Afrika
Iste crvene terase, ispucani zidovi, fetiši, kokoši i koze. Jedna crnkinja, viteškog lika, kao Meštrovićev Obilić sedi na tlu sa troje blizanaca koji se apsolutno ne razlikuje jedno od drugog.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad su činili junačka dela, razmišljali su i prepirali se, da li bi Obilić tako uradio i da li su se približili Obiliću.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Neki od najpoznatijih legendarnih junaka epske poezije (Miloš Obilić, Marko Kraljević, Vojvoda Prijezda, Banović Strahinja i drugi) ujedno su, kako to pokazuje jedno istraživanje, i
⁴⁹ Miloš Obilić, vitez nad vitezovima, najslavniji je lik celokupne epske poezije. Ovaj junak svojim životom potvrđuje da je čast
On nije vitez bez mane kao Obilić, jer ume da bude prek, plahovit i surov, ali je utoliko bliži narodu koji vekovima stenje pod turskim jarmom.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Savetuj ti njega, uči ti njega, moli ga, kumi ga, on ostade pri svom. Miloš Obilić ne mari da propadne carstvo, samo da istera inat. NAĐ (smeši se): Šta ćete, kad vam je to praotečeski greh.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke.
— Od Milutinovića su ostala dva dramska rada: Dійka crnogorska (Cetinje, 1835) i Tragedіa Obilićъ (Lajpcig, 1837).58 Obilić je jedan od najranijih pokušaja u srpskoj književnosti da se dramatizuje kosovska tragedija; Dійka crnogorska su
drame: Herceg Vladislav (1862), Nemanja (1863), Zvonimir (1868), Prehvala (1868), Bodin (1868), tragedije: Miloš Obilić (1868), Kraljica Jakinta (1871), »slike iz prošlosti« San na javi (1869), kao i izvestan broj prigodnih priloga.
Radičević, Branko - PESME
1848, u proleće. HAJDUKOV GROB Znaš li ono na polju Kosovu Kad zamagli pa se zakrvavi, Vuk izdade, a Obilić pade, I pogibe naš čestiti Lazo — Tad je Srbin pod Turčina pao, Ma se vazda jadan otimao.
Kostić, Laza - PESME
Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić. Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Šta Leonid oće i Scevola kad Obilić stane na poprište? Ova mišca jednijem udarom prestol sruši a tartar uzdrma. Pade Miloš, čudo vitezovah, žertvom na
na njem sreću izgubili; al' su mišca, ime crnogorsko uskrsnuli s kosovske grobnice nad oblakom, u viteško carstvo, đe Obilić nad sjenima vlada. SERDAR IVAN PETROVIĆ S Muhamedom i glupost u glavu!
Ja sam snio što nijesam nigda (milo mi je za moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan li, Bože dragi, bješe!
Pandurović, Sima - PESME
170 TAKO ĆE BITI 172 PREDVEČERNjI PUT 173 OBILIĆ 174 HRAST 177 ZA STOLOM 180 OSRAMOĆENI SAN 181 TEODORA 183 PISMO PRIJATELjU 186 SAMOUBICA 188 VEZE 190 SIMBOLI 192 SONET
I najzad nam sve to, s predvečerja bleda, Rasuta arija života izgleda. OBILIĆ Lepše grlo u Miloša carsko... Začela ga žudnja nerazumna, plaha Moćnog osvajača, i ljubav što vara, Plemenita žrtva
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
MILOŠ OBILIĆ Pripovijeda se da je silni car Stefan loveći po Ceru ugledao na jednom mjestu đe se grane od drveća i dolje savijaju i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sve dok nije došlo do one jezivo napregnute scene dvoboja između izdajice Vuka Brankovića s jedne strane, i njega, Obilić Miloša, s druge strane, kad su razjareni protivnici isukali mačeve i kad Aleksa Lepir, sav u goloj vodi, sav, dakle, u
kao vatra, da se bori sa onim upornim rečima, zapinjući iz sve snage da izgovori svakome poznati stih: Pazi, Vuče, sad Obilić tuče.
p... pazi, veli, V... v... v..... Vuče, sad O... o... Obilić tuče, tudeka, vodeka, sadeka. G... g... gledaj, kneže, tudeka, vodeka, sadeka, k... k... kako Miloš steže.
Tada, u tom momentu, zaista kritičnom, kao posle groma, kao munjom ošinut, kao ranjeni panter, prenu se Obilić; onda jednim baletsko-panterskim skokom odskoči Obilić u stranu, onda gurnu Vuka Brankovića, i onda licem publici,
kao posle groma, kao munjom ošinut, kao ranjeni panter, prenu se Obilić; onda jednim baletsko-panterskim skokom odskoči Obilić u stranu, onda gurnu Vuka Brankovića, i onda licem publici, vitlajući rapirom (koji je podigao) oko svoje junačke
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iste crvene terase, ispucani zidovi, fetiši, kokoši i koze. Jedna crnkinja, viteškog lika, kao Meštrovićev Obilić sedi na tlu sa troje blizanaca koji se apsolutno ne razlikuje jedno od drugog.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pored mene mnogi junak, Mnogi srpski tić, — Ja sam bio „izdajica“, Miloš Obilić. Da s’ videla kako li sam U boj skorio, Da s’ videla kako sam se Ljuto borio.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima. Opet ga reč zadana vrati K sultanu. Gnječi mu petom šiju. To ne zna vojska. Oslabi hrabri duh.
ČUDNOVATI LjUDI (str. 209). Preštampano iz Serpskog narodnog lista, č. 28. od 15. jula 1843, str. 217a. OBILIĆ (str. 210). Objavljen u Serpskom narodnom listu, 10. jula 1843, č. 23, str. 177a—178b.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ubistvo turskog sultana Murata, koje je počinio srpski vitez Miloš Obilić, jeste istorijski čin, ali je isto toliko poetska činjenica.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i dr.), klasicističke ode, epove (Kralj Dečanski 1846, spev Potopljena Pešta 1838), drame (Nemanja, Zvonimir, Miloš Obilić), pripovetke, roman Kaluđer (1881).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
koristeći zabunu koja je nastala kod Turaka kada je „neko veoma blagorodan“ to je po docnijim vestima Miloš Kobilić (Obilić) „koga oblagaše zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, pretvarajući se da kao prebeglica prelazi na
Miloš Obilić i rečju i delom uči kako treba mrzeti izdajnika i kako treba biti veran domovini čak i onda kad se u njoj doživi uvreda.
A ta ličnost je Miloš Obilić, po pesmi čovek prostoga roda, nepravedno uvređen, i nepokolebljivo odan ne Lazaru kao sizerenu, nego Lazaru koji stoji
Vuk Branković je i silan i bogat i gospodskog roda, pa ipak nipošto ne spada u ideal života. Miloš Obilić ima samo herojsko srce, a predstavlja najviši ideal života.
Te ličnosti su knez Lazar i Miloš Obilić. Lazar je sluga kod cara Dušana, takav sluga koji služi vino i gotovi večeru.
Miloš Obilić je kao od šale prebacivao buzdovanom latinske crkve, hvalio se pred tuđincima brojem i lepotom manastira u našoj zemlji,
No tu sjedi Obilić Milošu, sjedi Miloš dolje udno sovre, Miloš sjedi, ništa ne besjedi. Al' to viđe slavni knez Lazare đe mu Miloš ništa
Na Pocerju pokraj vode Save, onđe bješe Obilić Milošu, vezir bješe slavnome Lazaru. Na onome Biogradu stojnu, onđe bjehu dva Jakšića mlada: Jakšić Dmitar s vojvodom
Pocerac Miloš u ovoj pesmi i u p. 9 je Obilić Miloš, „ali to ime nosi i narodni junak iz prvog ustanka Miloš Stojićević“.
— gle Njemadija — Nemačka njojzi — njoj obeznaniti se — izgubiti svest, pasti u nesvest obiknuti — navići (se) Obilić Miloš — v.