Jakšić, Đura - PROZA
Šta čeka on?... Glavu je zaronio u dve snažne ruke, ćuti, hladan i nepomičan. Kadikad se trgne, pogleda u zvezde, gleda u noć, pa onda tek onako nerazgovetno progovori: — Još nije vreme!..
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A on dođe kući kao vetar. Kako dođe, on se skljoka kraj ognjišta. I tu je sedeo do mrkloga mraka, nem i nepomičan. Onda se najedanput okrete i viknu snahu Maru. — Što me zoveš, babo? — Raspleti mi perčin! Sve se skameni.
Dučić, Jovan - PESME
II Ti koji ni po čem nisi nama sličan, Ni svojim obrazom, ni mišlju, ni delom, Koji u pokretu stojiš nepomičan, I strašan i mračan pod sunčanim velom!
Ili je, naprotiv, te noći smišljao svoju najstrašniju orgiju, svoju najveličanstveniju poemu Razorenja? Ne, nepomičan i nem, u studenoj noći bez neba, pored zagluvelih zvona, on oseti srce prazno i malo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje poverene mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ili kula svetilja kraj mora, nepomičan na svom mestu, dok se sve oko njega ljulja kao talasi na uzburkanom moru.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
više mrtva. Uvek u dugoj, naročito za njega sašivenoj košulji. I tako nepomičan, bled, samo leži. U kući odvojili mu čitavo odeljenje, sobe, dali mu sluge i sluškinje koji su imali samo njega da dvore,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor.
Udaran laktovima i muvan, gažen, prskan psovan što smeta na putu, Jurišić je stajao nepomičan, ukočen, krut kao na stražarskom mestu, kao ukopan.
Afrika
U poslednjem momentu staje pred objektiv. Gleda me zatim sa postelje, sitnim, zlim očima, nepomičan ceo, cvokoćući bez prestanka. Dajem mu pet franaka poklona.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kraj tih kola, na drumu, on, Konstantin Kristoforos Garsuli, ležaće, u krvi, nepomičan. Jes! Jes! Mein Wohlweiser, Hochgeehrtester und Vielverehrtester Herr!
svojim šeširom ukrašenim nojevim perjem, pada, u kola, pa se diže ponova, a zatim, zaljuljan, ispada iz kola i ostaje, nepomičan, na zelenoj travi. A i to se odigralo, brzo, kao leprš golubova.
Imao je izraz samrtnika. Kao da se nalazi već na drugom svetu. Svetao i nepomičan. Trže se, međutim, kad mu Pavle priđe, pa zadiže malo levu ruku, kao da je hteo da da dokaza da mu se miče ruka.
Kako, dug, dug, red jablanova, nepomičan, stoji. Kako step beskrajni, ukrajinski, zeleni u večernjoj rumeni, u kojoj se sve smiri.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Na ovaj se „kef“ nailazi i kod bosanskih muhamedanaca, samo ređe. Vrlo se često odmaraju, i njihov je odmor nepomičan. U stanju su da satima nepomično sede, da ništa ne rade i ne misle, pušeći na dugačkom čibuku ili nargilama, sanjareći i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Samo onaj veliki kamen na bregu, nad kojim je bio podigao krov, gde mu je otac ležao sahranjen, stajao je nepomičan i vidan, nad travuljinama i žitom koje je, poslednjih godina, već i u dolji nicalo i uzrelo.
Za sve to vreme šiljbok, pred vratima, sa puškom pred prsima, isturenih grudi, uplašen, stajaše ukrućen i nepomičan, to jest ljuljajući se lagano na petama.
U celom njegovom podbulom licu, u kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu dve krupne suze.
Bilo mu je dosadno da misli, i Isakovič, sav pomodreo, polako postade za njega kao neka slika. Komesar je postao skoro nepomičan. Pod perikom, žmirkao je na oba oka. Kod kuće je sad veče. Spavaju obe mačke.
Najradije trgovaše na vodi. Želeo je da svuda prođe lađama, nepomičan i zamišljen. Za nekoliko godina, pleća mu se poguriše i prsti mu postadoše drhtavi.
Srce ga je tuklo, kao nekim čekićem iznutra, po glavi. Skoro nepomičan, sa ukočenim i prikrivenim pogledom, čekao je da dogori žižak, pa da bude mrak.
Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode, peska i vrhova jablanova?
Mužu je rekla da ga smatra detetom, mada je Isakovič izgledao, u vojničkom odelu, nepomičan, kao cepanica od čitavog hvata.
zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se učini sad da su u nekom drugom svetu, gde se povijen u svilu sedi, nepomičan, stolećima, pa samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne lepotice, zanosne, mirisne, među zidovima i stvarima
Baš kad je, međutim, zadovoljan, na veliku radost Isakovičevu, hteo da ostavi puk, koji stajaše nepomičan i kao skamenjen, okrete se iznenada i namršti se, našto se i Isakovič trže.
Lagano, inače nepomičan, zasuka desni rukav i, mada je bilo hladno, oseti kako je prijatno što je razgolitio maljavu ruku, skoro do lakata, jer
Aranđel Isakovič sedeo je, kad ih opet otposla, sa svojim slugom, koji stajaše skoro nepomičan, u dnu kapije. „Da me ne drže za bludnika“, pomisli – „da nisu dočuli što“, mišljaše – zagledan tupo u drveni zvonik i
Milićević, Vuk - Bespuće
nakostriješenim brcima koji su ulazili u usta, sa žutim licem i sitnim očima; šćućuren zguren, zbijen uz drvo, nepomičan, s velikim rukama koje držaše nespretno na koljenima, s jednim golemim zavežljajem iznad svoje glave, ispod kojega
Činilo mu se da je čuo njezine korake u hodniku, da se njezina vrata više puta otvaraju, ali on je bio nepomičan, sa zakovanim tijelom i zaspalim mislima, koje su ga ubijale svojim mrtvilom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao. Zatim se nasmešila nedovršenim osmehom, osvrnula glavu na drugu stranu: — Ne čudite se što sam došla? — Ne!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naredio je onda trubaču da svira zbor. Onako natmuren, sa nabijenom kapom na oči i zabačenim rukama pozadi, stajao je nepomičan, dok su vojnici žurno prilazili u stroj... Najednom kao da se prenu.
Neki zaostaju, sigurno su ranjeni, jedan pade... pokušava da se digne, opet pade na leđa i osta nepomičan. Ali ostali odmiču, već su blizu obale i naglo se strmoglaviše u reku. Stroj se izgubi...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona stade žaliti ovoga nemog jadnika, koji ne zna ni za kakav protest. Siromah!... Gojko stajaše tako nepomičan, prevrtaše hartiju, pa je odjednom savi, otvori delovodnik i metnu je unutra. — Dobro...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dok se dotle razlegaše kuknjava i lelek, ili se čujaše potmulo stenjanje, on seđaše nepomičan. Ćuti samo i misli. Neki dole ugruvani i rasrđeni počeše ga i psovati, ali se on ni na to ne osvrtaše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Valjda su stari znanci, oni dvojica! Čovjek na prozoru ne trenu očima, no dugo i dugo stajaše nepomičan. Fala Bogu, koga gleda po tome pustome snijegu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja jasno izgovori dva stiha, ali u polovini trećega zape. Za njekoliko trenutaka Srdar stojaše nepomičan, sa zakovrnutijem očima, pa odjednom udari u takav grohotan smijeh, da se odjek morao razlijegati čak do mađupnice.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prema vatri svetlucaju mokre dlačice jagnjeće kože. On i dale sedi nem i nepomičan, debelim suknom okovan. Sećanje na oblačenje košulje stvrdnu se u Simki u stid i ženski bol.
Posle, u krevetu, dok bi njene ruke nervozno i otuđeno tumarale po njemu, ležao je na boku nepomičan, s dlanovima među nogama, i ubrzo počinjao suviše glasno da hrče.
Moja buna je drukčija bila. Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac. Aćim stoji na putu, uspravan, nepomičan, posađen između mrtvog Čađevića i onesvešćenog oficira s raskrvavljenim čelom. ...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad ovamo dođe, Višnjić ide pravo ka turbetu: naslanja se na zid i, nepomičan, oceća opustelu svetlost kao tišinu iščezavanja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
na dva mesta svoga dela, ali u sedmoj glavi prve knjige, gde je reč o filozofima koji su smatrali nebeski svod za nepomičan, a Zemlju za pokretnu, ne napominje se ime Aristarhovo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A po podacima sve će se uzeti u obzir i sve samo od tebe zavisi. A kad Petronije Svilar osta nepomičan i nem i posle svih nagovaranja, ona obrijana, debela i glavata ljudina pobesni.
I stoji on sam samcit na toj planeti, težak kao gvožđe, nepomičan kao ukopan, napušten, bespomoćan, sasvim sam, dok se opet sve ne počne da vrti, poigrava i vraća na svoje staro mesto.
A kad bura od mahnitog aplauza prestane i sa svih strana začuju se uzvici: „Prima se, prima se“, on, namršten, nepomičan, i sav u stavu jednoga najmračnijeg mislioca, odgovara: — Jest, gospodo, ali zajedno s Ničeom i ja moram reći: sav
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Umro je od neke čudne bolesti. Malo-pomalo gubio je vlast nad kretanjima tijela i pokretima duše. Ležao je nepomičan. Njegovi su se udovi katkad pokretali bez njegove volje, nesuvislo, kao kod sitnog djeteta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na Sretena, koji stajaše bled i nepomičan kao kip. Ali se hitro pružiše mnoge ruke i dočepaše Đuricu. — Natrag, kome je život mio!
se narod živo kretaše, zvrjanje kola i topot konjskih nogu čuo se svakoga trenutka, a on neprestano seđaše u svom kutu nepomičan, ukočen, sav udubljen u svoje nemo, dugo ćutanje. Ni jedne misli, ni jednoga pokreta!...
— »Evo ti puške, pa se uveri.« I kad mu se upre puška u grudi, on stoji nepomičan. To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao.
Počinje gubiti svest... — Gotovo! — Viknu Mitar i ustade. Digoše se i ostali, samo ostade na podu on, nepomičan, nepokretan... »Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I ona, gledajući u mrtvoga Marka, ne misli no na svoje nejako čedo... A Marko leži na vlažnu žalu, nepomičan, mokar; zrake sunčeve kao da hoće da ga isuše, ugriju; pred njim je noćašnjom olujom osvježena, vedra, prostrana pučina;
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sa onom strašnom ranom što mu se protezala od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode, peska i vrhova jablanova?
Miljković, Branko - PESME
pretvoren u večnost koja nikom ne treba, večnost za prokletstvo, koje budno vreba pod svežom humkom plen svoj nepomičan. Zaboravimo mračno poverenje sebe sa sobom, u strašno podozrenje prostori se ruše i crna nailazi plima.
Gle mesec bliski iznad rujnog cveta Dobi oblik srpa: lepota je smrt Gde vrlina otkri mogućnost uzleta. Nepomičan si, zato te ne mogu stići; Tako blizu mene drugi vazduh dišeš Dok silazak u dubinu obećava sve više Zvezda na koju
Krakov, Stanislav - KRILA
Izgleda da ne spava, jer su mu oči otvorene. — Jeste li i vi ranjeni na Kajmakčalanu? Sused sa uvijenom glavom ćuti nepomičan na slami. — Valjda spava, — misli Duško — a što su mu oči otvorene?
Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama
Petrović, Rastko - AFRIKA
U poslednjem momentu staje pred objektiv. Gleda me zatim sa postelje, sitnim, zlim očima, nepomičan ceo, cvokoćući bez prestanka. Dajem mu pet franaka poklona.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pade ničice, i tako osta nepomičan — niti se okrete, niti reče jao, ništa. Pogledam, krvi beše malo, ali zato veliko parče mozga izašlo na otvor načinjen
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nozdrve mu raširene, para iz njih bije, koža podrhtava. Ali on, moj konjanik, je nepomičan. Zagledan negde u daljinu. Odsutan. Mislim o tome kako da dođem do njega. Gledam ispresecani predeo.
Najpre je stajao crni, činilo se gradonosni oblak, nisko nad samim hrptom grebena Vratila. Bio je ogroman i nepomičan. Onda je dunuo kovitlac, oblak se istegao preko neba, smračilo se. Potom je linulo, bože, kako je samo linulo.
Ostao je tako nepomičan. Najzad, kad smo mi tu prisutni počeli da se vrpoljimo od nestrpljenja, zamočio je guščije pero u rastvor čađi ili drugog
Moglo bi da se razgovara, a može i ovako: da se ćuti i prebira po uspomenama. Dimitrije se istegao na postelji. Nepomičan je. Gleda u mrlju na svodu.
Ja bih možda i ostao tako nepomičan još neko vreme, ali mahovina (znam da je ona po mirisu) mi žulji lice i draška nozdrve na kijanje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na obali pustoj, o pravedni bozi! Hadži—baba, lelek, sitne vale broji: Klepeće veselo i na jednoj nozi Nepomičan stoji. 1889.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako su vavilonski astrolozi došli do saznanja da zvezdano nebo nije nepomičan svod koji je nadkrilio Zemlju, nego kugla koja se obrće.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Neka ide sve! neka Vlaović pojede što je Vlaovićâ Josif je četiri godine dana sedeo nepomičan, i bio nošen i prenošen na rukama sestre njegove. Leksa je upravljala kućom „tiho kao svetlost”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— E, nije baš tako. Kontuzija je teža od mnogih rana — kaže potpukovnik Petar i pokaza na kapetana Vlaskoja, koji je nepomičan i bez svesti ležao na zemlji. Vojnici žurno odneše i kapetana Vlaskoja.