Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Provedosmo u ovom ceo vek, a nema nade da saznamo gde smo! Da nismo dospeli u nečiju torbu? Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši?
Provedosmo u ovom ceo vek, a nema nade da saznamo gde smo! Da nismo dospeli u nečiju torbu? Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On se onda uputi putanjom preko bukvika, gunđajući i psujući onako sam. Ode u nečiju njivu da oseca potru. Teško sad potričarima!... Radojka je već davno stigla s ovcama kući.
Afrika
Sve kao da je to prvi put da se ovako sastaju. Naslonjen na nečiju kolibu, sedeći na klupici, zaspim. Bude me prvi udari u bubanj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u predsoblje, vide na ormančetu malog Crnca, koji klima glavom sate, a kad uđe u svoju sobu, vide na svojoj postelji nečiju spavaćicu, svu u čipkama. U istom trenutku, ugleda, pored svoje postelje, i malu sobaricu domaćina, Francl.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Oho, evo ih! Gle kako krupno dišu, sigurno od straha! Za svaki slučaj, Brko oprezno ispruži ruku, napipa nečiju dlaku i veselo prošaputa: — Oni su, oni! Sad ću da ih raspalim toljagom!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Onda je došlo ono sa zvonima. Ni danas ne znam da li su to bila zvona koja su pozivala na molitvu, nečiju sahranu ili nešto stoto.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
desperatus) — očajan, bez nade, brižan dehonestirati (lat. dehonestare) — osramotiti, povrediti nečiju čast diba — fina i skupocena svilena tkanina diskant (lat.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za mađioničare, koji sred nečije pomrčine pale hladne bengalske vatre, koji pokusom preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i čatrlje, koji mehovima, opsenarski, raspire oko nekog slave vrevu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i dobro doći — u onim jutrima, možda, kada prilikom brijanja ugledate u ogledalu svoje lice, a pod prstima osetite nečiju tuđu oštru bradu. Sve te kuće koje su izranjale iz izmaglice.
Posmatrali su se u odsjaju tamnog stakla, da ne bi privukli nečiju pažnju. S leđa mu se došunjao šef sale i rekao mu nešto u uho s ledenim smeškom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svak se utrkivao da ga vikne, pozdravi ili počasti. U nečiju dobrostojeću kuću, opet, dolutao bi odnekud iz svijeta, obično iz Like, kakav daleki rođak, samac, bez familije, pa bi
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Vratih se tako u svoj kavez za kanarinca i istog časa kljoknuh kao balon kada naivno naleti na nečiju zapaljenu cigaretu. GLAVA XII Ana se vraća kući, gdje njeni roditelji koračaju na prstima.
A, u stvari, sve je lažnjak, samo niko ne sme to sebi da prizna, pa tako izdržavaju nečiju tuđu predstavu o otmenom životu, a sati prolaze li, prolaze i Nova godina samo što nije stigla!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iskopana raka, a on ubledeo, stoji vezan, bludeći pogledom, ne bi li sačekao nečiju milost. A okolo ljudi tmurni i ozbiljni, kao da se stide žalosne uloge.
— Moj otac! — viknu besan, i kaplar zamahnu rukom, dohvati nečiju glavu, koju nemilosrdno povuče, stiskajući zube i mrmljajući neke nerazumljive reči. — ’Oćeš limun... Ah!... I ti?...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prvi put je morao da prizna nečiju nadmoć, bio sam sebi manji, i činilo mu se da ga je taj selak s velikom glavom i bradom oborio na zemlju, izranjavio mu
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A zlomisao se, i ne samo u njegovo doba, lako ovaploti u nečiju pogibiju. I u svojoj smrti Vasa, ne retko, oseti zadovoljstvo što je nestao pre no što su vođi prvog ustanka, oboleli
Kao da je naglo došao do sebe i dalje je prepoznavao: sedeo je na ulazu u nečiju staju, prsti su mu doticali slamu, ovlaženu i prisnu, ovce su bile tu negde, na čakšire, prosenjene na kolenima, padala
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
begao je od nevidljive neke opasnosti, od koje se nigde nije mogao skloniti, hteo da viče iz sveg glasa i da zapomaže nečiju pomoć, ali ga teške, za zemlju prikovane noge, izdavale i glas mu umirao u grlu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako bismo trebali nečiju prisnu blizinu, a tako smo neiskupivo sami! Između njih i nas raspukla je jedna granica, jedan uski no nepremostivi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sve kao da je to prvi put da se ovako sastaju. Naslonjen na nečiju kolibu, sedeći na klupici, zaspim. Bude me prvi udari u bubanj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako se rastadoše. * Sutradan u svanuće Ivu je probudilo veliko zvono, koje razgovjetno naviještaše nečiju smrt. Poslije pak, kad je objutrilo, napokon na prozoru gledao je sprovod Jurina oca.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ako je negde naprslo, dolina će ostati gluva. Neće odjekivati tužno oglašujući nečiju smrt, niti će zvonko pevati za praznike i svetkovine.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odvojio se i od kuće i od svirača. Sam pripeva uz nečiju tugu ili sevdah, nekad po klupama u parku, ili u čamcu na reci, nekad po svadbama, a i po kafanama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Šta misli nadzornik gradnje? — reče Carica. — Dokle carevi dopuštaju nečiju drskost? Uvek je bilo i biće da veliki ciljevi zahtevaju velike žrtve!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
krivim hodaljkama da „prebije noge“onome koji je pokrao voće, ali umjesto toga, te iste noge odnijele bi ga ponovo na nečiju jabuku ili u baštu s lubenicama i opet bi se nastavljala stara igra.