rat. Ideš u nesreću, a mene ostavljaš samu.
A zvezda nikad nema. Iz stenja teče nešto, crveno kao krv, a stene su posute nekom žutom maglom, koja guši, strašna kao sumpor. Šest dana ćutim i živim u mraku.
Dve nedelje lutam tako, sedim po stanicama, sa starcima u odrpanu odelu, i ženama, u crnim suknjama, i tešim ih. U nekom ludom zanosu, čim odem u tuđinu, jednako nailazim na bića koja milujem, i jednako govorim da je sve u vezi.
veliko je to da osećam da dišu oni koji za nama idu, i da će ih uvek biti, koji su gotovi da polože život, tako, na nekom ćošku. Život će biti uvek nešto više od literature.
Nisam ni sanjao da je moj povratak u Beograd, tako, blizu. U Ministarstvu vojnom (Min. Vo.), u Beogradu, međutim, nekom je palo na pamet da možda nije)baš sasvim dobro što su toliki bivši austrijski oficiri odbijeni kad su hteli da uđu u
Duh mi je izgubio, tako, snagu. a telo se ispunilo nekom lomnošću. Zaželeo sam da milujem rukom prugu vidika, bistru i blagu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
živeo u toj pustinji, gde nije bilo ljudi, osim što bi ponekad zalutao kakav pastir sa svojim stadom i zaustavio se na nekom proplanku, da napase ovce, pa odlazio dalje.
izvukla se — hvala Bogu!... KUKAVICA Jednog dana, o nekom prazniku, dođe Isus u Jerusalim i uđe u hram da uči narod.
SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Beše mi nejasan taj odgovor, te ga nanovo zapitam: — Kakve budalaštine? — Svakojake — odgovori ovaj s nekom dosadom, i zenu ravnodušno. — dakle, svinje i budalaštine?! Ni o čemu drugom nisi više slušao?...
Tek, na svaki način, ima dosta prihoda, dosta, bez sumnje! — reče ministar sa ubeđenjem i nekom stručnjačkom važnošću. U tom prijatnom i važnom razgovoru prekide nas momak, koji uđe u ministrovu kancelariju i javi
Kada sam obišao sve ministre, naumim da obiđem i Narodnu skupštinu. Narodna se zove po nekom zaostalom običaju, a, u stvari, poslanike postavlja ministar policije.
posle dugog objašnjenja, i pošto svakome obećaše po štošta, pristadoše i ona sedmorica da uzmu na se te mučne uloge. Nekom obećaše položaj, nekom veliku zaradu, tek svaki dobi nagradu za tako krupne usluge vladi, kojoj je stalo do toga da
Nekom obećaše položaj, nekom veliku zaradu, tek svaki dobi nagradu za tako krupne usluge vladi, kojoj je stalo do toga da skupština koliko-toliko
i trgovci i liferanti i činovnici i penzioneri i sveštenici, sve je to u nekom grozničavom, napregnutom očekivanju. Na sve strane, na svakom mestu samo se o tome govori, zapitkuje, nagađa.
Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče
Glavno je da vi meni verujete da je ovo bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo,
Ali tvrd je čovečiji život. Vođa je imao retku sreću, te se pri padu zadržao, kao i uvek, na nekom džbunu, te se nije povredio, a uspeo je da se polako iskobelja i iziđe na obalu.
Odjedanput se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu. Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj
Provirim napolje, kad al' imam šta videti; jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u šarenom odelu, jaše jednog drugog čoveka u vrlo bogatu odelu običnog, građanskog
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Osećaš kako se slatko i prijatno diše, same se ruke kreću na posao... Obuzme te rosna vlaga, vazduh se puni nekom tamnom maglom, dršće i treperi lišće na jasici, zadahne te svež, večernji vazduh, na nebu svetlucne po neka zvezda,
I tada se sve utiša. Tako postoji nekoliko minuta, pa ti sve oko tebe izgleda kao čovek, koji je, pred nekom strahotom, i sam svoj dah utajao... Najedared, s kraja sela čuješ tanko — tanko pevanje petla.
Prejurismo čistinu, preskočismo jalak, pa vrzinu, sjurismo se u jednu jarugu, istrčasmo iz nje i nađosmo se pred nekom gustom pšenicom. Tu nas zaustavi kmet.
Puče još nekoliko pušaka. Da li od straha ili radoznalosti, tek mi za čas istrčasmo uza stranu i nađosmo se u nekom gustom trnjaku bez gore. Počesmo da idemo pažljivije. Čuje se vikanje od lanca, koji je pred nama.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Jesi li ti o tome govorio sa gospodinom načelnikom? JOVICA: Nisam! JEVREM: A jesi li govorio drugom nekom? JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa onda... JEVREM: ...Pa onda nikom više i da ne govoriš!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Stolice su sve čitave, jer se ovde svet još ne služi tim oružjem, ne zna još šta je to »nabiti nekom stolicu na glavu«. Po duvarima kafane puno svakojakih slika.
!« Iako nije ženjen — kao što vam je već poznato — ipak je mnogima u selu ponešto svoj; nekom kum, nekom pobratim, — ele, tek nije sam u svetu! A umeo je, boga mi, i da se pokaže kad je gde trebalo.
!« Iako nije ženjen — kao što vam je već poznato — ipak je mnogima u selu ponešto svoj; nekom kum, nekom pobratim, — ele, tek nije sam u svetu! A umeo je, boga mi, i da se pokaže kad je gde trebalo. Bio je čovek patriota.
A to je Sretina zasluga bila. GLAVA DESETA U ovoj će se glavi kao u nekoj panorami, još bolje, kao u kaleidoskopu nekom, ređati jedna za drugom slike iz sela koje je prenulo iz dremeža, jer se u njemu probudila veštački (a i nasilno)
Zato ću, dakle, zamoliti čitaoce da ne poveruju odmah onome što se po selu pronosi: kao da je ona ne znam šta bila u nekom manastiru.
Pamti samo još jednom da se tako nasmejao kad je neki Talijan, šta li je, doneo nekog majmuna, a majmun u nekom oficirskom mundiru; plave pantalone, crven mundir s generalskim epoletama, a ima kapu kao konzul, sa silnim perjem; pa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
stari profesor niz ulicu, Deca, kraj lopte u centru, utonuše u ćutanje, Samo je vetar pirkao u tanku frulicu, U nekom vrtu, na kraju neke putanje. Odmah potom, klicanje radosno čuo je. A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je!
ZALjUBLjENI MAČAK U sobi, kraj prozora, mačor tuguje Sa nekom tajnom mukom druguje; Mutan, ko sunce posle oluje, Neizrecivi bol boluje. Godinama mačor samuje. Šta li mu je?
Spreda — sreda, I otpozadi — sreda. I misli dugo u krevetu deda, I jedna muva nekom nešto ne da. I broji deda: Jedna sreda I druga sreda, i treća sreda ... Ima tu nekakvog reda.
Šuma kad hukne, njeni uzdasi Sami u sebe ko da utonu. Sve traje preko svog opsega, Il sni u nekom tankom hladu. Kukurek drhti. Al od svega Mi razumemo jedino nadu.
Videh mesinganu bravu sa mesinganim ključem, Tablu, kredu i mapu, katedru sa postoljem Ukoso, prema nebu, u svetu nekom boljem: Sve je lebdelo u vazduhu, u visini trećeg sprata; Beše čas samoće i tuge, i minut kad noć se hvata.
A šta li bi Betoven, Mocart, List ili Brams o Karađorđu mislili? I da li bi u nekom hanu pokraj Morave Razmenili misli, poklone i pozdrave?
„Tja, svet...!” (Deda ružno opsova) „Nekome maćeha, nekom mati! Da sam odnekud sa Kosova Nagrnuli bi delegati, I ministri spoljnih poslova I Šesta flota u fregati, Svi bi
(Prostite što u pola reči zevnuh!), Ovaj bi bio dobar za harem Kao službeno lice, to jest, evnuh. Treba ga dati nekom Turčinu, A Turci će znati šta s njim da učinu!” UVREDE MAGDE KALABE „Ovako sa stvorenjima treba oholim!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofki i sada, kad god bi se setila ludog tetina Riste, meso bi nekom odurnošću zaigralo. Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije volela ići k njima, još manje, kao kod drugih, po dva
je najgore, ona je svom mužu, Sofkinom dedi, padala kao neka rođaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali ipak po nekom stricu. Grdan je novac morao da dâ dok se venčali.
na sedištu, sa jednom nogom opruženom i po njoj opuštenom rukom, obučen u čohano odelo, ali ne kao ostali, već u nekom naročitom za njega kroju. Čakšire malo uske, bez gajtanâ, jer su one lakše a skuplje staju zbog težeg šivenja.
U nekom je velikom poslu. Gledaće da bar na jesen dođe; i kako je Sofki poslao baš tu basmu, da joj se načini haljina...
Sofki onda bi jasno da se ona zato ovoliko prepala što se sada ne boji, nego je sigurna u tome: da je on tamo nekom kuću prodao.
čisto zaklanjajući svojim usahlim telom bakarne boje Sofku od radoznalih pogleda, pušeći razgovarala sa amamdžikom i, sa nekom nasladom, mešala turske reči, — Sofka čisto pretrnu, jer se nije nadala da će joj sada sve to ovoliko i ovako doći.
Ču samo kako Marko, čisto bežeći iz sobe od nje, tamo međ svojima, sa nekom strašnom nasladom, slutnjom, nadom, kao lud viče i zapoveda: — Kapiju, bre, zatvarajte, kapiju zamandaljujte, da niko,
On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje i sve se to spaja u jedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.
Jednako uplašeni i zaprepašćeni tom njegovom iznenadnom, čisto kao nekom u inat naglom smrću, redovno se on tamo na groblju posećivao, davala podušja, parastosi.
I zakrvavljenih očiju, besan, gledajući u nju kako ona ne preneražena, ne uplašena, nego kao sa nekom nasladom sve to trpi i čeka da i dalje produži sa njom, silom bi je gonio da sa njime pije.
Pandurović, Sima - PESME
ne tinja Ni plamičak svesti više, Koja zjapi pomrčinom što shvatanja naša briše, Što i sama već odvratno na đubrištu nekom truli S celim svojim divnim svetom od obmana ravnim nuli. Ćutiš?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nekoliko naslovača, naličnijeh divanu i nekoliko drvenijeh stolica bijaše naređeno svud u naokolo. Cijela soba disaše nekom vanrednom tišinom i zbiljom. Taj njen svečani izgled, začinja je miris od tamjana što je napunaše.
zemlju, učinje mu se da je vrela, da mu tabani izgorješe, te odmah naže da bježi uz neke strane, po uzanom i krševitom nekom putiću. Sva ona vojska tisnu se za njim, psujući ga i gađajući ga iz pušaka.
Pavle, tužno nasmijavši se, povede ih niz druge stepenice, što svodiše niz naličje dvora. Pri dnu skala, pod nekom odrinom, sjeđahu dvije starice, majka mu i tetka — stara djevojka.
Jan — čisto kao da ga neka nevidovna sila ponese, uskoči u Francusku. Znao nije što se s njim događa, no je bio u nekom bunilu, te ni sam, možda, ne bi umio povijedati kako je tamo dopr’o.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ne budi svakoj ptici kobac! — Ne može jedna vrana na sto kolaca. — Nekome i gvožđa plutaju, a nekom i pluta tonu. — Nema loja u rogovima, ni pameti u brkovima. — Ne otkini prst pri medu!
Ni hvali Heraka, Nit’ kudi Petaka, — Oba su jednaka. Od zla roda da nije poroda. Od kako je svijet postanuo, Nekom mati, nekom je maćeha. Od nevolje nema škole bolje. Od šta vreća od tog i zakrpa.
Od zla roda da nije poroda. Od kako je svijet postanuo, Nekom mati, nekom je maćeha. Od nevolje nema škole bolje. Od šta vreća od tog i zakrpa.
Pastir pristane, i djevojka se stvori zmijom, te je plazila po nekom štapu da poljubi pastira. No pastir, čim bi se zmija privukla njegovom licu, svaki put bi je stresao.
Mnogo imao, svakome djelio: nekome kapom, nekom šakom, nami, braćo, koji ovđe sjedimo, svom vrećom, a tebe će gospod Bog svakom srećom!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo i video da mu je vode iz njega, da se okupa i umije; i kako je
Sveti Sava - SABRANA DELA
A neka bude i ovo: Ako iguman štogod nije slobodan, jer se umnožilo bratstvo, neka zapovedi kome god od jereja, ili nekom od poštovanih među braćom. Neka primaju misli mnogih i nerazumnih — misli koje nas u danima i u časovima mute.
Ako li ko ushte nekada, u neko vreme, bilo pod kojim načinom da poraboti ovo, ili da učini pod nekom vlašću, bilo od crkvenih ljudi, ili od svetovnih, ili sam iguman, ili ko od bratije u njemu, pokrenut demonskim
I ako bude ponešto radio, dozvoljeno mu je davati nekom drugom od monaha da mu radi. Neka vam je i ovo znano: Bilo iguman, bilo ekonom ako šta stekne živeći u manastiru, i
Ako se ovi rečeni pomeni nekom od bratije dogode u dan nedeljni ili na praznik Gospodnji, to nemoj ostavljati zbog praznika, nego poj ili pre praznika
koliko god saznate uspomena da se steklo u jednoj istoj nedelji, da obuhvatite jednom panihidom, ako se ne dogodi pomen nekom igumanu vašem, jer njemu pripada zaseban pomen, kao što svi treba tada da pojete.
Manastir sveti ovaj sa igumanom poveravam onome koji vlada ovom zemljom, velikom kralju koji bude u nekom vremenu; njega da ima za osvetitelja onome koji bi hteo da prekrši bilo koje manastirsko pravo.
Isusa Hrista i od Presvete Vladičice naše Gospođe Bogorodice Dobročiniteljke, da ne bude ovde iguman postavljen po nekom nagovoru, ili podmićivanjem, a da ne bude dostojan.
Kada je ovaj blaženi otac naš u večni pokoj prešao, zavetom ostavivši manastir meni grešnom u skromnom nekom stanju, u kojem mi otide, i nekog prepodobnog muža, po imenu Metodija, sa još četrnaestoricom monaha.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Za sve vreme predstave pada kiša. Pauza posle treće slike. I SLIKA (Kafana „Šargan”. Napolju, na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se nevezane rečenice čuju u kafani samo onda kad neko otvori vrata.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Odem; a kad se vratim, nađem posao gore nego kad sam pošao. Kaže mi moj Haralampije, budući da se nije mogao uspeh u nekom nadejemom pretprijatiju imati, više mi se ne može dati od trista f[orinti], to znači, 500 manje 200. Zafalim i otkažem.
Ovaj b’jaše mlad čovek okolo 25 godina vozrasta, zvanijem sekretar pri nekom|gospodinu, prijatelj Mg. Livin, k[a] kojemu često dolazaše, i tu sam se s njim poznao.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
?... Štij fra-Brne! Brne poče: „Kad gospodin oće da pedipše I u gnivu da nas za gri’ kara, Nekom šalje ružne, nikom lipše, Jednog boles, drugog munja para...“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
(Znam koji je stamen a trošniji koji.) Plavilo mi neba kaplje niz ramena. Gde sam: još u travi il na nekom spratu? Pesak koji vreme neumorno broji Da li je u meni il peščanom satu?
Kako je izgleda mali korak tek Potreban nama (ili barem nekom) Da ili shvatimo odjedanput vek Ili se s našom sudarimo jekom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tvrde, beslovesnici, da sam majstor što pravi srebrne dinare nekom spravom smeštenom u podrumu, u koji niko, sem mene i gazde, ne ulazi.
Da se nije spetljao s nekom od onih belosvetskih? Čula je ona da trgovci imaju po varošima žene koje plaćaju poklonima i novcem.
sankama i celu svoju težinu i snagu drži dizginama, konji savijaju vratove i frkću, Aćim pripaljuje cigaru, nemoćan pred nekom slutnjom. Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove!
Anđa poče otegnuto i jedva čujno, kao po dužnosti i nekom moranju, da nariče, mučeći se što ne može mrtvog imenom da oslovi: što ni imena nema, još više joj ga žao.
Rat su nekom objavili... Đorđe se namršti od gadne i mutne pomisli. — Još donesi! Daj svima ovim oklamišima nek piju!
Pokojnom ocu mnogo puta sam smrt zaželela. Nije me voleo. Kopao je bunare i ja sam mnogo puta zaželela da u nekom ostane zatrpan zemljom. Govorio mi je da ličim na majku i da ću i ja biti kurva kao ona.
Nije razumela, pa je pitala: „A šta Đorđe radi?“ „Naš je gazda u Beogradu. Spanđao se s nekom sobaricom i živi u kafani.“ Ona je pretrnula, a Nikola se radovao: „Ta će njemu smrsiti konce zbog para.
Lakše ih menjaju nego košulje.“ Odsutno je slušala meseći testo u velikim naćvama, a Milunka je pričala o nekom Spasi, i on je gazda što dugo nije imao dece, pa je hteo ženu da istera.
Možda je u nekom od njih i Vukašin? Skrenuo je i pošao niz strmu ulicu s jednim fenjerom. Košava mu zbacila šubaru, jedva je našao i,
“ Ja ne verujem ušima da to Đorđe Katić, čuveni trgovac, govori, i krstim se. „Hoćeš li da potpišeš da znaš da je nekom Rumunu dao sto dukata, i ništa više?“ A Đorđe iz mesta: „Hoću, gospodine kapetane.
Bićeš sila i sve ćeš moći. Ako propadneš, ostaneš golać, niko i ništa, a to se, po nekom prirodnom inatu, i velikim gazdama dešava, onda, Adame, nikad ne oprosti živomučeniku Nikoli što se mrtav ruga tvome
Na kraju Prerova neću stati: tamo Mijat, zviždeći, vuče vodu i mesi blato. Pravi kuću, miš. I oženiće se sada nekom udovicom. Mnogo ih osta u ovom pomoru. Dugo ću stajati na obali. Pre mnogo godina tu sam ja po mladom ledu prešao reku.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— nagovarali su starca. — Ovo ti nije ni za strašilo! — Znam da nije! — odgovarao je starac. — Ali u nekom drugom ne bi me poznali moj pas i mačka, pa ni seljaci, ako naiđu! — Prodaj ga, pa pođi u svet.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek, jer ga je svako drvo štitilo. Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru.
prolazio, dizali su je i drugi uhapšenici, iza i oko njega, sivkasta i gusta, ulazila mu je u krv, u dah i slegala se u nekom pramraku što se, svuda, otvarao u njemu.
Kad je izlazio na megdan nekom od turskih silnika, niko se nije sećao da je on bivao i trgovac marvom, a kad su ga slušali na skupštinama, malo je ko
I ne samo vojsku iz tog šanca, i ne samo svoje Gružane: sve je pomagao. Gledao je, sa nekom radošću, kako se njegov imetak, ipak, troši u pravu svrhu.
Poslednjih dana i noći sve ređe i sve slabije. U početku bitke pričinilo mu se da je u nekom od onih snova što se ponavljaju: opet je sedeo iza onog šanca, opet se oko njega pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo,
Ako je iz doma ruskog izaslanika izašao sa nekom tminom u sebi, Dositej je, čim je ušao u svoj dom, opazio kako se u njemu ponovo izdvaja, kao rasvetljenje, izmaglica
ponekad su imali utisak kako se on nada da će ce Anastasijević, još mlad a lud od smelosti, ipak izgubiti na nekom od mnogih svojih putovanja. Međutim, nije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On pogleda, prisiljen nad tom nevidljivom nekom silom, u vis, u princezu. Ona dočeka njegov usplahireni pogled ljupkim osmejkom svojih ružičastih usana.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa ipak, ova je karta učinila kraj mojoj agoniji, povratila me. Jer sve do nje proveo sam u nekom bunilu i tek sad osećam da sam došao k sebi.
Jer zabadava se nije govorilo: kako je na frontu imao veze sa nekom Engleskinjom koja ga je, dok je ležao pegavi tifus, veoma nežno negovala.
1915. kantonovao puk u selu nekom do Valjeva. Pa se oslobodile seljanke, za ono nekoliko dana dok su Švabe bile, i tako se svi lepo provode.
I zato što lažeš, ješćeš i kaldrmu. — Ja ne lažem, nebesa mi. A šta fali tebi? Imaš kuću ortački s nekom Jevrejkom i dve krave. Prodaješ mleko, gazda si pa opet prosiš. — Lažeš!
I u selu nekom punom divljih pasa i ljudi, zaustavila se ova kolona skeleta da prenoći. Oko ogromne vatre, kao lomače, posedali
nešta neobično, milo, prostrano, ogromno, tamo preko zelenih, rajskih dubrava, i zaseni te ispuni grudi kao novom nekom nadom, voljom da se živi i zaboravom svega.
— Pljaskam ja po baricama, koračam i razmišljam o besmrtnosti duše, kad se iznenada sukobih, glavom u glavu, sa nekom prilikom takođe pod kapuljačom. To je bio karambol, gospodo!
Tada mu se najedanput učinilo kao da se sve oko njega zavrtelo okolo, u nekom čudnom nečujnom vihoru i usred nekog jezivog kalambura, što mu je namah ispunio glavu, kao da je neko rekao:
I zašto bih ja sad natrag u zemlju?... Ali o nekom novom planu mislio sam juče: raditi na nauci, ili tako šta. Ali je to bedna, užasna uteha.
umire, zapinjao da pokrene olovne noge, da se spase, obuzet strašnom teskobom i užasom i gonjen prinudnom i nevidljivom nekom silom, ali je bio nemoćan da umakne i da se ma gde sakrije, jer je svaki zaklon postajao žalosno bedan i debeli,
su se nesložni, uzdržani nečiji glasovi pred vratima, pa težak, veliki ključ što se, uz zveket drugih ključeva, sa nekom jezivom pretnjom, okretao i vrteo u bravi, kao kasa, glomaznih vrata njegove ćelije. Onda uđoše neki ljudi i okružiše ga.
je iz susednih ćelija i slivalo se u jedan jedini uzdah, nešto kao ropac, dok su dva iskrivljena oka sa strašnom nekom zlobom zvirila kroz rešetku. A bolovi su bili namrtvo onesvešćeni i krv je kapala po betonu u peni.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kroz pritvorene kapke provukao se snop zraka i odrazio na bijelom stropu sliku vanjskog svijeta: vidim kao na nekom ekranu izvrnute figure prolaznika, umanjene ali u pravim bojama, potpune i žive: sestrica u bjelini pronosi nekakvu
priviđali su mi se kao sićušni atom tvari u noktu malog prsta nekog ogromnog zvijera; koji, sa sebi sličnim bićima, u nekom višem, svome svijetu, sa vrućicama svojih žudnji i s ponorima svoga bola i s buktinjama svojih radosti, i sa svojim
Školske teke i slikovnice djeteta umrlog u spazmusima meningitisa u nekom memljivom zavodu decenijama čame zakovane u sandučićima, u prašini i paučini potkrovlja; predati ih dobroj
Na jednom od mojih istraživačkih pohoda naiđem na nju. S nekom zebnjom otvorim sandučić i uzmem je među ruke. Nagonsko traženje leži u nemirnim djetinjim prstima.
Organski, kao na onog pauka između dvije grede. I činilo mi se da je živahna, žustra, blještava muzika samo u nekom tobožnjem, konvencionalnom, vanjskom smislu vesela, živa i blještava, ali da je ona, u svojoj intimnijoj biti, uvijek, i
) Tek negdje, u nekom mirnom kutku, za svaki slučaj, kunja mlađi dežurni liječnik, i u dosadi uči engleski. U ovo nedjeljno popodne i
I sve redom pipaju prstima. A nije to samo zato da se uvjere jesu li zrele: tome, bar dijelom, uzrok leži u nekom defektu, ili u specifičnosti njihovog spoznajnog aparata: ono što nisu svojim prstima taknule i opipale, ne postoji u
I čisto ćutilno osjećam kako se, nekom čudnom transsupstancijacijom, ta tišina pretvara u vrijeme. Mrtvo, bezmjerno vrijeme.
Možda i za njenu finu, gracioznu igru ruku nad najvulgarnijim dnevnim predmetima, sličnu nekom malom baletu, negdje neko plaća olovnom težinom u moždanima.
Moj se djed, mučen išijasom, tada nalazio na sumpornim kupkama, a donačelnik je bio na nekom uviđaju u okolici i vraćao se lađom tek u sat po podne. Sjećam se da sam bio sretan što mi djed nije u mjestu.
I vrlo često, kad se nađu u alternativi da nekom svom postupku naknadno dadu ili takvo tumačenje po kome, doduše, ispadaju zli, bezobzirni, cinični, no muževni i
Poslije duljeg ili kraćeg vremena ošamućenosti, mladić kreće naprijed. Obilježen je tim iskustvom kao nekom ahmedijom oko čela. Uljepšan svojim bolom, fatalno označen svojom krivicom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svačije drugo tuđenje on je vraćao odsudnim preziranjem i nekom, neobičnom za seljaka, ponosnom ohološću; ali jedan takav Stankin pogled, u kome bi on mogao pročitati one iste izraze,
— Vodi ga! — viknu kapetan panduru n diže se od stola. Kao u nekom bunilu i zanosu Đurica prođe kroz vrata, kroz duge hodnike na gornjem, pa zatim na donjem spratu i, ne progovorivši ni
Sad treba stići na mesto, pa čekati. Đurica iziđe iz kuće mahinalno, kao u nekom bunilu, praćen dvojicom zlikovaca. »Ko zna — pomisli on — možda to neće ni biti ; dugo je do zore«.
Oči mu se zasvetleše nekom neobičnom radošću, i on gledaše, ne dišući, kako se Stanka sagnula, pa kvasi hladnom vodom svoje vrele, jedre obraze.
On koraknu dvaput u nazad, stade i s nekom začuđenom zebnjom očekivaše šta će da bude. Devojka zape oroz, pruži pušku pravo u grudi mu i, kao predomišljajući se,
prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča dvorište; dohvati se rukama za tarabu, i, sa nekom neprirodnom silom, koju on nikad u sebi ne pretpostavljaše, prebaci se preko ograde i pade u kukuruz.
deo vidokrug, zablista se šumna rečica, zatreperi otvorenozelenkastim sjajem šiblje i lišće oko nje, i ona se nađe u nekom slatkom mladačkom zanosu.
Ali se ipak on nadao, nekom maglovitom nadom, da će sve to nekako izravnati i zadovoljiti drugove i sebe. Nadao se u tvrdo, i ako je video da mu
S oružjem... znaš. A ti, Stanka, hodi ovamo. Kapetan je uvede u jednu sobu, upali sveću na stolu, pa se ogrte nekom haljinom i sede na stolicu. — Sedi, odmori se... vidim da si se mnogo umorila. Stanka se osvrte i sede na stolicu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
384 REČNIK 385 ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA BEKSTVO OD SMRTI U nekom selu življaše jedan čovek, koji imađaše sina Petra.
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da
Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobivaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe.
— Od to dvoje jest nešto tudijer; a može biti i oboje, inšalah. RAVNODUŠNOST U nekom gradu bio jedan kadija, kome bijaše drago mita uzeti, pa u čem bilo.
LAJU PSI U SELU U nekom selu u vojničkoj krajini, pripovijeda se, bio je njeki kapral Markelja. Bio je u svom seocu mjesni zapovjednik, kapral
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nebitno je da li ćemo izvestan teret spustiti vertikalno naniže, ili ćemo ga na niži nivo sneti nekom zaobilaznom putanjom, količina rada ostaje ista.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posle ove recitacije, učitelj bi pokušavao da specijalnim načinom govora kroz nos u nekom izveštačenom, svečanom tonu, dopuni izlaganja starijeg đaka.
Posle ove recitacije, učitelj bi pokušavao da specijalnim načinom govora kroz nos u nekom izveštačenom, svečanom tonu, dopuni izlaganja starijeg đaka.
Imaju i banku, nastavio je on, koja uspešno posluje u nekom rudarskom mestu u Nevadi i u njoj osim srebra i zlata skoro i nema drugog novca; peti, koji je već bio u Americi,
Svaki novajlija je kod nas morao da prođe kroz strogi ispit i o njemu se nije sudilo po njegovoj veštini u nekom zanatu, po novcu koji ima, niti po njegovom odevanju već po njegovim ličnim osobinama, ugledu njegove porodice i
Prema srpskim običajima muža krava je samo ženski posao. Jedan drugi gospodin, Švajcarac, poslovođa na nekom poljskom dobru u delaveruЩ ponudio mi je posao kočijaša i čuvara mazgi, a glavni posao bi mi bio da prevozim đubrivo i
da bi ideje plutokratizma, socijalizma, komunizma, ili bilo kakva druga neamerička ideologija mogla ikada nastati u nekom američkom koledžu, a najmanje u Kolumbiji tih dana, i da odatle nađe svoj put u američko društvo.
iz grupe studenata koji su se sa mnom dovezli iz Budimpešte, prešao sam u drugi brod koji je izgledao kao natovaren nekom svatovskom povorkom.
” Ali zar nisu ova znanja i ove akademske počasti u nekom raskoraku sa pojmovima staroga Idvora? Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u
iz grupe studenata koji su se sa mnom dovezli iz Budimpešte, prešao sam u drugi brod koji je izgledao kao natovaren nekom svatovskom povorkom.
” Ali zar nisu ova znanja i ove akademske počasti u nekom raskoraku sa pojmovima staroga Idvora? Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u
I Niven i Brauning su me uveravali da je sada suviše kasno očekivati da ću naći mesto za stanovanje u nekom koledžu i da smeštaj treba da tražim negde u gradu, najmanje za jednu školsku godinu.
Jednom prilikom sam rekao nekom prijatelju iz Kembridža da moja gazdarica, Rut i veslanje potpuno određuju moj život. On me je shvatio i potvrdio da ove
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Različit odnos prema budućnosti kod oba sagovornika možemo uporediti sa nekom od onih stotinu noga koje naša metaforička stonoga automatski pokreće, a pravo iznenađenje i otkriće nastupa onda kad
Ono je izuzetak, koji se u nekom drugom, analognom obliku u narodnoj lirici uopšte ne pojavljuje. O mitološkim pesmama Vido Latković između ostalog
zemlja na kojoj se ja nalazim nalazi upravo iznad nebeskog svoda koji je beskrajno dubok ispod mene, i da sam ja samo nekom magnetičnošću pripojen leđima uz zemlju kao uz donju stranu kakvog ogromnog poklopca.
Kasnije su i majka zemlja i otac gromovnik potisnuti u zadnji plan. Ali oni nisu iščezli, nego, kao na nekom zamislivome pesničkom palimpsestu, prelaze u donji sloj, koji povremeno „proviruje“ i povremeno iznutra „prosijava“.
Izmiče nam, međutim, pažnji da je time zapravo odbačen stih kao izražajna i formotvorna jedinica. Ona se mora zameniti nekom novom. I čime ju je Matić zamenio? Zamenio ju je sintaksičkim jedinicama kao i neki drugi pesnici.
ne razumem neke svoje prijatelje ili samo poznanike koji se s izvesnom nemarnošću mire s ovim gubitkom, kao da se to nekom drugom narodu dešava. Čovek se plaši da će i neka lična prijateljstva duboko u sebi, intimno, pokopati.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec, i jedva probijajući kroz vlažne oblake, osvetljava celu varoš i okolna brda nekom mrko-gvozdenom svetlošću”.
Naravno, više nehotično nego hotimično, i više prema utisku nego sa nekom teorijskom pomišlju. Nevolja, međutim, nije u tome što se problem spontano nazirao, nego što se Stankovićevoj sintaksi,
P. ) nekom kuću prodao”. 102 Učitavanje se zatim sve više pojačava, redom se prenosi na ostale likove, pa i na događaje koji se u
zid jednako kleče ili leže: „On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje, i sve se to spaja ujedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.
ciganske pesme odbaci masku odmerenog, sigurnog ponašanja, njemu se iz dubine otme neobična slutnja: „Poneki put, u nekom glasu, otrgnutom zvuku, kao da naiđe na to: - A! de to! - I ništa više ne da do samo to.
Najdublje potisnuta, najneodređenija čežnja, koju je Jovča nalazio tek u „nekom glasu”, „otrgnutom zvuku, i koju je mogao imenovati samo kao „to”, vodi dakle u najstrože zabranjenu oblast - u incest.
Zanimljivo je, međutim, da se ta čežnja, premda bi morala biti usmerena ka nečemu ili nekom van same junakinje, u izvesnom smislu posuvraćuje.
U prvoj verziji, dok pripoveda o svom detinjstvu i Pasi, Kosta se ne obraća čitaocu, kao što bi se očekivalo, nego nekom neimenovanom sabesedniku, koga otkrivamo tek u sredini pripovetke.
U jednom slučaju: „Ja sam pokušao da zaspim, ali je teško išlo, on mi je jednako šaputao, a svaki čas sam kao u nekom ogledalu video, nad svojom glavom, sam svoje lice. Bila je to čudna noć.
iz sna budi, odakle i počinje radnja romana: „A kad se zaljulja, opet, u san , zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne
Može se posumnjati da je u nju položen ma kakav unapred smišljen plan, i da je zasnovana na nekom strožem poretku. A ipak, ona je precizno građena kao celina.
Sasvim je izvesno, a jedino je to ovde i zanimljivo, da stiha uopšte ne bi bilo kad se govorni niz ne bi prema nekom prepoznatljivome parametru naknadno raščlanjavao na međusobno samerljive (barem približno izometrične) članke.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
sela nežno obgrlila grotlasti Koritnik, već odjekuju gočevi i zurne, i to ne ciganske no prave goranske, napravljene po nekom iz dalekoga Anadola donetom prepočetku. Sredina je divnoga planinskoga leta, a sutra je Pantelejica.
Ti bi želio da te kao rajetin molim iz avlije za milost. Da nasladiš dušu, pa da docnije namigneš nekom da me kao zalutalu psinu dotuče... E, nećeš, Božja vjera! Niti ću bježati!..
To je za svakoga čudo, pa i za njega. Znao je on tu stvar vrlo dobro. Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zvezda zvezdu gasi Dahom bola sinja, Al’ u nekom kutu, U samrtnom ropcu Sunce jošte tinja, Tinja da prižuti Tog prizora bled.
Rodio se Hristos, ali ne za one Što nemaju vere u Božiju pravdu, Koji se klanjaju strašilu svakome Kao nekom divu, nekom nesavladu. Rodio se Hristos, koji će da kuša Je l’ nam vera tvrda, p’ onda da spasava.
Rodio se Hristos, ali ne za one Što nemaju vere u Božiju pravdu, Koji se klanjaju strašilu svakome Kao nekom divu, nekom nesavladu. Rodio se Hristos, koji će da kuša Je l’ nam vera tvrda, p’ onda da spasava.
kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne taji, Već se prosu brzo po zemlji malenoj Kao munjom nekom, stenam’ i odjekom. Svačije se lice zažarilo tude, Svako prošaputa: „Nesrećni Mrgude!
Eto nešto novo. Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži. Veseli se tome kao nekom daru: Njena mala senka igra po duvaru. Malena je senka. Ostrag gori sveća. Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća.
Miljković, Branko - PESME
IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il nekoj čudnoj reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad.
će sa nama biti Zapevaju li stvari Ni dve reči se više Međusobno ne slažu Pesme ako su lepe Bestidno zvuče i lažu Na nekom mestu tuđem Preletajući dubine tuđe Mami me ptica sve luđe Da za njom u vatru uđem ORFIČKO ZAVEŠTANjE Ako hoćete
Krakov, Stanislav - KRILA
Pružio je čašu da se kucne sa umirenim komandantom. Potom je podigao uvis, i bezglasno nekom nazdravio. Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika.
Govorilo se o ljubavi komandanta istočnih armija sa nekom bolničarkom. Ranjenici belog paviljona videli su često u parku nasmejano lice generala sred ustrčalih, uzbuđenih
To je sve prošlo kroz glavu. Potom kao da se hteo potužiti nekom ko je ležao uz njega, otvorio je oči, ali u sobi nije bilo više ni Bore, ni Sergija, ni bolničarke.
Patrljak mu je od jednom pocrneo, po telu su mu izbili pečati, i on je umro u nekom veselom bunilu. VII Kao bela veverica preturi se dim po granju. Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho.
— Debela je, branio se Duško. Iz jedne lože pijani ruski kapetan nekom je neprestano pretio praznom šampanjskom bocom. — Utešićete se... prijatelju, eto uzmite Ivetu, moju malu...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izgled tog mladića ipak bio je sasvim mučan; videlo se odmah da je nekom nesrećom koja ga je zadesila sav polomljen. Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu,
Za vreme večere razgovor, sa pola reči, između ova dva mladića kaže mi da je N. imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost.
imaju izgled čudnovatih krtih kula koje su povezane između sebe zidovima, tako da svaka porodica živi za sebe kao u nekom gradiću.
se obgrliti takvo zadihano telo, privući sa svim uz sebe, a da se ovo niti predaje, niti odbija, živeći i dalje u nekom produžetku vrele ritmične trzavice. Bilo je veličanstvenih, nagih devojačkih tela koja su ostajala uz mene.
Ujutru nalazim blizu kolibe jedan kamion koji se sprema da se vrati u Bobo Đulaso. Kamion pripada nekom belcu u Bobou, ali je na njemu sad samo njegov šofer crnac.
Pri povratku, na ulasku u Bobo, na jednoj širokoj zaravni kao na nekom trgu, tam–tam devojčica koje se zabavljaju same između sebe.
Provlačeći se tako između koliba nailazim na čitav skup staraca posedalih po asurama u nekom uskom dvorištu. Jedva pokazuju da me primećuju.
Posle večere idem sam u šetnju, gubim put, nalazim ga, zabavljam se tako do mile volje. Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe. Sve je radosno što je sunce najzad otišlo.
Danas crnac sa Senegala predstavlja čudo razmaženosti, nevaspitanja i samouverenja. Idući za nekom zabludom, zbog koje se sad verovatno kaju, Francuzi su ovakvim stanovnicima Dakara i Sv.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
teraju Pod tvrdog lanca teškim teretom, Sve paši, tamo do Beograda; A on će, mudar, znati deliti Nekome kolac, nekom vešala, Gdekome, opet, za grm vezanu, Olovom vrelim oči gađati, Dok iz dubine čela bleđanog S zenicom crnom život
(Glavaš sa Hadži-Prodanom dolazi) GLAVAŠ: E, dobro kad ste tu! A već sam o zlu nekom mislio I slutio sam kakvu nesreću. Al’, hvala bogu!... Je l’ spreman čamac?... RADAK: Spremno je sve.
mi veri dodat umeo: Da grešan čovek rukom sakatom U hladne žile mrtvoj lešini Veselog žića krepke sokove, Veštinom nekom ili mađijom, U jednom času može uliti... Dovela bih ti kćer!... SULEJMAN: A je li dosta reč?
“ GLAVAŠ (smeje se): „Primi od njega!“... To tako zvoni Kô da sam nekom ja poručio: Da brže dođe, skupi pokloni U Glavaša ga davno čekaju! Jeste, čekaju!... Pa neka dođe!...
’Ma pašu ne cijeni koliko svoga dorata! HASAN: Pa onda vele: „Pokorna raja!...“ Pokorna nekom! Al’ nije svugde, i nije sva!... PRVI TURČIN: A ti, što ćutiš, Ćerime?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Puške su groktale kao sa nekom zlobom i pakošću. Kad čovek zažmuri, i ako može samo za trenut da zaboravi da je ovo borba, puščani pukot učini mu se
Kako bih sad voleo da je Komarov imao pravo kad mi je rekao da je apsurdno da Turci mogu biti tamo. Polako i čisto u nekom strahu dignem pogled na kosu... Ah!
Najposle tu je čovek u nekom razdraženom, gotovo pijanom stanju, pa i ne opaža cve. Utisci se tako brzo gomilaju da se potiskuju, pretrpavaju i ne
Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da se trgne iza sna. Ali mirno razbojište, posle krvave bitke — to je
« Kod jedne gomilice nađosmo sredovečna Crnogorca. Zavezao obraz nekom prljavom peškirinom, kroz koju mu prosanula krv, pa čačka svoju metalnu simsiju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu. Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi druga sveta.
Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima. Po živosti vatre neprijatelj je mogao odmah uvideti da ima posla sa nekom novom trupom. Izgledalo nam je kao da su se zbunili, jer su najednom zamukli, i na frontu zavlada tišina.
Idemo dotle dok ne izginemo. Otkuda mi znamo šta se krije iza ovih bedema! Dakle, tako!... Ponudio me je nekom rakijom i pri polasku dade mi i kutiju konzerve. Kada sam se vratio pozvao sam vodnika i desetare. Saopštio sam im.
To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi. Hteo bih da mislim na nešto drugo, ali misli kao da su tekle po nekom krugu i ja se opet setih zmije. Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!...
Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa. Naslonio sam glavu na pesnice i nalazio sam se u nekom polubunovnom stanju. Najednom pripucaše puške desno, sve brže, zatim mitraljezi, bombe, i kroz prasak razleže se: „Ure!
U paviljonu je gamizalo kao u mravinjaku, a brujalo kao na nekom bučnom zboru. Viši oficiri, iz drugih paviljona, išli su kod upravnika bolnice da se žale. — Šta im mogu?
— Gazda, daj flašu konjaka! Pera „Đevrek“ pričao je tada o nekom lovcu, koji je pošao u lov na lavove. —... Uzme ga na oko, pa nišani... nišani — pri tom žmiri na jedno oko — i dum!
Oslobode se i oni, te iziđu. Ovu scenu gledaju vojnici iz glavnih rovova te se i oni pojave bez oružja. Kao po nekom dogovoru. I ljudi ti tako lepo razmaknu krstila od žica i sastanu se na onoj poljani. Divota...
Oni ne pripadaju više sebi. Njihovi životi stavljeni su u ruke nekom komandantu koji ima samo da im odredi kad koji treba da umre. Sa njima se vrše ti vojnički eksperimenti.
Požurio sam da se dohvatim saobraćajnice. Imao sam sada utisak kao da šetam nekom širokom ulicom. Bio je to kanal, u kome su se mogle komotno razmimoići dve mazge. Protezao se u cik-cak.
Pa kad su zanjakale, kao na nekom vašaru, slavu im njinu, htedosmo svi da izginemo od merzera. Gde si pošao? Rekao sam mu.
Komandir pređe glavni rov, i poče se spuštati jednom strmom saobraćajnicom. Zastali smo naskoro pred nekom podzemnom pećinom, tri, četiri metra pod zemljom.
— Imate li stvari? — Ostale su mi u zemunici kod komandira. — Slušaj — obrati se nekom, koji je stajao u mraku — trči gore i donesi. Tek sam tada primetio njegovog posilnog. — Šta čitate ovo?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Međutim... Međutim, nesumnjivo je i ovo. Tokom stoleća, pored svega, i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadržinom, smislom, — životom.
) — Oko ove pesme bilo je dosta nesporazuma. Stojan Novaković je jedno vreme, začudo, mislio da se ovde radi o nekom Kantovom spisu o smrti koju bi Rajić preveo bio (v.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— 'Rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer će nas, ikone mi, svukud biti! Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju.
— viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud!
Sve vam je ovo 'vako bilo, i ovo vam je kô jedno istoričesko zbitije — završi Simeun kao s nekom tugom. Onaj iziđe iz mraka, poljubi ga u ruku, i pruži mu čašu hladne rakije: — Ovo sam ja cijelu veče za tebe
Bojić, Milutin - PESME
Lažući sam sebe pogledom je pio Plave ženske oči u koje se tone; Kô svetinjom nekom opijen je bio, Jak kao nebesa i — gotov da klone.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Izda nekom lažan stočni pasoš, napije se; natera nekoga da plati dug koji ne priznaje, napije se. E pa, brate, to ne vredi tako,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i srpsku azbuku izbacujući iz upotrebe sva ona zatečena ćirilska slova koja u srpskom narodnom govoru nisu odgovarala nekom posebnom zvuku.
Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću - muzikom, igrom, pokretom, mimikom, ali sa svim tim umetnostima zajedno, narodna lirska pesma deo je
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I čisto sa nekom razneženom tugom misli: kako se sve to, i smrt, pokojnici, zaboravljaju. Nestaje ih. Sasvim se gube. Kao da je uvek
Zato mu je bilo teško. To je i njegova mati kao osećala. A i ona kao da je znala, bila je u nekom dosluku s devojkom i sa svima njima... I, osećala je, i kao da je znala, da on ima za ova dva dana da im kaže, reši se..
Samo strogo stegao usne i kao da ne diše. Čisto čeka da oni odu, što pre, kao u inat nekom da odu, da ih isprati, a on da umre.
Što je hteo, sam je naređivao. I sahrana mu je bila takva. Tiha, stara, stroga. Svi su došli. Svi dotrčali. Svaki sa nekom žurbom, veselošću, radujući se što može da dokaže koliko su ga poštovali, bojali ga se, cenili.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bolésti) uopšte, ma u kom se obliku javljali. »Bez glogova koca ništa mu biti ne može«, kaže se o nekom kome je teško dohakati (Vuk, Posl., 178). Noću treba sobom poneti g.
n Polivka u ZNŽOJS, 8, 169). Kad je sveti Sava putovao iz Zete u Budimlje, zakopao je navrh Konjuha pod nekom k. srebrne novce, i to se mesto prozove Srebrnica (SEZ, 5, 1903, 580).
svakog lista, s gornje strane, nalazi se po jedna zatvorenocrvena pjega koja je najsličnija nekoj mrlji nastaloj na nekom predmetu od kapi krvi. To je i dalo povoda lakovjernim ženama vračarama u Janju da povjeruju u to da je to ̓krv sv.
drvo«, pod kojim se ne sme sedeti, ni pljuvati, ni spavati: ako bi ko zaspao, ukočio bi se ili bi se probudio »na nekom drugom mestu« (GEI, 9—10, 115, Sretečka župa). O j.
U jednoj priči: nekom Konavljaninu, dok je noću uoči Ivanjdana putovao, slučajno je upao p. cvet u opanak, i on je čuo kako petao peva: »Kuga
koje pripadaju divovima), ili, najzad, božanstvima (hrast bogu gromovniku, leska nekom velikom ženskom božanstvu, lipa takođe nekom velikom božanstvu)« (Mit i religija u Srba, 6).
divovima), ili, najzad, božanstvima (hrast bogu gromovniku, leska nekom velikom ženskom božanstvu, lipa takođe nekom velikom božanstvu)« (Mit i religija u Srba, 6).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Skrene ka mlinovima. U po puta upita se: „Što ću tamo? “ Ali ipak ide, gonjen besvjesno nekom neodoljivom radoznalošću.
U dućan uniđe mlađi mu brat Marko. Otac ga, dok je ušao, stade ispitivati o nekom poljskom poslu. Domalo i u dvorištu začu se zveka potkova i životinjski topot. — Stopru je sad došao...
Njoj se u neke otrže uzdah, a i on sjeti se jutrašnjega dana; pa, kao po nekom tajanstvenom sporazumu, oboje se sneveselilo i oborilo oči...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vrh strele će biti zamočen u krv crnog jarca i okićen kandžama slepog miša. To će se sve odigrati na nekom proplanku sa bujnom travom, pored suvog drveta sa koga je otpala kora.
Bele belege, kojih je na jarčevoj koži bilo sijaset, obojili su Pipčevi ljudi nekom nepostojanom crnom bojom koja je tek toliko izbledela da se mogla uočiti podvala, iako su se oni trudili da
Cvetanje njene lepote nismo više mogli pratiti, jer se u nekom neobjašnjivom strahu stala od nas skrivati. Natrontala se u nekakve nezgrapne haljine, umotavale glavu u marame.
Počeo je iskreno uživati u poslu. Iz bitke u bitku njegova vrednost je rasla. Kad čovek prilazi nekom poslu od sveg srca, onda se može očekivati da će postići najviše što se tu može postići.
mršav, kost i koža, iznuren nesanicom, izgreban trnjem, pocepan, prljav, razrogačenih očiju koje su bile upaljene nekom suvom svetlošću, buncao je, goreo od vrućice.
Neodoljivo su ga vukli nepoznati, još neviđeni krajevi. Sve što je činio, činio je sa nekom detinjom bezazlenošću, nesposoban da bilo čemu prida ozbiljnost.
Priča se da je Dadara odbegli sebar koji je u ranoj mladosti nekom vlastelinu iz Prevešta zaveo i obeščastio kćer. Ne znam koliko istine u tome ima.
Naredio nam je da se prepustimo spasonosnom zaboravu. Trave su livadske, kao da su bile u nekom čudesnom dosluhu sa našim igumanom, prebrzo prekrile bezobličnu humku groba bez belega, a Morava je dovršila to
Najkasnije za nedelju dana vratićemo se dole. Pričaju o nekom razbojničkom napadu. Govore kako bi sav narod trebalo skloniti u tvrđavu dok ne prođe opasnost.
Sve je tu skladno: glava, trup, udovi; sve je u savršenoj srazmeri, kao da je Prohoru nekom volšebnom silom i umećem pošlo za rukom da najlepšeg muškarca smanji do veličine svoga krsta, da ga odrveni i prikači
je da ga pronađe gore u ostalim odajama, no kako je vreme odmicalo, a on se nije pojavljivao, oko podne je morala nekom da poveri svoje strahovanje. Glas o njegovom nestanku brzo se proširio po Kuli.
Namestio ga kao priplodnog pastuva, a on prepustio omicu nekom smetenjaku u mantiji i počeo da rže zapovesti i da vodi rat protiv nekakve razbojničke dronje. Kipteo sam od besa.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Moja duša od detinjskih dana Stremila je u burnome letu U predele zanošljivih strana, Nekom čudnom, nepoznatam svetu, Gde radošću sve živo miriše I večitom harmonijom diše. 2.
1891. REALISTA Poznavô sam stihotvorca u sećanju mom dalekom, I ta bedna amfibija volela se s praljom nekom. S njom je suvi hlebac jeo, a subotom šomu pio, A tajno je za komšikom neutešne suze lio.
Tako jedared pijan dohvati čelično dleto, I poče rezati mramor, bez misli i bez plana, Za nekom nesvesnom težnjom. I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana. Silvije zamišljen stade.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
vidljivim zadovoljstvom tok gozbe: svi gosti jedu dobro, a piju još bolje, mi sedimo blizu levog krila trpeze, u veselom nekom društvu; i Kepler je tu, u našoj blizini.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Pije): I sutra, peške, gologlav, na carski drum i iz hana u han, iz varoši u varoš, dok negde ne lipšem, skapam, na nekom hanskom đubretu ili štali. (Najednom skoči): Idem, idem. Ne mogu sâm. Ne smem da sam sâm. (Odlazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naravno. nije se ljutio. Od njegovo troje zdrave dece je potekao izraz. S nekom sujeverom je negovao tu reč. Činilo mu se, taj zemljotres, ta nemirna deca, to je velika njegova pobeda onde gde je
Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka. — Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: —
Stanojla Perčinova videla je Tošu Lazarića, starog momka, svega jedared pre nego što će se za njega udati. Kad je po nekom trgovačkom poslu naišao, neočekivano i za njega, u malu varošicu na granici Srbije i Bosne, gde je živela porodica
Radila je u nekom starešinskom zamahu i u kući, i nad očevim računima, pa i nad malom svojom polusestricom. I van kuće se devojački njen
On je bogat čovek, poslovi njegovi su od svake vrste, a ja volim da radim, i da služim na nekom ozbiljnom radu. Jaka sam, vredna sam, htela bih da nešto veliko dočepam, da se borim, da đavolu komad iz usta iskinem,
— Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli same produžavale. Ona vide sebe odjedared u plavoj haljini s čipkama, u finim cipelama, i oseti sasvim
jedna reč koju u momentu nužde uvek nađu jaki ljudi, oni što uspostavljaju svoje volje, ali probijaju ujedno i vrata na nekom oslobođenju koje i onoj drugoj strani godi. Julica je polako počela takođe šaputati.
Izđikaju ljudi kao trava, i uvenu kao trava. Jedino, slično ponekom busenu žute trave koji pretraje i do Božića, u nekom zapećku kašljuca po jedna ruševina, neka ozebličina, zaostala iza onih što su već svi na groblju, zaostala da bunca o
Dešavaju se zato i nedoslednosti: da palanka vremenom zauzme prema nekom ranijem događaju sasvim suprotno stanovište, odobrava ono što ju je pre zgražavalo.
Kroz glavu mu vitlaju slike iz prošlosti... Ko zna, možda će ipak ozdraviti. Milan pomože drugu: — Jesi li ti na nekom putu, Pavle, ili si došao samo zbog mene? — Milanove oči se zališe suzama, pa i preliše.
Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice a slabe zube, što je, između ostalog, razlog da sve jezike govore s nekom tipičnom jevrejštinom, iako su svoj jezik napustili i zaboravili.
Branko je prilično zakasnio. — Izvini, molim te. Kod nas ima starog sveta, i svaki čas nekom nije dobro. Baka moja je izmislila da sevanje u njenom ramenu odumine kad joj ja masiram podlakticu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ne samo u mestu gdi je on prebivao, nego 20 milja unaokolo pripovedali su ljudi o njemu kao o nekom čudu, krsteći se i diveći se je l’ mogućno da je to dete.
svojoj Rozinanti razmećao da vidi oće li se oženiti, kako gođ naše devojke da vide oćeju li se udati, i čisto je uskom nekom putanjom jašeći zadremao, kad najedanput osobiti neki s leve strane šum njega probudi i vnimanije njegovo na sebe obrati.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali, u trenutku kad sam koračio da uzmem paru, nje nekom mađijskom silom nestade sa pogače. Tražili smo je i tražili, ali je ne nađosmo.
Razumem još znak divljenja, to se još i može upotrebiti. Kad god pišem nekom starijem po činu od sebe, ja metnem znak divljenja.
– Ja sam samo hteo... – htede da se pravda Paja Adamov. – Pa hteo si, ali eto, zapeo si kao Sremčeva Gabrijela. Daj nekom drugom reč, predsedniče! – brecnu se Bora. – Evo ja bih rekô ako ćete čuti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A vreme nečujno i brzo odmiče. Da smo pešaci krenuli bismo preko pola i izvukli bismo se. Po nekom predanju, artiljerac ne sme napustiti topove do poslednjeg daha.
Sedimo pored vatre zanemeli i tužni. Imamo osećanje kao da se nalazimo u nekom uskovitlanom vrtlogu... Zemlju napuštamo. Poslednje ostatke državne imovine u Kruševcu narod je razneo.
Kao da smo na nekom manevru... Komandir se nasloni laktovima na koleno i pogleda u zemlju, kao da se nečega priseća. Ja zapalih cigaretu.
Gledajući u vatru, nastavi tihim glasom: — Zemlju smo izgubili... To možemo objasniti nekom „višom silom“... Ali ako uljudnost izgubimo, onda tek nastaje najveća opasnost — i potpukovnik Petar klimnu zamišljeno
Ali ta teritorija nije ustupljena neprijatelju po nekom mirovnom ugovoru, već nam je nasilno uzeta... — Naravno! — dobaci kapetan Velja. — Viša sila! — dopunjuje Živadin.
Najzad, bilo ih je koji nisu ništa mislili. Po onom narodnom: „Gde svi Turci, tu i goli Hasan“, privučeni kao nekom magnetnom silom od drugova i prijatelja, gamizali su za ostalima. Vest je prostrujala, polja su oživela.
Komandanti se prepiru. Neka deca plaču. Konji se omiču u provaliju. Vojnici viču... Kao da smo na nekom vašaru, i pijana rulja navalila bez reda, pa sad, ko je jači.
Odmičemo lagano širokim drumom. Ni pomena o nekom maršovanju. Kako koji može, i koliko može. U grupi, pojedinačno, razvučeni, i tek se na nekom zastanku prikupljamo.
Ni pomena o nekom maršovanju. Kako koji može, i koliko može. U grupi, pojedinačno, razvučeni, i tek se na nekom zastanku prikupljamo. A kada oni čelni krenu, poslednji tek sedaju da se odmore.
Pred nama se ukaza ravnica, kratka, ali vrlo ugodna, zasađena nekom kulturom i retkim drvećem. A na kraju ravnice je selo, prilepljeno uz breg kao ptičje gnezdo.
Iako malaksali, ljudi naprežu poslednju snagu, pa se čak smeju i šale. Dugačka kolona razvukla se mlitavo po nekom razrivenom putu, kao da su po njemu haubice „štepovale“. Konji sve češće padaju.
Kao hijene, čekaju oni podmuklo svoj plen. Samo kada naiđe pešadija sa puškama uzmiču krišom i, čučeći na nekom bregu, posmatraju iznurenu vojsku.
Petrović, Rastko - PESME
ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM 7 NAJSENTIMENTALNIJU O SITOSTI LEGENDU 9 LOVČEVO BDENjE 11 JEDRILA 13 VUČITRNSKI MOST 16 PESNIK NA
JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM Aj! aj! aj! Svi koračaju danas oni ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela.
O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom! njemu je dobro i da se obesi U zrelom nekom voćnjaku Sred mraka Bez zraka, Zamro.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Skači! Pevaj! Krevelji se, Smešno Lice! Svoje pravo ime već i on sam poče da zaboravlja. Uzalud je tražio da nekom nacepa drva ili istrese tepih i tako zasluži koru hleba.
S čuđenjem, prekorom i kao nekom mržnjom gledaju je snaha i sin, ulica i grad. — Đavolu je dušu prodala! — šapuću već i oni koji su s njenim unukom na
Svira vetar kroz njegove nogavice, lepršaju rukavi kao da Strašilo nekog pozdravlja, nekom maše. Pričini se Starcu da to i nije Strašilo, već stari prijatelj Sofronije koji mu ide u susret.
U tankoj senci osušenog bagrema ispred dečakove kuće — dahtao je pas. Uzalud su se nadali da će nekom u susret potrčati. Od starosti je jedva lajao, ali je i on pokušavao da pobegne sa Peščare.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom korišću.
U kasnija vremena, kad bi se u nekom kraju hajdučka borba utišala i turski zulumi povećali, žalost za junacima kao što su Dojčin, Prijezda, Kajica, Oblačić
Ali i ova ponavljanja — utoliko pre kad su osvežena po nekom novom rečju — osećaju se i kao prirodna i kao prijatna. Tako se oseća, na primer, u Ženidbi od Zadra Todora pismo pet
brata tome da kmetuje: ne smijahu kićeni svatovi, el je Maksim krvničko koleno, — mogu njemu žao učiniti, može nekom glavu ukinuti; nema kmeta da kmetuje tome.
Ali internacionalni karakter motiva u ovoj ili onoj pesmi nikako ne znači da je ona morala biti i ispevana prema nekom stranom uzoru. Prvo, sličnost ili istovetnost motiva u dve ili više književnosti može biti sasvim slučajna.
: kojih žešćih u Primorju nema), zadržavanje prve imenice u nominativu dok se iduća koja je s njom u vezi upotrebljava nekom drugom padežu (npr.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
DRUGO BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno
Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi
nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam znao šta
petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA DVOJE SAD POLA SNA JE TVOJE SPAVAJMO SANjAJMO I DOVIĐENjA
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hajde da još jednom oprobam. Stric opet zažmuri, prisjeća se imena svih svetaca koje je čitao u nekom starom kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta
Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu. Iz ćubasta žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati prstima, a zatim i čitavim tabanima. — Pst, miču se!
Tamo ga čeka neugodno iznenađenje. Đoko Potrk javlja da majstor Mačak neće doći. Zadržao ga otac da mu pomogne u nekom hitnom poslu oko jednih kola. — Onda danas nema ništa od ulaska u pećinu ožalosti se Jovanče.
Lijepo se provukla nazorice za nekim od vas, za nekom budalom koja se nije obzirala da je neko ne prati. — Je li tako, Lunjo? — upita Jovanče. — Za kim si došla?
Tako je stigla i nadomak jaruge potočića ponornice kad joj se na nekom glatkom žbunju omače noga i ona kliznu u duboku rupu, skrivenu u gustu paprat.
Gore, u gustoj hladovitoj krošnji bukve, bilo im je nekako mnogo ljepše nego na zemlji. Bili su kao u nekom začaranom lisnatom carstvu. Odjednom se u blizin začu neko neobično cviljenje. Svi se trgoše. — Šta je ono?
To se isto ponovilo i s ostalim imenima, ali samo bez vrabaca, jer je ono jato već odavna bilo u nekom kukuruzištu. A kad su najzad sva imena bila pročitana i zapamćena, Lijan zabaci na leđa kožni torbak, minu krčmu i
Možda kuva ručak, pere krvave košulje, plete nekom šaren pojas ili prišiva srebrno dugme. Ni najveće junačine ne mogu bez tih običnih usluga.
— Tako je — složi se Jovanče. — Odsad svi dobro pazite kad ovamo dolazite. Čitav taj dan prođe družini u nekom nelagodnom očekivanju. Nikom se nije igralo. Lazar Mačak nije se prihvaćao nikakve nove majstorije.
Knez Valjuško bio je naredio da i nju vežu, ali je poljar Lijan viteški mahnuo patrljkom svog štapa kao nekom sabljom i odbio da izvrši naređenje: — Poljari ne vežu djevojaka, pa makar to bile i hajdučice!
Dabogda crkla, kad se onako izbeči očima pa ne znaš kud bi pobjegao! Stric je još dugo lupao nekom granom oko sebe, strugao opancima, češkao se i mrmljao: — Ih, ona!
Ako ih je bilo više, nekad bi se na raskršću i podijelili, pa jedni udarili na jedan kraj sela, a drugi u nekom drugom pravcu. Prvi je zadatak, dakle, bio opaziti ih kad se pojave od varoši i odmah obavijestiti čitavo selo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tko te urazumi, i dade ti videti nebo, sunčani hod, i rasmotrivati mnoge zvezde, i u svem tomu, ka u nekom mnogom cveću, lepu svezu i dobar način imadući vremena rasproznanju?
Nališe se svi ljudi izdovolje. SAMSONOVA VRATA Hrabri Sampson, kad su ga bili zatekli Filistimljani u nekom kaštilju, prozvatu Gaza, opseli izokola da ga uhvate; onde noću na spavanju i ubiti ga kćahu.
Pak po nekom vremenu Radul beg ode k Bogu. Milostiva ona duša milost i dostade od višnjega Boga. Al' po njemu opet nasta onde lukavi
Za novce je svak poslušan, al' za dušu slabo. Pošalji tvoga hleba i vodom, po nekom vremenu hoće ti se k tebi s dobrom povratiti. Ne znaš to, našto će ti kad, omrknuti, osvanuti li dan.
Ama nije da je po nekom telesnom obliku i obrazu to proznavanje njihovo; zašto tamo je svim jedan uzrast, ta ovde bio star, ta detetom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
bilo, jer, ako i dalje ostane to tu pri ruci tetka Doki, ko zna šta sve može lupiti i ispričati (pa i potući se s nekom!) tetka Doka, kojoj su fes i šamija došli već malo više nakrivo, i tako izdavali njeno raspoloženje.
5, nekom pisaru, u čijoj je konduit—listi stojalo da je rasejan i neupotrebljiv za koncepat, napisala pismo koje je glasilo: „Što
je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom kao da je to neki nahereni direk od opštinskog fenjera, a
A nju je to silno ljutilo, ponos joj vređalo. Jer, dok je svaki drugi zablenuto, iznenađeno i s nekom tihom čežnjom poglêda, — na Manči se to nikad nije moglo primetiti.
Posle toga nije pan Franćišek ništa komponovao. I kad su jednom u nekom društvu u razgovoru zapitali ga: komponuje li što, primetio je, i nepitan, zajedljivi kolega i zemljak njegov, pan
Tu je igru jako volela Zona i zbog igre, a još više zbog pesme koja je njoj mnogo kazivala i setom je nekom milom ispunjavala... Zona uze za ruku Genu, priđoše i uhvatiše se među igrače. Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju.
joj je o pokojnom Đorđiji — kako je bio krijumčar, ubojica, noćnik i veseljak; pričala joj čitave romane Đorđijine s nekom čengijom Zumrutom, koja je u svoje vreme i „u pesmu turena“ zbog lepote, i proterivana i hapšena zbog čestih tuča radi
druga devojka“, a što bi rekao, to bi i uradio, jer bi svud dočekan bio, i priča bi se, verovatno, nastavila sa drugom nekom junakinjom pripovetke.
razgovetno čita brojeve i nikad se nije zabunio da kaže od 66 da je 99, ili obratno, kao što se to dešava onom drugom, nekom Micku, koji sem toga i šušljeta kad viče, pa zato ga i ne mare igrači tombole.
Videše kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku, kako je umiruju, kako je pokrivaju nekom maramom; neko muvanje u rebra videše, i čuše samo to kako jedan reče: „Što se smeješ, budalo?
Zatim, kako je odmah odvedena i ispitana u nekom selu kod popa Zipe (koji je već poznat kao čovek koji lako sudeluje u takvim avanturama, pa zato je jednako na
I tako se ipak u nekom vidu obistiniše slutnje i želje kapetan-Mikajla, kuma, koji mu na krštenju dade ime Ratomir, da bude, to jest, junak i