Jakšić, Đura - PROZA
Ali... — Jest, brate, tako je! Pa iako Miladin nije nikud dalje od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Najposle pitam ja Čardakliju koliko najmanje za taj put može biti dosta, jerbo ja nisam nikud od Sarajeva dalje putovao. On veli: „Može 300 dukata”.
” „E, ̓ajde nek iđe!” — Kažem ja da đak (veće i ja ga poče̓ zvati đakom) nikud sam otići ne zna. Odma on nađe jednog Mačvanina; on nema konja. Kažem ja: „Eto moga konja”.
To je mesto, idući od Jagodine k Ćupriji, šuma i česta da ni pešak nikud proći ne može, a to li konjik, no samo tuda i to uzanim putem, kao što je u Mačvi Kitog bio.
Nije smeo nikud na stranu, jer smo mu kazali, da ćemo mi za njim iz šume jednako gledati, hoće li baš u Turke otići. Vezir, kad pročita
20. januara. Otiđem g. Nedobi i kažem da sam odneo pismo u kancelariju i dao g. Bulgakovu. 21. januara. Nisam nikud imao posla otići. 22. januara. Primim pismo g. vojvode Molera, također drugo na g. Nedobu s potpisom g.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Šta, zar ti opet ne da s mirom? — upita Spasoje. — Ne mogu nikud da se maknem od njega! Kao da ga sam đavo nanese — kud god pođem, jali će me sresti, jali stići...
— Nije, brate, jutros, nego još noćas... One lole Đura i Spasoje... Nikud ti nisam pristao ovako grdan!... Molim te, brate, ako boga znaš, skini mi ovu bedu! — E, e...
Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...« Nisi nikud pristao... — Bogme nikud! — rekoše neki.. — Šta ćeš, kud ćeš?...
Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...« Nisi nikud pristao... — Bogme nikud! — rekoše neki.. — Šta ćeš, kud ćeš?... Daj da se zaduži, dase načini makar malo krova nad glavom. Kad al̓ hoćeš...
podvalili da mu se osvete što im je mnogo puta štošta zakinuo; kako su se dogovorili da ga najpre poplaše da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog čajira i
Uzdiše kapetan, uzdiše Đoša. Jedan se teška kako se mora trpeti, drugi se teška kako se iz svoje kože ne može nikud...
lopov, ili kurjak ili hajduk, pa makar to bilo bogzna gde daleko, on sav premre i za živu glavu ne sme da se makne nikud sam. Kad stiže u Nemenikuće, ljudi se već roje oko sudnice; ali sve malo podalje obilaze oko apsane.
Odmah mu okupiše kazivati kakva je zver uhvaćena, šta misle o njoj, kazaše mu i da se Radoš poboleo, ne može nikud. Zapitkuju ga ima li odista divljih ljudi, mogu li doći čak i ovamo, ima li ih i repatih.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobro je. Osta tamo kod kuće, teše neke paoce i lotre... A šta bi i mogao raditi na ovakom vremenu, kad nikud maći ne možeš? Čim je izustio ime Lazarevo, Turčin se pretvorio u samu. slast.
— Hoću, što ne bih! Poslaću ga čim kući odem... — reče Ivan i diže se. — Sjedi, sjedi. Kud žuriš? — Nikud. Ja mislim ti imaš kakvog posla. — Nemam nikakvog. Sjedi. Željan sam, bolan, lijepe rječi s ljudma... Sjedi!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali opet nešto mi je tako teško bilo gledajući moju majku i sestru: čisto postarele, blede, tužne, ozbiljne. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A kad je sovjetujem: »Vospitavajte dete, gospoja-Sido, to se danas traži: bez nemeckog vospitanja danas nikud«, a ona, misliš, da potrči u oči... Eto joj sad! Moje proročanstvo se obistinilo; jerbo ja nikad koješta neću da kažem.
zapao u jednu birtiju već blizu vašarišta, pa već treći dan sedi uz gajdaša, a Šaca ostao u letnjim cipelama, pa ne sme nikud preko blata.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
učitelj, protiv toga što primetio, reko bi mu Ljuba: — Kod nas je ljubav i ženidba trgovačka; mi bez novaca ne možemo nikud. Ljuba je znao da za njega u mestu nema izgleda, ali zato nije izgubio nadeždu.
Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo
Njen muž Joca Parković bio je Ljubin prisan drug, zajedno su bili kalfe. Nego sad Ljuba neće da ga nikud vode dok on sam sebi ne nameni. Sutradan je nedelja. Ljuba čeka kod crkvenih vrata kad ženske izlaze.
Gledićka ga hvali kako lepo peva, a on da iskoči iz kože od radosti. Tako posle ponoći ustanu. Gledić ne pušta ih nikud, tu će prenoćiti. Čekmedžijić i čika-Gavra nisu se ništa razgovarali pre spavanja, no odmah su legli.
Marko se čudi smelosti toj od Milivoja; ta od njega gotovo zavisi, bez njega nikud. Puče glas po varoši da Svilokosić ne odlazi više u kuću Rogozića i da je otkazao zastupstvo Mici. Svi se čude.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kaže: čuvarkuće su! Iz tih hodnika, i prostorija, očigledno, nije bilo, nikud, izlaza, osim na kapiju, kod pontona. Ali i tamo, most je bio utvrđen palisadama, iza kojih je bila straža.
Otkad odvedoše, bundžije, Maljkoviča i Meandžiča u gvožđa, proklinje je cela Mahala. Svima je kriva, što je živa. Nikud iz ovog kućerka Ananija. Napolju su žita, pesma, Mahala, ljudi, ali njoj povratka nema. Nema više ni kućerka Zekoviča.
Klajnšteter ga jako ceni. Tako je Isakovič, stigavši u Grac, smatrao da će biti najpametnije da se, prvo veče, nikud ne miče, iz kuće. Sedeo je u prozoru gvožđara, u košulji do pasa, sa kamišom u ruci. U stakletu, da ga svaki vidi.
Stade sasvim nehatno i čak je i brk pogladio. A zatim, poče da šapuće, i mrmlja, Trifunu: „E nikud i nikamo dalše na koju stranu, bez tebe, Trifune!
Pošto mu je bilo rečeno da, poslednjeg dana, nikom ne otvara vrata i nikud ne izlazi, da ćuti, Isakovič je sedeo u kući i čekao. Dugo se prao, pirkao, češljao, mirisao, i oblačio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— A šta su nami ostavili? — E, drugi je svet onda bio. Sad bez novaca nikud, nit’ možeš kćer udati bez novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene krajcare; nije donela ni svoje
Lako će ih poznati. Od nikud se ne odziva. Daju se crkvi molitve čitati, daju se službe, — ništa ne pomaže, niko se ne javlja, niti ko piše.
Profit pripoveda kako sadašnji mladići idu po birtijama, igraju karte, bekrišu, troše novce, ali on — Profit — ne ide nikud, ni na bal, ne zna ni igrati. I to Profit jakim glasom izrekao, kako bi tamo u sobi frajle čule.
Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece! — Da je rđav, mlogo bi mu bilo i jedno. — Pa šta ti je teško?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato se nekršteno dete kao „pogano“ ne ljubi. U vreme dok je nekršteno ne valja dete iznositi nikud van kuće. Kada će se dete krstiti zavisi, dakle, od toga kakvi su fizička konstitucija i zdravlje deteta, odnosno da
(K-Lj, NB, str. 23) — Zaludu se čoek čuva, ako ga Bog ne uščuva. (Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br.
(Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br.
Uzaludno je da se čuvamo i pazimo jer od sudbine niko ne može umaknuti („Ispred Božje sile nikud i nikamo“; „Kome nije vijeka nije mu ni lijeka“).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Korisna. Bezopasna. I kada pređe na svom sobnom biciklu bez točkova sto kilometara dnevno, čovek garantovano neće nikud stići.
Sremac, Stevan - PROZA
sve nije postao i bio načelnik i ministar, a Jova jednako poštar VI klase; zapao tu kao diližanac u makiškom blatu, pa nikud odatle. Sve se oko njega diže i pada i opet diže, a on stoji tako nepomično.
« »E, to mu je, velim mu ja, šta mu sad znam kad se nikud iz ove kože; naraf mi je, velim, takav.« — Ama, okani se gospodina! Šta si mu uz’o sad tu vazdan pričati o sebi?
Radičević, Branko - PESME
Ne ide nikud, svetu se ne javlja, U izbi sedi, samac se zabavlja. Kadikad samo, kad nojca pritisne, Otvara prozor, uza zid se
No makar kako, đavolska je šala, I tajna njina rano se saznala, I koje, da je, nikud iz te kože, I oni ginu radi pravde bože, Oni se biju kano i risovi, Ma mloge jedu zlotvorski zidovi.
Pa od sebe da stra turi, Kô dečica on zažmuri, Pa se odbi u svet tamom, I eto ga sad nad jamom, Nazad nikud, a napreda Kud će jadan da pogleda! „Odo, odo, tako stade, I točak mu na um pade.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa, nikud od nje pobjeći. To ti je ovaj tijesni život, đavo da ga nosi!
u dvorište, a djed se pravda, veselo šireći ruke: — Šta ćeš, obladao posao, pritisle godine, ne mili se čovjeku nikud s praga. — A kako te noge služe?
To ti je ta vječita robija koja se zove težaluk. Nikud pobjeći od njega, veže se dan za dan, kao karike u lancu. Što duži život, i sindžir dulji, i još sve teži, zemlji te vuče.
Prilično mu i vjeruje, ipak je majstor, makar i kalajdžija, svijeta je vidio, a jadni seljak — nikud iza goveđeg repa. Ostane tako kalajdžija kod njega i dva-tri dana, više i nego mu treba, narazgovaraju se i nasvađaju,
— Baš joj je kod tebe lijepo i potaman, ne bi, veli, nikud krenula od tebe, da joj dadeš carevinu. Rastanu se. Onaj koji ostane, žali onoga koji je otišao, a ovaj, opet, žali
zamukli ljudi se razmiču da mu načine mjesta, tišina pred njim se rastupljuje i raste, a on korača oduzetim nogama nikud, ni u šta. ARTILjERAC MARKO MEDIĆ Već nekoliko dana radio krklja da je Berlin pao i Njemačka kapitulirala.
Sad se tim istim drumom, ispranim i obrušenim, drumom koji više nikud ne vodi, jedan prosijed čovjek pokušava vratiti djetinjstvu, zavičaju, uspomenama.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ — Ako ih kod kuće ostavim, ne smem nikud da se maknem. Kako čujem, ovaj je poaran, taki me groznica vata, šta je s mojim novcima. A, ovo treba da prestane.
STANIJA: Ne boj se ništa, neće ti majka na putu stajati. (Ustane.) LjUBA: A kuda ćeš, majka? STANIJA: Nikud. (Otvori vrata i viče.) Vučko! Vučko! 8. VUČKO, PREĐAŠNjI VUČKO: Evo Vučko.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kratku, i krepku, molitvu satkaj. Čuvaran budi, bića mi trako. Ne znaj za reči nikud ni kako. Drugo pevanje Prvenac sinak, svetlica, iskra Božijeg daha, divi se Rebru, ženskom stvorenju: Koščica,
brzaju dani, koje ne drži mesto im dato nego ništine vijaju zevak, kolju se, glođu, kružeći stoje - nikud da pođu. Vetrovim poljem zameću mobu: Šesti u Sedmom xoće da blesne, Četvrti Drugog kupi u torbu, Tpeći o Petog
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud. „Nikud ne mogu da vas povedem, kad sloge nema, uzalud trud.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sretamo i grupe vojnika koji razdragano pevaju: Došo Švaba sve do Ralje A od Ralje nikud dalje... — Tek sada, kada smo oslobodili Beograd, osećam zamah naše pobede — veli Milutin uča.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Velja vide da ovde nema više nikakva posla, pa se spremi za odlazak. — Nikud nemoj iz sobe izlaziti, dok god ti to ne prođe, reče on Gojku. — Metni mokru krpu, pa drži tako neprestano...
za stolom, gde je odmah po ručku prešla sa Vlajkom, sedi sama, gleda nekud u daljinu kroz prozor, a u ostalom možda nikud i ne gleda... Zanela se tako, pa se samo smeši, a oči joj se stakle i stoje nekako neobično, kao da je mrtva...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Talasaj, miluj, spavaj – kao jarak sad čeka zavičaj, da trulim, i da se nikud više ne vinem, živ. Kad iznemognem, i moga raspadanja talog slivaće se u tamu, kroz reka naših mulj i sliv, u zemlju koja
Rumen i zlato boja ne dopiru kroz prašne prozore nikud. Ali dolazite, dolazite ovamo, da im vidite gvožđe i beton. I pozorišta.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Posle ručka dođosmo svi kod Tapura, dođe i gospodin kapetan, i tu se već rešismo da ne mrdnemo nikud dok pošta ne dođe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri. Blistaju, oprani, Zaječar, Niš; Tanak mlaz ispred Valjeva curi. Nestade konca, srebrna iglo!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
poetsku legendu o brodolomcu koji večito pliva po okeanskim dubinama, negde između površine i dna mora, ne mogući nikud, dok traje sveta i veka, stići na dno.
Rakić, Milan - PESME
PISMA I VEČITI PUTNIK Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica. Sjutradan Jan je bio zlovoljan i nemiran. Nikud nije izlazio do po podne, no se sam šetao po zabitnim stazama bašte.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Drž’ se nova puta i stara prijatelja. O DRUŠTVU — Jedna lasta ne čini proleće. — Sam čovek nikud pristao. — Sama ruka mrtvoj druga. — Čovjek je sam kao dub posječen. — Ni u raju nije dobro samome.
Car čuvši to načini kćeri svojoj dvor od stakla u koji se ni mrav nije mogao uvući a kamoli zmija, i iz njega je nikud nije puštao napolje. Kad carevoj kćeri dođe suđen dan, ona zdrava čitava zaište grožđa da jede.
Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide. Sveti Sava pogleda oko sebe, vidi jednog čobanina koji se bio sakrio, pa, pruživši na njega štaku, rekne:
(Kotao) 130 — Caru na glavi sjedi, a nikad ne besjedi? (Kruna) 131 — Ceo dan ide, a nikud ne odmiče? (Časovnik) 132 — Crno belo briše? (Guma za brisanje traga pisaljke) 133 — Četir uha, dva trbuha?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O gde su vrata? Gde je spas? To toneš već u tupi san. Srce tek šuška ko suvi list. Zar nikud pobeći u ovaj dan? TVRĐAVA Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan
ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije se moglo. Glasovi o zbivanjima stizali su, u Gružu, prvo njemu jer je on bio prvi čovek. Ni iz te kože nikud. Tako je, u jesen 1813, dok su obasjane, meke izmaglice padale po grozdovima i jabukama, i klipovima kukuruza, po
viđao je takva mesta, jednom ili dvaput, na svojim putovanjima, ali je onda morao dalje a sada više nije morao nikud. Tim je saznanjem sasvim bio obuzet.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Što ti je čovek — produži misliti — sve... sve, ali bez hleba nikud!... « — Hajdes... pade riba skoči meso; potrčite mušterije, razgrabiše ljudi! Oh, što je Masno--o-o!
Trebalo je odmah preseći ove puteve za predaju, i Vujo se dade na posao. Pre svega naredi Đurici da se nikud ne miče iz onoga ćilerčeta, jer ga, veli, sad žurno traže.
posle druge pohare, Vujo posla pred njega čoveka, koji je imao na svaki način da ga dovede k Vuju, da mu ne da svraćati nikud na drugu stranu. Slučajno, pre ovog izaslanika, Đurica srete svoga Klenovičanina, koga mu je poslao jatak Jovo.
— E, to ne može da bude... ona je varoška. Neće ona bez novaca nikud, a ti si, vidiš, ostavila sve... I kao da se sad tek seti ogromne žrtve, koju mu je Stanka prinela, Đurica se razneži
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad otidu odavde, srešće ih divlja planina, preko koje neće moći prijeći, jer nema nikud ceste; nego na kraju te planine ima jabuka, i na njoj tri jabuke da uberu, pa da se jednom bace na planinu, odmah bi im
— odgovori kaluđer. — Pa kuda ćeš, duhovniče, kud je tebe sreća povela? — upita Era. — Ama, vala, ne vodi me sreća nikud. Da me vodi sreća, ne bi me vodila ovim putem. — A što? — upita Era.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zakoni svemirske saobraznosti i ljudske uzajamnosti bez kojih bi naš život ostao samo slepo tumaranje po drumovima koji nikud ne vode“84.
Miljković, Branko - PESME
Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ „Ja ići moram, moja nevesto! Neću da misli roblje pašino: Gle, čuven hajduk nikud ne smije, Nego se krije kao krtica!“ Ona ga opet stade moliti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Vidite, — opazi Jure, — oko sela još je gore mlatilo. Ove zime biće svake nevolje, a od nikud pomoći! — Od nikud? — Tako je, virujte! — prihvati mladić. — Dok je svit davao, bilo je lako... — Davaće i otsle .
— Vidite, — opazi Jure, — oko sela još je gore mlatilo. Ove zime biće svake nevolje, a od nikud pomoći! — Od nikud? — Tako je, virujte! — prihvati mladić. — Dok je svit davao, bilo je lako... — Davaće i otsle ... — U što?
— I zamišljen je bio... Držao bi me za ruku, pa bi se nikud zagleda. Ja bi mu čagod govorila, a on ka da me ne čuje...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
smo hrkali i baškarili se u debeloj prostirci bujadi kao pravednici koji su svršili sve svoje glupe poslove i koji, nikud ne žureći i ne hoteći ništa, baš ništa, poljubivši sebe u pravedno oko, u pravednu njuškicu i u pravedno dupe, podmireni
Zagledao sam ja njega stotine puta, i sleva i zdesna, i spreda i pozadi, i ozgo i ozdo, ali svejedno — nikud nisam stizao. Crni Stevan je dolazio neumoljiv i divalj.
Petrović, Rastko - PESME
Devojče potrča da ih uzbere. Ali je tresište rovito: više se nikud ne može Nego u dubinu do kraja. Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Treperile su po Gaju zlataste sunčane pjege, mamile u igru, ali dječacima se nikud nije polazilo. Svi su već odavna na okupu, ali nema dvojice najglavnijih: voće Jovančeta i majstora Mačka.
Mačak odjednom sjede i huknu: — Ja više ne mogu nikud ni maknuti. Tek sad su mi se odsjekle noge od onoga straha od maloprije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tuštene po zemlji vode slivajući se jedne u druge, sve u more teku! A ono ne otiče nikud; vetrovi ga raznjihuju, a dokle mu je mera i obgrada, dalje se ne širi, niti kad se manji; ni dolazi, a ni osiše.
Ostaviše ga jedva duhata i odoše. Osta on ležeći mu kraj puta krmečući; ne može se nikud ni maknuti. Sotim putem u svoje nurijsko mu selo prolazeći, neki pop vide ga gde se onde nevoljan valja sav izranjen.
Pake mu rekoh dovde i dovde da imaš dolaziti, a ne nadanje preko svoje ti međe nikud više ne širi se ni izlazi razlivajući se po ravni polji.
KALUĐERIMA Ako bi ne za nevolju koju bilo kaluđerom ne valja nikud na stranu među svetske ljude izlaziti ni šnjima baratati il' se ujedno mešati, ako hoće da bi na sebi ta tri
li su potajne skone i veštine, kako svoju meru imaš i prehodiš s pameću na jave i na snu od mesta do mesta a um ti se nikud ne kreće, nit se od tebe odlučuje nikud, nego u svome mestu boravi, a svuda se skita.
meru imaš i prehodiš s pameću na jave i na snu od mesta do mesta a um ti se nikud ne kreće, nit se od tebe odlučuje nikud, nego u svome mestu boravi, a svuda se skita. Kako li videlo očno (sasma je maečko) a daleko i široko vidi!
— Ako li pak tebe stane pitati, ti reci: — Ta ja sam hrom, vidiš da ne mogu se nikud ni s mesta maknuti. — I tako ćemo ga nadmudriti; ako je on i vrlo mudar, al' i mi do kraja nismo ludi i ponešto znamo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ona lepa idilska tišina pretvori se u paklenu dosadu. Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan. Jevda nikud ne izlazi, a Mane opet slabije prekodan dolazi kući; a i kad dođe, bolje da ne dođe jer je prgav i džandrljiv.
— Etee, — oteže Tašana — kako da ti reknem?... — Ama doma li je? Nije iskačala nikud? — zapita tetka Taska, a uprla ispitivački pogled u Tašanu i donju usnu isturila kao ćepenak.
— Vazdan-dan! — odgovara Tašana. — I svu noć? — Taske, mori! — viknu Tašana, poplašena od njena pogleda. — Neje nikud iskačala? — Neje... Neje iskačala ni u avliju! Treći dan veće... Mori, zašto me pituješ? — Pa kude je? Vikni gu!
jednim su je ulicama odveli, a drugim su se ulicama posle svi vratili. Tako je svetu javljeno bilo da Zona nije nikud bila odvedena, nego da je kod roditelja, i tako da ništa od svega onoga što se kojegde priča nije bilo.