Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo na obronku, u jevtinijoj i tešnjoj grobnici, leži sestra gospa Nolina, lepa Julica, i s njom njen „Markiz”, njen srednji muž, drugi od trojice.
„Pa šta! Ako je rak, nije lav.” Srba je takođe već na groblju, ali na onom, kraj salaša. I možda se krstača gospa Nolina baš od čežnje za svojim dragim posinkom, onako čudno izdigla i uspravila.
S one strane zida spava njegova žena, Paula, Totica, bivša služavka i prisvojenica gospa Nolina. Takođe na katoličkom groblju, niko više ne zna gde, sahranjen je i šlajfer s plavim naočarima.
Palanka doturi kome treba sve što hoće. Bežična poruka, to je izumetak palanaka. „Gospa Nolina kuća, sklonište za decu šlajferâ, crkvenjakâ, i belosvetskih pustolovki. Šta bi rekao Toša, da je živ?...
Ali se Julica ipak zabundala do preko nosa. Sutradan se znala otvorena poruka gospa Nolina: — Nisu mogli da se slože.