Jakšić, Đura - PROZA
“ Međutim, gospodina je nestalo s hodnika, a kuvar me uvede u jednu sobu. Crnomanjasti gospodin me najpre posmatraše, posle milostivo osmehnuvši se,
te bi i njemu nestalo — pa kud će onda?...“ Kad je video da me njegov odlazak uznemiruje, a on me je, nežno po uvelome licu milujući, tešio:
Obradović, Dositej - BASNE
Oni pokazuju one koji se jošt nahode i s kojima oni dobivaju, a za one kojih je nestalo, bili pak prošli, o njima ćute, ili pokazuju njihove kosti, pak i s njima dobiva|ju; to je njima svejedno, samo nek im što
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
večerati, ali što se tanje može i jeftinije, i gotovo smo postali svi kao pustinjaci i pravi posninci, zašto je gotovo nestalo novaca. Na večeri setim se ja da je sutra Sv.
Veli Čardaklija: „Prođi se, čoveče, vina. Vidiš da kažeš da je novaca gotovo nestalo: a znaš kud si se zaneo i gde si”. Povika Jova Protić: „Gde smo da smo, daj donesite!
dukata, a drugo su moji sopstveni, onda je verovao ali je opet ček̓o da ja sve a na svi̓ pet potrošim, pa kad bi baš nestalo, i on bi svoje mor̓o trošiti.
Govore, da je oko 60 onda poginulo, a u naši̓ je i džebane bilo, nestalo; ali je i Turaka bar toliko palo. To sam slušao, kad sam iz Rusije došao; a tu bio nisam.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— pita kapetan jednoga od njih. — Ta svakojako, gospodine! Nema onih starih godina. — Nema, ja — nestalo je onog berićeta. Pamtim ja, dok sam bio praktikant, pa sa šezdeset talira živio sam bolje nego danas, kao kapetan.
Kako od onda žito dobro rađa, ovce se blizne, rojevi ne beže. Kako je nestalo gusenica, vrana i čavaka što zatiru voće i useve. Kako sad nema ni plamenjače, ni poplave, ni grada, ni suše.
A koje dobro? Što si se okunjio, bolan? — Zlo, gospodine! — utanji Simica. — Kako zlo — naopako! — Nestalo mi noćas mrkova. — Jes' ja? — Jes', bogami, gospodine! Nigde ga nema...
Onaj leptirak dugo je, kažu, još morio malu decu po Zarožju i po Ovčini, pa je i njega nestalo. I dan danji pričaju starci i babe o Živanu Dušmanu, o Strahinji, o Savi Savanoviću i o zaroškoj vodenici, i kunu se
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A kome... gde?... — Meni — reče Ivan. Kmet jedva dođe do reči. On ispriča popu kako je Ivanu nestalo novaca. Kad kmet ispriča, popa se okrete Ivanu. — Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče.
Sve živo pogleda u Marinka. On se iskašlja, pa poče: — Što Ivan reče — istina je... Sad, da li mu je baš toliko nestalo — ne znam; ali znam da je pokraden, jer sam svojim rođenim očima video lopova... — Ko je? Ko je?
— Opremaj se! — reče on. I dok dlan o dlan, sve beše gotovo. — Devo! — viknu Stanko. Ali Deve beše nestalo. — Nema ga! — reče Nogić. — Onda, polazi! — Kuda? — U Crnu Baru...
Zavrzan!... I odoše da ga potraže. Ali niti Zavrzana niti ijednog Zekinog druga; čak i Deve beše nestalo. Svatovi se pogledaše. Nešto ledeno prožma im snagu. — A kud su otišli? — pitaše Aleksa. — Ne znamo!
Surep samo klimnu glavom. — Danas će i Deva osokoliti!... Šta veliš, Devo? Ali ne dobi odgovora. Deve beše nestalo. — Ala taj beži od baruta, kao gorsko zverče!... — nasmeja se Zavrzan. — Ne grdi mi njega!...
Dučić, Jovan - PESME
Sve beše odavna nestalo međ nami, I ljubav, i mržnja. A naše dve strane Duše osećahu, ipak, kô u tami: Kipe dve-tri suze još neisplakane.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sunce se beše rasplinulo u dalekoj prekosavskoj ravnici, i samo još povrh mesta gde ga je nestalo pružahu se u nebo dugačke, svetle beličaste zrake, kao da je otud sa zapada pomolio neko grdnu šaku sa raširenim i
Zvoni! Jelte da zvoni? Da platim! On opet istrča napolje, ali kad se vrati, na njegovu licu beše nestalo nestrpljenja, i glupa veselost levaše iz očiju na koje, po izrazu mojih zemljaka, već počinjaše curiti rakija.
— E, seljače i gospodine, njega je onu noć, kad škola izgore, nestalo. Nijesmo dugo znali, dok ne dođe Marko trubač iz vojske i reče da je Pavao otišao u Biograd i stupio u vojsku.
Ona je vodila donekle najmlađe dete moje sestre, koje nam je govorilo nešto nemački — ja ne znam šta. Posle je nestalo toga deteta Nešto smo kao govorili — ničega se više ne sećam.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Udaj se ti samo, ta možda mi, kaže, nećeš više ni trebati!« A posle ga kao ujedared nestalo, a mesto njega ost’o samo neki doroc, pa raširio rukave pa kao ide meni, a ja se utom trgnem.
« Prošlo i »sirotinjsko leto« i nastade pozna, vlažna i močarna jesen. I Mitrovdan je tu, tek što nije svan’o. Nestalo onog vedrog i nasmejanog plavog neba, pokrili ga sivi oblaci koji se povazdan gone, stižu i prestižu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali zna, da onako providnog, bledog, samo da ga darne pa bi ga i nestalo. A opet, ovaj kad vidi brata, osvešćuje se i kao uvek, blesasto, molećivo, tražeći po moći, tuži mu se: — Bato, srce
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Oprostite što vam sa ovim pismom dosađivati moram. Ja sam čekao i čekao na vaše pismo al’ to je gdegod u vazduhu nestalo; meni pak nije do čekanja, i moram vam izjaviti šta o celoj stvari mislim.
Afrika
Vika njamua u planini izgleda da obznanjuje da je sad jednog mladića manje međ onima koji se uče. Mladića je nestalo, on je umro, i njega više niko ne nalazi. Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede.
je u selo, sazvao sve i izjavio glavnome fetišeru da će njega osuditi na smrt ako ne kaže ko su krivci što je seljana nestalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kićanke im se, pod kolenima, na čizmama, tresle, u kolu. Sve je to bilo u ono vreme, mlado, zdravo, stasito. Kud je nestalo? Njihov se smeh više u Budimu nije čuo. Sad se u Budimu gospodin Trandafil smejao.
Pa ipak, u isti mah, ta varoš, u nekim žutim baruštinama Dunava, sa brdom koje se plavelo i koje je, posle, nestalo, u večernjoj tmini, Isakoviču se činila samo kao neka luda igra zrakova Sunca, svetlosti večernje, oblaka, nebesa – neka
A sad, u tuđini, sve je to nestalo, u topotu konja, koji su dovezli intov, u ovu mračnu varoš, u kojoj će, možda već sutra, biti opet u arestu, da čeka na
Bajevič mu na to kaza da su Bečlije dolazile, da ih gledaju, s početka. Nudili su im i neku milostinju, kad im je nestalo škuda. Da se zaposle kao nosači onih portantina, onih nosiljki, što ih ima i u Raguzina, što pretvaraju u babe, čoeka.
Kao uz osvetljenje noćnih požara, sav njegov raniji život, njegovi roditelji, njegove kuće, njegovi konji, sve je to bilo nestalo u ratu, kao u nekom ružnom snu.
Video ga je samo kao u magnovenju, jer je to lice odmah zatim nestalo. Sad je svaku crtu tog lica pamtio i video ga u Mesecu, video u vodi, video, katkad i u stakletu, svog prozora, po
Sa Ruskinjom. Mladom. Koja nije mogla biti starija od dvadeset godina. Sve je to nestalo, kao neki šapat, pod debelim slojem snega. Zima, godine 1753, bila je, u Rosiji, duga i vrlo hladna.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god.) i Karađorđeva ustanka (1804. god.). Njihovih neposrednih potomaka je nestalo. Nema plemstva: uništeno je posle Kosovske bitke i za vreme Turaka.
Ipak su se održali stari običaji o Božiću, o slavi i venčanju, samo što su uopšte izgubili od životne snage i što je nestalo mnogih obreda koji su ih pratili. Pesme, izuzevši junačke, kao i sklonost za igrom su gotovo iščezli.
čija duševnost i dobrota idu do pravog samoodricanja i kod kojih je svekolike sebičnosti i ličnog interesa potpuno nestalo. Ove osobine Nisu svojstvene samo muhamedanskim seljacima; razvijene su, istina ređe, i među begovima.
Tako je ono moglo dugo održavati nadmoćnost nad snažnim slovenskim stanovništvom. Pa i kada je nestalo te nadmoćnosti, jadranski su Sloveni živeli u sredini punoj ostataka romanske civilizacije na koje se i danas nailazi
Otvoreniji su i slobodniji, osetili su se svoji; nose oružje i jašu konje. Nestalo je zatvaranja u kuću, naročito u varošima, i počeo se malo-pomalo menjati onaj začmali i zakržljaveli varoški život.
Naročito su se kod pečalbara počele gubiti rajinske osobine. Umnogome je nestalo one pritajenosti, skrivenosti i lukavstva, jer im nisu bili potrebni ili su im trebali mnogo manje u novoj njihovoj
s razlogom, smatraju ovaj običaj kao specifično srpski — u krajevima koji pripadaju Bugarskoj ovoga običaja većinom nestalo. Ukoliko ima uspomena na prošlost, one su samo srpske i više su sačuvane u pričama, ređe u pesmama.
Njega je docnije nestalo zbog arbanaških krađa i nesigurnosti; sada jedva poneka porodica u selu ima ponešto stoke. Pečalbarstvo je postalo
Mnogi su se od njih bili usavršili u ovoj trgovini, ali je sve ovo nestalo zbog nesigurnosti. Naišao sam na dva-tri stara stočara od preko 60 godina koji nikada nisu bili pečalbari.
u ovoj oblasti iznenađuju rezultatom: koliko je bilo srpskog stanovništva u ranijim vekovima i koliko ga je nestalo. Jasno je da se je ovde moralo desiti prelaženje u islam i arbanašanje u velikim razmerama.
Prirodno, da je ovo bila oblast najljuće etničke borbe. Najpre je nestalo Srba s one strane Drima u Čermeniki i u Bulčizi, i jedino su se, zaštićeni zemljištem i ipak čudnim načinom, održali u
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Otkad sam dobio ove proklete cipele, čitav svijet uopšte postao je klizav i nesiguran. Nestalo je onoga zanimljivog penjanja, pentranja i grebenja i sve se pretvorilo u glatko i opasno klizanje.
— Zar onome nevaljalcu Žući da dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od radosti udebljao otkad je nestalo čiča-Trišinog dobrog mačka Toše!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa i ta pesma, čim je nestalo onih koje su poustajali da vide, polako postade tiša i razvučenija, dok sasvim ne zamuknu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I evo, sad sam ovde, a Evropa je, kažu, na umoru. Hoću nekako da se dočepam šanka u »Raspućinu«, nestalo mi je cigareta, a i grlo mi se suši, pa se probijam laktovima kroz noćni talog što se sleže u ovoj otmenoj rupi, punoj
E, to je zaista... – Nestalo mi je bilo cigareta! — reče on. – Mogao si da pušiš njihove! — reče ona. – Niko nije imao »astor«.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Uzme metlu i paja po sobi.) Šta si tu stala? Ajd’ u drugu sobu pa se obuci. DEVOJKA: Mamo, nestalo belila. MATI: Tako je, nisam li ti kazala da ostaviš bestraga to belilo? - Vuci se pa uzmi od moga, ali nemoj sve!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
). Sve je to postignuto u igri; sa malo više namere, nestalo bi ljupkosti, a s njom i poetske draži pričice. Pesnik zastaje kod bilo kojeg sazvučja koje ga privuče (izbor, svakako,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne
sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim
je protivu nje bila toliko jaka da je selo, koje se gotovo isključivo videlo kod ranijih pripovedača, danas skoro sasvim nestalo u srpskoj pripoveci.
Milićević, Vuk - Bespuće
sjeća se da se je nehotice okrenuo prema njihovom prozoru i učinilo mu se da je spazio jednu žensku glavu koje je ubrzo nestalo. I pitao se zašto se on okreće? Bio je nemiran cijelo vrijeme. Kad se vraćao, opazio je da nema nikoga na prozoru.
I osjeti kako je nešto umrlo u njemu za uvijek. Niko ga nije vidio kad ga je nestalo iz sela. Tek poslije petnaest dana doputova neki sitan i ćosav Švaba, otključa kuću i istog dana počeše se na kući
Sremac, Stevan - PROZA
— Ala, majku mu, bruke! Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde! Začudićete se kad vam samo kažem.
Radičević, Branko - PESME
visoko — Kažu Boga tamo na nebesi, Al' se nebo ukraj mene desi, Bilo nebo, al' za doba malo, Postajalo pa g' odma nestalo, Bog ga dade — de ste grozne suze? Bog ga dade, al' zašto ga uze?
Ta sve mu je možda ovog sveta Ugrabila ova raka kleta, Ta od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka
“ Al ko ja te rad ne imô niko. Danka bela nestalo već davna, Sve pokrila ona nojca tavna, Nebesa su svud zvezdica puna, Al' meseca jošte nema tuna; Docne danas on
“ veće ga obode, Već kâ munja put gorice ode, Već zamače još se vidi malo — No sad ga je već sasvim nestalo. Tužna Cveta u dvor pohitala, U potaji suze liti stala — Bog bi dao te sa većih jada Nigde nikad ne suzila mlada.
doče, Jedno zrno udri ga u glavu, Ture pade pred Rada u travu: „Dakle tako, dakle još zamalo, Možda odmah pa me je nestalo — Ali ona preživeti može, Pa da drugi — strašan li si, Bože!“ Vas se trese — no šta s' ono čuje?
Pa uzmem gusle, pa uzmem gudalo, Pa zapevam što mi je nestalo, Pesmu tužnu, pesmu punu jada, Pevam uvek kâ i ovu sada. Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno!
U potaji ruža mlada cvala, U potaji pa je i opala; Za miris joj niko tu ne znao, Sve nestalo, a trn je ostao, Pa zabô se u srdašce moje, Tužni oče, i u ono tvoje; Ljuta nama, nama teška trna, — Laka tebi,
Sve propalo, svega mi nestalo, Mog života drvo precvetalo, Lišće žuto vetar mi razduvô, Šta će jošte ovde drvo suvo?
“, ali ništa drugo; Pa g' onda pusti, glednu za njim malo, Dok njenom oku dragoga nestalo. Tad uzdrkta se, u izbu poita, Pa kao mrtva na dušek se ita, I tako leže, i vremena prođe, A ona tužna još sebi
Oh, eto ga, beše malo, A sada ga već nestalo. 96. Još on brže nagna ruku Ka srdašcu razgrejanu, Da pridrži slatku muku, Ma već ode — on uzdanu: „Oh, zašto
milo, Što pod srcem njojzi bilo; Sva uzaman pomaganja, Zaman muke i kukanja, Ode, ode, jošte malo Pa ga navek njoj nestalo; Puca santa pod nogama, Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje
Al' mu, bogme, ni prvine nesu, Da ga vetri po gorici tresu... Noć je svuda, po gori je tavno, Ali bure nestalo je davno, Oblačići ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dugo je premetao po drvenom sanduku: nema britve, nema kaiša za oštrenje, nema trouglaste turpije, nema brusa, nestalo voštane svijeće koju je djed svojeručno „usukao“ sebi za ukop.
— Šta je sad ovo, evo, kanda, već i mrtvi ustaju, a? ...Pa šta, kad je preko noći nestalo silne carevine i njezine moći, onda mogu, vala, serbez i pokojnici hodati okolo, dokoni su.
I naša kuća uvijek je imala poneku znamenitost. Tek bi jedne nestalo, a već preko noći bi je zamijenila neka druga. Najstarija koju pamtim iz djetinjstva bio je jedan slijepi stari konj.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se. Nestalo je međa, granica. Sve je jedno.
leluja bela maramica vezana oko vrata, a njeno blago, sad čisto zasuženo od radosti oko gleda, motri pred kim je što nestalo, pa samo se okrene sinu, teči, i ovaj odmah već zna šta treba. On začinje i razgovor, pita...
da će biti kao krivi, ako jednako ne govore, ne spominju ga, i da će time potvrditi kako je on zaista mrtav, umro, nestalo ga. A to nije. Greh je pomisliti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smede kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumarno u svet da ih traži, i tako da ne bi i njega izgubila.
Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve strane. Stojša kad sasluša mater svoju reče joj: — Nemoj plakati, majko.
Ove je iz kule nestalo da nije ni car Petar znao kako i kuda. U onaj dan kad car Petar iz kule iziđe, beše jedan krivac na belom lebu koji
Plačući tako momče i misleći šta će raditi i kuda će, da bi ga nestalo, iziđe iza sela i podobro se od njega udalji. Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate,
— E, naučih se — odgovori mačka... — Nego okle ti sad, vojniče, ovuda? Na to joj vojnik ispriča kako mu je nestalo 'ljeba i rakije: nego će, veli, skapati od gladi, ako ga ona ne naputi na kakvu kuću. — A bili ti služio?
Jednog dana zovne sva tri sina u svoju sobu, te će im reći: — Ja sam imao trista dukata u svojoj sobi, pa mi je nestalo. Jedna između vaših žena ukrala je pare, jer i sami znate da drugi niko ne ulazi u moju sobu.
A najmlađa se isto tako zakune da mu nije u sobu ušla ima i mjesec dana. Tada otac rekne: — Evo para, nije mi ih nestalo, samo sam ja stio, da vaše žene same priznadu da me ne poslužuju.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Bez inata, kavge, raspre ne može dan proći. Au, au, ko će mužu kukavcu pomoći? Pelo, nestalo je ćiriša, gledaj da skuvaš malo. SULTANA: Šta je to ćiriš? SRETA: Ako spopadnem opet ovaj kaiš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Oćete li od buta ili od bubrežnjaka? Suvih rebara — nestalo!“ Ništa ti to ne znaš, budalo jedna blesava, šašavice, zunzaro, ćorice ćorava sa minus jedan i po (ali, kazao je
Zatim pročitate da imamo najviše svega i ne dođete ni do kraja članka, kad ono, cap — nestalo struje! Kriza ne znam ni ja čega smenjuje krizu ne znam ni ja koga! Provališka!
—Šta je s onom prokletom kafom? — viče iz svog bunkera. — Može li kamilica? — vrišti maman iz kuhinje. Nestalo i kafe! Čim čuje da u kući nema više ni zrna kofijanovića, bakuta stavlja šešir na glavu i briše iz naše skromne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uzalud zovu daljine drage, starini tužnom nestalo snage, sve mu je manje riba. Zaplaka starac za noćnih sati: „Mladosti moja, vrati se, vrati!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
I ko zna da nije on sam to ime tražio od svoga druga! Sve je to, čim se utopilo u san, nestalo potpuno sa ovoga predela. Ja sâm nemam više koga da čujem, niti kome da odgovaram.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
potporučnik Aleksandar šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i nastavi tišim glasom: — Vozari izmešali kamute, onome nestalo ćebe — on se okrete podnaredniku Živojinu. — Još noćas da se ćebe nađe. Gde znaš...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pod njima teče moja šumna Morava... — A, vi ste Moravac? — Da, odgovori on, a iz očiju mu nestalo one sanjivosti, pa bije iz njih živi jasni oganj. On beše veoma zadovoljan, što mu ovako lepo ispadoše ovo nekoliko reči.
Ona samo posmatra ovo učtivo i ozbiljno lice, koje se od onomad tako izmenilo, da ovaj čovek izgleda sad sasvim drugi. Nestalo i straha i zebnje, i ona se već počinje čuditi čega se to dosada plašila. — Čuo sam, onaj ludak, Bogosav...
Ta ona je ceo život spojila i uplela sa ovim osećanjem, i kad bi nestalo njega, nestalo bi i svaka smisla za život. I ko bi se opet mogao vrnuti onoj besciljnoj, sumornoj, strašnoj, pustoj
Ta ona je ceo život spojila i uplela sa ovim osećanjem, i kad bi nestalo njega, nestalo bi i svaka smisla za život. I ko bi se opet mogao vrnuti onoj besciljnoj, sumornoj, strašnoj, pustoj praznini ?!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Jesam navezla, nisam povezla; Nestalo mi je svile tavlije, Svile tavlije, i ćulvezije.“ 62. Izvedi, brate, sestru na ugled.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Cene jestiva visoke. Po ulicama, oko stanica, gomile. Trguju i prose, Moje rodoljublje, privremeno, sasvim je nestalo, a namesto njega došlo je neko gađenje. Zaroastričko.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« pitam ga ja. — — »Ehe, 'nako viđeo bi on njegovo dobro jutro«. — Tako to mi rekli pa prošla i godina. Našeg ćope nestalo; otiš'o dolje u Beograd i upis'o se s oproštenjem, u vokate. Kad ljetos, zovu mene i Žiku, 'nako, u koncolariju.
— moglo se pročitati na tom licu i, kao za potvrdu toga, njegove usne behu razvučene tako, kao da će sad da se nasmeje. Nestalo je zlikovca, a ostala jedna masa, koja te, svakim znakom, svakom osobinom, opominje, da pred tobom leži običan mrtav
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad je kontinenta već bilo nestalo u dubini okeana, jegulja, čiji je beskrajno dugi niz generacija već bio navikao da se mresti i rasplođava u njegovoj
kraju broda snažno je komešao zapenušenu vodu, a visokih vodenih obrva na prednjem kraju, koji je dotle sekao vodu, nestalo je.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Malo ko nam u pomoći dođe; i mi smo ti grdno izginuli, polovina u boj pogibosmo. Nestalo je groblja oko crkve, po šestinu u jedan kopamo. Po Crmnici Turke isjekosmo i grad Besac s zemljom izravnismo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Samo što joj nestalo one gojaznosti i suvišnosti mesa, dok | sve drugo na njoj neprestano je sve lepše i izrazitije bivalo.
Posle ovoga, sve je to nestalo. Zna on da će joj od sada uvek biti na teretu, pošto ga ona sobom, žrtvujući sebe, svojom udajom, i održava u životu,
Pandurović, Sima - PESME
Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. BOLESNO PROLEĆE Nestalo, najednom, zime daha zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet osuo krune novog, belog gloga, Vetrić svežu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Dobra odjednom nestaje, đeco, a zlo se povlači; te i za zimu što kažete da je nestalo, pričekajte pa ćete vidjeti!“ Tako je prolazio dan za danom do pred same Trojice; vrijeme se ne obrnu.
Ali kad nam vlasti jave da te nestalo, te da je prilika da si pobjegao u susjednu Crnu Goru, onda izgubih svako nadanje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U onom đe nema mačaka. 5 Pitao magarčić oca: — Što te ono danas zovu na svadbu? — Biće nestalo drva. 6 Pitali psa: — Zašto mnogo laješ? — Drugoga zanata ne znam.
osobitu knjigu čateći, nestane jednoga između njih dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), ali oni ne mogu poznati koga je nestalo.
Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa kršteni, nemate stanka do beloga danka, niti imate pomoći — do tavne noći.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A ona uzdahne i zaplače se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kćeri pa da ih je nestalo, bojeći se da ne bi Stojša tumario u svet da ih traži, | i tako da ne bi i njega izgubila.
Onda mu mati pripovedi sve po redu kako je imala tri kćeri kao tri ruže, i kako ih je nestalo, i kako su ih tražili uzalud na sve strane. Stojša kad sasluša mater svoju, reče joj: „Nemoj plakati, majko.
” Plačući tako momče i misleći šta će raditi i kuda | će, da bi ga 83 nestalo, iziđe iza sela i podobro se od njega udalji.
mrzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god išla, patila je glađu i golotinjom da bi je samo kakogod sa sveta nestalo; al što je ona nju gore držala, to je ona sve zdravija i lepša bivala.
“ dete nije htelo kazati, kome je prase dalo, nego reče, da je zaspalo, te praseta nestalo. Careva kći otišavši kući, odmah pokaže prase ocu i materi, i ono njima obadvoma omili, jer je bilo vrlo lepo, pa reknu
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Šta je sad? Zašto ćutite? IKONIJA: Zato što, vidiš, ni to ništa ne pomaže! Sve ti to s njega nestalo, kao sprano! Skinulo se prekonoć, ko da mu bilo nacrtano na glavi! Ja sam se baš i čudila, evo Cmilje!
Ja sam se baš i čudila, evo Cmilje! CMILjA: Čudo, života mi! JAGODA: Kako to — nestalo? ISLEDNIK: Ajde, molim te, ne budi naivan! Razgovarajmo ko ljudi!
Stanković, Borisav - JOVČA
A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš?
Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš? (Češe se, zamišljeno): Sada ne znam gde ću već na veresiju da nađem.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ode, gleda u leđen. [H]oćeš! Nestalo vode iz leđena. Viče starca: „Starče, nestade vode; sad leđen pun bijaše, pak u jedan ma[h] ostade prazan i suv kao
Pak gdi je to sve sad? Nigde! Nestalo, propalo i iščezlo da mu ni traga nema, kako god lastavici koja kroz vozduh leti!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kenjo ih plaho pogleda i poče mucati. — Ja, vire mi, ne razumim šta me pitaš! Zar je nestalo konja vra-Brni? Zar ga je niko ukrâ? — Ukrali ste ga vi... Ti već znaš, koji vi — reče Bakonja oštro.
Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!... Brzo izađite, nestalo je konja!... Razumite li?... Konjuška je otvorena, a nema konja! Svi potekoše za njim.
kako ga zovete... Bukar? — pita harambaša. — Smetenjak jedan što je u nas služija ni pune četiri nedilje; pa ga nestalo od prikojuče! — odgovori Naćvar. — A odakle bješe i čegović? — Bija je iz Zelengrada i zvâ se Grgo Prokasa...
Ali, odmah svečera, nestalo bi svake gložnje, no bi svi, i kovač i mlinar, govedar i oba vozara bratski posjedali iza mađupnice, prema vodi, te bi
Zanimalo ga je i što je slušao o Srdaru, koga bi svakoga dana poslije podne nestalo iskraj poslenika, a već ne samo što svak znađaše kud bi se dio, nego bi se u to doba pjevale pjesme „o jedroj Jelici,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čak im je čuo i piskustave, tanke glasove. Ali, kad je protrljao oči, komešanja je nestalo, glasovi su se utišali. U prozračnoj noći, punoj mesečevog praha, orasi su nepomično ležali na utabanoj zemlji,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od novih nevolja najgora je bila ta što je među Srbima sasvim nestalo sloge i što su poglavari počeli jedan drugom da rade o glavi.
Među njima je bila opaka pukotina. Pukotine je nestalo onog dana kada je ubila Petriju. Taj dan je bio izvanredan, pun mekih osvetljenja pod kojima je, u proleću, na svakoj
Posle mnogo meseci, kao da je opet bila ne samo zadovoljna nego i celovita: one je pukotine nestalo, ni suprotstavljenih glasova u njoj više nije bilo, samo je osećala kao da je malko ostarila.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se onda naže i šaputaše mi promuklim glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog lepog dana čuješ da je nestalo tvoga pobratima Nikole Glišića, nemoj se čuditi.
— Ali zapamti — produži on — ako jednog dana čuješ da je nestalo Nikole Glišića... — Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh...
kad onomad pročitah u nekim novinama da je Nikole Glišića, tamošnjeg šefa blagajničkog odeljenja, moga pobratima, zaista nestalo, nimalo se nisam začudio.
Međutim stiglo mi je i opširno pismo od snajke. Piše mi: da je Nikole nestalo sutradan pošto su izdali sedmicu Bobi koja je, u ovoj poslednjoj velikoj epidemiji gripa, nastradala.
a onda se izmešala sa drugim senkama i flekama na krvavom duvaru gde se skupila kao mrlja i, kao pobegla najedanput, nestalo je u zidu.
A tamo pred njim pružila se duga, beskrajno duga, bela pustinja, i crkve nestalo, i sve ponova nestalo, a oči zasenjuju, i sneg veje, i kao da hoće da ga zaveje, i kao skoro ga zavejao.
A tamo pred njim pružila se duga, beskrajno duga, bela pustinja, i crkve nestalo, i sve ponova nestalo, a oči zasenjuju, i sneg veje, i kao da hoće da ga zaveje, i kao skoro ga zavejao.
I za nekoliko dana groblje je na taj način zbrisano, a posle je onda došla bolnica, a za njom magacini. Eto tako je nestalo groblja. A sad, sad je posigurno tamo ledina kao svaka druga božija ledina, ako nije poorano.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
oko mene ispraznile, i svi drugi osjećaji izgubili svoj skriveni izvor i svoj pravi osnov: njenim nestankom kao da je nestalo bez povratka i mnogošta drugo, prividno bez ikakve veze s njom.
Tako biva uvijek kad nešto nestane: za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre.
Gotovo je. U svemiru se nešto spljosnulo, sklopilo u jednu samu dimenziju. U svemiru je nešto nestalo. U svemiru se prosjela jedna mala no bezdana jamica mraka. A ujedno, u nama je nešto laknulo.
Znači: preturila se ona godina. * Čini mi se velika blagodat što je iz svega toga skupa nestalo vrijeme. Jer vrijeme kao da je ono što događajima našeg života podaje njihovu težinu i njihovu bolnost.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Plačući tako momče i misleći šta će raditi i kuda će, da bi ga nestalo, iziđe iza sela i podobro se od njega udalji. Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate,
Kad već u vraga nestalo krajcara, stane se kartati na forinte, ali mali i njih odnese, pa i njih natrpa pun drugi budžak. Kad, vidi vrag da mu
— Pa šta misliš s njime? — zapita pop, misleći da će ga njemu za ukop ostaviti. — Znaš, pope, toga mi je junca nestalo ima nekoliko dana, pa ako se ne nađe — neka bude tebi, a ako se nađe — nek ide mome najstarijem sinu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
tvoj se za mnom vine Na poslednjem zvuku violine, Na poslednjem zvuku violine Potraži me, o potraži ti me: Jednog dana nestalo me s njime.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Priviđenje je polako lebdelo kroz sobu i nestalo, a mene je probudila neopisivo mila pesma koju je pevalo mnogo glasova.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Svet izvan Idvora izgledao mi je suviše veliki i zagonetan. Ali kad sam se iskrcao, nestalo je moga straha. Sa žutim kožuhom na leđima, šubarom na glavi i šarenim torbama čvrsto stegnutim rukama, krenuo sam da
Kada su doznali da dolazim sa srpske Vojne granice, nestalo je nepoverenja i znao sam na kakvom sam terenu. Nemački dečaci su se ohladili prema meni, a češki su me pozdravili na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Već je mjesec podaleko odskočio i vedrina osvojila; svijetle, zelenkaste mjesečeve pruge nestalo je s pučine, — sad se njegova svjetlost obilato unedogled razlijeva.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U korenu mojem zdravi osok bije, — I ako se krije, nestalo ga nije. Očaj ne pomaže...“, toplim glasom doda: „Izmeniće s’ vreme, biće boljih goda, — Na granama mojim biće
Krakov, Stanislav - KRILA
”Poginuće” šaputali su za njega. Najzad se skrio u duboku rupu iza sanduka i džakova sa zemljom. Odjednom je svega nestalo u crnom vihoru. Nije bilo ni sanduka, ni rupe, ni poručnika Luke, koji je dotle imao kratke noge i debele prste.
Ovde je drugi počinjao. Bio je težak i mračan kao i nebo nad jezerom. Nestalo je žena, visokih kuća i sjajnih kafana, ulica kojima su jurili tramvaji i automobili i pristaništa u kome se smejali
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vika njamua u planini izgleda da obznanjuje da je sad jednog mladića manje međ onima koji se uče. Mladića je nestalo, on je umro, i njega više niko ne nalazi. Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede.
je u selo, sazvao sve i izjavio glavnome fetišeru da će njega osuditi na smrt ako ne kaže ko su krivci što je seljana nestalo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Poslednji juriš izvršili su Arnauti, i dogonili su se do pod sami šanac. Pričaju da je našima naposletku nestalo karteča, te su kape šajkače punili kuršumima, ćuškali u topove i time bili.
austrijskoga laćmana, dopisnika »Nove slobodne prese« (zaboravio sam mu časno ime), koji je bio u turskom taboru, nestalo u borbi na Šumatovcu, te se po tome misli da smo ga mi zarobili, i konzul pita šta se misli s njim činiti.
Ako je u borbi nestalo gospodina, za kog pitate, onda ga potražite među gomilama mrtvih, koje su Turci ostavili, i među kojima, sudeći po
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne moli se kâ pobožnik Posred hrama, — Nestalo je, nema tela, Daša sama. Ne čuju se glasi, reči, Struji misô, Kroz koju je rajski tamjan Zamirisô.
Tvoj je život pritisnulo Ratnih dana krilo, — Nestalo te — niko ne zna Šta je s tobom bilo. Neki vele: „Izgorela Sred onih vijora.
Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Desetar me izveštava da bombi više nema, a i municije je nestalo. A ona četvorica još se nisu vratili. — Trči do pešaka dok nisu otišli. On izlete kao mačka i poguren otrča.
Na ulazu se pojavi vojnik. — Gospodine kapetane, nestalo nam raketli. — Evo ti sanduk ovde, i ponesi ga. Sad dolazim i ja.
— Čini mi se, video sam ga kad se vraćao... — Gospodine kapetane, osam je nestalo, a trojica su ranjeni. Komandir kao da se prenu. — Neka se odmah puste raketle i pregleda teren.
Iz ovoga ubistvenog oklopa niko živi ne može umaći, niti ko može onim nesrećnicima priteći u pomoć. Nestalo je ono malo zelenih poljanica, i gomila razrivene zemlje, razbacanih preprečnih sredstava, i poneki izbačeni leš ukazuje
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Suvo drvo traži ona, sebe sedalo, Da svak vidi da je njenog dragog nestalo, I kukanje bedno zato nastalo. Mogu li ja, bedni, to poželiti Da ćeš, serce, za mnom tako žaliti?
Igle i kudelje skoro nestalo: Presti, tkati, vesti sve je prestalo; Mesto vitla i preslice sad su špineti, Glasne harfe, violini, tanci mineti,
Bojić, Milutin - PESME
On, grobar džinovskih ugaslih vatara. (1912) HEROSTRATI Umrlo je vreme pokopalo barde, U razritom vrtu nestalo je staza, Spavaju heroji, trunu alebarde, A s maglenog vrha krupan sneg se silaza.
Lozama je našim salomljena rozga, U buktinji našoj nestalo je plama: Herostrati mi smo bez faklje, bez hrama. (1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” i natovari mu ovolika akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akata, ili: iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj... tek vidiš — u slobodi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sa slabljenjem pritiska za prihvatanjem crkvene unije nestalo je razloga za zaziranje od kulture evropskih nepravoslavnih naroda, a naporedo s jačanjem građanskog staleža postepeno
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
belih joj čarapa na nogama, celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u dućanu da pazi, čuva.
A to već znači da Mladen vodi dobro radnju, da se već vidi da će on biti kao što treba; da, iako je oca nestalo, umro, radnja time nije ništa izgubila, već da će, ako ne biti pod Mladenom bolja, veća, a ono sigurno da će biti ista
Zato se Mladen nimalo ne iznenadi kad sa ugla ulice sagleda babu. Nosila je u ruci kanticu za zejtin. Tobož: kući nestalo pa došla da uzme.
Zejtina nestalo pa... — počela je, a on je, znajući sve, pogađajući šta hoće, prekinuo: — Ako, ako! Dobro kad si došla.
Sada, sve to je nestalo. Mladen ne samo da nije dao da se u nj što posumnja, već eto sam se je nje odrekao jer je znao da nije za nj, njihovu kuću,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ona tada dolažaše k njemu u naručje. Slavljaše svadbu, o kojoj na javi ni misliti nije smio... A kad bi nestalo i poslednjega sjaja sa zapada, a noć se istiha i neosjetljivo spustila, redovito silažaše moru.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nisam imao kud, morao sam da potvrdim, jer bi inače sve što sam do sada učinio isparilo kao magla, nestalo kao tanki dim. Oni su sumnjičavo odmahivali glavama.
Svaki put kad se skotrlja neki kamen, užini mi se da se to nešto od mene otkinulo i nestalo u netrag. Strah lagano nestaje. Sa svakim pedljom dalje od podnožja postajem sve ravnodušniji. I ako se otisnem, pa šta?
Izjedna se glođu, a ne mogu jedan bez drugoga. Kad bi Lauš izdahnuo, Dadara bi presvisnuo od tuge jer bi mu nestalo glavnog suparnika, nas i ne računa, nismo mu ni do kolena, a bez suparnika, zna se, Dadara ne može.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô.
I ponoć se blaga vijnu, da prevali; Al' zaječa gora, zapljusnuše vali! Gde je pastir? Moma? Nestalo ih! Nema! Svud je tiho, mirno, tišina je nema; Samo laki vali u krugu se gube, Pa studenom strujom obalicu ljube...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
- Opšti štrajk? Nije, nešto gore. Nestalo je goriva! To će nasigurno da nastupi. Račun je vrlo jednostavan. Ne uzimajući u obzir drvo koje će, proređeno, već
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Gorko): Oh, ali tebe nikako! Da, da... Pokojnik umro... nestalo gozbe i veselja. SAROŠ (ustukne): Tašano, Tašano, opet ti?! — (Uplašeno): Ama, ti ne znaš zašto ja nisam dolazio!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve na isti način, bez jasna i vidna otpočetka, jednoga je dana nestalo iz Srbine sobe gospa Nolino „knjigovođstvo”, a stvorio se u tom uglu još jedan krevet, i uselio se u kuću mali Švaba
Začas, nestalo sve. Muž na vojnoj vežbi nazebao, i umro; živica oko kuće zatrnjala; izlupani prozori zamuzgani i puni paučine; udovica
A čuje se ili m o l „Djevičine molitve”, ili d u r nekog bečkog valcera... I sve je to ekspresno nestalo, promenilo gazde! Trgovcu se razboleo sin, i godinama je živeo po lečilištima.
— Zario se u knjige, i sam je radio. Počeo je čudno da sazreva i da postaje zbilja figura neobična. Plahosti nestalo, miran je kao neki mudar starac. Postao je skoro manijački pravdoljubiv, i živeo do nastranosti jednostavnim životom.
Ali dobro je spavala posle bure, i tek sutradan se opet setila šamara, i osećala da je ceo događaj peče. No i to je nestalo kad je čula da otac toga jutra opet ima temperaturu. Putem u školu gušila se od plača, i tako stigla i u razred.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
venčao (opet malo izgriženo), da se prekrasno detence rodilo (opet izgriženo), najposle da je Šandora najedanput nestalo, zašto? to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad sam ja počeo učiti osnovnu školu, zatekao sam trideset i dva slova u azbuci. Nekako ubrzo zatim nestalo je dva slova i sećam se da se učitelj grdno ljutio što su mu ta dva slova nestala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Dajte mi dva kilograma šećera! — Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u zadnje odeljenje.
Tako je pao s konja i jedan vojnik, nekoliko puta je očajnički mahnuo rukom i nestalo ga. Nailazila je pešadija. Vojnici su se svlačili goli, pa su odelo i spremu vezivali o vrat, a oni, zagrljeni po
Mrtva mašina sve dotle radi, dokle ima gorivog materijala. I telo naše traži hrane, a već je peksimita nestalo. Telo se sve više iznurava, duševni život lagano zamire, čovek nije svestan svoga položaja, i seda na vlažnu zemlju,
I svi sad dolaze da dirnu Luku. A on naručuje kave, da bi tako kaznio svoga posilnog. Ali sledećeg jutra, Isajla nestalo iz bivaka. Traže ga na sve strane. Njega nigde nema.
Šantić, Aleksa - PESME
No najedanput ja se sam nađoh, u čudu Kako je naglo nestalo gomila sviju; i dalje stupam, i hitam, i idem samo Kroz zaplet soba što čudnovato se viju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I doista su uskoci bili razmešteni u krajeve oko Otočca i po Žumberku. Tu ih je skoro nestalo među ostalim stanovništvom.
u proljeće zakuka u šumi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru i, ovčaru, jer po tome znadu da je nestalo zime I došlo milo proljeće, tako zakukaše mati i kći“.
megdana vratio Ivo u turskom odelu, kad se Đurđu učinilo da to dolazi Turčin koji je ubio Ivu, tada je osećanje nemoći nestalo kao da je rukom odneseno.
vikat jedan do drugoga, ni u jednog nije se desilo; a to turski špijuni začuše, otrčaše, Turcima kazaše da j’ u Srba nestalo džebane.
U dušmana nestalo džebane“. Kad li, bolan, Turci jalaknuše, na Srbinje juriš učiniše! Tu se Srblji pokoriti neće, već se brane i praznim
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Davno je nestalo i topova i tobdžija i malog Jovančeta sa srebrnim tokama. Poneko čobanče tako i zaspi s glavom uz kamenu ploču, sanja
— Otkud vi tu? Šta ima novo? — upita Jovanče. — Šta će biti novo. Nestalo nam puščane municije — zabrunda Nikoletina. — Ostalo svega po metak-dva na borca.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jedan sije u svoje telo, drugi pak sije u svoju dušu. HVATANjE SENKE Bilo li, ili ništa ne bilo, priviđeno, pak nestalo ga, razvijalo se vetrom i otišlo ka ispod trčućih kola prah i dim u maglu!
I dođe mu odnekud neki habar da je veće sve gotovo teke isto jošte za jednim pokrovom što stoji. Jer već nestalo mu je troška i nejma ih s čim dovršiti ni pokriti, te se neimar za to stara.
bili, imajući ceo sav svoj halat čim no svoju majstoriju provode: kade čim oskudi i osiromaši ako bi mu i hleba u kući nestalo, hoće li on prodati od onoga majstorskoga mu halata štogod da se sotim zahrani? Čini mi se da neće.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i inače ga pomaže, ali otac, stari Petrakija, još nikako da se odljuti: nikako neće ni da čuje za njega iako je već nestalo uzroka svađi između oca i sina.