Jakšić, Đura - PROZA
Samo jedan momak stoji u kraju... To je Gružanin, jedan od Nikolinih gostiju, lep čovek kakova samo Gružanka rađa; na prsima mu se sjaji zlato od vezenoga jeleka, a za pojasom sevkaju
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Konj odskoči u stranu i nestade ga ispred Nikolinih očiju, a on se oseti usamljen, u vlasti ovih strašnih zverova. — Pst, da nisi pisnuo !... Polazi napred!
Nikoline reči i izazivaše sve one strašne slike, koje se malo čas pred njegovim očima izređaše, ali se sad sećaše samo Nikolinih reči i poslednjega svoga dela: kad je pružio, skoro naslonio, pušku na slepo oko i okinuo.