Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ŠLEMOVI 1. Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji miris nesta! Kraj Degendorfa sahranjeni Rusi, Nemci zakopani na nepoznata mesta!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ono kuća što nije bilo izgorelo, Srbi raskopaju, pendžere i vrata i sve što se moglo odvojiti poodnosiše, i kad pljačke nesta, gotovo svi svojim kućama odoše a s nama malo ostade.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— O, domaćine! — zovnu pop opet. Zalaja zeljov još žešće. Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona se okrete i ode najlak. On pogleda žalostivo za njom... I što je ona više odmicala, njemu sve žalije... A kad je nesta s očiju, on se pokaja i htede je viknuti. Ali se uzdrža...
— Polazi! Zbogom, Surepe, Nogiću, Stanko, Zeko... Zbogom!... — Zbogom pošli! I za nekoliko trenutaka nesta hajduka u gori. Jovan i Jovica se stadoše praštati. — Sad ćete! — reče Zeko. — Valja nam stići družinu... Zbogom!...
kad se žene devojke... Više nije video nikoga pred sobom. Na oči mu se navuče nekakav mrak; učini mu se da mu nesta zemlje pod nogama i kao da pada u neki bezdan... Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča.
I opet ga nestane... Sila je rasla kao kvasac. Nebo palo na zemlju pa se jedva nazire. Najedared nesta Zavrzana. Umuknu njegov glas što je sokolio i zasmejavao... I to sve nekako čudno teknu... Zeka se stade osvrtati...
Oboriše glave goli sinovi, kao da ih je oštra kosa smrti dohvatila. Više se ni Zavrzan ne nasmeja. Nesta onih veselih šala kao nestašnih leptirova — sve ode, sve proguta neka crna slutnja...
Jakov i Miloš sedeli su zabrinuto, a Stojan je hodio tamo-amo. Kad ovi uđoše i stadoše, Stojan reče: — Nesta nam baruta... Šta da radimo? Sve obori glavu. Nasta tajac. Zeka reče: — Zar ni zrna nemamo?
Dučić, Jovan - PESME
SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu — Sav gorki mir pesme što presta, I miris žetve što minu.
I traje sve, kao iz kletve, Kroz prazna i pečalna mesta — Sav miris daleke žetve, I gorki mir svega što nesta. PESMA MRAKA Sve vojske noći jezde, Zastave mraka vihore; Vetar je razneo zvezde I zadnje lišće sa gore.
Mi smo se ljubili mržnjom u to doba, Čežnjivom i tamnom mržnjom. Vaj! što mučno Beše, kada jednom nesta i ta zloba Koja nas držaše dotle nerazlučno. Najzad, stisak ruke beznadeždan, ledan!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac!
Onda uvedoh Anu u taj moj zavičaj, i cela slika potamne. Ljudi me gledaše kao stranca. Mojoj materi nesta smeha sa usana. Moji nećaci i sestrići klone se svoje tetke i ujne. Ja gledah samo u nju. I njoj beše tužno i hladno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tek kada i veterane iz turskih ratova počeše seljaci donositi mrtve pijane, i kad i njegove sluge Arkadija, jedne noći nesta, te ga nađoše tek treći dan, obučenog u bezbroj sukanja, Isakovič se opet predomisli.
Nije se budila ni kad nesta s neba i srebrni deo Meseca, koji je, poslednjih dana, sedeći, užasnuta svojim stanjem, od rane zore kod prozora,
Matavulj, Simo - USKOK
Grješni Ćeklić ustajući ugleda zeca, pa ga stade vabiti: „Šjo, malo! šjo, malo! ovamo ti je majka!“ Kad zeca nesta ispred očiju, zaleleka Ćeklić: „Lele mene danas i dovijeka, kakvu mazgu izgubih!
Osuđenik gledaše za njima, pa kad i pošljednoga nesta okrete se vladici: — Vladiko sveti, daj mi tvoju desnicu i blagoslovi me.
Radičević, Branko - PESME
“ gnjevan poklikuje, Munja seva, goru osvetljuje, Al' sve zaman, kleta nigde puta, On jednako po bespuću luta. Bure nesta — noć je — vedro — tio — Davno danas mesec poranio, Pa već zađe — već je pola noći — Jošte malo i zora će doći — I
“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta. Milun s četom iz gore išeta, Gora tuži za njima i strepi, Kano majka za dječicom svojom Kad ih na put krvavi
kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta starica Fatimina majka, Ona gleda jadna za hajducim', Oh eno ih — ali sad ih nesta, U tami se veće izgubiše — Jao tamo, da si veća samo!
1 70 Nesta dima i junačke vike, I nestade cike od pušaka, Samo kašto još po nož sijevne: Turci rube mrtve srpske glave.
Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše! Njega nesta, moje dike s njime — Ajde, koso, ajd' i ti za njime!“ I već sreza i kosu poveza, Pa na zemlju klonu ukraj člana.
Sa tobom sve sam stekô, stekô — O još bi s tobom rado sekô! (BOLESNIKOVA TUŽBA) Je l' to danak, kad mu vedla nesta? Je l' to sunce, otkad sijat presta? Što l' potmolo tako u me gledi, Tako ladno, da mi s' srce ledi?
Al' Stojanu se topi duša živa, Jedanput opet sreću on uživa, Sunašca njemu nesta na istoku, Pa gle ga opet na nebu visoku; Sve obasjalo, što s' dosad utaja, Te rajske kraje milog zavičaja.
A dva čoveka jedan čunak mali Baš priteraše amo ka obali, I kako doše, iskočiše smesta, I začas otud u tami i nesta.
Da l' te divlji zlotvor zgubi, Da l' te degod živa krije? — A sve jedno, tebe nije! 27. Tebe nesta, a otada Začeše se loši danci: Oh, ta gledni, gleni jada, Već se vrću Srbijanci, A junačka ona sreća Obrnula
69. Cure nesta, već zamače, Mama osta kod momčeta, Reč nastavi, pitat zače, De je bio, kuda šeta, Te pridade štošta drugo, Al'
113. Sad aveti s vrata nesta, Otkravi se momče naše, Pa na noge skoči smesta, K vratima se nagonjaše: Otvorena vrata širom — Ne id', Srbe, budi
sretna pade, I lep joj se zače danak, Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta luče medne, Pritiskoše tmine ledne.
Kostić, Laza - PESME
Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore! Oj, gujo sunčanarko, moj slatki otrove! Al' nesta sreće lepe, sunačac ode moj, sad guja moja zebe u noći studenoj.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Milion miša, milion rupa!“ Uveče mačka nesta u tami, odjuri nekud kroz mišji raj. Žarko i Žuća krenuše dalje da traže Vrapca i njegov kraj.
A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred nosom nesta prst. Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!
Dok ovo nižem, veruj mi, druže, prolivam suze vruće, hoću da pričam potanko, redom, kako nam nesta Žuće. Dobro ga znadeš, u psećem svetu nikada takvog više, stotinu puta ovo sam čuo iz usta deda-Triše.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Vjetar ružu uz polje nosaše, Na Jovov je šator nanosaše, Gdjeno Jovo sa Marijom bješe: Jovo piše, a Marija veze; Nesta Jovu mrka murećepa A Mariji zlata žeženoga, Onda Jovo Mari govoraše: “Oj Marija, draga dušo moja!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— More, ne poveravaj se čiči! — Ne beri brige, znam ja njega. Ide taj na veselje, k'o slepci na daću. I nesta ga u pomrčini... Komišioci se već raštrkali.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK TOMANOVIĆ Koje jade dangubite, ljudi? Pogibosmo ovđe čekajući, nestade ni arča u torbice, a duhana nesta u toboce; vrat iskrivih uz polje gledeći da ako se niz njeg' pomolite.
Pandurović, Sima - PESME
su tuda, oborene glave, Prolazili stari silnici do mesta Gde minare holo u visine plave Dizaše mesec kojeg davno nesta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ E, to Joku zanese. Odjednom, ama jednom, preobrazi se. Nesta ščinjanja, nesta brige, no gotovo veselo gledaše u domaćina, tako je živo predočila sve ljepote što joj je domaćin
“ E, to Joku zanese. Odjednom, ama jednom, preobrazi se. Nesta ščinjanja, nesta brige, no gotovo veselo gledaše u domaćina, tako je živo predočila sve ljepote što joj je domaćin nanizao. Šta ćeš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U bogata Vlaha i goveda pametna. — Na slanu ruku ovce trče. — Dok imaš svačiji si, kad nemaš ničiji si. — Nesta blaga, nesta prijatelja. — I najbogatiji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
— Na slanu ruku ovce trče. — Dok imaš svačiji si, kad nemaš ničiji si. — Nesta blaga, nesta prijatelja. — I najbogatiji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
Ali dukat mnogo košta, pet forinti biće dosta; deset kruna, kaže Kosta, banke nesta; a potura vama osta! Sirječ! (Carevi iziđu napolje).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sad kako znaš! Od tada nesta svake opasnosti. Bakonja je na novom konju novoga gvardijana gotovo svakoga dana uza Srdara išao preko vode i odmarali
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula.
(Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.) Sve što je bilo — čega nesta — Što ode u dim, prah i paru: Ja znam da nekud traži mesta. O tako i taj miris, boja...
UMORNA PESMA Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta. I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom. Mre u zglobu volja da se maknem s
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem...
L. Kostić XXXVII BRIGA MATERINA Užeži, ćerko, kandilo! Potpali žuta tamjana! Sutra je ravno godina Kako nam nesta Damjana... Užeži, ćerko, kandilo! Ne štedi žuta tamjana! Pomol' se Bogu s materom Za dušu malog Damjana... J.
Tuga je njena što cveće gazi... Reči su njene k'o tuga crne, Od kojih cveće premire, trne. - „Kud mi vas nesta, vi oči čarne? Ko mi vas ote, vi usta slatka? Gde mi se sakri, ljubavi moja, Radosti moja, tako kratka?
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine,
I k'o nam žića sva gorčina nesta, Utrnuše stare i ropyće zlosti, I mi uzbuđeno prignusmo se s mesta, Blagujuć' u njenoj raskošnoj mladosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bez tog klička biće jabuka još ljepša, stoga se car naljuti, otkinu kličak, kad, na njegovo veliko čudo, nesta mu iz ruke zlatne jabuke, a pred njim se stvori lisica, koja očas odskakuta za svojim pobratimom.
Žao mi je bilo, pa sam često u sebi govorio: „Nesta blaga, nesta prijatelja!“ A znaš kako su se moji drugovi obogatili?
Žao mi je bilo, pa sam često u sebi govorio: „Nesta blaga, nesta prijatelja!“ A znaš kako su se moji drugovi obogatili?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Umirahu boje, S njima duše ljudi i grobovi njini: Sazrevahu zvezde, al' da ih opoje Ne ostade niko, ni noć u crnini. I nesta planeta i životu traga; Izumire i smrt.
I, kostiju, krvi k'o da sada nesta! K'o da sve iščeze neosetno minu! Zar ničega nema? i zar život presta, U vizije svoje razli se i plinu.
Najzad sve je isto, i svest snova dođe, Horizonat misli vedriji je samo. Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo tamo. 1905.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se među starim razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a u sebi osjećam nešto starinskoga, praznog.
Već je i zanoćilo, a momče jednako gleda u ljuljajke, i naoko ni brige ga za svet što se natiskuje oko njega. — Kud te nesta, jadan ne bio, tražim te! — gurnu ga drug mu Lazo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Tada Hristos usta sred koraba, Blagim okom gleda desno, levo; Obe ruke nad njime raširi — Vetra nesta, i nore se smiri. — I potada više puti biva Ista slika na moru života.
Udarih silno, snažno... Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle! ja se smejem to! 1891.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad treći dođe u društvo i međ njih stade, Nesta u raju raja, stiže ih ognjeni mač. Zgodnije b’ bilo i meni sa samom šetat se crnkom, Gledat u crno oko, držati belu
Jakšić, Đura - PESME
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' vreme, vreme! Sve to presta Kô slatki sanak, slabi klik, „Plačevne“ strasti davno nesta, A s njome ode bledi lik! Čedo proletnjih, blagih dana, Jednom sam vidô, cvetak mlad, Pod gustim krovom brsnih
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dakle«, veli, »dok se sa pokojnikom jelo i pilo, nisi izbivao odavde, a otkada gozbe presta — i tebe nesta.« I to, to me zakla, obezumi. Kazah joj istinu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ja viđeh dvore zatvorene: nesta blaga, nesta prijatelja; nešto mislih, pa na jedno smislih: mezilskih se ja dofatih konja, te otidoh gradu
Kad ja viđeh dvore zatvorene: nesta blaga, nesta prijatelja; nešto mislih, pa na jedno smislih: mezilskih se ja dofatih konja, te otidoh gradu Jedrenetu, odoh k caru i
Mejdandžije mloge odlaziše, al' Stambolu nijedan ne dođe. Nuto caru velike nevolje! Veće njemu nesta mejdandžija, sve pogubi crni Arapine.
A na noge i na puške tanke! Oko crkve opkolili Turci!“ Poskočiše Senjani junaci, stadoše se ognjem premetati, dok im nesta praha i olova, — pra’ još bješe, al’ olova nema; al’ govori Senjanine Ivo: „Braćo moja i moja družino, ja imadem na
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
mi mnoge rane svakom grešniku; ama odstavi od mene tvoje bijanje, za mnogo blagi vladiko Hriste, te već me i nesta od čestoga snažna boja tvoga! Bojim se, grešnik, da dotle ne uzmlaćen budu, dok mi se i jama ne izrije.
se: more vide, te pobeže; položi na more svoju ruku, na to teško bi moru, te reče: Od snažne tvoje ruke odoh ja i nesta me! On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački.
Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se. Kamo skupo i cifrasto odelo? Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ... U vetar i u maglu sve prohuja, Osta sade — zemlja.
Dođe ona tako s tafrom do šatora vezirova kroz vojsku tursku i onde je nesta. Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi
A gde može dostići vetrenu spravu? Ta i utonu u more. Tako ga nesta. (Jedan budavši zver, te znade za dobro čoveku i do smrti verno mu za to posluživa, a pakostni razumni ljudi sa zlom za
Malo posle toga, glad golem nasta po svoj zemlji: ima do sedam godina što jednako drža. Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji.
Ama ljudi svi kad vidoše bedu i jer cara im nesta, sviše se oko patrijarha, šnjime se držeći u dogovoru što da čine. Serđije onda u to dobi bijaše patrijarh: a kaluđer —
Zemlju oko sebe zapustiše. Nigde ništa im nesta za kami zubi. Te jošte crnje i huđe prođoše od gladi: ka psi manjkavahu.
Nemarni ni poslušni nizašto, srama ni stida, požaljenja li koga ni u koga nesta. Zakon pod noge se gazi, dobrotvorenje zagase, pomoći nesta, samoživstvo, sebi ugoda i svojavolja, besramstvo, ukor i
Zakon pod noge se gazi, dobrotvorenje zagase, pomoći nesta, samoživstvo, sebi ugoda i svojavolja, besramstvo, ukor i pokor, zazor, pizma i lakomština, svud se je raskotilo.
II UDVORENjE ARHANĐELA GAVRILA DEVOJCI MARIJI UDVORENjE PRVO Gavril (Tadar već arhangelu nesta odgovaranja, nego saže se u sebe i uze raditi o svome poslu našto je poslat ono dokonavati.
Vrata nije otvorao ni na ulasku ni izlasku. Vide se kod mene, pake ga isto nesta. Doista tako mi se mni, da je angel bio u čovečaskome obrazu sviđen, jer dor ka munja lice mu blistaše i goveći mi