Lalić, Ivan V. - PISMO
A u tvom veku moje ubrzanje Usklađuje se s tvojim nepokretom, U aporiji koju ne zna Zenon. A leto brojim pedeset i peto, U čilenju, u ovom ostrašćenom, Dok bivam jači, a sve me je
vidljivom, gde razum gospodari — Pa će i svetlost da razjede leto Na naše oči, dok tromo ga zari U avgustu, iznutra, nepokretom; A raspadanje tek svedoči umor Neprevladanog, što zovemo sveto — Govorim, ne na prečac; neki šumor Anđelskih krila