Jakšić, Đura - PROZA
popio, i zaista mu je bilo lakše: mogao se i razgovarati, pa nam je isprekidanim glasom pripovedao za poslednju nesreću što ga je snašla. Naši su Diškrećani tražili neke račune i neka još pređašnjim carevima potvrđena prava.
Ja sam uzdahnula... a duša mi je očajno slutila: nikad više!... I zaista, naslutila sam moju i njegovu nesreću. U našem mađistratu se dogovoriše senatori i glavni ljudi da se u svakome kvartu našega sela nameste po nekoliko
A posle čuh njegov tužan glas gde mi u isprekidanim zvucima pripoveda nesreću koja se dogodila: „Grlice, mene su ranili, baš kad sam poharu izvršio...
Ja nisam mogao zaspati, tištala me je bolja moga pobratima, a i bojao sam se da ne učini kakvu nesreću; ali on je mirno ležao, katkad je samo duboko uzdahnuo...
Obradović, Dositej - BASNE
Bog preblagi dao nam je slovesni um i razum da se s njima na dobro naše služimo, a ne na zlo i na nesreću. Svak pošten i pametan neka rasudi: je li pravo i razumno zato što su se naši stari za zakon mrzili, proklinjali i
znati, to znači znati s čim se je rod čelovečeski polzovao i blagopolučan bio, s čim li se je pokvario, povredio i u nesreću padao i propadao. Kako Grecija, — šaka ljudi!
Nerazuman i nerasudan najviše se na nesreću tuži, a neće da pozna da sva ta nesreća ništa nije drugo nego njegovo nevnimanije i nerazumije.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
gospodo, i ja znam ljubiti svoju srpsku naciju kao i Francuzi i drugi rodoljupci; dakle idem da s rodom delim sreću i nesreću!” A Francuz poviče: „Pravo, pravo, g. Filinović!
Obadne rane od Valjevaca. Sadi treće zlo, jošte u početku koje je htelo da bude, koje bi moglo najveću nesreću našem narodu da prouzrokuje, ovako je bilo, ako me pitate. Kazao sam da smo na Vračar izišli s vojskom 1804. godine, 6.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Htede se lepo iskobeljati. Ali, ne lezi vraže, to nekako prokopkaju kapetan i Uzlović pa poteci tom čoveku. Kao za nesreću Radanovu, desio se taj čovek — kapetanu brat od ujaka. Navali kapetal: »Nemoj biti«, tamo on, »lud!
koji pravi pokrovce mučnjak — veliki sanduk niže vodeničkog kamena u koji pada brašno Nabelajisati — naići na nesreću, nastradati nazime — svinja od godinu dana nazor — silom nasuliti se — namiriti se Ovarisati — umeti se snaći
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I dosad se bojao Stanka, ali sad je obamirao samo kada mu ime njegovo na pamet padne. On je slutio neku crnu nesreću. Slutio je da se neće nanositi glave...
Dučić, Jovan - PESME
me zamori ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja: ja bih da doživim Ili sreću ili nesreću, svejedno. I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jer ona je uteha i život! Eto. Ja tako volim čiča-Đorđa i tužim za njim, ja vidim, ja poimam, ja osećam svu njegovu nesreću, i sâm sam nesrećan i bezutešan. Ali ja vidim nju pored njega, i sve dobiva drugi izgled.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Obe zabrinute, gledaju ga u težnji da mu pročitaju s lica, šta im donosi: sreću il’ nesreću. Vide ga raspoložena, pa im odlaknu, a još većma kad videše da se eto sam setio da ih iznenadi, i gđa-Sidu i Julu, pa
je to bilo protiv njenog principa, jer se bojala utrkivanja i nazivala to »ludim rackim običajem i pasijom«) i na njenu nesreću sela je baš u ona kola kojima je kočijašio jedan koji je drugima rado izvrtao kola, pa ih dosad mnoge već tako zadužio.
da preleti tako svu Bačku i Banat i ceo svet; da ode i ostavi za sobom sve, i sreću i nesreću svoju, pa da lete konji tako i da ga nose tako sve do na kraj sveta, u mrak, u pustolinu... — E, fala bogu, kad smo tu!
Afrika
Nikada u životu ja nisam sreo čoveka koji bi toliko predstavljao nesreću upropašćenost a istovremeno silu življenja i neumitnost probijati se kroz događaje najteže, i uspevati u njima.
Sve te stvari ne mogu izići iz šumice a da ne nanesu veliku nesreću plemenu. Jedan red kamenova u šumici pokazuje granicu preko koje igrač, dok je sa fetišima, ne sme prekoračiti.
Žrtvovanje kokoši na kamenu. Nova igra i nova pijenja. Nemoguće crtati ih, jer to, kažu, nosi nesreću; nemoguće fotografisati ih, jer je pomrčina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa šta sad? Mi da đutimo, a vi, žene, da kakoćete? Zar ne vidiš da Pavle srlja u nesreću? Nego si se ti, Šokice, zaćorila u tog udovca, kao i ova moja, pa ste obe došle da ga se nacmačete.
Sad je to već bio miran, ćutljiv, čovek, zašao u pedesetu, i drugu, pa je svaku nesreću snosio nekom čudnovatom, bezbrižnom, melanholijom.
Ona krije koliko može, svoju nesreću i sramotu, ali je htela da se izjada čoveku koji je tako časno, tako verno, tako beskrajno, voleo, svoju ženu.
Skromnost, povučenost, Isakoviča bila mu se dopala. Valdenzer je pokušavao da sakrije svoju nesreću, ali mu je usna podrhtavala. Njegova žena i ćerka ćutale su pred Valdenzerom, ali sa suzama u očima.
Mogao je da računa, uvek, na svoju familiju. Da čuje nekog ko bi se, na njegovu nesreću, sažalio. Da čuje smeh, koji se godinama ponavljao. Ako ništa drugo, mogao je da čuje svoje ime, izgovoreno veselo.
Kajzerling se, zatim, sve više obraćao Volkovu, i reče da mu sve to miriše, ili na veliku nesreću, ili prevaru. Obrativši se Pavlu upita: treba li, dakle, verovati da vladika zaista hoće da seli celu zemlju?
obukao, ponavljao je sebi da bi najbolje bilo otići, bez zbogom, izostaviti tu posetu kod gospože Evdokije, izbeći nesreću, sramotu, suzu. Čemu da ide, uoči puta, toj upaljenici? Bilo mu je bolje dok nju nije znao.
Njen otac je pušten iz zatvora. Njen otac je došao. Božič se vratio. Zna, kaže, da on i njena mati srljaju u nesreću. Boji se, kaže, za svog ostarelog oca. A čuvam i tebe, ludaijo!
Nadala se da se promenio, valjda. Da neće i dalje da vuče sa sobom i njenu mater, u nesreću. Da će se setiti onog proplanka i poverovati da mu je ona izabrana, po Božijoj volji, jer je to njihova sudbina.
bio tuđinac, stranac, Nemac, koji se, kao crv, uvukao u veliki hrast rosijski, i koji će, njima, koji se sele, doneti nesreću. Mrzi taj i Vasilija, i Črnu Goru. Nije njemu do naših suza stalo. Nije to Rus. Sluša taj šta mu Austrijanci šapuću.
On onda nasluti da je, posle toliko nesreća u životu, tu, na dnu tog drvenog stepeništa, susreo još jednu nesreću, koja ga je stigla. Petar je ostao ćutljiv, i durljiv, celo to veče.
Nisu izigrani samo Isakoviči, svi su oni prešli na nesreću. Velika je to prevara. „Engelshofen mi reče, onda“, pričao je Pavle, „kao neki Kajzerling, da se mi mnogo tužimo, kako
Teodosije - ŽITIJA
silu i moć Gospoda Boga mojega Isusa Xpicta, koji mi bi pomoćnik, i ne nadvladaste me kao ni sad? Zar ne videste vašu nesreću i vaš neuspeh, jer s vojskom na me samoga skupivši se dođoste, i obišavši kao pčele saće opkoliste me, i kao oganj u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pojava vampira, koga su skoro svi već bili sreli, samo je dopunila nesreću koja naselje beše snašla, otkada je Vuk Isakovič bio, sa najboljim ljudima, otišao na vojnu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato postoje određene, odgovarajuće mere kojima bi trebalo preduprediti nesreću. U Prizrenu, navodi Tihomir R. Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su treba da ispregne
(„negativna magija“) kojih se ljudi moraju pridržavati ako žele da imaju muško dete, odnosno ako bi hteli da izbegnu „nesreću“ da im se rodi kćer. U Srbiji mlada ne sme imati ni iglu ni makaze u prtljagu, pa će joj prvo dete biti muško.
Veruje se da je bolje da odmah jedno od njih umre i da time odnese sa sobom svu nesreću, tako da ono koje ostane ne bude u životu nesrećno.
je snažno ukorenjeno verovanje da postoje ljudi koji imaju zle oči i koji mogu samo snagom svog pogleda da nanesu veliku nesreću čoveku, životinji, rastinju ili kakvoj građevini. „Zle oči, oči uročljive, vele seljaci, mogu da poseku gore od sablje.
Široko je, na primer, rasprostranjeno verovanje da kolevka u kojoj je dete umrlo donosi nesreću, pa se zato ona mora slomiti da ne bi i drugo dete u njoj umrlo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ako se neko od bližnjih, na nesreću, uzdigne visoko iznad ostalih, svi će, ko svesno, ko nesvesno, pokušati iz petnih žila da ga svuku dole i učine sebi
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svako umetničko delo je projekat određenog saobraćanja sa ljudima, pa ne treba videti preveliku nesreću u sklopu posebnih odnosa koji su se između valjane dečje literature i dečje publike utvrdili.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
— No, sudbina je naša od Kosova da prošlost oplakujemo. Idem u beli svet da ne gledam nesreću naroda; idem da ne čujem kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe
Milićević, Vuk - Bespuće
Ali ja nisam rođen za drugi život. Ja bih bio nesrećan kad bih radio drukčije. A našto onda tražiti nesreću? Ja volim trku za uživanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se držim samo površine.
od vatre i izgubile sjaj; ko zna koliko vremena sjedi ona tako nepomična i nijema, ne osjećajući svoj život, već samo nesreću u sebi, zaprepašćena i satrta jedna mati. On je primakao jednu stolicu i sio pored ćuteći.
Ona mu pričaše sa utopljenim očima u vodi, sve što je preživela, svu svoju tihu nesreću, sve svoje zebnje koje su joj mrzle dušu i ogorčavale njezinu sjetnu mladost.
Gavre Đaković, na svoju nesreću, bio je kupio jedno burence dobrog vina koje je Panek odmah proglasio kao lijek od kostobolje koja se u njega redovno
Radičević, Branko - PESME
je čudno ispod ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako otkud mune, Dočekamo na te čaše pune, Da s' kucnemo, čašama zveknemo, Šat nemilu kako odbijemo.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
(Ulazi beg Pintorović) MAJKA HASANAGINA: Čuo si, beže, za našu nesreću? BEG PINTOROVIĆ: Od koga je, boljem se nisam ni nadao. Jesi li spremna? HASANAGINICA: Kako „spremna”?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
VEZENA MARAMA Bio jedan čovjek, pa imao jedinca sina. Živio je srećno i zadovoljno, ali na svoju nesreću poteže te mu umrije žena.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ DOKTOR: Tako mu treba; zašto je nepošten. ŠALjIVAC (čita): „Predstatavite sebi moju nesreću i sramotu; pod sud ja, koji sam do sada u česti i uvaženiju bio.
Osam godina opredjele mi rok, gdi ću ja u vidu magarca moju sudbinu oplakivati. I tako na nesreću moju i do tebe dođem. SELjAK: Hm, hm! Šta mi nakaziva! Ali, kako se može čovek u magarca pretvoriti? JAKOV: O, čiča!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ded malo rakije. SULTANA: Ja ne pijem rakije! SRETA: Otkad? SULTANA: Otkad me je mati na nesreću rodila. SRETA: Da šta piješ? SULTANA: Ja sam na kafu naučena. SRETA: Ha, ha, ha! Ova oće silom da se pogospodi.
Ajd, ajd! Znaš šta je, Pelo, ded da mi malo pevaš. SULTANA: Jošt mi to treba na ovu nesreću! SRETA (ustane): Šta veliš? SULTANA: Ja ne znam da pevam. SRETA (pokaže kaiš): Oćeš da te naučim!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoću da kažem, bilo je suviše lepo da bi dugo trajalo. Kladila bih se u šta god oćete da je ta zmija donela nesreću! Ona i niko drugi! Evo kako je bilo: Tog dana sam, kao i obično, šetala psetera po Topčideru.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sve je u njemu mehaničko, električno i neumitno. Reklo bi se oštri pisak sirena. Kao da objavljuje požar, nesreću, sudar. A za njim opet ćutanje. Ćutanje, ćutanje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mi trenutno zaboravismo na sebe. Ali zaglušni tresak nas gotovo obeznani i, predosećajući nesreću, gotovo nesvesni, sručismo se niz lestvice. Zvono tada zazvoni. Neko je slučajno uhvatio za uže.
Hvala bogu, zdrav sam. — Zaćutao sam. Predosećajući nesreću, plašio sam se da ga pitam dalje. Ono jes... glavno je zdravlje. — On obori pogled i poče sabljom da buši zemlju.
Ili je priča stvorena u mašti naroda, koji predviđa nesreću, ili da tešku neman lakše podnese, zanoseći se nadom da će opet nastati srećni dani.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
othraniti uzmučiti se - uznemiriti se urok - pogled ili čin koji po narodnom verovanju može na nekoga da navuče nesreću, nedaću, zlo; mađija ili prokletstvo Fermen - deo stare narodne nošnje, vrsta prsluka od čohe, kadife ili šajaka,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar ne vidiš kako je Paja Putnik tamo prošao? Zar ne vidiš da si ogolio i da je rat nekom brat, a nama rat. Ideš u nesreću, a mene ostavljaš samu.
ta ista štampa, koja ima beskrajno široku skalu da, ma kako, ma kome, kaže istinu u lice, zbunila se, i mešala je našu nesreću sa bugarskom, nevešto i cinično. A da vidite da je ko pisao na francuski račun, ili da je ismevao Poljake!
Postoji teorija da pesnika treba zatvoriti u nesreću, sirotinju, u patnju. Imaće, kažu, dublju inspiraciju. Isto tako, potrebno je imati snažnu, literarnu, kritiku.
Rakić, Milan - PESME
O, ko zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost i opštu gnusobu. Pusti snove!
Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Pojahu li uz gusle lijepo? VOJVODA DRAŠKO Kakve gusle i kakvu nesreću? Tu za gusle ni zbora ne bješe! VUK MIĆUNOVIĆ Ada za svu igru bez gusalah ja ti ne bih paru tursku dao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rodi me majko bez glave, samo nemoj bez sreće. — Ako čovek neće na nesreću, nesreća će na njega. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebe na sreću. — S kijem je sreća, i mrav mu pomaga.
— Gde je sreća tu je i nesreća; gde nesreća tu i sreće ima. — Mnogima sreća na veliku nesreću služi. — Sreća korača brzo, a nesreća još brže. — Hitar odviše sreću preskače. — Čovek sreću stigne, ali ne sretne.
— Hitar odviše sreću preskače. — Čovek sreću stigne, ali ne sretne. — Sreću za kose, a nesreću za roge. — Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje.
— Hitar odviše sreću preskače. — Čovek sreću stigne, ali ne sretne. — Sreću za kose, a nesreću za roge. — Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje. — Ne boj se nikog, sem svoje zle sreće.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U tom se još na veću našu nesreću smrkne sa svijem, i tako tumarajući ovamo onamo, dok jedan od nas srećom nabasa na jednu pećinu i poviče: „„Ovamote
Dosjeti se siromašica žena, ali svrh svijeh jada ne kazuje mužu da ne bude više trlabuke. Kad čuje muž za nesreću, stane lelekati koliko da je glavom poginuo, pa odmah opet k onoj proročici, a ona kada dođe, sjeti se što je, ali
Kad dođu kod cara, jave mu nesreću, koja im se u putu do | godila. Tada nastane tuga i plač u carskom dvoru za mnogo, i nigda se utješiti nijesu mogli.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: A kakva je ono predikaonica napolju? IKONIJA: Paz ti šta govoriš, jezik preseko! Ne navlači mi nesreću na kafanu! Ponesi ovu flašu! (Izlaze) CMILjA: A je l ti veruješ da čuda stvarno postoje?
SKITNICA: Radila ona tu ko kuvarica. A neka rodna godina, rodilo KO pred neku nesreću! jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza! Šljive madžarke, požegače, belošljive, ranošljive, dudovi beli i crni!
Nego, brate, drukčije gledaš na stvari! Oću da kažem, drugim očima. VILOTIJEVIĆ: Ja ne poričem da sam doživeo nesreću... STAVRA: Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti. Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici.
Oću da kažem, drugim očima. VILOTIJEVIĆ: Ja ne poričem da sam doživeo nesreću... STAVRA: Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti. Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
samovoljstvo, tvrdoglavstvo, upornost, nepokornost, sujetno visokoumije i luda gordost I proče zlobe koje uzrokuju svu nesreću čovekovu črez sve vreme života njegova; od koji[h] zli[h] obiknovenja valja da i[h] čuvaju od detinjstva.
Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti? Otkud, dakle, nesreća? Valjada je sa strane človekove.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali šta mu, najposlije, mogu? E, da vidiš, mogu! Ako su se „izuli“ Vrtirepu (koga, za nesreću Bakonjinu ne trpe ni kao pomoćnika na parohiji), pa Vrtirep uzme konce u svoje ruke kako je prepreden, moglo bi se lako
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sinovi treba da te se plaše i pomalo da te mrze dok ne ostariš. Jedino oni i majka mogu da donesu nesreću čoveku. A unuke voli“, seti se očeve opomene. Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao. I ranije.
Ona, to disanje, njegova je zla sudbina; ona mu je nakotila nesreću dovoljnu da zatre sve. Da mu je izrodila dedu, ne bi se njegov život u ovo mučenje pretvorio.
— Čovek koji se poneki put ne napije nije čovek. Samo da ona vojska ne napravi neku nesreću. U Prerovo je otišla. — Ćuti! ... — Dok svane, u selu si.
Dedu ne pamti, a vidi ga. Samo glas ne može nikako da mu čuje. Od zujanja, tutnjave i žubora. „I nesreću majka rađa. Ako sam dobro zapamtio, tako je deda rekao. O čemu ste razgovarali kad ti je to rekao?
— Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom. Nikola mladićki skoči i potrča prema Aćimu. — Ne pogani mladost, vojniče!
I tog će gada najuriti iz kuće. Načinio mu od kuće hajdučku jazbinu. Hrani razbojnika, a ko zna kakvu mu nesreću i on sprema. Stube opet zakrckaše, i kad vide da Simka maramom briše suze, Đorđe uskipe od ljutnje: — Ne cmizdri!
„Ti si izludela!“ s gađenjem se odmakla od njenog daha. „Nije te sramota, majka si mi, a u greh i nesreću me guraš“, mucala je zbunjena i uplašena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep! Bole da ja i tu Muku snosim!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O! k'o zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!... Pusti snovi!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako, dan ranije nego što mi je isteklo odsustvo, krenuo sam se za pukom. Osetio sam, na nesreću, da mi je četa milija, vernija, toplija kuća od moje. Ali šta ću posle?
Ali pored sve moje pažnje da ne pričinim ni najmanji šum, iako sam preko sobe prešao kao sen., komandant me, na moju nesreću, oseti, pa me sa otvorenim krajičkom jednoga oka isprati do vrata. Ja kuražno iziđoh, a vrata zacvrčaše.
Tamo do stuba, jedan čovek što ne spava saznao je preksinoć o smrti svoje žene. A mrak i noć uveličavaju nesreću i čine je crnjom, strašnijom.
Tako opet padoh u onaj mračni zanos, ali na moju nesreću, samo do one kobne granice, jer krilo onog leptira opet dodirnu onaj uobraženi svileni končić i sve se ponovi onako
I tako se oženih. I tako se, na moju nesreću, oženih, gospodine. Jer posle četiri meseca moj brak posta ludnica, borba na život i smrt, rat, gospodine, rat iz koga
I na moju nesreću, ne mogući da sastavim rečenicu koja bi tu moju misao iskazala, viknem prosto: vіve leѕ bocheѕ! Posle već ne znam šta
I obraćajući se njemu upita ga: — A bi li nam stari pripovedao svoju nesreću, posle koje, tako zatvoren, čamiš u svojoj kući i mrziš na ovaj narod?
tvrdoglavi i jedni i drugi, a puške nam behu o ramenima, mi ih poskidasmo jednovremeno, nesvesno, kao po komandi, i na nesreću i našu i njihovu. Puške planuše i krv se proli.
Ja sam ostao živ na svoju nesreću, a stari i dobri Jusuf odmah je poludeo, pa je umro posle kratkog vremena. Blago njemu.
kad sam došao k sebi, ugledah pored sebe bolničkog služitelja i svoju gazdaricu, koja je odnekud bila doznala za moju nesreću. Nalazio sam se u građanskoj palilulskoj bolnici na bolničkom krevetu zavijene glave i kolena.
Teško mi je da pozleđujem rane i da ti opisujem ovu nesreću što je zadesila puk. Uveravam te da smo je svi koliko nas ima silno osećali u duši i da smo svi zbog nje istinski i
Ali tada, posle takve pobede, i za njihovu nesreću, Srbi se osiliše, zaboraviše Boga spasitelja svoga i rasrdiše ga delima svojim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Utjeha statistike: prosječno na toliko hiljada kilometara svaki vozač doživi po jednu saobraćajnu nesreću. I kažu: to je normala. — Ne govorite tako! — Sad te to povređuje, naravno.
Za tragediju u književnosti treba još nešto: talenat. Možda je to neki specijalni talenat, talenat za nesreću, ako hoćete. Ali ipak talenat. A kako je talenat kudikamo rijeđi od nesreće, shvatljiv je taj nesrazmjer.
Grbava Kata sjedila je na boku uz kočijaša držeći u krilu kutiju s hranom i Majin suncobran. A kočijaš je za nesreću bio jednook. Za kolima je trčao Lero. S početka smo bili šutljivi.
XV Hm! „Morate htjeti da ozdravite, morate imati volju da ozdravite! Za sve je potrebna volja.” A ja, eto, kao za nesreću, uvijek sam imao mnogo želja, veoma mnogo želja — a baš ni jedne volje?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I njegove veze počeše da izbijaju na vidik. Posle tri nedelje opazi ih prvo Stankina mati. Kad vide žena svoju nesreću, ne oglasi to, po običaju, kuknjavom, no steže srce i ućuta.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svirala je nesreću soneta I svih srdaca kucala što su ikada, I svih srdaca kojima planeta Ljubavlju sijala nije nikada. Svirala je: venac
tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što je Očajem skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesreću sada.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
i gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, čvrsto pritisnuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesreću pomešanog sa kapljicama vode koje su me skoro ugušile.
Ni Liga, ni parlamentarni akti, nikada neće sprečiti takvu nesreću. To su samo novi trikovi, koji slabe prepuštaju na milost jakima.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na nesreću, oni su tako predstavljeni u mnogim udžbenicima. A u stvari, oni su činjenice o životnom delu ljudi koji su živeli kao i dr
Toliko sam mogao pratiti Faradeja, ali dalje ne. Da sam otišao još malo dalje sreo bih Maksvela. Ali na moju nesreću, ova prosta slika koju sam iskonstruisao da bih lakše razumeo Faradejeva ”Eksperimentalna istraživanja na polju
Helmholc je stavio do znanja, a na svoju nesreću ja sam bez dvoumljenja to preneo doktoru Kenigu, da fizičari kontinentalne Evrope nisu prihvatili englesku teoriju jer
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Primače se k njoj. Gledaju se i zametnuše razgovor. Tuđa žena na italijanskome jeziku priča joj svoju nesreću. Umrlo joj dijete u putu, a ona ide dalje, da u tuđemu svijetu potraži svoga čovjeka.
dolaze; i kako se noć spušta i zahvaća i najveće visove, onako i ona sve jače osjeća svoju nemoć: čisto uviđa svoju nesreću — i pregara se... — 'Ajdemo! — reče joj Marko najednom, pitomije no igda . — Pusti još malo!
Uto nekoliko čobana i težaka, što su bili raštrkani po školju, ugledavši je samu, a naslućujući nesreću, požure k njoj. Svi uprto gledaju u čamac i jedan za drugim prate uzastopce Anticu. .
Svima se na lipu vidi zebnja i briga, svi su prožeti jednom mišlju: naslućuju nesreću i već je očima gledaju. — Gledaj, eno mi se sad učini, Marko ima veslo uruci — Odapire se svom snagom...
I suton je danas raniji, čamac u njemu izgubio se, a oluja ne popušta. Već svi vide nesreću, pa se Antičinu plaču pridružiše i dvije žene iz društva.
ispružena na žalo između morske lažine nanesene od noćašnje oluje, — eto se primirila i ne može da misli na njegovu nesreću, već joj misli i nehotice skreću drugamo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odnosu, naime, prema svekru Marku ima primetnoga dvojstva i dvosmislenosti: da bi pred drugima umanjila svoju nesreću (zbog nedostojne udaje) i pakazala se jakom, ona je s „novim tatom” pomalo namešteno prisna i pomalo usiljeno srdačna,
Miljković, Branko - PESME
Nek bude sve manje Vidljivog da ostvariš uspomenu. Prazniš mi koleno i uzimaš srce Žuri, krug opevaj, nesreću prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plaču sokolari.
Krakov, Stanislav - KRILA
Možda je i onaj sretni poginuo. Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana. Nije bilo dovoljno svetlosti. Dim je grozno gušio sušičavog Kazimira.
— Gospodo, ja nemam više novaca, izjavio je Duško kada je već i sveća počela da dogoreva. — Na frontu novci donose nesreću, tešio ga je neko i sa zadovoljstvom osećao kako ga žulje zlatnici ušiveni u pojasu. Mardžukić je izašao pred kolibu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nikada u životu ja nisam sreo čoveka koji bi toliko predstavljao nesreću upropašćenost a istovremeno silu življenja i neumitnost probijati se kroz događaje najteže, i uspevati u njima.
Sve te stvari ne mogu izići iz šumice a da ne nanesu veliku nesreću plemenu. Jedan red kamenova u šumici pokazuje granicu preko koje igrač, dok je sa fetišima, ne sme prekoračiti.
Žrtvovanje kokoši na kamenu. Nova igra i nova pijenja. Nemoguće crtati ih, jer to, kažu, nosi nesreću; nemoguće fotografisati ih, jer je pomrčina.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glavaš sa Hadži-Prodanom dolazi) GLAVAŠ: E, dobro kad ste tu! A već sam o zlu nekom mislio I slutio sam kakvu nesreću. Al’, hvala bogu!... Je l’ spreman čamac?... RADAK: Spremno je sve. GLAVAŠ (gleda po gomili begunaca): A, Đenadije!.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prijavim ga, đeneral ta dozva sebi i između njih dvojice otpoče se ovaj razgovor, pri kome sam ja imao nesreću da budem tumač između đenerala i majora. — Gde ste vi dosad?
On, na njegovu nesreću, ne pristade. Ja ostavim sablju i konja kod komordžije, a od njega uzmem pušku i u dve fišeklije po 72 metka, pa se onda
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tko mi može dovoljno žarkih suza dati ovu moju nesreću dovjeka plakati? Više nejmam nadežde, razvje moju žalost sam ti, višnji, o Bože, premjeni na radost! 1762.
Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi išao, od svake bede stran. U večnom sveta nemiru ti si Jedan
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Ta brzo poče! BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću. VUJO: Ali ni Mlječići ne ostaše u dugu. — Dužde nam posla te kakve darove: pušaka, noževa, džebane — i još nešto su
Il’ u tolikih naših glavara Ne beše seje, kćeri, unuke? Nego nam s mora done sinjega U Crnu Goru — crnu nesreću!... JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća!
Nego nam s mora done sinjega U Crnu Goru — crnu nesreću!... JELISAVETA: „Nesreću?...“ Jest, ja sam nesreća! Rođena mi je majka nesreća! Dojilja mi je bila nesreća!
Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep. — RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!... Al’ i po čemu će me poznati?
Prokleću tebe, moju nesreću, Prokleću, kneže, očiju vid, Što me zanetu tako zanese, Da za te pođem, moja nesrećo! (Plače.
KRAJIŠNIK: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Pogled ti je, istina, užasan, Nesreću mi nekakvu glasi — Al’ govori — sve neka je prosto!...
Il’ možda krvnik nije izbljuvô Otrova svoga kapku poslednju? Oh, prestan’, srce, slutit nesreću, Ta i bez noža i bez olova Mojih bi želja teški rojevi Umrtvili mu svaku iskricu Što mu kucanjem bila kazuje
KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu? Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Oglasite svojim crnim gukom i jaukom na sve strane svijeta nesreću moju golemu i pogibiju kraljevine moje i lepote moje!...
Jakšić, Đura - PESME
U noćima smrti strašne Na rame mi tice sleću I zloslutnim grakću glasom: Pakost, zlobu i nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam stojim leta, Prezirući, smejući se Pakostima bezbožnika; Hladna, nema — Za radosti
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ako mu bude rđavo, možda bude teško, oseti se nesrećan, da ne bi imao koga za to da krivi, i time manje bude osećao nesreću. Već da mu je potpuna, cela, jer: sam što je hteo, kako je hteo, tako i uradio...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uoči Đurđevdana izaberu devojke dva struka p., pa na jedan namene i vežu svilom svoju sreću, a na drugi nesreću: i koji struk do sutra više izraste, tako će im biti (Begović, 222).
konci osnove koja ostane posle uvođenja u brdo, a ureznici su krajevi žica koji se nisu mogli utkati), a veruje se da nesreću izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana (GEM, 19, 1956, 91 id). Kopitnjak. U Gruži k.
— O verovanju da upotreba ujamaka i ureznika izaziva nesreću v. rope, ѕ. v. konoplja. Leska. U snu l. predskazuje suze (SEZ, 61, 1949, 190, Visočka nahija) i siromaštvo (GEM, 20,
U gatanju na Sv. Iliju »pun orah označava sreću, a kvaran nesreću« i toga dana se, ako zagrmi, »stavlja kamenje na orahe, da bi se sačuvao njihov plod od opadanja i kvara« (SEZ, 58, 1948,
Ćipiko, Ivo - Pauci
drugi put zarza kad ugleda Radu, zamagli mu se ispred očiju i čisto toga časa krv mu navrije u glavu i, predosjećajući nesreću, zatvori za sobom vrata da konja makne s majčinih i ženinih očiju. Ali Smiljana ču rzanje i pođe za Radom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Među svim onim travkama za kojima Dorotej traga po livadama, možda bi se nešto moglo naći i za Lauševu nesreću. Ko zna, možda sokovi skriveni u cvetu ili korenu, u semenu ili trstici, mogu vaskrsnuti, ponovo, ponovo ponovo.
Čim bi negde namirisao neku nevolju, stvorio bi se odmah onde i nudio svoje usluge. Ne znam kako je nanjušio za nesreću našeg vlastelina. To valjda i nije bila nikad neka naročita tajna, kako smo mi ponekad skloni da verujemo.
Jedino će ga njegova trezvenost (ukoliko je još ima, a valjda je ima) sprečiti da se ne uvali u kakvu nesreću. U Jelenu se ne uzdam. Ona je žena.
kažem, a ostali odmahuju glavama, niko da se zabrine, vele za mene da sam zloguka ptičurina kukuvija što predskazuje nesreću. Kažu da sam rđa i da im kvarim odmor neprekidnim zanovetanjem o nesreći koju oni nigde ne vide.
Na nesreću i on i svi ostali su zaokupljeni Dorotejem, pa se na isprazno nagvaždanje o njegovim gresima i primerenoj kazni troši drag
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kako su za gospa Nolom sva vrata ostala otvorena, neko od mlađih najzad ču, ili oseti nesreću, i razbudi se sva kuća. Palanka je ćutala kao preplašen mišinjak. Krvava i tajanstvena romantika prešla je meru.
Tu se dve krvi nisu mogle sliti. Sada je nešto naročito krv vuče majci... Kud je i ja i dovedoh ovamo da doživi onu nesreću. Ali šta bi i kud bi bez mene, i moje kuće, i Todorove dobrote... Ovamo-onamo, najsigurniji je Švaba.
Perčinova krv. Pisala je sestri: „Pošalji mi neko slušče, ako ko htedne na ovu nesreću doći, i negovaćemo Lazara i trpeti ga dokle god se može. Od tebe sam, Nano, naučila da se tako radi u nesreći.
Ovde me svi smatraju za Jevrejina, tamo nađoše da sam Slaven. Verovatno ću imati nesreću da opravdam oboje: znaš da sam oduvek imao osećanje da ne dostižem, da ne domašam.
— Sluh mi je vredovan... Niko ne zna šta je to, ako sam nema tu sreću i nesreću. Ja čujem Boga u svirci, ali ako je malo jači zvuk, malo nečist ili pištav, ja sav drhćem i moram da bežim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A nama, koji smo preživeli, na sreću, ili možda nesreću, pomisao na prošle dane spasava dušu... Proщaйte ž, druzья, vы čestno prošli svoй doblestnый putь blagorodnый!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kao što se vidi, to su situacije vrlo slične onima koje nalazimo u nekim pesmama o kosovskom boju. Ali nesreću nisu donosili samo stranci. Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti. Kako se tu mogla iskoreniti?
Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća nesreću svezala“.
neću kazati (neću odati družinu, jatake i krčmarice da bih spasao oči) za lažljive oči, koje su me navodile na nesreću, na pogibiju (Vujadin ne misli da je činio zlo što je sačekivao Turke i trgovce, nego optužuje oči koje su njemu zlo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Duge, kako da će okolo šiju da gi vrzuje!... I sve si to zbraja i skutaja na kup za onuja nesreću i rospiju austrijsku, Kerminu!... Kapetal, bre, jedan!... dućan! Dućan da si otvori i sortira sas onuja silnu stoku! ..
— Depo, — viknu Jevda — brgo po njuma, vikni gu da se vrne, rekni gu na jedan reč. — Ali, na nesreću, Dena nije bila tu. Jevda polete, ali ne mogade stići Doku, koja je jurila kao vetar.
— Koj, mori? — Zone, mori... naše Zonče... — Za koga reče? — Za onoga džimpira i nesreću Manču... — Tugoo, toj si zbore!
— Za Doku zboreše?! Mori, odi tuj nesreću može da je iskočila reč i sokak-lafovi tija, ubija gu Gospod! Sreto’ se ja i s njuma, — veli Taska — ama ne smešem da