Upotreba reči nikada u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ali ih ti, Grlice moja, nisi upamtila: davno je kako je sreća prekoračila prag ove naše kućice da se više nikada ne povrati...

Ne reče mi ni reči, samo me gleda. Ja tako blaga pogleda, u onakim sjajnim očima, nikada nisam videla!... Posle me pomilova po obrazima, pa mi umiljato, čisto tepajući, progovori: „Grlice, ala si lepa!...

On mi, ćuteći, pritište ruku i ode... To beše prvi plamen, moja prva ljubav, kao što ljudi koji nikada nisu ljubili u običnom govoru kazuju... A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče.

tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga srce nikada naći ne može!... A meni ostaje samo želja da u ovakvoj bajnoj noći, misleći na moju preminulu sreću — dušu ispustim...

“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac... I ja sam počela misliti.

uputila: žena srednjih godina, puna, jedra, crte na licu pravilne, ali odvratne, suviše stroge: ja se na to lice ne bih nikada naviknuti mogla... Priđem joj ruci, ona se osmehnu.

Ne znam kako je to, ali samoubistvo nije mi padalo na pamet. Na to nikada nisam ni pomislila. A bolje bi bilo da sam zaranije prekinula ovu hrapavu žicu bednoga života!

— U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi... Onaka pogan nikada nije dobra kob...

To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!... Samo ljubav i mrzost stražare... Nikada ne bi čovek verovao da su to brat i sestra. A, ovamo su jedna krv i jedno mleko!...

— Niko!... — reče ozbiljno Gružanin... — Niko o tome neće znati... A posle me ta prokleta kuća više nikada neće videti... Kad je učitelj izišao iz škole, on vide mladoga Gružanina, bleda i zamišljena, gde ode Nikolinoj kući...

kao čovek od trideset godina: lice bledo, oči upale u glavu, a u čelo se udubila jedna duboka bora, koju učitelj nikada pre nije na njemu video; koračaše mirno, s pognutom glavom — čovek bi po samome tome hodu, po toj pognutoj glavi, sudio

Obradović, Dositej - BASNE

pokazuje istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu kadre nikom nikada zla učiniti.

neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna. Nikada se pošten čovek ne srdi što drugi istražuju da ga dobro poznadu, jer on dobro zna da koliko ga bolje saznadu, toliko će

Pogreške bližnjih naših valja zaboraviti, jer smo svi pogreškama podložni, a dobro učinjeno, nikada. 31 Lisica i jarac Lisica i jarac žedni siđu u jedan bunar piti.

će se kako čovek, za kakova nibud nesrećna opstojateljstva, sa svoji prijatelji zavaditi i razdvojiti, ništa manje neka nikada ne smeće ispred očiju vremena ljubovi i prijateljstva. Sveta je reč naših starih: „Spomeni se hleba i soli!

otpuštajući od sebe sina svoga, da mu sovjet da on dobro čuva kabaničicu i štap s kojima je za ovcami hodio, i da nikada ne zaboravi šta je pre bio. Ovo dete, imenem Alija, postane s vremenom prvi carski vezir.

Njegovi zavisnici oklevetaju ga i nalažu na njega da je on s nepravdom i grabežom sobu jednu zlata napunio | u koju nikada nikoga ne pušta. Car, koji ga inače ljubljaše i počitovaše i za najvernijega k sebi držaše, pođe da se sam o tom uveri.

Ko nikada nije čuvstvovao gorest skorbi, on nije kadar ni pravu sladost radosti čuvstvovati. Ko hoće da je njegova radost slovesna

Ovde gdi su i molitve za novce mora se, moja ženo, lagati kad novaca nema. Ti znaš da ko ne plati, nikada mu imena u crkvi nećeš čuti.

užasne se kad vidi onu slavnu biblioteku, za koje su grečeski cari milione potrošili i| koju sva učena Evropa nikada bez velike žalosti ne spominje. Sultan upita svoje derviše stoji li što u tolikoj sili ćitapa šta u alkoranu nejma.

iliti duše, on se stara za telo svoje koliko nužda i blagopristojnost iziskuje da je zdravo, čisto i blagoprijatno, no nikada ga ne obožava, niti, za njegov prekomerni atar i ugoždenije, prezire i prenebregava blagorodniju čast sebe, to jest

Nipošto! Kad bi ljudi sve jednaki ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio. Razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili (što je

O ovome smo na više mesta napominjali; ništa manje ova je materija toliko važna i nužna za čelovečeski rod, da se o njoj nikada odveć mnogo ne može govoriti, ibo svaki dan zli i lukavi dobre i čistosrdečne na svaki način rade da prevare i za nos

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i carstvuje nam!

Gaze prste, gaze zube, gaze usta! Na đonovima raznose brašno i krv! Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme? Zar zato da, štiteći nečije šešire, šutiraš i razbijaš nečije glave?

Glave kao lubenice i tikve? Glave kao zemljane ćase i lonce? Zar se nikada nisi zapitao da te čizme možda nisu od kamena, a gazde su te poslale preko vode?

Da li si se ikad zapitao da li ćeš uspeti da izuješ te čizme? Zar ih se nećeš nikada osloboditi i, bacivši ih daleko u trnje, bos i oslobođen poći prema reci, bos i oslobođen kroz pčele i cveće, bos i

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

krivo zakune i krivo osvedoči, taj onu svu štetu za koju je svedočio, da plati, štapovima da se kaštiguje, i da mu se nikada više ništa ne veruje, i da se za svagda lažom proglaša. 7.

No čovek u tolikoj prostranoj varoši, a nikada dosad toliko u gomili kuća ne videvši, šta će pređe da vidi i da mu se načudi: drevnocarstvujuštemu Kremlju, crkvama,

Zato bi trebalo svakoga našega vojnika sovetovati, da u boju nikada svoje oružje, makar neprijateljsko i bolje bilo, ne menja, jerbo svaki čovek svome oružiju ćud zna, i od njega fišeke

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I sam bi im đavo oprostio, ali on nikada!... Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12. GORSKI CAREVI Stanko se uputi lugom.

Dučić, Jovan - PESME

mirne pesme osenčene jadom, To su eho reči što se nisu rekle, Tuge što je rasla i umrla kradom, I suza što nisu nikada potekle.

očiju svojih moja duša smela Otvara pred nekom zemljom nedoglednom; Nikad ne zahvati dvaput s istog vrela, I dva sna nikada na uzglavlju jednom.

Ta blaga muzika ljubavi što ćuti, Ima mir molitve u dubini duha: Nikada se rečju laži ne pomuti, Nit se glas poročni dirne našeg sluha.

I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje je samo osećanje Čovekovo.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vučenju ima predosećanje da će dobiti, i nikada se ne čudi po svršenom vučenju kako ga je prevarilo to predosećanje.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Zato nijedan nije kaldrmisan, a nije nikada ni bio. Istina, podsmevaju im se Temišvarci da su im varoške krave pojele trotoar, ali to je samo jedna pakost, jer

podsmevaju im se Temišvarci da su im varoške krave pojele trotoar, ali to je samo jedna pakost, jer trotoara zaista nikada nije ni bilo.

Lepa od ranoga jutra pa sve do ponedeljnika ujutru. I u varoši, pa ima neke razlike između radnog i nedeljnog dana, ali nikada tako kao u selu. Neka svečana tišina još s jutra kazuje da je praznik.

gospodina episkopa u Temišvaru, i kako su obe popadije primale zaključke toga, tako da ga nazovem, Temišvarskog mira. Nikada valjda s većim nestrpljenjem nisu očekivana oba popa nego ovoga puta.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Rado se veselio pri dobroj čaši vica, a rđavi ljudi govorili su da je pijanica, premda se to sasvim nikada zasvedočiti ne bi moglo. No, što mu je pred svetom škodilo, to je karta.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jest to pouzdano znam, a drugo: da će ovaj rat pojesti moje nerve do kraja i da se on nikada svršiti neće. I sve ono vreme između prošle demobilizacije i nove mobilizacije, to je privremeno, a ovo je stalno.

Afrika

U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti,

li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije.

nije nikako za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao.

Njih je život odnosio iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini da nam je život drag.

Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao. za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli.

Ovakvih crnaca nikada nema u Evropi; oni se nikada ne civilizuju. Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi

Ovakvih crnaca nikada nema u Evropi; oni se nikada ne civilizuju. Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava

Ona iznenađuje moga saputnika koji nikada nije video košutu po tolikoj toploti. Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim

Veliki noćni život gore na ivici savane, uzbudljiv, naročito i zato što nisam nikada očekivao da je toliko bezopasan. Pošto je nad nama velika svetlost neba noći, gde su međ zverima jedna druga

Svejedno je dakle rastrgnuti ili ne, kad se još uzme mogućnost da francuske vlasti nikada ni ne otkriju zločin. Najverovatnije je da se vlastima niko ne bi žalio, a da li je jedan crnac manje ili više na svetu

Bojevi imaju najveću pažnju za devojčice. Uplašeni i sujeverni, trče da im nađu asure za spavanje, što za sebe nikada ne bi učinili.

Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Tako sam ja poznavao jednoga, koj je svaki dan u kafanu dolazio, a nikada ni krajcare nije trošio. Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa, polakomivši se zar na tolike novce, koje se u

PETAR: Šta veliš? JANjA: Kerveros! Pošto si pogođen za godina? PETAR: Ja ne znam ni sam, zašto nisam jošt nikada novce primio. JANjA: Kerveros! Ja to tefterija! Tu je svu račun. (Viče.) Trideset forinta!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Veli, on voli da radi u miru, i na svežem vazduhu, i da se, sa zatvorenicima, razgovara. Veli, on nikada ne zaboravlja da se radi o ljudima koji su, za Ćesarevinu, stekli puno rana.

To nije bio čovek, hvalisavac, koji traži razlog za tuču. On nikada nije trošio reči, pre napada. Kad bi pobesneo na neku nepravdu, počeo bi samo da odmahuje rukom, zatim da mrmlja, da

kojima je, kao dete prisustvovala, ali su te svađe, u kući njenih roditelja, prolazile, brzo, kao letnja nepogoda. Nikada, među njenim roditeljima, nije dolazilo do prekida razgovora, ni sat, dva, a kamoli dan, dva.

Pa leže ponova, i zahrka. E taj hrk, hotče njega skupo stati. U grad osečki neću biti u arest odveden, više nikada!“ Samo Isakovič, iz dereglije, i nije bežao, na vrata.

Ovakvu sunarodnicu, međutim, nije bio sreo dotle, nikada. Bio je zabezeknut. Nije znao šta da misli. Je li šašava, pokvarena, ili radi ono što je, da rade stariji, slušala,

Trava je tu odlična. I pre se dešavalo, u ergelama, da neke matore kobile obole, ali nikada nije oboljenje bilo ova vrsta konstipacije. Nadim trbuha. Tvrdina. Neprotumačena. Smrt će nastupiti u toku večera.

A danas? Nikad ga neće videti onakvog, kakav je bio juče. Sretnog u krugu svoje familije. Nikada. Di Ronkali je pričao da je Valdenzer bio ustao, jutros, tako veseo. Bio je tako lep, sunčan, letnji dan.

I njemu, i njegovim bratencima. Povešaće ih, sad, sigurno, na avliji Engelshofena, ili tvrđavi grofa Gajsruka, u Oseku. Nikada više neće moći, ni da vide, Rosiju. Osramotiše svog poočima Vuka, kraine servijskije slavnog oberkapetana.

To dvoje živelo je, sretno, bez i jedne svađe, dve godine, u ljubavi koja nije bila ljubav, ali nešto slično. Nikada Isakoviču ta žena nije tražila novaca, za sebe. Izlazila je nakraj, ćutke, sa onim što je dobijala od njega.

Reče, slabim glasom, kao da se bio razboleo, da on nema društva, da ne ide u teatar, da nije video hansvursta nikada i da večera, sam, u svom traktiru. Volkov ga upita onda: zar nikog nema u Beču?

Sramoti svoga oca, a ne vidi da je smešna i bestidna, odurna, razmažena. A on, on se ne bi ženio, balavicom, nikada, nikad se on ne bi ženio sa onom čiji je nos, još nedavno, bio u sudžuku.

u visini, u mraku, javljala se opet noć, zvezdana, do koje ne dopire ljudski glas, ni smeh, ni plač, i koja ne odgovara, nikada.

Teodosije - ŽITIJA

razveselimo te da se rastanem od trpeze s meSOM, jer me ovakva sjajna i mnogomesna trpeza neće više sakupiti sa vama, nikada! Otac pak uze sina saprestolnika, imajući kao satrpeznika i svetoga episkopa jer veoma ljubljahu i svetiteljski čin.

Jer svima se sav nalažaše. Jer nikada ne oskudevaše u njega riznica Hristova, jer mu i zemlja otkrivaše svoja skrovišta, kao što ispričasmo.

Jer varljiv je, reče, ovaj život, i sklona je padu priroda ljudska, i niko se neće udostojiti da ga strasti nikada ne dohvate i da nema učešća u poroku — osim Boga jedinog!

Šta je, dakle, mogla ta milostiva i velemudra i veoma krotka duša, koja nikada nikoga nije htela oskrbiti, i šta je htela učiniti kada vide brata samodršca i sve blagorodne gde padaju na zemlju pred

njegova doma, dokle god ostane, tako da se mitropolit divio velikoj počasti od sultana, koju ukazivaše svetome što se nikada ne dogodi da je kome od hrišćana učinio.

Vide li slavu Boga našega? Gle, molbu tvoju Bog preko mene ispuni, i pokvarena i lukava zmija više nikada neće doći. Pazi na sebe i jačaj u Gospodu, jer ćeš mnoge napade morati da podneseš od besova koji ti ovde zavide, ali

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Sve balkansko stanovništvo doseljeno u AustroUgarsku nije nikada zaboravilo svoje sunarodnike, zaostale u „zemlji matici“: interesovalo se za sve događaje na Balkanu; mnogi su se

Obmanut okolnostima i događajima, napušten od svih, nikada se nije odrekao narodnog i društvenog ideala. Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u

Osobita je odlika šumadijskog stanovništva kao i stanovništva stare Raške: gajiti nadu i veru u budućnost i nikada ne napuštati narodni ideal.

Svako je pleme podeljeno na bratstva, koja proističu od zajedničkog pretka. Zadruga nikada nije bila dovoljno razvijena ni mnogo raširena kod dinarskih plemena.

Uvek imaju dovoljno vremena i gotovo nikada ne žure. Put koji njihov karavan pređe u toku dana uvek je manji nego što bi mogao biti.

Na ovaj su se način ljudi crnogorskih plemena navikli da podnose glad do krajnjih granica. Ali nikada nisu hteli napustiti zemlju neograničenih sloboda.

Ovo je dinarski kraj u kome se najmanje peva i igra, zemlja u kojoj su običaji najprimitivniji. Nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne. Sanjari se najčešće o junačkom životu.

Ličani su zatim shvatali da oni nikada nisu išli za svojom vlastitom sudbinom niti se borili za svoje ideale; da se nikada nisu pokoravali onim velikim

Ličani su zatim shvatali da oni nikada nisu išli za svojom vlastitom sudbinom niti se borili za svoje ideale; da se nikada nisu pokoravali onim velikim istorijskim strujama koje u punom sjaju težnji za nezavisnošću potresaju i zanose narode

Ni za vlade jačih vladara, banova i kraljeva, centralna vlast nije nikada imala punu snagu i značaj, kao što je imala po drugim srpskim zemljama.

Vlastela je vodila neprekidne međusobne borbe oko zemalja radi veće vlasti i većeg značaja i, zauzeta time, gotovo nikada nije umela naći pravu i veliku političku orijentaciju.

Ohrabrio me je da putujem i preduzeo je sve potrebne mere obazrivosti. I zaista, ja sam osetio zauzimanje Sali-pašino. Nikada ga više nisam video niti šta o njemu čuo. Radio je, dakle, iz čiste i proste ljubavi za čoveka „naše krvi“.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- ponavljala je smešeći se, iako čitavo Karanovo tvrdi da se ona na izvestan raskid veridbe na pola sata pred venčanje nikada nije uspela da navikne.

Mislio sam da je najbolje poći do vrbaka, ali je Rašida smatrala da je i skela dovoljno dobra. Baba s kučetom i tako nikada ne gleda šta ko radi, a ne bi mogla videti ni da gleda. Nasip i vrhovi jablanova kao da su u sebe upili svetlost.

Baronica je pevala pesmu o brodiću koji nije nikada, nikada zaplovio. Bila je to dečja pesma i bila je lepa. Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno

Baronica je pevala pesmu o brodiću koji nije nikada, nikada zaplovio. Bila je to dečja pesma i bila je lepa. Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno kao

povodom pismenog zadatka o glasanju kad sam napisao da glasam za ljubav, dobio keca, a onda ponavljao majci da više nikada neću napisati ništa slično, samo što ja nisam mogao da ne napišem nešto slično.

Njoj je, u svakom slučaju, potrebno još dosta sunčanih dana u kojima će moći da ponavlja dečju pesmu o brodiću koji nije nikada zaplovio; zlato mirne duše možemo da joj pokupimo.

U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih. Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome. Ovo proleće i ti, sve su što imam.

Izvesni od njih prave se da gledaju plakate kad naiđe neko od učenika, ali čovek ne može nikada da bude siguran da za vreme predstave neće banuti neko od onih koji će kasnije reći da im je žao itd.

Negde u sebi otac je, kao i mi, znao da Vlada nikada neće postati lekar, ali to je bilo ono što nije hteo da prizna ni samome sebi.

Ja nikada i ni u čemu nisam stalan, ali na neki način, ipak, sviđalo mn se da učim nešto što mrzim iz knjige koju je moj prethodni

došao do Šarenog sokaka, pravoslavna crkva je izbijala jedanaest i četvrt, ali je moralo biti više, jer Luka Crkvenjak nikada nije navijao sat kako treba.

Zbog toga nikad nisam imao mnogo poverenja u one koji pričaju o vrlinama. Moja majka je tu jedinstvena. Od nje nikada nećete čuti da nekom zamera nešto ili ga osuđuje. Ona je čista i ne pretpostavlja da postoji đubre u drugome.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospođa Soka, mada je bila lepa, ipak nije bila koketa nikada, i bila je sa svojim Sofrom sasvim zadovoljna; no i gospodar Sofra bi za nju život dao.

— Al’ ste oslabili. Jel’te, nećete više ići na tako dugačak put. Ne morate, niste spali na to! — Više nikada, premda sam dost’ profitirao, i još ću profitirati. No što sam ti se ja svašta napatio.

— Tebi veća sramota. — Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim? — Ostavi do vraga dućan. — Nikada do smrti. — A ti uzmi kakvog pojačeg kalfu, dobro mu plati, daj mu oružje, pa nek’ puca na lopove.

Koliko godina bio si ti star kad si se po drugi put ženio? — To je druga stvar. Šamika neće nikada. Izreče, a drži u ruci čašu vina. Skupi lice, oči suze. — Nije još danas.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sa brda pak, i to najviše osetiše, dopirao je miris voćaka, tolikih voćaka koliko ih, kod njih doma, nikada na jednom mestu ne beše. Što ih se više stišalo i primirilo u logoru, sve ih je manje želelo da zaspi.

on je počeo da uzajmljuje novac svima i svakome, tako da kroz koju godinu, mrmljajući dremljivo, pre no što zaspi, nikada nije uspevao da izbroji šta mu sve duguju. Brat mu je u tim brigama bio tako lak.

Učini mu se da nikada nije ovakve žene video. Otputovao je iz doma bratovljevog, kroz nekoliko dana, navrat‑nanos. I nije se lako vraćao.

To beše žena kakvu nikada nigde nije video. Bledilo njeno bilo je potpuno i uokvireno kosom, što je sad bila još tamnija, kao i obrve.

Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat, puštala je da mu se kraj vrata provlače, klize, previjaju kao zmije.

i osramotivši je pred celim svetom, bojeći se njenih suza, dreke i nesvestice, čega ipak, pri rastanku, mora da bude. Nikada dosad ona nije bila izložena požudi, niti je iko, osim njenog muža, bio tako kraj nje, u blizini.

po volji tuđoj, zar nije, kao raščerečen, ostavljao komade svoga bića, nataknute na razne kuće, u krajevima kud mu noga nikada više neće kročiti?

primao je i zapovesti da ih uči kako će isušiti baruštine, i koliko ih je učio pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije stanovali u granju i

Razboljevala se sva, opijala sva, a pljačkala gde god je stigla. Osim toga, ginula je tako strašno, da nikada nije mogao da je upotrebljava u svezi, jer su mu sa njom propadali i zarobljavani najizučeniji i najskuplji pukovi.

“ Na zbabanom licu feldmaršal‑lajtnanta barona Berenklau, kao u starog popa, bilo je večito bledilo. To lice se nije nikada smešilo, na njemu je bio ostao trag svega što je svojim očima video, idući ne iza tih slovenskih vojnika, već sa njima u

put u svom životu viđajući smrt, on se nadaše pri polasku da će se nešto najposle svršiti i ispuniti, što se eto nikada ne svršava.

svetlim, što bi baš on mogao da izvrši, da proživi, a ne da ode tako bedan, omatorio i prazan, sa ovoga sveta. Nikada pre čestnjejši Isakovič nije osetio da bi tako rado osluškivao neki šapat, kroz to zvezdano nebo, koji bi mu šaputao o

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁴⁸ Za krštenje se obično bira nedelja ili neki veliki praznik, ali nikada slava. Ako se dete rodi uoči posta, onda se sačeka da dođe mrsak, pa ga tek tada krste, jer se veruje da ako se dete

Obavezni rekviziti pri strižbi u vranjskom kraju jesu hleb i so. „Hleb i so znače sreću — da u svome životu dete nikada ne ostane bez hleba i soli.“⁷ Bitni elementi strižbe su svuda isti, samo su varijacije lokalne.

(LMS, 1858, knj. 98, bs. 8) — Krsti vuka, a vuk u goru. (Vuk, br. 2714) — Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada. (Vuk, br. 648) — Rđa se za zlato ne prima. (Vuk, br. 4652) — Udri zlo, da je gore (ko je od sebe rđav, n.p.

neko po prirodi, „po rođenju“ loš, ništa mu ne može izmeniti ćud („Udri zlo, da je gore“; „Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada“). Sazrevanje je izgleda u narodnoj psihologiji vrlo važan razvojni proces.

⁴ Tamo gde je sve podređeno časti, slavi, slobodi i junaštvu kao najvišim vrednostima, „nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne“⁵, kaže Cvijić.

U srpskoj patrijarhalnoj kulturi opšte je prihvaćeno mišljenje da bez kažnjavanja od deteta nikada neće biti „dobar čovek“.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čoveka koji na grob prijatelja ne posadi trešnje ni breze, koji sa kola i sedlenika u rodnom kraju nikada ne siđe da postoji na grobu pređa.

iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni

od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

svi oni koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni što nikada nisu ništa tražili od nas, nego samo davali. Svi oni se traže. V Traži se jedan džemper.

za slušanje pobeći u nepovrat, nenadoknadivi kao izgubljeni sati sreće, koja može stići kasnije i biti drugačija, ali nikada ne onakva kakvu smo očekivali onda kad smo je zauvek izgubili.

najviše cenim takve žene: one koje su u stanju da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a da vam nikada ne kažu: daj malo slušalice da i ja slušam! Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku.

Dobro je što Odri Hepbern nikada nije saznala ništa o tome. Imala je, jadnica, i svojih briga. Čitao sam da je najzad ostavila onog ćelavka Mel Ferera

Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off! KARTA ZA VAVILON Došlo je vreme kad već mogu mirno reći da nekog nisam video punih dvadeset godina.

za nekim potpuno drugim, nedostižnim devojkama koje nas nisu htele — Vera je ublažavala naš ljubavni jad, a da se niko nikada nije zapitao pati li možda zbog toga što se ne zaljubljujemo u nju.

Evropa, ta stara kurva! Nikada više neće biti tako blistava, tako koketna i uzbudljiva kao tih davnih noći u sirotom »Balkanu«, dok smo sričući

Postalo nam je, najzad, svima jasno da smo kukavice i da nikada nećemo osvojiti Evropu, ali čekale su nas dobro poznate kuhinje, bezbednost doma u koji se vraćamo i jedemo ohlađeni

ne ekstravagantno delo nekog manijačkog graditelja pop-art objekta, kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne ostaje vam baš mnogo stvari za igranje.

Svi su mislili da će mlada žena biti nečija divna mlada žena. Postala je žena čoveka koji nedeljom nikada nije kod kuće. Mlada žena i mladi čovek rastali su se davno zbog nekog nesporazuma kojeg se više niko i ne seća.

Videla si usput jednog pohabanog stranca iznad kafe koja se hladi. I ne sanjaš, Žuži, da mi ulaziš u priču koju nikada nećeš pročitati, jer ja pišem male priče na jednom malom jeziku, isto tako malom kao što je tvoj, koji ne razumem.

njenoj propasti — o neverovatnom bogatstvu i pukoj sirotinji — i, najzad, ona je tu, za njegovim stolom, a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada pričali, nikada se kupali na plaži Svetog Jakova u ponoć, ni ljubili na zidinama, ni šaputali u

Matavulj, Simo - USKOK

— Nikada! — prihvati Ivanović... A ti, Pijero, samo kukaj kao udovica, kao što si navikao, mješte da se držiš kao kućić!

jednom reče da je ovaj Stijepo jedini Crnogorac, u kome nema ni truna kičeljistva, a gvozden je junak, kao najbolji! Nikada od njega nećeš čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i

Peti dan nakon toga kretoše se galije i mi na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u najkrvavijem bojevima, no tada od morske bolesti.

Janko nikada do tada ne vide ljepšeg i umnijeg djeteta! Bješe bjelolik, velikih crnijeh očiju, lica dostojna da bude ugled kakvom

Primorac, videći s kim ima posla, odgovori: „Vaistinu, nijesi slijep! vidiš da je jaje!“ Ćeklić reče: „Nikada tako jaje vidio nijesam! A od kakve je tice?

— Razumijem ja to dobro. Nemam šta da praštam, nego, jeste li zadovoljni glasovima iz doma? — Srećan sam, gospodine! Nikada ovako ne bjeh srećan! Ja nemam riječi, kojima bih umio zahvaliti vam!...

A pazi kako jedno s drugim gotovo nikada ne zbore, a očima se traže! Ne uzmi sa zle strane, slatki brajo, jer da oboje nijesu čisti i suviše mekoobrazni,

Ali nikada u svome vijeku knez ne bješe toliko ispitljiv, toliko željan da njeku sumnju izvede na čistinu, na tvrdu istinu.

Zapravo i zaslužila si da te stimavam, ali se noćas izbezumi, pa se i ja izbezumih! Jesi li me najedila kao nikada do sada, jesi, i je li mi žao što te uvrijedih, jest!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

(Mladoženji.) Znate, kad ste vi terali volove u Beč? MLADOŽENjA: Ja nisam nikada terao. PROVODADžIJA: Naravno, to jest, da vi, to jest, niste terali, nego ste imali nastojnike; ali ste se i vi dosta,

Koliko ste onda, to jest, profitirali? MLADOŽENjA: Ne znam. PROVODADžIJA (za sebe); Mazgov! (Jasno.) To je čudo da nikada neće, to jest, da kaže koliko kad profitira. MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom.

Ja sam šezdeset, to jest, usrećio; ali ovako dobru priliku s obadve, to jest, strane, nisam nikada imao. Ajde, mladoženja, ne treba tu mlogo oko mlade neveste nego gledaj te uzimaj što je nužno, to jest.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kroče (V. Sroce, 1866-1952)je to ovako obrazložio: Umetnost za decu nikada neće biti istinska umetnost (jer je) dovoljno i samo pozivanje na dečju publiku, kao utvrđeni razlog koji stalno valja

značilo da istinske opsednutosti vaspitnom problematikom ili moralnim osećanjem kod pedagoški nastrojenih pisaca nije nikada ni bilo. Kao da su poučavatelji bili vođeni slabim porivima, neostrašćenim dobrim namerama.

svestan svoje izuzetnosti, Zajac-hvalisavac jednog dana radosno poskoči I celom svetu objavi što ne reče dotle nikada: Među zverima prvo mesto meni pripada! Na moru i na kopnu, pa čak ni na nebesima Bolje životinje od mene nigde ne ima!

Tužne su, tužne i gladne bile, zaspale su na jastucima od bele svile i nikada se, ah, nikada se više nisu probudile- belih mačaka šest.

Tužne su, tužne i gladne bile, zaspale su na jastucima od bele svile i nikada se, ah, nikada se više nisu probudile- belih mačaka šest.

poze Za slikanje U toj igri pesnik, povremeno, osvaja mudrost, onu mudrost kojoj se, odveć vezani za stvarni svet, nikada ne možemo približiti.

Radost neposrednog, čulnog opštenja sa prirodom nikada i ničim neće biti prevaziđena. Kao i put u kosmos, i putovanje u prirodu još je na početku.

Postavši deo sveopšte baštine čovečanstva; one su, na neki način, poznate i onima koji ih nikada nisu čitali. Neka od tih dela posebno su prerađena za čitaoce mlađeg uzrasta, kako bi se s njima još od najranije

Iz neprilike se nekako izvukao, dugove je otplatio, ali se u surovom svetu nikada nije mogao osećati sigurno i prijatno.

Bugarske, Poljske, Italije i Jugoslavije da povere mnoge svoje tajne, da otkriju svoje strahove i zebnje, i drugo što im nikada ne izbija iz glave.

Jedna druga devojčica objasnila je zašto nikada neće zaboraviti pusti provincijski vašar na koji ju je, jednog zvezdanog praskozorja, odveo njen deda.

Često sam pomišljao na tu knjigu, ne verujući nikada da ona i dalje postoji. Nisam imao hrabrosti da je, odrastao, potražim i ponovo pročitam, strahujući da se moja mutna i

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On je lakom na novac, nema obzira i ljubavi za istinu, sebe naziva mitropolitom, što nikada nije bio, poziva se na povelje koje je falsifikovao, Crnu Goru predstavlja kao veliku, naseljenu i bogatu zemlju, u kojoj

tradicija i štećenje tolikih interesa, iz osnova je potresao celu Austriju, izazvao veliko vrenje u duhovima kakvo dotle nikada nije bilo. I to se osećalo kod sviju naroda u Austriji, pa i kod ugarskih Srba.

ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada«.

overenu bogatu kulturu naprednih zapadnih naroda; romantičari preziru »truli Zapad« i veruju u »srpsku kulturu«, koju nikada nisu ni definisali u čemu se sastoji.

To je rođen pustolov koji se nikada nije mogao skrasiti na jednom mestu i u jednom poslu. Rođen u Bosni, on ide u Srbiju, bije se u ustanku, luta po

Drame su poređane u epizode, sa mnogo fantastičnoga, istorijski netačnoga i tamnoga, i ne samo da nisu za igranje (nikada nisu ni igrane) no nisu ni za čitanje. Njihov značaj je samo književno-istorijski.

Ali njegov klasicizam se sastoji samo u rečniku, nikada u formi i sadržini, i ukoliko više peva on ga se sve više oslobađa i postaje sve slobodniji i originalniji.

1817. oženio se u Beču, i ta ženidba sa Nemicom, koja se nikada nije mogla navići na život u srpskim krajevima, bila je glavni uzrok da je on gotovo sav svoj život proveo u Beču.

»To vreme, pisao je docnije Karadžić, svakidašnje razgovore s Kopitarem neću da zaboravim nikada i doveka; tu je moje pređašnje opširno, ali nesavršeno znanje srpskoga jezika pravilima oživelo.

Pored boje, kao i svi romantičari, on voli reč. Kod njega ima prirodne i iskrene rečitosti, ali njemu nikada nije bilo dovoljno reči.

On nikada nije mario za »otmen« i »vaspitan« svet, za konvencije, norme, etikete, gde je ljudska priroda izopačena, sputana, ukoče

I kada su uzgred govorili o njemu kao piscu, isticali su suviše njegove slabe strane: neznanje jezika, koji nikada nije mogao kako valja naučiti, aljkavost i nepismenost svih njegovih radova koje urednici nisu potpuno umili.

Milićević, Vuk - Bespuće

I pred njim kao da se rađa nov život o kome nije nikada mislio ni snivao, mlad, svjež i krjepak. On ipak sjutradan ne izađe iz kuće, mada je znao da će ona biti pored Une,

Tako se prekide igranje, i Gavre Đaković nije htio više nikada od toga doba da popusti tolikim molbama Panekovim da otpočnu ponovo. Stari se dosađivaše i izlažaše uveče u birtiju.

Sremac, Stevan - PROZA

Kad nećeš Cigane, pevaj ti sam! Ti si pevač, znam te dobro da si pevač. Badava se prika izvinjavao da on nikada ne peva; sve to nije pomoglo, on morade zapevati. — Čekaj, — »ranžira« Jova.

i poče opisivati kravu onako kako to novi pedagozi opisuju, i kako mi jadnici, koji smo imali stare učitelje, ne besmo nikada te sreće da tako podrobno čujemo. Opisa je od repa ravnim načinom do ušiju i rogova.

Radičević, Branko - PESME

Za žbun jedan zađe, A momak se čisto trže I čudo ga snađe: „Jao mene, i do sada Šeta ja po gore, Ali ne ču još nikada Da slavuji zbore.“ Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zauja Da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja.

“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno ja.

Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t' anđela ne vide nikada, Al' ako je na nebu kakvoga, Lepšeg' nema od čeda ovoga.

Ao Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte terô? Ti si kano itra munja Što nikada ne pokunja. Ao Sremče, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali?

To je dosta, ja ne tražim više, — Zbogom, braćo, mila i suviše, Bili živi, veseli i zdravi Nikada vas ja ne zaboravi. (1844, jan.

A krom vojna njezino srdašce I ne znade za drugo sunašce: „Dakle, sunce, samo jošte sada, Samo sada pa više nikada!“ Tako Mila, — zaman je zborio, Uzaman je njen Stojan korio, Ona opet: „Nikad, oh nikada Više mi te ne ima nazada.

“ Tako Mila, — zaman je zborio, Uzaman je njen Stojan korio, Ona opet: „Nikad, oh nikada Više mi te ne ima nazada.“ Od po noći tako procvilela, Od po noći oka nije svela.

Onda bogme u čas ponajgori, E đauru nije još do mira, Vojsku kupi, sve najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg

9/1. 1845. KAD MLIDIJA UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zeleno ga više ja nikada Videt neću.

Stisni, stisni... de l' sam jako? Podrž', Bože, vavek tako. Oh, udari gromom sada, Sada, Bože, il' nikada. Šta zapali srce moje? Oči tvoje. Šta razgore ognja pusta? Tvoja usta. ........... slatke muke? Tvoje ruke.

ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada, Jer njega taka ne vide nikada.

te gradine Što su svuda međ kućama, Da ga malko želja mine, Jer odraste međ šumama; Ko na zelen jednom sviče, Nikada je ne odviče. 88.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Imao si da ćutiš, pa kvit. Sljedećeg proljeća, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije.

Ako ćeš ići, slobodno i mene povedi. Hajde! — Kakav si, ti bi još i krenuo — već smirenije kaže intendant. — Nikada čovjek ne zna šališ li se. — Ne šalim, bogami, Sajane. Bolje mi je da bježim dok još ima vakta.

— prijekorno se zagleda Pantelija u došljaka. — sve štokud po stražama i osiguranjima, pa nikada da te vidim. — A ja, kumiću, već treću godinu radim kod odbora gore u svom selu — ponosito guče usukani kum.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Bošča bi se belela, odudarala od trošne, crne zemlje groba u koju ona nikada nije smela dublje da zabode prst, sve bojeći se kao da ne napipa, dodirne trulo, čovečje telo, jer toliko je u tome

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

ne isključavajući ni same Turke, Bošnjake i (H)ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada.

Kostić, Laza - PESME

Pa taj pod otim zlatnim rezama da bude svedok životnog vrela, skamenjen ropac junačkog mrela roda pesama? Nikada! — Nikad laskavim vigom nećeš domamit vojana strasti, da drugar bude rajskih ti slasti pod otim žigom! Pod otim žigom?

Il' tajne te što pokriva tvoj hum razumjet neće nikada naš um? da l' za to prah svoj pope na taj kom da s njega gledaš dušom žalosnom gdje pleme tvoje spava mrtvim snom?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

lete ovce, a na njima jašu ljudi, i to tako da neprestano skaču s ovce na ovcu, i to je tolika velika povorka da joj nikada kraja dogledati ne možeš.

Kad on tamo, a to u gnijezdu mladi; ali nijesu to tičići, nego velike tičurine, kakvijeh on nije nikada vidio; pa dobili već krila i perje kao i stari.

reče: — Dobro, sinko, daću ti je, carska se ne poriče, samo pazi da je ne izgubiš, jer ako dođe u moje ruke nećeš je nikada više dobiti. On zablagodari caru, uze maramu i krete kući.

Sad reci da nije pravda to bila! Zato ne uzajmljuj nikada zla, jer će ti se kad tad opet vratiti! To reče sveti Savo pa ga nestane, a čojek osta premišljajući o pravdi i o

Aga se pogladi po bradi, pa reče: — Valaj, ko ženu sluša, on je gori od žene, i zato ne valja ženu nikada slušati. Nakon nekoliko doba opet dođe nešto poslom do age i ponese mu malo masla, a on ga upita: — Bolan, jesi li

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

nadati može, da će pomenuti suprug i ubuduće s imenovanom suprugom svojom ne samo lepo živiti, nego da joj neće nikada, što ona bude u kući po blagorasuđenju svome naredila, na putu stajati, mnogo manje na nju tužiti se.

To zavisi od bogatstva. DOKTOR: Žao mi je da putovanjem ne postajete plodni u znanjma. Zar niste nikada čuli o parlamentu. PUTNIK: A, to je drugo. No, to se ne zove Donja kuća niži činovnika, nego Kamera deputiraca.

DOKTOR: Ko je od vas dvojice onu paškvilu pisao? PUTNIK: Ja zaista s paškvilama se nisam nikada bavio. DOKTOR (Šaljivcu): A vi? ŠALjIVAC: Ja? DOKTOR: Što ćutite? Mislite da Vas ne poznajem.

Sramota mi je od mlađi. PUTNIK: Priznati pogrešku nije nikada sramota. MANOJLO: Gospodine, a šta će biti od nas dvojice? DOKTOR: Kako, Manojlo?

— Nego, kjerko, osuše mi se usta od muke. Daj mi neko slatko. LjUBA: Čekaj, majka, da ti dam nešto, što nisi nikada jela. — Vučko! 7. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo Vučko. LjUBA: Da doneseš gefrorenes. VUČKO: Hm!. LjUBA: Šta je „hm“?

E ništa. Među ljudma svašta biva. Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru? On se nije nikada opio, nije jelo povraćao, nije nepristojno govorio, ne pije rakiju, niti puši. Ali je glup.

Lalić, Ivan V. - PISMO

FATІ 49 RIMSKA ELEGIJA 50 V PLAVA GROBNICA 55 PLAVA GROBNICA 56 VI 60 ŠAPAT JOVANA DAMASKINA 61 AVE MARІЅ ЅTELLA 63 NIKADA SAMLjI 65 RAVNODNEVICA 66 KAO MOLITVA 67 PIETA 69 PISMO 70 SLOVO O SLOVU 72 MORE 74 DODATAK 78 DVA SONETA O LOBANjI 79

(5. VII 1989) NIKADA SAMLjI Nikada samlji nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i

(5. VII 1989) NIKADA SAMLjI Nikada samlji nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije

kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva. Nikada samlji nego krajem jula Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula Oštra ko nož još topao od točka Brusača, ali bitno

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za

od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za svoj groš, još neuhvaćena, još

gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati!

Još nešto: nikada vas ne gledaju u oči, već neprestano zirkaju levo-desno, kao radar na aerodromu, da bi na vreme mogli da ubiju tutanj

Znaju ljudi da cene prave stvari! Ali, vidite, ta mesečarka od vizavi preko puta nikada ne bi bila u stanju da ukiseli turšiju, a da i ne gavorimo o komplikovanijim stvarima!

Baš mi žao! Stvarno mi je žao! U stvari, da me večeras niste izveli na jedno ovako fino mesto, umrla bih a da ne bih nikada doznala čemu služi stari kečup, na časnu reč!

Bili smo savršeno uigran tim adadžijskih grebatora. Mama nikada nije shvatila šta, kog đavola, tražimo na reci? Najpre je bila ljubomorna kao furija što je nedeljom eskiviramo, ali

“ — i više se nikada nije pojavila na njemu. Umesto toga, držala je govore da sam ispala šašava na matorog i da smo nas dvoje depresivni

“. . Rastali smo se kao najveći frendovi. Podelili smo cigarilose na tri dela i svečano obećali da se nikada nećemo napadati, čak i ako naše zemlje budu nekim slučajem zaratile.

Naravno, svi su ubijali tutanj sem mene. Tada me je žestoko ubeđivao da je Adolf Hitler obično austrijsko mazalo i da nikada neće uspeti da se izvuče iz minhenskih pivnica. Jutro je počinjalo njegovom čuvenom rečenicom: „Šta oće opet taj gitler?

Naravno, to se sve dešavalo pre mog rođenja. Jer, znate li kada bi uspeli da me isfuraju na čist vazduh? Nikada! Dobro, kazao je deda Gavrilo i odselio se u tamo neko dvorište sa zajedničkom česmom u sredini.

male folirantkinie toliko visoko iznad njih, sa onim svojim bečenjem i otezanjem slogova, fol-ležernošću i svačim, da ih nikada neće dostići u otmenosti, a ovamo — sistem HELP!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Tamo se nikada ne pale uveče fenjeri, kao po drugim varošima, nego ovo sunce od dijamanata osvetljava cjelu varoš. JELICA: Ne može

Šta je strana, šta je daljna zemlja? Učilište mudrosti i iskustva. U tuđoj zemlji može čovek viditi što nije nikada vidio. JELICA: Vi imate pravo. Šta sam ja u Beču vidila!

JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku. Vina nikada ne pijem. JELICA: Ovo je auspruh. ALEKSA: I za to nisam raspoložen.

ALEKSA: Jesam li ti kazao da o takovima stvarma nikada ne pripovedaš. MITA: Gospodična su bili ljubopitni. JELICA: Oprostite mu, gospodin baron, ja sam kriva.

Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću.

A, nećeš ti meni tu mlogo mudrovati. (Uvati je za ruku i dovede do Bašića.) Sad taki da mi obrečeš da nećeš nikada više te knjige čitati. JELICA: O, tatice? MARKO: Taki, velim; jer ti znaš tko sam ja kad se rasrdim.

JELICA (žalostivo): Kad nije drugojačije, ja vam moram obreći. MARKO: Tako! Sad jošt jedno: da nikada na barone ne misliš. JELICA: Ah! MARKO: E, sad možeš biti Batićeva supruga i dobra gazdarica.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Krećući na put ozbiljno reče: „Čuvaj se Lisca, bezbrižni Pijevče!“ Veseljak Pijevac! Takvoga stvora nikada nije rodila gora. Bezbrižno živi, dobrote pun, lukavstva nikad ni jedan trun, sva mu je briga rođeni kljun.

Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom. Gostiju bila čitava kiša, raznosi brašno bratija razna.

Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja. Živela večno u miru, sreći, nikada lavež ne čula pseći. I još ti ovo na kraju velim: ja sam za ručak trbuhom celim!“ Otpoče ručak čaroban, bajni.

Tamo ti sreća večito plovi po tihoj vodi, u maloj barci. Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci.

Dobro ga znadeš, u psećem svetu nikada takvog više, stotinu puta ovo sam čuo iz usta deda-Triše. Taj ti se svuda desio prvi za zecom gde se majalo, kad

Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema, nikada da se vrati. Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .

Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan! POZIV Rođena kuco, vrati se kući, neću te više, nikada tući! Moli te, kumi, tužnoga lika Vrebalov Ika iz Erdevika.

Ježa primiti neću!!! OGLAS DIVLjE SVINjE Ja, divlja svinja, Brljanić Brlja, javljam svima da znate: nikada dosad ručala nisam na knjizi đaka Mate. Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži?

MUDRE PORUKE ZA ŠTENE Svakome znancu javi se lepo vesela oka, mašući repom. Lavežom gromkim dočekuj strance, nikada, druže, ne laj na znance. Evo ti savjet staroga pisca: čuvaj se dobro i mrtvog lisca.

Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam! Vječno, sjetan, mislio sam na nju, ostah vjeran starom obećanju.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Sa strane je još jedino velika jednospratna zgrada koja nije nikada završena. Ispod trave je veliko kamenje; iz nje izlaze stene pokrivene mahovinom, tako da se teško korača.

— Sigurno da ne. Sramota je da sam vas ja na to priznanje naterao, a sam vam nisam rekao, šta ja nisam nikada video. Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam.

Rat? Ko zna, možda je rat zaista večit. Možda mržnja koja nastaje između ljudi neće nikada biti izbrisana. Svakako je glupo govoriti o tome sa ovim dobrim ljudima koje zbunjuje što treba da imaju o tome svoje

— Niste svršili posao? — Ne sasvim. Tamo je vojnička svečanost pa većinu stvari nismo kupili. — Nisam nikada bio u Belmontesi. — O, zanimljivije je svakako od ostrva... jeste li činovnik? — Ja sam stranac.

Videli ste mnogo sveta i sada živite na miru u selu koje mi izgleda jednistveno: imate decu! — Ja više nikada ne mogu izići iz ovog sela. Još sam mlad a život je za mene sasvim svršen.

Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to? Njemu sinuše OČI: — Ako bi bilo rata i ako bih iz njega izišao živ, nikada se više ne bih vratio na jezero. — Ja nalazim da je rat strahovita stvar.

— Niste nikada pomislili da bi mogli otići u svet i raditi daleko od svojih roditelja? — Našto! Mi smo svi još iz davnine ribari.

— Ja sam njin najbolji prijatelj. — Jest, to je naš najbolji drug. On se ove godine vratio iz marine i ne razdvajamo se nikada kao da smo braća. On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu. Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu.

Ja sâm nemam više koga da čujem, niti kome da odgovaram. Kao da nisu nikada nijedan ljudski glas unele u sebe, moje su uši sad ispunjene samo tamnim noćnim vazduhom i vlažnim isparenjima koja se

Pored svega toga, nazivam opet, po navici, to noćnim ćutanjem i tišinom. A ipak razaznajem da nikada priroda nije bila u življem, u opštijem šumu i razgovoru, u žuborenju.

Nema u meni nikakve žalosti za tim, nikakve žalosti ali uzbuđenja: da. Da li mogu da napišem to jednom sad i više nikada? Jer niko više neće verovati; ni ja više neću verovati. Ali sada: da! Verovali ili ne verovali!

— Ne mogu nikada da zaboravim onaj šamar; imala je prsten na ruci; ja posle nisam hteo da idem u školu. — To je bila stroga žena,

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mog'o, I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ruci i njegova kći ne dižući oka s knjige pa vojvode u belim kožusima i monasi što kriju sokole pod rizom vizantinci nikada ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA: A čiraci, šta kažeš za one srebrne čirake? SARKA: Meni se budilnik dopada. Navikla sam; nikada ga nisam imala u kući, ali navikla sam. TRIFUN: Pa kako si kog đavola navikla kad ga nisi imala?

DANICA: Kroz šest godina, kad me prođe žalost. MIĆA: To znači nikada? DANICA (sleže ramenima). MIĆA (polazeći): Onda... ako je tako...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pričalo se tada otvoreno, govorilo o intimnim porodičnim odnosima, kao da se ti ljudi nikada više neće vratiti svojim ženama. Neoženjeni bi gutali reči i zažagrenim očima posmatrali obično Jankulja.

Mi se razuzurili na suncu i dremamo. Izgleda nam da sunce nikada nije ovako prijatno grejalo. — Da me puste sada, garantujem da se ne bih probudio do sutra izjutra!

jelom, onda je kazanu prilazila i ta izbeglička sirotinja, i vojnici su sa njima delili poslednje parče hleba, iako ih nikada ranije nisu videli. Ova zajednička nevolja i gotovo isti uslovi života približili su jedno drugom narod i vojsku.

Pod sud!... U borbi su bili pohvaljeni, i zar sada, za vreme zatišja, zbog jednog točka da odgovaraju!... Nikada! Ama da je u crnu zemlju zakopan, pronaći će ga oni. — Jeste li razumeli? — ponovi oštrije kaplar. — Razumemo!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On nikada nikoga ne zapita za Ljubicu ni gde je ni šta radi. Tražio je premeštaj za oboje u drugi okrug, pa sad samo sedi i čeka..

Mislila je da se to može nekako okrenuti, i ako nije znala kako bi se to moglo okrenuti, i ako je znala da njeno srce nikada više ne može pripadati onome, koji je tako lako pogazio nogama njene najsvetlije osećaje, koji se narugao njenoj ljubavi

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje. Preteći ću te, uhvatiću te; Vodiću tebe u moju zemlju Gde sneg ne pada, kiša nikada, Rosa nam pada, žito nam rađa. 169.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SOFIJA: Ne vidim zašto se rugate! VASILIJE: Glumac je jedno u životu, a drugo na sceni, i to niko pametan nikada ne meša! SOFIJA: A gde je, u stvari, granica između života i pozorišta? Da li je ta granica tamo gde je rampa?

VASILIJE: Pozorište je, zna se, ovde, a život — onde! Ja jedno s drugim nikada ne brkam! ja sam Hamlet samo na sceni, i tačka! SOFIJA: Zato tvoj Hamlet miriše na Aleksu Žunića!

Jesi sve spalila? GINA: Spalila sam! Kamo sreće da sam bila pametna, pa da ne čitam šta spaljujem! Tako bar ne bi nikada saznala... BLAGOJE: Šta ne bi saznala? SIMKA: Gino, preklinjem te! BLAGOJE: Zašta je preklinješ?

BLAGOJE: Može kraj mene da teče okean rakije! Neću je više ni pomirisati! GINA: Znam kako nećeš! BLAGOJE: Nikada više! GINA: Plivaćeš ti za onom flašom! Kraul i beterflaj! BLAGOJE: To nećeš doživeti! GINA: Krpa ostaje krpa!

DROBAC: To malo ti je, kad ga ne znaš na vreme, mlogo i veliko! Sada je kasno govoriti! SOFIJA: Nikada nije kasno! DROBAC: Da imam iljadu usta, ne vredi govoriti! To će da ostane u meni, dok me ne udavi!

SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti! VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Zbor je održan pre podne, ali taj bal se neće moći održati nikada. Meni su bili dodelili patriotsku, i tešku, dužnost da na prve zvuke umilnog bečkog valsa, počnem da okrećem oko sebe

Slavi i senatore Rima koji su ubili Julija Cezara. Međutim, za atentatora Sarajeva, nije imala dobre reči nikada. Pa i Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca nije bilo očarano tim svojim podanicima.

Kola mi prolaze i kraj siromašnih, zavejanih kuća mojih napoličara i rođaka. Mnogi među njima neće se vratiti više, nikada. U daljini se pojavljuje, najzad, park, pun jorgovana leti, i česma, koja večno šumi.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Vi ste, na svaki način, bivali već nekoliko puta do sada ministar? — Nisam nikada. — Nikad!... — uzviknu on zabezeknuto od čuda. — Onda na kakvom visokom položaju, sa nekoliko plata? — Nikad.

Sve uzaman, naše se plemenite žele ne mogu nikada ostvariti. Ali što nismo mi dostigli i ostvarili, pored tolikog svog truda, to su uradili drugi, srećniji od nas.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

i nastaju burne scene, otrovan život, — propast kuće... »Ne, nikada ja neću sebe dotle dovesti... Bilo je vreme, mišljaše on dalje, al' šta ću kad se nisam njime koristio!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Potpisa ih Sreta, boga mi, sve, sve koji mu god padaše na pamet; i ove što su se tu desili u mehani (a njihov broj nije nikada mali) i one koji nisu tu bili i koji kad nisu ovom prilikom čuli, valjada nikad više i neće imati prilike da čuju ni za

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije. Život Krste Pepe zato je prepun bola... Sam, u kamenoj kući, on ne zna za drugarstvo.

U babe je povezača krasna, prikladna, I zato se ne odvaja od nje nikada ... Crvena, po rubu bela, s plavim šarama Posred Save, ko zastava, vijori se marama!

) Na sunce ne izlaze one nikada: Čija je, ako nije njina livada? I naposletku — a poslednji Igrač u kolu zove se kec — Tu je i glavni zemljoposednik

O PČELI LENjIVICI Pod Jelicom, u džematu Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada!

” Dve stare torokuše Tisuća i Hiljada, vek se čitav roguše, Vode sedam džihada, Al iz blata do guše Neće izaći nikada. Hiljada i Tisuća: Podanice bespuća.

Sve znam kako bih, ali nikada Neću imati milion i sto hiljada Dolara, pa da gospodskim kretom Raskrstim sa planetom i spoljnjim svetom.

Rakić, Milan - PESME

Bezbrojna su usta rekla da te ljube, I umukla zatim, da nikada više Ne prozbore reči ni nežne ni grube, Jer tebi rečena reč — sve druge briše!

Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako čudno druga, I nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.

JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja Kad damari biju ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih

''Nikad!...'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''. I u srpskoj duši nikada ne spava Želja da se leži sred rođene grude.

A uteha je, Gospo, tako retka! Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu.

No on za mene sada znači Taj neumitni život što se Nikada jošte ne pomrači I koji mutne struje nose. Pobednik večni, uvek čio.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Donio je đavo među nama evo ima dvije tri neđelje, pa je sada, što nije nikada, udarila kaživat vještice. Dvadest ih je dosada kazala, i sama je sebe obličila; na njih više no pedeset glavah što su

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Mnogo nije govorio nikada. Ali što bi rekao, to je bilo rečeno. I tada se pamtile i upotrebljavale njegove reči i izreke.

A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na

Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako

imali isti izraz lica večito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima, koji im nikada nisu prelazili iza krajeva usta.

I ona, kada ostarela, nikada ovamo više nije dolazila. Jedino bi došla na „pročku,“ uoči velikog posta, kada bi po običaju cela porodica morala da

Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije volela ići k njima, još manje, kao kod drugih, po dva i tri dana tamo ostati. Ne zna se baš zašto je poludeo.

Oslobođavaj, Gospode! II Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim pretcima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, čisto kao krijući se od

A na njegovu tu večitu odvojenost, usamljenost od svih pa i od same nje, svoje žene, nikada ona čak ni izrazom lica, pokretom, a kamo li rečju, da štogod pokaza.

Ali on je i bio sve i sva, osobito kod Sofkina oca. Nikada ga ovaj nije pitao od koga je uzeo novac, koje imanje za to založio i pod kojim uslovima.

Ali ipak znalo se da se to nikada ne sme doznati. Ni rodbina, niti iko. Ono što preostalo, osobito tu njivu oko Morave, Magdini su sinovi uzeli da rade

Strepila je da ih, kako je počeo a znajući ga kakav je, naposletku sasvim ne ostavi, i nikada se više k njima ne vrati.

se odupreti, odbraniti od njega, — pa već tada, kada je dakle bilo najgore i najteže, već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje

Pandurović, Sima - PESME

Znaci mladosti već ne krase Dela mi, koja vreme lagano ruši, drobi, Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina,

Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke. A noć néma plete Svilenu mrežu sećanja i sete. Sa željom da se nikada ne vratim U mesta gde sam mladost svoju prov’o; S gnušanjem, bolom u časima datim Za ljubav, ja sam smešan komplot

I sâm, on nikada više ne zažèli Varku zemne sreće i nadanja svih. Tužan je i uklet svet što se vesèli; Sreća, to je groblje i zaborav

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Zar to bi grof Pavle! Taj strašni vještac što nikada u crkvu ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije

što nikada u crkvu ne ide, o kome se svašta pričalo — kako očima može ustrijeljiti i marvinče i čovjeka, kako niko mu nikada nije vidio dima iz dimnjaka no ga hrani đavo itd.

U kući, na glavnim stepenicama, bješe privezan jedan majmun — to prijed nikada nijesu vidjeli. Prostrane odaje bjehu urešene starinskim i novijem slikama i oružijem.

„Ja, Pšenelov pitomac, Napoleonov vojnik, ja da to učinim!? — Nikada! — Radije ću s mjesta na vješala!“ mislio je sam u sebi, a popovima, koji ga na to nagovarahu, odgovarao bi prosto:

Neka mi se sudi. Neću, nikada neću, ni doma, ni u vojsku!“ Tako se otimao pune tri nedjelje, pošto mu „milost“ objaviše.

Njeno suhovljavo i žuto čelo bješe toga časa borama nabrano. Na licu joj se viđaše tvrda odlučnost. Nikada je zar, serdar ne vidje taku. Čovjek se poboja bruke. Zna žensku ćud.

Učinje im se čudno i žalosno to što im se dogodi, jer to bi prvi put u njihovu dugu vjekovanju. Nikada dotle on na nju ne zamahnu, a doduše ni ona mu do tada ne dade uzroka. „Čuješ, Joke!“ započe on.

No se čovjek zaboravi. A jesi li me najedila, kao nikada do sad, jesi, zaista!“ Ona duboko uzdahnu. „Sad lijepo, po tenanu da se razgovaramo. Hoćeš li?“ Ona mučaše.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Sreću za kose, a nesreću za roge. — Inat je nesreću rodio. — Nesreća je dugorepa. — Sreća nikada do kraja ne traje. — Ne boj se nikog, sem svoje zle sreće. O VREMENU — Vreme je najskuplji novac.

Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe! Živa glava dugovanje plaća, Živ ikada, mrtav baš nikada. Zakon veže i staro i mlado, Zakon veže, razlog odr’ješuje. Zaludu je kula i pendžeri, Kada nije ništa u tendžeri.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

5. CARIČINA SNAHA OVCA. Bijaše nekakva zla carica, koja mnoge ljude i žene s ovoga svijeta smicaše da se nikada nije niko mogao dosjetiti, i nemaše drugo nikoga nego jednoga | jediktoga sina kojega mišljaše nakom sebe za cara

na svima krilatijem sinovima, jer je već našao đevojku, i da će je na sramotu materinu vjenčati, već nijednu, makar se nikada i ne oženio. Pošto carica ovo ču ražljuti se i zaprijeti mu govoreći: „Ela, ako ti basta.

A ova je baba bila sunčareva majka. Kad ona sirota oživlje i viđe da je u gori, zagrli babu i nikada se od nje odvojiti ne hoćaše.

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Jak. 4, b) Prema tome, da nema ovoga među vama! Budući zreloga uma, nemojte nikada poželeti da budete mrzost pred Bogom, nego više da primate blagodat od njega i blizu sebe da ga imate, kao srcem

Da imate nepokolebljivu i neizmenjenu slobodu, koja neće nikada propasti. Ako li ko ushte nekada, u neko vreme, bilo pod kojim načinom da poraboti ovo, ili da učini pod nekom

misli koje smo ranije ispovedali, nego one koje vam danima i časovima dosađuju, jer nije moguće da vi kao ljudi nikada ne pomislite nešto lukavo, i ne dajte dobro odlaganjem, što ne treba da bude, nego sa voljom svakom i žurbom na to

Ne samo da neizmenjen bude, nego i da se otud ne pokreće, i nikada ni od koga ne uzima. A ko od ovoga nešto otimajući uzme zbog koristi neke, u greh crkvene krađe da upadne i zbog ovoga

A bratija naša bolesna, da se, uzdajući se u ovo, ne raspuste tražeći suvišno nešto što nikada nisu ni čuli, ni videli ni okusili, nego neka se uzdrže i smerni budu, zadovoljni onim samo čemu je vreme i što je

I ovo sažeto da kažem: sve što ne vodi spasenju da se odgoni. Nemojte, o čeda i braćo, nikada ono što škodi da poštujemo, a ono što spasava da obilazimo, jer ništa što vam je predato nije nemoćno ili nemoguće da

(Mt. 11, 12) Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je kogod spavajući i sanjajući svog ratnog protivnika pobedio, nego oni koji trče dobro, koji se

10, 15) jer nikada u tvoje dane vuk ne ugrabi ovcu od Boga predanog ti stada pastve! I u svih trideset osam godina tvojih sačuvani bismo

pre dolaska svetlosti, ili pre okončanja dana, onda opet zađi od poče tka i okončaj, jer se psaltir ne okončava nikada.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Nama je svima žao... CMILjA: Šta žao, prostitutkinja jedna! Ja tebe, maco, nikada ne bi flašom! IKONIJA: Što može da ti uradi poštena, to ti kurva nikad ne bi uradila!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

On, zaisto, kad ne bi se nadao da će, ako ništa, barem „Nin apoliis ton dulon su despota“ na večernji očitati, ne bi nikada na nju došao. Ovoga, dakle, starca Dimu, svaki dan | slušajući, malo pomalo previkle su mi uši k grčkom čitanju.

Sve se to metne u red i namesti. Ko će nam sad brže zoru doneti? Nikada je devojka na udaju s većim nedoumenijem nije čekala, koja se je svu noć krasila i upodobljavala, niti joj je do

Iz ovoga sudim da, da mi je mati živa bila, ili barem Jula sestrica, ne bi[h] nikada iz Banata izišao. Bio sam već utešen, kad mi se probudi drug, i, rasuždavajući da sav moj plač ništa mi ne pomaže i

ljubimi moj, dolgotu pisma, no s onim, koga srce naše ljubi i duša naša počituje, ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije dugačak; vsegda je kratak. U Šklovu, 1788. II LjUBIMI MOJ!

Novaković, pop Marko Bedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanović iz grada (krome drugih mnogih koji bi me radosno dočekali) nikada ne bi mi dali na mojem kvartiru zalogaj hleba izesti.

Agapije Peloponisiotski, Kiprijan Kritski, Maksim Larisiotski - nikada nisam na ove ljude pogledao da ne pomislim: „Ovakove, večni bože, daj hristjanstvu episkope!

Otpišem Hormovitom o delu što su mi naložili bili i kažem im da ja već u takove nemirne zemlje ne želim nikada doći. Pri mojem dobrom i serdečnom Andreju prebudem godinu i mesec i, pravda, da kako on, tako i učitelj Hrisant,

Dođe dan rastanka. Lasno sebi svak može predstaviti kakovo je razlučenije za nikada se već ne viditi S takovim slatkim dušama s kojima bi se za blaženstvo vmenjavalo sav život ovde na zemlji provesti.

” Ovo je pretnja koju ja i do danas mojim učenikom činim. Nikada mi to dete nije bez izučene lekcije došlo. Ali sam ga i ja umeo lepo varati dajući mu ispočetka malene lekcije, a kad

„Ih že bog črevo i slava v sramotje ih.” Nikada i niko ne bi tako lepo opisao kao apostol. Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot, ljubeći dobrodetelj, Marijinu je

Ali ja, prirodno strašiv i stidljiv, nikada nisam mogao sebe preporučivati i u poznanstvo drugih utiskivati se i nametati.

U zajam što iskati nikada nisam potrebe imao, razve pre dve prošedše godine kad sam se iz Inglitere vozvratio, prvo, što nisam imao s čim

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah... Ima jedan zapis od njega: da nije nikada okusija ribe, ni varene ni pečene, ni morske ni ričke, jerbo je nije moga podniti, što je baš jedan čudan sekret od

Uostalom fra-Brne bješe potpuno zadovoljan sa sinovcem, iako fratar to nije nikada izričito potvrdio. Ali se to moglo suditi po njekim biljezima, ali najviše po tome što na kraju ljeta reče bratu Kušmelju,

Dreždâ sam napolju po noći, kisnuja, odija pišice po deset ura na dan, pa nikada ni da sam se naladija. A on... što ti kažeš... briljuzak, dođe na svit bez dua!

mu ih pred zoru vade, a sad je to Bukar činio; ako iznese koji mrenić, dopao bi ga jedan ili dva, ali pastrve ne okusi nikada. A Boban je brao lijep novac od fratara za ribu.

Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nemate ga rašta pitati — umiješa se Trtak. — Nikada vam neće odgovoriti na ono što ga pitate, nego se onda još više smete... Puštite vi mene!... Slušaj, Grgo!...

Nego čuvaj se, da ti... krk!... znaš, da ti ne krkne žila ka siromaju fra-Vici jutroske. — Ali ja nisam nikada mlogo pija. — Nisi pija, ali mlogo se raniš i mlogo ležiš!

“ M’ ajde šta nas privari, nas neuke, ali kako je mogâ vući za nos redovnike! E, šta ti je rišćanin... Vidite, ja nikada ne kažem „rkać“, nego lipo rišćanin, jer, najposlinak, dvi su zdile, a jedan je bog, a oni su naša braća!

Đaci se začudiše gdje on zna njihove tajne od toliko godina, a nikada im što nagovijesti o tome ni u šali. Oni se sad prepadoše od pošljedica. Bakonja sklopi ruke i načini žalosno lice.

— Ali nećeš zar po ovoj pripeci? Kakva je to priša! — Bojim se da se stric ne predomisli. Znate, nisam nikada bija u varošu! — Nisi nikada bija u varošu! — ponovi Tetka u čudu. — Kako je to moguće? Zaista kako je to moguće?

Kakva je to priša! — Bojim se da se stric ne predomisli. Znate, nisam nikada bija u varošu! — Nisi nikada bija u varošu! — ponovi Tetka u čudu. — Kako je to moguće? Zaista kako je to moguće?

prvu ljubav, koji je rođen na dva koraka od varoši, koga je varoš napolak othranila kupujući očina drva, pa nije nikada bio u varoši! A bio je Čmanjak prve godine poslije njegova odlaska, bio je Butre, bila i Jelka, a ko nije bio!

Bakonja zinu od čuda, čuvši taj govor. Zar su ovo boduli, pomisli. On je po pričanju znao kako ostrvljani govore, ali nikada dotle ne vidje koga. Utoliko debeljko viknu: — Fra-Buone, traže vas!

Ćosić, Dobrica - KORENI

I da ne stignem do obale i čoveka s podignutom rukom — zove li taj ili preti? — pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali. Nelagodno mi je samo što se toliki strah čuje.

da sam bio kaluđer u Manasiji, ukrao manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer, kažu, nikada ne odlazim u crkvu i nikada se ne krstim kad pijem rakiju.

ukrao manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer, kažu, nikada ne odlazim u crkvu i nikada se ne krstim kad pijem rakiju.

Tada ću da ti kažem šta treba da radiš.“ Poslušao je, tako je rekla i tako ga gledala da je morao. Više nikada nije smeo da svrati na konak u tu mehanu. Šta li je imala da mu kaže?

Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu. Crne šume naleću na

Obazrivo ga je posmatrala. Nikada nije bio tako raspoložen kad se vraćao s puta. Čim bi se pozdravili, počeo bi da se žali na umor, stalno je ponavljao

Nekada. On ne dolazi kući kao nekada. Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici. Kokoške su joj iz krila kljucale žito.

Prošlost, pogubljena i zaboravljena u poslovima, Visi sada sva pred njom, pohabana i u ritama, kao sirotinjsko odelo. Nikada do ovog trenutka nije pomislila da joj je život jadan i pust.

Kako on to pre nije video, kako to nikada ranije nije osetio? U rebrastoj čaši, zarobljenoj njegovim kratkim, zatupastim prstima, žutela se rakija kao istopljen

Sinovi će znati da im je to i majka zaradila, zajedno sa Đorđem zaradila. Neće nikada zažaliti što se mučila i radila ne pazeći na blage dane, što je nadničare i sluge terala i što je...

„Ljudi, morate sada kući. I ne bojte se dok sam ja s vama“, to je rekao, oslanjajući se o štap, a bio je žalostan. Nikada ga takvog nije video. dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom?

Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak. Pored majke i sela, koji nikada i ni zbog čega nisu poštovali Luku Došljaka, kako je mogao i smeo on da ga poštuje? Kaje se sada.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ruke su joj bile nežne i hitre, oči pažljive i pune toplog, zlatastog sjaja. Takve oči starica još nikada nije videla. Podsećale su je na zrake sutonskog sunca, cvet dragoljuba, krila leptira. I nehotice, starica se zabrinu.

Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze. Nikada tananiji nije bio njen vez. Ali, još više od veza slikara je očaravala lepota Zlatoprste.

Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju;

Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu

mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni

u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni zlatasti prah.

Nije ni imala vremena da pita — pred njom su se otvarala neka prozirna, blistava vrata. Zabljesnu je sjaj vrta, kakav nikada nije videla, ošamuti miris cveća, za koje nikad nije čula.

Konačno im pođe za rukom da vide kako iskopava panjiće u šumi i stavlja ih u svoju vreću. Šta li sa njima radi? Nikada nije zapaženo da loži vatru. Šta će joj onda korenje?

Bole se vrati u svoju ulicu! — Od dodira zvezdine ruke dečak oseti kako tone u san, i užasnu se. Zaspi li, nikada neće stići do Srebrne ruže!

Naročito su mu se deca radovala. Ali, kada su se ludi prozlili, on je iščezao i niko ga više nikada nije sreo. Jedino još Mesec tvrdi da ga viđa kako skakuće sa zvezde na zvezdu, za noć obigra čitavo nebo.

Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani. Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići! Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš!

Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani. Od muke dečak zajeca: — Nikada je neću stići! Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tu, na raskrsnici svetlosti, Gospodar Jevrem dugo čeka Vuka, a naročito Dositeja: uzalud, jer nikada ne dođu, ni jedan ni drugi.

Sima je osetio da zalazi u neki prostor u kojem nikada nije bio, a prolazio je poznatim sokačićima, i opet je nepotrebno žurio i, u žurbi, izabrao prečicu, pogrešno izabrao,

Možda i zato nikada ne učini ono zbog čega svakog dana stigne u trouglasti park pod kestenovima: nikako da pretrči, dok gore zelene baklje

Taj put koji se danas pređe za nekoliko minuta, njemu je iz gledalo da traje satima. Samo je tada, i nikada više, osetio kako ga sveg natapa strah.

Zaželeo je da svlada neznanje koje mu se razotkrilo i da se prebaci preko te granice iza koje su iskustva druga. Nikada, u tome, nije uspeo. Odavno već u svojoj smrti, Dobrača odnedavno vidi da je u životu imao bar tri krupne omaške.

samo u Tursku ponekad isporučivao odjednom preko stotinu volova i koji je prolazio i kroz bespuća i kroz bojišta, nikada nije išao naoružan. Šaputalo se da, zbog nečeg, izaziva sudbinu.

jakuarski sneg je zasipao Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno spokojni, možda i mogli da poveruju da su, najzad, osvojili mir, sneg je

Gledao je tu strepnju kako, u njemu, postaje gotovo opipljiva: uzaman Turčin, uzaman sve što je stekao, u Beogradu nikada neće biti njegove škole a kamoli knjižare. Nije li to ono što je slutio?

Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu. I po Banatu. Nikada se više nije vratio u Srbiju i nikada više nije ispevao dobru pesmu.

Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu. I po Banatu. Nikada se više nije vratio u Srbiju i nikada više nije ispevao dobru pesmu.

kad se zvezde otvaraju, sam istera svoja kola i konje u noć, pod nebesku pustinju, i onda peva tužbalicu koju niko nikada neće zabeležiti. DODATAK. Sredinom juna 1817.

Ta se surovost inače nikada nije raspoznavala na lipu ovog Grka, koje je uvek izgledalo osvetljeno mekim unutarnjim plamom.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ao, Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte ter'o? Ti si ka'no hitra munja, Što nikada ne pokunja. Ao, Sremče, gujo luta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali?

„Jao mene, i dosada Šetah ja po gore, Ali ne čuh još nikada Da slavuji zbore“. Tako reče momak tuna, Pa s' mlađan zahuja, da on vidi iza žbuna Tog čudnog slavuja!

Đ. Jakšić XLI KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt' neću!

Ah! ne recite mi nikad: nije tako, Ni moje srce da to laže sebi; Jer ja bih plak'o, ja bih večno plak'o, I nikada se utešio ne bi'! J. Dučić LI BDENjE U dnu uspavane i neme aleje Stoji u noći pod jesenjim mrazom Mramorna vila.

M. Rakić LXXVI JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja, Kad damari biju k'o čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih

Jadrana, Pokrivena nebom k'o od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile, I svjetlija si od njenog đerdana! Nikada se tebe nagledao ne bi'!

Ja željah da ste večno pokraj mene; Da moja ljubav nikada ne svene; I venac lepih želja ja sam pleo. Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam dugo, I vrlo dugo, kaziv'o sve drugo, Samo

Popa, Vasko - KORA

se ne smeju ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se

ne smeju ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

On je voleo i poštovao iskreno svog učitelja, ali nije delio sva njegova mišljenja. Protivurečio mu nije, doduše, nikada, ali je u poverljivom krugu svojih prijatelja izalazio na sredu svojim samostalnim mišljenjem.

Kao autor „Principija“, Njutn je bio izraziti racionalista, ali je kao pronalazač bio i nešto drugo. Nikada ne bi on pronašao svoj zakon gravitacije da se nije obazirao na činjenice, stečene iskustvom i opažanjem, i da nije

On mi se - to moram pošteno priznati - često jadao kako nikada u svom životu nije bio te sreće da svojim vlastitim očima vidi potpuno pomračenje Sunca. To je lako razumljivo!

“. Čovečanstvo ne beše nikada tako pobožno kao u ono doba. Krajem jedanaestog veka stavilo se pobožno čovečanstvo Zapada u pokret da oslobodi sveti

“ „Priznajem, lepa knjiga!“ „Nešto najbolje što postoji! Gerardo se na njoj označio kao prevodilac! On to, inače nikada ne čini, ali je ovoga puta meni za ljubav to učinio. To udvostručava cenu knjige.

„Eto, tako vas je, Gospodin Gerike, svako vaše novo saznanje odvelo do još jednog novijeg!“ „Da, tako je bilo. No nikada se ne dolazi do kraja, svako saznanje stvara nova pitanja.

Zato se neće nikada oženiti. Gospođica Storej shvatila je, sa plemenitim samoodricanjem, svu veličanstvenost Njutnova poroka; oni se

sva nebeska tela, ne samo ona koja najsilnijim astronomskim dogledima naziremo u dubini vasione, već i ona koja nećemo nikada moći sagledati, no koja nam odaju svoje prisustvo svojom gravitacijom na druga, vidljiva, nebeska tela.

Glavna njegova dela bave se florom Austrije. Pitam se kojim je načinom to ime, koje nisam inače nikada čuo ni pročitao, ostalo zabeleženo u pameti.

Njihovi leševi bačeni su u jamu groblja Magdalene, a pre toga posuti negašenim krečom da ne bi nikada mogli biti prepoznati“. Tužna, ali pribrana, priča mi dalje.

I bečki građani su je toliko obožavali da su žalili što nije carica umesto nepopularne Jelisavete. No Paulina ne beše nikada lepotica, a ona verenica Meternihova o kojoj sam počeo da pričam bila je njena baba.

bujnost vegetacije, raskošno šarenilo cveća i leptirova, pa i sama atmosfera sa njenim pljuskovima kakve ovde nikada ne doživesmo“. „U takvom ushićenju prolažahu dani.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

To je poslednje sredstvo i ona više neće da bude luda. Pa strastan plač i odmah zatim osmeh kakav nikada nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno nestalno, izveštačeno, ciničko, čulno, nešto dražesno i nečedno, u isto

da se on upali, da izgori, sasvim da izgori i da ga nestane, pa da slobodni kao naši drugovi koji ga nemaju, koji ga nikada nisu imali, izletimo na burno igralište kod česme.

Unosim sav svoj nemali kapital, u ortakluku sam sa jednim čuvenim, krupnim imenom. I računam, sad ili nikada. Pa se sretam tako sa poznanicima. „Aha, kažu mi oni, bravo! Vi ste sad kod gospodina Krsmanovića.

i ja se zbunjujem, zaboravljam spremljeni govor, i sedam, brukam se, odustajući od tražene reči bez ikakve motivacije. Nikada na javnom predavanju, ili zboru, nijedan predavač ili govornik, izgovarajući reč gospodo, nije pogledao u mene, niti

„Boga mu, mislim kao sam i govorim sebi, kakav si ti to tip koga niko nikada u životu ne oslovi gospodinom? Ubij se, kao stoka, ne treba ni da živiš.

— buni se Mija. — Nisu ga, veliš, nikada videle? E, žalosna ti majka, Mijo. Ti počinješ, čini mi se, pomalo... — I obrće mu raširene prste pred očima.

koga nas dvojica ne mogasmo ništa da radimo, ne potiče ni od koga drugog, već glavom od Srba, od onih koji Ti inače nikada mira i spokojstva davali nisu. — Gle! — začudi se ipak Gospod. — Šta mi kažeš? Dakle od Srba? A šta bi oni hteli?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

ali slika djeda u spavaćici što pred licem bizantinske ikonice palcem desne noge češe list lijeve, ne zaboravlja se nikada. Majka mi je bila žena s tihim, dubokim osjećajima koji nikad nisu izbijali na površinu i ekspanzivnim izljevima.

Doista, kao da su na svijet gledale i svijet doživljavale samo jednim parom očiju. Držim da nikada jedna od njih nije pomislila ili osjetila nešto što u isti mah nije osjetila ili pomislila i druga: i čovjek se u čudu

sam u životu sreo, — nadodam malko emfatično, pod naletom onog ganuća koje katkad odjednom naiđe na mene i kome se nikada nimalo ne otimljem.

I zato djeci nikada ne treba tako govoriti. To je jedno moje, možda i jedino moje pedagoško načelo. Nikad ne razuvjeravati djecu o njihovim

One su slične gavanu koji će spremno razriješiti kesu i dati koliko zatražiš, ali koji nikada neće zagrabiti šakom nasumce pa dati onako nebrojeno. Ne. Koliko god želiš, ali izbrojeno tačno na paru.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Otkada pamti za sebe, nikada mu još niko nije tako otvoreno u dušu zagledao... I takva vera, takvo poverenje u njega, razbojnika!...

Ona se odlučila da ga ne ostavlja nikada, da bude uz njega u najvećim nevoljama, u najljućim patnjama, i drži se tačno svoje odluke, idući za njim na svakom koraku,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je godina.

Otac bi bio jako rad oženiti svojega sina, ali ovaj se nije nikada ni u koju curu htio da zaljubi. Jednoga dana iziđe carević na prošetnju kraj mora, iza jedne šume, kad najednom ali ti

Kad on tamo, a to u gnijezdu mladi; ali nijesu to tičići, nego velike tičurine, kakvijeh on nije nikada vidio; pa dobili već krila i perje kao i stari.

Dugo se pregovarajući rekne mu najposlije žena: — Neću ti se nikada vjerovati da si bio u boci dok svojim očima ne vidim. Na to vrag: — E vidjećeš sada da mogu unići u bocu.

Aga se pogladi po bradi, pa reče: — Valaj, ko ženu sluša, on je gori od žene, i zato ne valja ženu nikada slušati. Nakom nekoliko doba opet dođe nešto poslom do age i ponese mu malo masla, a on ga upita: — Bolan, jesi li

ti čista vjera, koga sam god krstio — nije se poturčio, koga sam vjenčao — nije se razvjenčao, a koga sam opojao — nikada se nije iz groba digao.

GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA Nekakav zenđio čovjek gradio kuću, pak je htio da učini jednu stvar što drugi nikada nije učinio i da tim dokaže svijetu svoje bogastvo, te izmisli i načini alku na avlinskim vratima srebrnu pa

“ Pođe putem nekakav čovjek siromah, pa kad vidi što nije nikada prije čuo ni vidio, donese po noći jedno gvožđe te razvrati alku na vratima i ponese, pa zapiše: „A ovako čini koji

života bili, pa u onom strahu svaki se počne po svome zakonu moliti bogu; hriščani: „Pomozi, sveti Nikola, sad al̓ nikada!“ a Turci: „Sveti proroče Muhameda. amen!

Petković, Vladislav Dis - PESME

Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh nikada. NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri zalasku leta i snage u meni.

Svirala je nesreću soneta I svih srdaca kucala što su ikada, I svih srdaca kojima planeta Ljubavlju sijala nije nikada. Svirala je: venac snova, I visine, Nemir srca i magline, Što poniču iz bolova Od kolevki do grobova Sviju duša i

Nosi mrtve reči. Ja osetim tada Da mrak mene gleda ispunjen očima Onih koji neće zaspati nikada, A od kojih duša često se otima; Da mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se

Oko duše, zoro dana, boje zraka, Ja sam tebe pronašao do svog groba Da te gledam, da te volim iz svog mraka. Ti nikada možda nisi znala da je Tvoja mladost meni život, moja snaga, Što obilno pruža meni zagrljaje, I zaborav i pijanstva

Mogila raste i nikada soko Dići se neće sa hladnog trzanja, S junaka, koje ne poznaje oko, S pira topova, s presvislog rzanja, S krvavog kljuna

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Svaki napor pod prinudom zahteva žrtvovanje energije. Nikada nisam platio tu cenu. Naprotiv, ja sam sazrevao razmišljajući.

Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao. Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i

Rezultati mogu da se postignu, ali uvek na štetu kvaliteta. Moj metod je drugačiji. Ja nikada ne hitam ka praktičnom radu. Čim mi se javi ideja, odmah počinjem da je razvijam u svojoj mašti.

Bilo mi je dvanaestak godina kada sam uspeo snagom volje da odagnam sliku iz svoje mašte ali nikada nisam mogao da kontrolišem bleske svetlosti na koje sam već skrenuo pažnju.

”O, oko pedeset devet”, odgovorio sam. “Zašto?“ “Pa”, odvratio je, ”video sam da to mačka čini, ali čovek nikada.” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao.

Jedino sam ja ostao sam i napušten, pošto sam se posvađao sa tim dečakom. Nikada ranije nisam video pravu udicu i zamišljao sam je kao nešto čudesno, nešto što ima naročita svojstva i očajavao sam što

Taj odvratni prizor učinio je kraj mojim naporima na ovom polju koje je obećavalo i od tada nikada nisam mogao da dotaknem majskog gundelja ni bilo kog drugog insekta.

Bio sam duhovno srećan, tako srećan kao nikada u životu. Ideje su neprekidno navirale i jedino sam imao poteškoće da ih brzo ščepam.

Popravio sam neke aparate u Centralnoj stanici, i usavršio telefonski ponavljač ili pojačalo koji nikada nisam patentirao niti objavio, ali bi mi i danas to služilo na čast.

Puškaš (Puskas), posle završetka svoga posla u Budimpešti, ponudio mi je mesto u Parizu, koje sam rado prihvatio. Nikada neću zaboraviti snažan utisak koji je taj čarobni grad ostavio na mene.

u mladosti, koji je na mene ostavio snažan utisak, da ja možda i ne bih sledio malu varnicu koju je dao moj kalem i da nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum, čiji ću vam istorijat sada ispričati prvi put.

Ni Liga, ni parlamentarni akti, nikada neće sprečiti takvu nesreću. To su samo novi trikovi, koji slabe prepuštaju na milost jakima.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U Idvoru nijedna nacija, osim srpske, nije nikada živela. Stanovnici Idvora bili su oduvek zemljoradnici a većina od njih bila je nepismena u doba moga detinjstva.

Sećajući se ranijih očevih reči u vezi čitave situacije, nisam se ustručavao da u ime svih prisutnih đaka uzviknem: ”Nikada nećemo služiti vojsku cara Franje Josifa!” Na to moji drugovi odgovoriše sa ”Živeo knez Srbije!

To su me učili moja majka i nepismeni seljaci na susedskim poselima u Idvoru i nikada nijedno drugo učenje nije ostavilo dublji utisak na mene.

Nikad nisam zaboravio ovaj incident i nikada nisam imao razloga da promenim svoje mišljenje. Jedan gospodin, svedok malopređašnje tuče, pridružio mi se na putu za

Kad god bi se naši pogledi ukrstili, pozdravljao sam je na uobičajeni balkanski način, a takav pozdrav ona nije nikada videla pre toga u državi Delaveru. Njena ljubopitljivost je rasla iz dana u dan, a takođe i moja.

” Nikada nisam sumnjao u to da se sposobnost Amerikanaca za prilagođavanje svim prilikama mora pripisati u velikoj meri i tome što

Taj čovek nikada nije prestajao da me bodri i da mi predskazuje nove uspehe, naravno, ako se i dalje budem trudio. Zato me je mnogo

brži razvoj savremenih parnih mašina nekoliko godina pre deklaracije nezavisnosti, Džim je izneo jednu svoju misao koju nikada nisam zaboravio.

Džimove izreke su bile kratke i pametne i nikada nisu izbledele u mojim sećanjima. Džima su svi voleli u fabrici, a njegovo lepo mišljenje o meni mnogo je popravilo moj

Uvek je bez greške zapakivala pakete sa keksima. Zato nisam nikada ni kontrolisao njen rad. A i što bih to činio, kada sam znao da će sve biti u redu.

Znao je grčki i latinski, a poznavao i svetsku književnost. Međutim, on nikada nije pokušao da to svoje znanje iskoristi. Za njega je bio dobar i najprostiji rad u Tvornici.

(U to vreme Nemci iz južnih krajeva nisu mnogo voleli Pruse). Nikada nije propuštao priliku da veliča klasičnu grčku dramu i grčko pozorište i sve drugo što je cvetalo tamo u to klasično

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Sklopilo se sa svih strana — nije nego sad će se očepiti nebo i sve će potopiti. I zbilja, te noći pljuštalo je kao nikada. Cela varoš umočvarila se i ublatila.

Na dogledu tih pustih visova osjetiše se kao riba kad se iz mreže izmakne i morem zastruji, — osjetiše besvjesno, kao nikada dosle, svu ljepotu svježine, svjetlosti i prostora.

Na raskršću, kod crkve Svetoga trojstva, nije se prekrstio. — Zar se nikada i ne krsti? — pogdjekada među sobom govore seljaci. — Biće da mu je teško ruku da digne! ...

žure se, vukući za sobom teška bremena, uozbiljivši se reče naglas: —Baš su lakomi i drpe se kao i ljudi, kao da neće nikada poginuti! U ovakom blagom, lijenom stanju kunja, i nije se ni osvrnuo kad je iznad sebe osjetio čovječiji hod.

— Da znaš kakve paklene muke čekaju te, okorjeli grješniče, ne bi nikada rasrdio boga tvojim drskim bezbožnim djelima! — Znaj! — Oganj pakleni tako je žestok da ovaj naš nije nego njegov osjen!.

Pa se svega odriče i odlučno obećaje sinu božjemu, koji je i za nj kap svoje dragocjene krvi prolio, da neće više nikada bludno sagriješiti. — Isuse moj, milosrđe! — začu se usklik nečijega promukla glasa. — Isuse moj, milosrđe!

A nad njim jata galebova, gonjena vetrom, derahu se: čijuu, čiijuu! Utrobu toga staroga kaštela Ivo Polić kao dete nije nikada mogao da upoznade.

Bojao se i stideo svoga dela, i odlučio da nikada više to uraditi neće. Ali reč nije održao zadugo. Jednoga hladnoga jutra našao se u sakristiji za čas sam.

sigurno žena mu, okretaše orgulje što od sebe puštahu raznolike zvukove, čas vesele čas tužne, zvukove kakvih on dosada nikada nije čuo.

Sa sobom je ponio samo što se na njem našlo; čak je zaboravio i na struku, bez koje dotada nije nikada od kuće kretao. Kad svitaše, s prvoga visa ugledavši u zalivu zalutalo more, čisto zastravljen zastade i od čuda ne

Razabrao se i dolaze mu na pamet reči čisto božje, koje od njega majka nikada nije čula dok je bio zdrav. —Spavaj, sine! — nagovara ga majka. —Ne mogu...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

međutim, nisu bili dovoljni da se paralelno sa zajedničkim nazivom za jezik pojavi i zajednički naziv za književnost. Nikada ga nije bilo i uvek se govorilo o dvema zasebnim književnostima – srpskoj i hrvatskoj.

To je nesumnjivo kultura jer nam ona nikada ne prikriva, nego otvara pogled na odnos između jezika i književnosti, književnosti i drugih umetnosti, književnosti kao

U kulturi, koju možemo shvatiti kao kolektivnu memoriju, nikada se ne zaboravlja pređeni put celom svojom dužinom, sve do početnoga utemeljenja.

ranim pesmama, umeo da reaktivira stare slovenske slike, koje daleko sežu u prošlost, kao ostaci potonule mitologije. Nikada one nisu sasvim iščilele iz njegove poezije, nego su se mešale i pretapale s novim slikama, i u pesmama se, dosta

veličanstveno je da se u divnom ovakvom moru I čekanju ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti.

]. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore,

Eto zašto se, pored ostalog, iz uspeloga pesnikovog teksta nikada ne mogu iscrpeti sva obaveštenja, svejedno koliko ga puta čitamo.

metričkoritmički u sebi zatvoren stih, nikada više njemu nije vratio, ali je zato reaktivirao svest o njegovome prisustvu.

Praktično se nikada ne komunicira na nekome prirodnome jeziku uopšte, nego uvek na nekome njegovom obliku, na nekome jezičkome stilu,

Ono pak što ga posebno može da zainteresuje jeste činjenica da pesnik više nikada nije hteo ili nije mogao, svejedno, da posegne za idealom tako stroge, skladne i ritmičnozvučne forme kao u svojoj

Jove Stanivuka osećamo kako se stihovi razgrađuju, kako se u prozu osipaju, ili se možda iz proznoga medija nisu nikada ni mogli da izdvoje.

Dučićevu pesmu „Natpis“, na primer, nikada ne čitamo samo kao pesmu uopšte, nego i kao pesmu koja pripada određenome tipu („stilu“, „školi“) poetskih tekstova, a

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

(indirektni) govor ni u vanknjiževnome opštenju nije tako jednostavno kao što nam ga gramatike prikazuju, a potpuno nije nikada.

I nikada se više nije vratila, ni u pohode došla roditeljima; na šta inače obavezuje ukorenjeni običaj (prvič). Stanković posle v

Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno“.

] već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje

] već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje kao,

172 U pomalo afektivno stilizovanom iskazu da „nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj” kome bi ona poklonila svoju ljubav upravo kao „Sofka 'efendi-Mitina' ne

172 U pomalo afektivno stilizovanom iskazu da „nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj” kome bi ona poklonila svoju ljubav upravo kao „Sofka 'efendi-Mitina' ne možemo a

S druge strane, međutim, doista se u govoru nikada ne pojavljuje rečenica uopšte, nego vazda samo neka njena varijanta, poput onih što su maločas navođene.

Dinamika Dafinine percepcije saobražena je, dakle, sa sintaksičkom dinamikom. Zapravo se ona prva nikada ne bi pojavila, ne bi ila književno oblikovana; kada je ova druga ne bi mogla u sebi oteloviti.

]. Obilazila ga je hodom svojim snažnim [. . . ]. Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat [. . . ]. Grudi svoje prinosila mu je tako blizu [. . . ].

A zanimljivo je da se ova osobina nikada više u toj meri i na taj način nije pojavila u romanima Miloša Crnjanskog. Peta glava romana ne sadrži nijedan

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Ovoga svijeta ne! — Hoćemo, hoćemo. Radi nas, jer se ja neću nikada poturčiti, a ti ćeš vavijek ostati ni to ni ovo. Radi našega đeteta... Pomisli: zar ima bole vjere od naše?

— Nećeš verovati: u životu sam pobio toliko ljudi i nikada mi srce nije štrecnulo nad njihovim telesima, a sad mi se nešto prekide u duši n osetih i bol i sram i strašnu ljubav

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Neka se rujna ruža Nikada ne uplete U bračni venac tvoj! Na grud’ma tvojim nikad Neka ne počine Veran ti drug! Priđe l’ ti srce koje, Nek

Omladino draga, i tebi sam kadšto U brk našto rekô, nikada ti laskô; Pod barjakom svojim na trnju sam stajô, — A i gde bi starac za mladima kaskô!

Miljković, Branko - PESME

bez zvezda i čuh reči bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu

To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.

vide slepi sklopite oči da vidite one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i nepokretne nikada ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti vreme naše smrti i njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt

da vidite one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i nepokretne nikada ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti vreme naše smrti i njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće

one koji su dali večnoj noći dan svojih očiju oni drže zemlju na leđima i nepokretne nikada ih stići nećemo o nikada nikada se neće izjednačiti vreme naše smrti i njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće nam s

ograda Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh II Iznalaze puteve između krajnosti: između minerala u kome nikada nije noć, gde sunce ne zalazi, gde je simetrija stalna, i našega srca One rastu van jave pa nam se onda jave Čine

Krakov, Stanislav - KRILA

Duško je imao osećanje da je to nastavljeni život, koji se nikada nije ni prekidao. Pričao je ovima koji nisu planine napuštali o Solunu, bolnicama i ženama, ali mu je izgledalo da je

Petrović, Rastko - AFRIKA

U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti,

li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije.

nije nikako za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao.

Njih je život odnosio iz moje blizine, ali ja nisam nikada prestajao osećati njihovo prisustvo u onom kompleksu bogatstva koje čini da nam je život drag.

Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao. za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli.

Ovakvih crnaca nikada nema u Evropi; oni se nikada ne civilizuju. Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi

Ovakvih crnaca nikada nema u Evropi; oni se nikada ne civilizuju. Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava

Ona iznenađuje moga saputnika koji nikada nije video košutu po tolikoj toploti. Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim

Veliki noćni život gore na ivici savane, uzbudljiv, naročito i zato što nisam nikada očekivao da je toliko bezopasan. Pošto je nad nama velika svetlost neba noći, gde su međ zverima jedna druga

Svejedno je dakle rastrgnuti ili ne, kad se još uzme mogućnost da francuske vlasti nikada ni ne otkriju zločin. Najverovatnije je da se vlastima niko ne bi žalio, a da li je jedan crnac manje ili više na svetu

Bojevi imaju najveću pažnju za devojčice. Uplašeni i sujeverni, trče da im nađu asure za spavanje, što za sebe nikada ne bi učinili.

Načinim samo deset koračaji i ne čujem kao da ih nikada nije bilo ni glasove crnaca—slugu, ni prijatelja. U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Kada sam se vratio pozvao sam vodnika i desetare. Saopštio sam im. Oni ostalo znaju. Nikada, ljudi, nisam tako slatko spavao kao te noći...

Dakle... bliži se ipak čas. Bio sam u toliko juriša i nikada mi ni na um nije padalo da mi se ma šta može desiti. Sada sam bio očajan.

Za to vreme ne misle oni na rat, kao da se više nikada neće vratiti u rov. A kad im istekne bolovanje oni ošljare dan-dva uz put. Ali ipak stižu najzad pred žicu...

Malo sam pretrnuo. Pucao sam iz topa toliko puta, ali iz puške nikada. — Ti, Čedomire, udari u žice, među zvonca, a nas dvojica ćemo u njihove rovove... Hajd sad!

Produžili smo dalje. Komandir zastade da se izduva, pa će reći: — Nikada ne bih mogao biti brđanin. Mi jedva sebe izvlačimo, a tek kako oni izneše topove na ovaj krš.

Bio sam tužan, tužan. Izgledalo mi je kao da se više nikada neću vratiti. Vetar poče da zavija oko lađe. Bilo je prilično hladno.

Pred nama je bio novi život. — Bio sam u borbi toliko godina, mogao sam stotinu puta poginuti. Ali nikada nisam osetio takvu radost kao kada sam napustio lađu i stao nogom na čvrstu zemlju.

Prišao sam u nameri da lupam, da mi se otvori, da idem. Ali setio sam se njega. Vratio sam se čvrsto rešen da više nikada ne dovodim sebe u takav položaj. Istina, ovakva su zaricanja besmislena.

Jeza me je podišla. — Čujete!... Večeras bićete moj ljubavnik... — Nikada! — odgovorio sam odlučno. Ono zdravo oko zatrepta, i ona skupi usnice.

Ništa drugo nisam video... Vi mi ni na pamet niste padali. U onome zanosu izgledalo mi je da se nas dvoje nećemo više nikada rastati, i da je pred nama nasmejana večnost.

Eto vidite, mi se pred njima ne bismo mogli da poljubimo. — A gde idu? — Ne znam. Tomu nisam pitao. Ja na to nikada ne mislim. Ona se ujede za usnicu, zažmire očima i značajno klimnu glavom. Zatim živo dodade: — Ja sam srećna. A vi?

Ali u meni se kovitlala neka zloslutna sumnja da je više nikada neću videti. — Budi pametan i ne pravi gluposti. Ti noćas ne možeš ništa da učiniš, pa da si joj i rođeni verenik.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

ali u suštini vrlo logično izrazito evropska, pomalo bezlična i naglašeno kozmopolitska, a po artističkim idejama nikada sa manje nacionalnih i prilagodljivije bezbojnih tendencija nego baš tada.

Ni taj jezik niko nije znao, a što je stvar još teža, niko ga živi uopšte ni znati nije mogao, nikada. Jezik taj se ipak, pored svih apsurdnosti, izgrađivao tokom čitavoga stoleća i predavao s kolena na koleno kao

opasnu, glatku rutinu neživih tehničkih žargona (a u kitnjastom stilu baroka) koji se obraćaju prvenstveno logičnoj, nikada estetskoj aktivnosti svojih čitalaca; a tiranijom nametnute prvo tuđe metrike, pa dikcije, pa duha, konačno su se

U našoj književnosti nikada nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako raskošno kao tada.

U našoj književnosti nikada nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako raskošno kao tada.

najvećim srpskim pesnikom predbrankovske epohe, a tome njegovom mišljenju, izricanom sa najvećim oduševljenjem, ja se nikada nisam uspeo dovoljno načuditi.

A kad god je kriterij pri odabiranju pesama nešto spuštan, on nikada nije spušten do popuštanja koja bi ovu knjigu mogla uniziti: i meni je, kao i svima antologičarima, pre svega bilo stalo

S ove ja zemlje ni kročiti neću za Đorđevim tragom. On ako slušati neće, ne bilo mu nikada traga! Vi ćete turskog neštedećeg žertva postanuti mača Pre nego nogom na obalu stupit uzmožete Save.

Obično se uzimalo da je štampana god. 1761, ali se to nikada nije smelo tvrditi sa potpunom pouzdanošću; L. Mušicki je čak u svojoj neštampanoj bibliografiji zapisao da je knjiga

i trpeljivošću koje su daleko prevazilazile njihove zvanične obaveze, u svako doba, kroz dugi niz godina, obezbeđivali nikada ničim neometano korišćenje fondom Biblioteke bez koje se ovakva ispitivanja ne mogu obavljati.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

] ŠESTA POJAVA U kneževu dvoru. — Knez Đurđe i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE: Ne, ženo, ne! Nemoj uzdahnut više nikada, Ta krvav ti je svaki uzdisaj! Pa ako i dalje tako uzdišeš, U krvi će mi presto zaplivat...

KNEZ ĐURĐE: Strašan je san — Al’ veruj, dušo, Lepšu ti javu donosi dan. JELISAVETA: Nikad! O, kneže, kneže, nikada! Jer u toj krvi besne pučine Potonje snage rikom samrtnom Utonu, Đurđe, naša galija — Žalosni dvori sina Ivova...

Bojić, Milutin - PESME

rada Uzbuđena dršće i gubi se kada Zasiti se, kad kô heroj sablju paše Posle mnogo borbi i presit pobeda, Jer nikada kraja tom neredu reda!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ti su zahtevi, međutim, uvek isključivo etičke, nikada materijalne prirode. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najviše bilja od umilja/da je mirna kuća

Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. Otuda kod njega ima dosta aljkavosti i nemara, ali nema monotonije.

Jakšić, Đura - PESME

srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci teškoj proždire kamenje; Na nju, grešnu, sunce nikada ne sija, Samo grom je, mraznu, sa hukom probija, Plamenita munja opali joj lica, Da većma potavni, sramna

Teško tvojoj gršnoj duši! Oporeci knjigu gada, Knjigu greha, knjigu jada!“ „...Ja nikada!“ „Na spalište! Na spalište! Pakô svoju žrtvu ište: Dušu, telo i spisove, I junaka vere nove!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Pevaće devojke u zemlji Filistinskoj, Igraće devojke po svirci svirala. O brdo Gilboa, nikada kiša ni rosa Da ne padne na prezrene ćuvike. Na vama je pao štit najhrabrijih, Kraljev štit svetim uljem pomazan.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Istina, Mladen nije sasvim znao taj gornji sprat, jer nikada nisu smeli da se tamo penju, jedino o slavi, Uskrsu, Božiću.

Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko zna, ne ukaže se kakva prilika te ona ne bude postidna

Luda! Za nikuda ja nisam... I nikada ona, kao druge matere, da je smela sa Mladenom, kao sa sinom, da se šali, još manje da ga grli, ljubi.

Trebala je tada baba samo da ga prekori, ma šta da mu oporo kaže, odmah bi od kuće otišao i nikada ne bi se više vratio. Ovako, samo bi bolno ležao. Baba se uvek činila nevešta, kao da nije znala zašta je bolestan.

biti takav već nije smeo da dopusti da ga makar ko, bilo baba, otac (mati već ne bi ni smela) za šta prekore, što nikada nije ni činjeno.

A Mladen to nije voleo. Svakog dana bivao je sve bolji, sve pametniji. Nikada ništa neuputno nije učinio. Ni kada ne propustio da svakog komšiju, prolaznika, iz dućana pozdravi, javi mu se; nikada

Ni kada ne propustio da svakog komšiju, prolaznika, iz dućana pozdravi, javi mu se; nikada mušteriji da je kazao kakvu oporu reč.

zadugo, zamnogo, za tri, četiri, više godina, s dana u dan, bio je potreban da se nikad ne bi zaboravio, pogrešio, nikada ne bi učinio ono što ne treba.

Uvek, ma kakvo se jelo gotovilo, slala bi starom na ponudu. Kod same Jovanke takođe odlazila. I kao nikada dotle, razgovorna, čak i zadirkivajući Jovanku i muža joj, koji je, po običaju, onako slabunjav, ceo dan sedeo kod kuće.

Baba, kao nikada do tada, raskošna, nudi jednako, ne dâ dâ odlaze. U početku Jovanka sve kao čudeći se i u strahu, kao da oni, »ceo

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(samo pri tom da pazi da ga đavo ne preduhitri, pa ili ubije, ili štapčetom pocepa odelo, koje se posle na tom mestu nikada neće moći zakrpiti), pa će ga đavo morati služiti (Karadžić, 1903, 194 id). Ko takav b. l.

Svilene bube pomreće ako im se da lišće s d. ispod koga je ispaljena puška (BV, 16, 1901, 97). Svatovi, kad dođu kući, nikada ne ostavljaju barjak na d. ili bagrem (već najradije na lipu, SEZ, 19, 154). U okolini Đevđelije vrše se s pomoću d.

lat. blanduѕ, RJA, ѕ. v.] (Šulek; Sofrić, 165). U Hercegovini veruju da vile postaju iz mrazovca; zato momci nikada neće ovu biljku da zgaze, dok naprotiv babe to čine krišom, rano u zoru (Sofrić, 165).

drvima može dovesti coprnica koja je odnela sreću suprotan je propis u Vranjskom Pomoravlju: »Glog nikada ne gori na vatri, da ne bi ,sagoreo berićet u polje̓« (SEZ, 86, 1974, 104) — što ukazuje na verovanje da je u g.

Ali to seme niko nikada nije video niti za njega čuo. Za njega znaju samo vile. Kao što su grčki bogovi jeli ambroziju, tako naše vile jedu seme

Ćipiko, Ivo - Pauci

I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu. Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući.

Varali bi ga na svaki način, a ko bi mogao oteti se štetama što bi ih činili u polju, na livadi i svugdje? I nikada ne bi mira bilo. ...

—Dražiš me? — reče on živo i čisto je pogleda. Ona sagleda u njegovim uzigranim očima vatru i volju kao nikada dosada. pomisli, „čovjek je!” i primače se k njemu. —Što će ti kobiletina? — pita ga. —Napojiću je.

Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže. „Ali ovako, nećeš nikada kraju; gdje je to? Otac se silno zadužio” mišljaše gledajući u koljevku do vatre, u kojoj je, pod debelim vunenim

Kao da se odijelio od svega svijeta, i, kao nikada dosada, u toplim suzama sazna i osjeti u sebi svoje bitstvo i moć života.

Plati porez, šumske globe, poljske i druge, pa nikada kraju... „Ali ipak preturila bi se godina, i lijepo bi se živilo” pomisli.

No ludi u to ne vjeruju, čini im se da se luk sa očima ne može složiti, a zna se da od gospode nikada seljaku koristi, pa se boje sada, kad se složiše, da ne bude i grđe no što je dosada bilo. Ali ipak mora da ima nešto!

I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo. Gazda Jovo prati pjevanje u pameti, jer nikada ne pjeva. Rukama opro se o sto; blijedo, nabuhnulo lice produžilo se i uozbiljilo, kao kad neko preteže u jedan mah

— Ostani, Mašo, još ostani! ... Ovako mi je lijelo ... Fala ti! Ovo ti neću nikada zaboraviti ... I sve strasnije je miluje...

A kamatar je Marko u svemu: nikada u varoši nisu ga vidjeli, kao druge ljude, popiti sa čovjekom čašu vina, a i sud bijaše ga osudio zbog kamatarstva na

oko ognjišta, ostavlja ga jarost i zanos i uviđa da snaga popušta; i privukavši sebi sinove, stade ih milovati kao nikada dotada. Tek što okusi pure, iziđe iz kuće. Južina jednako zavalila preko polja i huči oko kuća i golih drveta.

Bar da mu od njihovih zemalja bijaše potreba, da ih uživa, ali što? Nikada nije ni bio na njivama, livadama, odgojcima ... Zar on zna što je zemlja?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana. Bilo je sparno već pre podne i izgledalo je da će po podne

noći (što je bilo preterano: našli su me kraj vrata manastira Sopoćani, pred zoru, uvijenog u komad težinovog platna). Nikada to nije rekao preda mnom, pa nisam imao prilike da mu se suprotstavim, a i bilo bi uzaludno, izmislio bi nešto drugo.

u svojim molitvama nego što pominjemo druge ljude, a mi smo ovde da se molimo podjednako i za onog najbednijeg koji nam nikada nije dao ni kokošije jaje ni šaku žita; za takvog možda i najviše jer je njegov život ovde na zemlji bio prepun patnje,

Dok se ne skine sa njega čarolija, nikada neće moći imati smrtnu ženu. Jevđenijeva priča je toliko bila besmislena da se Lauš, pored svog čemera, nasmejao i

Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega nikada nisu mogle uhvatiti. Posle poraza bi se pritajio u kakvoj česti ili pećini, živeći kao i svaka druga šumska zver, pa

Prisećao sam se svih bitaka u kojima smo bili zajedno i grlo se stezalo pri pomisli da ih žive nikada više neću videti. Makarije Ono što se jutro dogodilo božija je kazna. Sručila se na nas žestoko.

Nešto sam tu i našao, ali u duši mi je vazda zjapila rupa, nespokojstvo me nikada nije napuštalo, stajalo je ono tu u meni kao golema glibava močvara na julskoj žezi.

Grdne li zablude! Drugi, u stvari, to sam saznao docnije, nikad ne znaju ništa o nama. Nikada. Od moga nemira, koji im je izgledao i čudan i opasan u isti mah, napravili su oni bajku o mojoj pobožnosti.

Na moju sreću ta nit nikada nije prekoračena i ja sam za njih ostao sveti čovek za koga su imali samo reči divljenja. Matija Ispeo sam se na štalu

Sve su to ipak bile prazne priče, stvari vrlo nejasne i nesagledive, predviđanja budućnosti u kojima se ljudska pamet nikada nije valjano snalazila. Vreme je tražilo nešto drugo: da se zlo izleči — da se Anka odvoji od mene.

Njegov kalpak bi meni padao na ramena. Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja.

Rane su uvek iste. Ljudi nisu, ali rane jesu. Dorotejev pogled se nikada ne zaustavlja na haljinama. Da se zaustavlja, on bi primetio razliku koja postoji između odežde kakvog velikaša i

Ilić, Vojislav J. - PESME

) 75 (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) 88 U SPOMENICU PRIJATELjU SIMI J.

Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô. I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo.

1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u

1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti će

1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti će ikad više moći Čarobna senka tavne noći U

One su noću, uz čarobne lire, Mamile pesmom mlađane pastire. I svaki onaj koji tamo svrati, Nikada više natrag se ne vrati. Pećina danju u kamen se stvara, A u noć opet u staklo pretvara.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Knjige leže, u slikovito raspoređenim gomilama, i po stolovima i po samom podu. Tako se čovek ne oseća ovde nikada usamljen, nego je uvek u dobrom društvu.

Ko se u ta jata jedanput pažljivo zagledao, nikada ih ne zaboravlja, i uvek će ih lako upoznati na zvezdanom nebu. Slično je i sa svima ostalim jasnijim zvezdanim

To je Kanopus, posle Siriusa najsjajnija nekretnica celoga neba, koja se kod nas, na severu, nikada ne viđa, jer se tu ne penje nad horizont. Mi uživamo u tome nebeskom prizoru koji je za nas sasvim nov.

Kad nije u pitanju kolajna za hrabrost, nikada se to tačno ne zna. Pa se ne treba o tom ni raspitivati, da se dobroželaemi darovatelj ne bi doveo u nezgodan položaj.

Euklidovi Elementi doživeli su do sada više od 1700 izdanja, a toliko ih neće doživeti nikada nijedno matematsko delo. Videli smo da je Arhimed, koji je svojim geometrijskim radovima natkrilio i Euklida i

se Sunce ogledne u Sijenskom bunaru, ono će se odavde videti nešto južnije od zenita aleksandriskog, u koji se ono nikada i ne penje. Koliko će onda biti otstojanje Sunca od toga zenita?

To je jedno mestance u Slavoniji, za koje sigurno niste nikada ni čuli, a možda ni za ovu pokrajinu, ali ćete njegov položaj lako naći na svakoj zemljopisnoj karti Evrope.

XVII ISTINA O PROPASTI ALEKSANDRISKE BIBLIOTEKE, BAŠTENSKI PLANETARIJUM Dalj Dunav i dani teku i ne zamaraju se nikada, a ja posmatram njihov blagi tok, ležeći. Ne plašite se, draga prijateljice, nisam bolestan.

koji više ne sjaju svojim vlastitim svetlom i koje, zbog njihova ogromnog otstojanja od nas, ne možemo i nećemo valjda nikada videti, iako ih njihova sunca obasjavaju.

zbiva na površinama ohlađenih nebeskih tela koja lebde izvan granica našeg planetskog sistema, to nauka verovatno neće nikada moći dokučiti.

Ja sam nisam još nikada video svojim rođenim očima totalno pomračenje Sunca, i zato mogu, bez dičnog predubeđenja, da o njemu govorim sasvim

“, pitaše me Vegener. — „Nije!“ odgovorih mu ja. „Nauka stalno napreduje i zato ona nije nikada kazala svoju poslednju reč.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja ti zgrešiti već neću nikada.“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća.

I tice su vesele U zelenom gaju, Pa u pesmi i nama Znak veselju daju. A i janjci maleni Nikada ne tuže, I boja je vesela U rumene ruže. I sunce nam veselo Šalje luče sjajne, Te nam ljudma kazuje Sve božije tajne.

Sve što oko božije, Sa nebesa gledi, To ne živi nikada U žalosti, bedi. PODACI O PISCIMA Zaharije Orfelin (1727–1785), prezivao se Stefanović, a sam se nazvao Orfelin.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Idem si ja da si natočim, šta mi ti tu... STANA Nažderite se! Nikada drugo i ne radite. Od uvek ste takvi. Od uvek, kad god ovamo dođete, da vam je samo da se najedete i napijete.

(Strese se): Oh, i zato nikada tvoje jelo, nikad tvoje piće nemoj da mi šalješ. TAŠANA (razdragano): Bože, dedo! MIRON (savlađujući se, i da sve

I to će me radovati. To će mi biti jedini razgovor, jedino prijateljstvo, jer ja od ljudi nikada ne smem da očekujem ljubav, prijateljstvo, zato što moram da sam uvek ispred njih, iznad njih, da bih izazivao samo

SAROŠ Sad znam, sad znam. (Sam u sebi pogađajući): Dakle, od kada si ti u crnini, u tuzi, ja zato nikada nisam došao. TAŠANA (prkosno seda na minderluk sproću njega): Da!

TAŠANA (sa saučešćem): Teško tebi! A dom, kuća? SAROŠ (grcajući): Nikada. Nikada postelja. U berbernici, na klupi, da se je uvek širio od mene miris od pomade, mazanja, sapunice.

TAŠANA (sa saučešćem): Teško tebi! A dom, kuća? SAROŠ (grcajući): Nikada. Nikada postelja. U berbernici, na klupi, da se je uvek širio od mene miris od pomade, mazanja, sapunice.

I ima za što da ti se dive. TAŠANA (uzrujano, besno): Oh to, ne to. Velika, čuvena Tašana. Ali to nisam ja. Nisam nikada bila ja, svoja Tašana. Uvek nečija. SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako.

I kada sam ja, ja, Tašana, mogla da volim, da imam što želim? Nikada! SAROŠ Tašana, to je nešto mnogo kod tebe. TAŠANA Sutra, kad mi deca odrastu, neće smeti da me vole koliko me

Pogle kako se igraju. Ništa ne slute. Čekaju da im nana dođe. A nana im nikada, nikada neće doći! Ah! Kada budu porasla, deca moja, o nani će samo zla slušati...

Pogle kako se igraju. Ništa ne slute. Čekaju da im nana dođe. A nana im nikada, nikada neće doći! Ah! Kada budu porasla, deca moja, o nani će samo zla slušati...

Bojimo se da ne iziđe pa da je vidimo. MARA Ama, nije ona tako strašna. I nikada ona ne izlazi. Ni ja je nikad ne vidim. Hajte.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Uleti sad za njim i majstorica i drekne: „A gle otkuda Ristina narav!” Majstor Kosta, što nikada, dreknu takođe: „Ja sam dobio tu narav od njega, pseta sandžakliskog, a ne on od mene.” Majstorica udari u plač.

— Da, stroga, ozbiljna, poštena, kao čovek. — I pametna, pametna, brajko, nema joj parice nikada više! Pa jaka da ne poklecne, pa hrabra da brani i sebe i druge ... Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu.

Promiču ti kajiši, konji te ne vermaju.” Leti, na sedištu kraj nje, večiti štaubmantl, koji nikada ne oblači, samo sedi na njemu. Kišobran tamnozelen, ogroman, zakrpljen s debelom motkom i prebijenom kukom.

Gospa Nola zaista nije cicijašila, ali nije odobravala piće. — To je tačno. Ja sam bivao u njenoj kući. Nikada nikakvo piće nije okusila. I gostu se samo u maloj flašici donosilo... Ali ako nije pila, dobro je jela.

Kad svrši ručak, vodu pije iz „bokalčeta”, malo manjeg nego što nekima stoji na umivaoniku... Znam i to da posle ručka nikada nije spavala.

taj čas primirja i navike, kako to već biva, upade Toša Lazarić, bogat posednik iz onih ravnih prekosavskih zemalja gde nikada nisu bili ni Boško ni Nola. Za Balkan, gospodin Toša je bio pomalo fini i pomalo smešan gospodin.

Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata? I što se ne odaziva? Ili uvek spava, ili baš seo za ručak, i ima dobar apetit, i ne da

U tim ormanima je bilo, kao u svim starim kućama, svega i svačega, arhiv i starinarnica. Nikada se nije moglo sve izvaditi i pretresti; samo se s vremena na vreme izbacivalo na đubre ono čime se „eto, neki

„Besne Lazarići, kuvaju na dva šporeta.” „Šta ćeš, kad jedna strana živi danju, a druga noću.” — Starac i Petar noću nikada nisu izlazili, ni u komšiluk ni u varoš. Toša, naprotiv. Ne kao bekrija, nego kao član društva, i kao društven čovek.

Jer palanka nikada ne zadire mnogo u mislene rezultate nad pojavama. Ona, u svojoj debeloj jednolikosti, i u svojoj večnosti preživljuje

Sve ćeš sfurdisati! Kad ja umrem, i podelite se, tebi ni do ručka neće stići imanje. — Ali niko nikada ne može ništa predvideti, jer se nijedna situacija u ovom svetu ne drži.

Gospa Nola, počela je to uostalom već ranije, postade mati. Doziva učiteljice; ide po dućanima u koje nije nikada išla, da devojčicu svoju lepo obuče; traži joj drugarice; razgovara s Julicom čas kao s bebom, čas kao s matorkom.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Vidiće se međutim dalje da je naš Roman, gde gođ je nužno bilo, novaca imao; premda ja nisam nikada dukat u mojoj ruci vidio. — »Kako to?

On dve nauke otuda izvuče; — prvo, da treba sa svojim stanjem zadovoljan biti, drugo, da čovek nikada za onim ne teži na što nije od prirode odaren.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

tragove posle smrti postala prava manija, tako da se odrekao uopšte pisanja i umro je kao priznat naučni književnik a nikada ništa na svetu nije ni napisao.

Ja nisam nikada, ni docnije, raspitivao kako se to mogla babica zbuniti oglašujući me za žensko, ali mislim da će to biti usled

Otuda i dolazi, valjda, da se kod tih porculanskih devojaka nikada i ne vide mrlje u životu. Meni se nisu nikako sviđale njene svetle oči, a još manje onaj njen porculanski osmeh.

Prvo: što više bogova to manje osnovnih načela; drugo: mnogi bogovi ne mogu nikada biti tako opasni kao jedan jedini bog; i treće: kad bi bili u mnogoboštvu, ne bi se u gimnazijama učila hrišćanska

– Ima reč Stevan Sremac! – A, ne! – brani se očajno Sremac. – Ja nikada ne govorim, nikad nisam javno govorio, sem kad sam polagao ispite.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima. — Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam uzjahao, a sad pod stare dane se lomim. Ako bi do nečeg došlo, ova deca bi me konjima izgazila.

Ali zato, kada sam se vratio u bateriju potražio sam prvo Svetozara. Ti znaš... ja nikada nisam udario vojnika. Ali tada sam svu ljutnju i bes, koji se skupljao u meni, čini mi se, od moga rođenja, sručio na

Ah, sad se setih. Zvao se „Crkveno branište“, Tu drugu noć neću nikada zaboraviti. U ljudi nije bilo više daha ... Dok jedan vod zastane, da bi izišao drugi, zaspali i vozari i poslužioci.

Zar da napustimo slobodu našu, i da savijemo dobrovoljno glavu pod ropskim jarmom? Nikad!... Nikada, drugovi! Ja vas ne zadržavam. Ko hoće neka ide. Ali sada je došao čas da vidimo: „Ko je vera, a ko nevera!

Kretali su se lagano, s kamena na kamen. Ali najednom... Tu scenu nikada neću zaboraviti. Top je prelazio preko jedne oble zaleđene stene.

I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da topovsko zrno nikada ne udara u isto mesto. Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more.

Oni ginu, da bi se spasli topovi, a mi da bežimo!... Nikada. — Razvaljujte ovaj bedem! Bacajte kamenje! viknuo sam, i ja prvi počeo bacati. Pristigli su i ostali oficiri.

Tek kada me je parče granate klepilo u glavu, izgleda mi kao da sam se otreznio. Mi smo još uvek mladi i nikada nam ne pada na pamet da ćemo jednoga dana umreti. Ali sada...

Petrović, Rastko - PESME

O ta zar za dobre one gore otputova negda misao tvoja! Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire. Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja.

Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire. Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja.

je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti ne sme, Pod vrbama tek zelenim, na obalama Save.

misao; O veličanstveno je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti. Nad glavom ruke te: šta dotiču, šta pridržavaju?

) Crveni zrak mozak da probode! duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!

zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja vam neću spomenuti nikada Prašumski zanos slobode!

Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo!

Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo!

Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo! O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada!

Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo! O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada! Zašto me nikada nisi išopala, da se jedna ljubičasta modrica na mom dečačkom debelom mesu rascvetala?

Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo! O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada! Zašto me nikada nisi išopala, da se jedna ljubičasta modrica na mom dečačkom debelom mesu rascvetala?

Kad naći! Oba mrtva: Majku mu! I ne uspesmo nikada postići vanmišićne ekstaze! Već skrivasmo se pod klupe i u porube Zločinci!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje. Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu cepa kao svilu, krv teče. — Ah, prokletnice!

Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i lelujavi kakve nikada ranije nije videla.

Reči učitelja zujale su kao mušice oko njegovih ušiju: čuo ih je, ali nije mogao da razume. — Nikada ja to neću naučiti, majko! — reče i gnevno odbaci knjigu, ali se žena samo saže i ponovo je stavi pred sina. — Hoćeš!

I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen! — žena privuče dečaka k sebi, zagleda mu se u oči i osmehnu: — Nemoj to nikada zaboraviti! I gle, poče da čita, poče da piše, poče da razumeva dečak učiteljeve reči.

Kako je samo treptao sav od živog žara sazdan! Kakva je jara iz njega udarala! Je li čudo što ljudska noga na njega nikada nije kročila?

Sagnute glave žena je razmišljala, zatim reče: — Platiću je! — Onda znaj da više nikada nećeš biti s njim. — Kako ću znati da je srećan? — Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga.

— Sad znaš zašto nikada nisam doneo šarana u zamenu za lubenicu! — reče Sofronije i osmehnu se. — Danju su one ribe, bar ljudi misle da su ribe,

— upita, a Smrt se glasno nasmeja. — Šta ćeš mi dati, ako kažem? — reče. — Sve što tražiš! — obeća žena. Smrt nikada skromna nije. — Tvoju raskošnu kosu — reče — oči modrije od različka, sjaj obraza. I, dade majka.

Na čast ti! Mene još niko nije prevario. Slušaj me pažljivo i pamti: iza sedme stene je veštičje leglo, a one nikada ne spavaju. Malo ih pred zoru, načas prevari san, ali i tada im je jedno oko otvoreno.

— naredi mu, a dečak oseti kako mu se stopala sama od sebe pokreću, mada su se svi vidari i lekari davno složili da on nikada više neće koraknuti, nikada ustati iz kreveta. Radan od straha zatvori oči: sve ovo je san i drugo ne može ni biti!

mu se stopala sama od sebe pokreću, mada su se svi vidari i lekari davno složili da on nikada više neće koraknuti, nikada ustati iz kreveta. Radan od straha zatvori oči: sve ovo je san i drugo ne može ni biti!

Dečak nije mogao da shvati što je pobegla. — Pa, ja bih je čuvao, Micko! Voleo bih je! Nikada je nikome ne bih dao. Držao bih je zatvorenu u kutiji, baš kao što mama drži zrno bisera. Što je pobegla? — Baš zato!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ti znaš da sam ga ja dojila, pa da mi je on kao drugo moje dete. Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamo li da se naljuti. TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila.

Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim.

Šantić, Aleksa - PESME

Jadrana, Pokrivena nebom kô od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'!

1923. MOJI PUTEVI Nikada se nisam puzajući peo Uz pragove gorde, štono vode skutu Visokih i moćnih; niti sam na putu Svome igda čelom prah

U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ Veli njemu Ljutica Bogdane: „Zbogom pošô, Kraljeviću Marko! Već te moje oči ne viđele! Kako si me danas prepanuo, nikada te poželeti neću!“ Ode Marko uz kršno primorje, osta Bogdan ukraj vinograda.

Ležim, brate, tri bijela dana; ako budem, brate, još tri dana, nikada me više viđet nećeš: izbavljaj me, pobratime Marko, jal' za blago, jali na junaštvo!

Što sad misliš, čemu li se nadaš? S dobrim sam te dorom rastavio; već predaj se, Senkoviću Ivo! Robom ikad, a grobom nikada“. Ciči Ivan kâ i zmija ljuta: „O Turčine, ago od Ribnika, živ se tebi ja predati neću!

veže, suze lije, čokoće zal’jeva, vinogradu tiho progovara: „Vinograde, mili rukosade, ko je tebe mene zasadio nikada te veće brati neće!

„božju pomoć“, pozdrav. I bez rane i bez mrtve glave, tj. da te ne ranim ili ubijem. Robom ikad, a grobom nikada, tj. rob se može osloboditi, a mrtav ne može oživeti. Metnu glavu u jankesu pasu, tj.

— nekakve čakšire velji — veliki venjer — fenjer vergijaš — onaj koji plaća danak veće (prilog) — više: Nikada te veće brati neće veće (sveza) — već većil — poverenik, zastupnik, punomoćnik Vidin — grad na Dunavu (u Bugarskoj)

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Samo se kroz drveće nejasno bjelasala nekakva bezoblična gomila, neznana njihovu oku, nikada dotle viđena. — Rat! — potišteno se javi poljar. Rat!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

ranijoj priči o Mitku čorbadži-Petrakijevom Manulać je bio sin česnih i bogobojaznih roditelja, Jordana i Perside, i nikada valjda ni u Starom ni u Nonom zavetu ni za jedno dete nije se tako s pravom moglo kazati i napisati da je vaspitano u

za sina što iz njihove porodice još dosada, hvala bogu, niko nije „skočidevojku“ uzeo, pa neće ni Manulać, makar se nikada ne oženio, makar otišao u kaluđere, u Svetu Bogorodicu Gabrovačku.

Ali baš zato joj se nije mnogo poveravao nikada. Pa tako i sada. Ono što je znala tetka Doka, nije znala majka Jevda, jer Mane nije hteo, a drugi joj nije smeo kazati