Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prašina, uopšte, najduže opstaje. Dok posmatra, gost u tom vremenu što za njega ne protiče, te sledove kretanja i nekretanja, postojanja i nepostojanja, Čarapić bi da prizove bar neke od do gađaja koji su mu, valjda, ispunjavali prostor u onom