Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Slikao im je stvar mnogo grđe, jer mu se i samom tako činilo. Mladen i Kruna oboriše glave. — Šta ćemo jako? — upita ih on. Nijedno da bi bele. — Ko će ići onome u kuću? — Pa ti, bato, — reče Mladen.
Pritegoše uprte, pa se odvojiše. Gusti lug ih brzo sakri od njihovih drugova... Hajduci uzdahnuše duboko i oboriše glave. — Kao da mi rođeni odoše! — reče Nogić... Ostalo je ćutalo kao nemo...
Međutim, Lukini ga momci dočekaše vatrom iz pušaka i oboriše na mesto. Pršte turska vojska... Vojvode se naturiše za njima u poteru...
Glas za glasom crnji od crnjega, strašniji od strašnijega stizao je. Više ne beše radosnih vesti... Oboriše glave goli sinovi, kao da ih je oštra kosa smrti dohvatila. Više se ni Zavrzan ne nasmeja.
On se udalji. Vojvode priča Devina beše prilično u brigu bacila. Po njegovom odlasku oni oboriše glave. Čupić, kao da sam sebi govori, reče: — Mnogo!... Sto hiljada... mnogo! — Ko zna da l̓ je baš toliko?
Radičević, Branko - PESME
92. Ta de li je, de se krije? Karaju ga milostivo, Da na zemlji degod nije? Pa ka zemlji sve strašivo Oboriše oči svoje... Zaman, zaman, zvezde moje! 93.
Ma kraj mrtve ona staje, Posaže se, pogleda je, Pa se grotom tad osmenu; Oko nji se sve okrenu, I o tle se oboriše, Kô da i munje pokosiše.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Mogla bi produžiti i ovakav život. Ali ti ne znaš šta sam ja izgubila... Sve... Sve!.. Ućutaše obe, i mati i kći, oboriše glave i predadoše se teškim mislima.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Zašto?! — Slep sam! Nastade tajac. — Jesi li u putu vid izgubio? — Ja sam se i rodio slep. Ona trojica oboriše očajno glave.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Njegovi pretpostavljeni i potčinjeni, gospoda oficiri, Od kojih nekima iz stražnjice praziluk viri, Oboriše glave ko da su na pogrebu: „Mi za tim ne osećamo preku potrebu!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Kao da ih je pogled Gospodarev svijeh u kamene kipove pretvorio, tako se ukrutiše. Poskidali kapice, oboriše glave i ostaše tako. Dugo i dugo ih je starac gledao.
Janko obrnu listić, a u tome pogled mu se ote put Stane, a njen put njega, te im se pogledi sukobiše. Jedanak oboje oboriše oči, a lica im porumeniše. A što! zašto?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
su konji kopitari, I orlovi sokolovi; Soko pade na livade, Sa livade na tarabe: Tarabe se polomiše, Turske kuće oboriše; — Elem, Belem Berbautan-orašćin!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Sva trojica oboriše glavu, ćuteći. „Tu mora da je nešto drugo posredi!“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?“ „Visoka jedna
Većnici se zgledaše, neki od njih pokunjiše se i oboriše glave. Jedan od njih diže glavu, pa reče onome što je sedeo preko puta od njega. „Ja sam - sećaš li se dobro?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ali nove prilike koje pridolažahu iz sporednih ulica, otkud ih beše privukao, valjda, onaj krik, naleteše na mene pa me oboriše, zgaziše i prejuriše dalje preko mene.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— zapita i kmet. — The, pomalo... Jutros malko počesmo. Nego, hoćete li vi mene čuvati, to mi kažite? Svi ludi oboriše glave, a kmet ga značajno pogleda i, dignuvši se, reče mu: — Hajdemo—der malko dole, na put. — Vi svi sedite tu.
dok im se pogledi ne sastaše, mišljahu da će poleteti jedno k drugom, a kad sagledaše svoja uplašena i zabrinuta lica, oboriše glave i zaćutaše oboje. — Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!... Dokle će se ovako ?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Njihovi se pogledi ukrstiše; jedno se drugome tužno osmjehnu, i, nakon što im se zjenice zasvijetliše, oboriše ih u isti mah k zemlji — zbližiše se kao nehotice. Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako će se temelj obdržati, tako ćete sagraditi grada. Zidaće te kuli u temelja. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo...
Tako će se temelj obdržati, tako ćete sagraditi grada. Zidaće te kuli u temelja. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo...
Turiše je u grad ugrađivat: oboriše do trista majstora, oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da
Turiše je u grad ugrađivat: oboriše do trista majstora, oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da je šale radi.
oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da je šale radi. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje, uzidaše dori do pojasa.
Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje, uzidaše dori do pojasa. Tad oteža drvlje i kamenje, onda viđe šta je jadnu nađe, ljuto pisnu kako
Onda care Marku knjigu piše: „Brže da si, moj posinko Marko! Brže da si, moj po bogu sinko! Arapi mi šator oboriše!“ Onda Marko usjede na Šarca, pak on ode u carevu vojsku.
Pa kad pukla puška Kostreševa, te je čula sva družina redom, u planini Turke opkoliše, na njih živu vatru oboriše, dokle Turke s konjma rastaviše, pa ih, brate, žive povataše, dovedoše pred bijelu kulu; pa ih pita Kostreš
Slušaj, gospo, ko zavrže kavgu: dva Nedića busije ne traže, već padoše oba na kolena, a obadva puške oboriše, — obje pukle, ostaće im puste. Bogo mili, čuda golemoga!