Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali se opet ne dam tako lako!... A ona?... Baš mi je i to velika nevolja!... — A, Novo ? — obrte se op Novici, koji polako iđaše za njim. — Šta veliš za ovo?
Ubice se okretoše i odoše kroz selo. U Radonjića zabranu sedoše. Đurica odbroja osamdeset banknota i dade ih Novici. — Evo ti za sad ovoliko, pa kad god ti bude potreba, samo mi kaži. — E jesi čovjek, neba mi!
— Pouzdanija mi je para u mom džepu no u tvom. Đurica se nasmeja; odbroja sto banknota iz krvava zaveska i pruži ih Novici. — Je li dosta? — O-hoj ! Ti si dobro pazario... Kako da nije dosta, bolan...
Beše se dobro napio. Kad iziđe Maruška, Đurica se naže k Novici i stade mu poverljivo šaptati. — Znaš... ja sam i tamo, u Beogradu, sve tako.... hi-hi-hi...
Naposletku, kad se svi izopijaše, polegaše po zastrtom podu. Gde se ko našao, tako se i spustio na pod i zaspao. Novici ostade još toliko svesti, te ugasi sveću, pa se i on pruži, ne znajući više ništa za sebe...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i udesno otuđuje od nas, izgovoren pre dve decenije, ponire, prirodno, u dubine kolektivnog, bazičnog iskustva. Novici Petkoviću nije bilo dato da ostvari neke autorske poduhvate za koje je bio najpozvaniji u našoj sredini, saglasno
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
– Te to si ti, Selime? – Baš ja glavom, kao što vidiš! — odgovaraše Novici Selim već deseti put, srčući kavu i pušeći.