Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
130 dukata cesarski̓. (Jerbo smo se o sebi kao i drugi vojnici ̓ranili osnom trošku.) I meni sinod dade obligaciju, jerbo sam ja sve moje sopstvene novce trošio.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita onaj što je bacao popa. — O, moj brate, da je samo interez, bilo bi cveće i kovilje, ali upisa u obligaciju osamdeset dukata, pa još interez na sve... Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud.
Molih ga opet, molih već kao samog gospoda boga — bože oprosti! — Naposletku veli: »Hajde da promenimo obligaciju.« Naračuni tamo — ne znam dangubu, te interez, te pisanje, iziđe ravnih sto dukata.
»Sad«, veli, »da promenimo, ali da načinimo na sto pedeset dukata.« Okreni, obrni — nemaš kud! Dam mu obligaciju... — Ih, Radane, zaboga! Zar baš dade?! — uzviknu jedan između njih uprepašćeno. — A ja šta ću, moj brate!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi smo moderni ljudi, pošteni ljudi. Ne sedimo na drumu da dočekujemo bogate putnike, vraćamo što uzajmimo na obligaciju — pošteni smo! Šta će vrlina? — dosta je dužnosti. Pa, istina, i čime sam ja obavezan?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta kakva žaba, gospodin-popo! Ta kako to opet divanite!? Ta, sto žabaca da mi, ne krekeću, nego da mi natrukovanu obligaciju dadu, — pa im ne bi verov’o. Ta šta će meni žabac, kod mene živog!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Grk? Gospodin notarius, to je bio Čivut!... Kirije imon, Rošildovu obligaciju! Nestrećnu Janju, kajmeno! (Otrči.) MIŠIĆ: Ovo opet štogod znači. JUCA: Evo mu poslovi! MIŠIĆ: Tu bi trebalo pomoći.
JANjA: E kala, kala, samo da ne idimo u magistratu. MIŠIĆ: Nećemo ići. No poklanjate li vi nama ove banke i obligaciju jamačno? JANjA: U! Gospodin notarius, skupo vreme! MIŠIĆ: Ja mogu vašu gospodičnu kćer i ne uzeti.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Malko čatanje što nauči u Sveti Pandokrator monastir, i još malko pisanje za neku kvitu i, na priliku, za obligaciju — tol’ko mu! A men’ mi za zborenje lako, tol’ko za pisanje muka!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Treba da udarite na gazda Đorđa iz Kruševice. Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca.
I sad su išli na pouzdanu dobit, jer su znali da je Nikola otišao da naplati obligaciju od dvesta dukata. Znali su da je Nikolina zadruga na radu u polju, a kod kuće behu samo sitna deca sa ženom redarom.
na njoj to piše — odgovori Nikola i stade da traži po jeleku. — A, evo je! — reče on pružajući Đurici obligaciju. — Na njoj sve piše, sve... — Što ti nije sve dao .... mu njegova!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A kakve su lepe ogrižine kad tko koga u računu omane, kad ko lažljivu obligaciju načini i drugog do kostiju oglobi, ili tuđe imanje sebi prisvoji, ili karte zabeleži i drugog prevari?