Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U bašti, međutim, ispod njegovog prozora, bila je tišina. Noć, koja na nas spušta, iz neke neshvatljive daljine, sa neke nepojmljive visine, neku čudnu zavesu vazduha, kao od mekog, plavog velura.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zemlja je crna, i zvezdana kola, kroz ogromne prostore oko nje, i putuju ne narušavajući nepojmljive zavisnosti u bezmernim perspektivama. I još je u meni zvučalo: Je li to lepo? Možda!