Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ti njih moraš slušati, pa da bi ti rekli i u vatru i u vodu, a oni tebe neće ni onde gde se tiče tvoga obraza i tvoga sedog perčina!... Ej, moj Ivane, teško tebi!... Dokle ćeš, bolan, biti lud?...
I on prihvati ruku starčevu, pa je orosi suzama... Popa ga poljubi u oba obraza. — Ljudi smo, pa grešimo. Od praoca našeg greh nam je ostao. I mi se ogrešismo o tebe.
— A što se to vidi po meni? — upita Marinko, pa mu se bezobrazno unese u lice. — Jer da imaš obraza, ti bi se danas zvao Muja ili Alija, a ne bi poganio srpsko ime. Marinko se okrete subaši: — Eto ga, efendija!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U meni je bilo sve neodređeno, vlažno, mekano, kao ona cicvara što je bolničar skide jednom s obraza. Ajaoh! Strašne slike! Uđosmo u jednu malu sobu. Bila su samo dva kreveta. Jedan prazan, a na drugom jedan čovek.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gospoja Sida bila je tamo gde se obično muzle krave. Kravu je muzla Žuža sluškinja, zdrava jedna dunda jedrih obraza, što kažu: da udariš po jednom, prsnuo bi onaj drugi!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Svi su ga držali da je „hiroš”. Stasa je bio od srednjega viši, sastava temeljnog, obraza belog, kose smeđe, šake malo podeblje, živ, okretan, dosetljiv, jednom reči, mogao se uzeti za ideal trgovačkog
No, već kad je tako, da vidimo šta će biti. Šta daje mati pored nje? Ja bi’ bio zadovoljan da dâ pored svake bore njenog obraza po hiljadu forinti. — Mati kaže da novaca, dok je živa, ne da, niti dobro iz ruke pušta.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nabrekle, čelo mrštilo, a poluotvorena vlažna usta blesavo zjapila, gornja usna grčila i podrhtavala, znoj curio sa obraza i celo lice preobražavalo u neku ružnu masku koja je šmrktala kroz nos i kezila se gadno.
A kolena se grozno uštapila, znoj iskuvao obraze, i od onih obraza u ogreѕѕe napravio baš prave škembiće pa ona zagušljiva i zaparna omorina sve strašnija, dok ona bradica i dalje onako
Afrika
Lakim plavilom okružuju i produžuju oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više primećuje kad nje nema, jer je lik bez voćnoga sjaja, no kad je tu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Osmejkivao se ljuto. „Ako krećeš u Rosiju, dugonjo, imena našeg radi i obraza, šta pričaš onda o talirima? Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka.
Samo što iz njega ne pevaju sove. Trifunov lik, koštunjav, malo upalih obraza, visokog čela, jakih vilica, a nosat, brkat, koji je pre deset godina još, ćerci kapamadžije Grozdina ličio, bože me
A sutra ima da urani, pre ostalog sveta, onda, kad svako dete spava. A kraj sve beline grudi i punačkih obraza i nogu, imala je, očigledno, slabe ruke devojčica. U njegovoj familiji nije bilo toga.
Pa ne samo grunt, nego i penziju i plemstvo. Isakoviču se taj njegov rođak bio dopao. Ziminski je bio onizak, upalih obraza, sa kusim brcima, a kosom kao čekinja – ili bodlje u ježa.
Višnjevski je bio mladolik u licu, lep, rumenih obraza, a začudo lepo očuvanih, bisernih, zuba. Imao je neobično rumene usne. Krupne, svetle, crne oči.
Teodosije - ŽITIJA
jer si me podigao!“ A jerej očita molitvu i postriže vlasi glave njegove i u rizu ga obuče anđelskoga obraza, i promeni mu ime Rastko u Sava.
! Mi, dakle, stideći se obraza koji nosite, preko vašega zla pređosmo i krotki i čovekoljubivi prema vama bejasmo. Zar — reče — nije prvo ovaj
Imajući sa sobom puk ljudi u krajevima tuđim, visoko mudruješ. A k blagorodnim (momcima) reče: — Monaškog se obraza ne postideste, kako se Boga ne ubojaste? Zar vam dolikuje da u crkvi sa oružjem napadate na takve ljude?
molim da ne tužite zbog ovoga, niti da ste skrušeni, nego bolje sa mnom pohvalite Boga, koji me je udostojio ovoga obraza, za kojim sam oduvek žudeo.
obuzet bolešću, prizva brata svojega, sada hvaljenoga, i mnogo ga moljaše da ga udostoji svetoga i anđelskoga i inočkoga obraza.
oboli od teže bolesti i plačevno napisa svetome, moleći ga da dođe i da ga udostoji svetoga i anđelskoga i inočkoga obraza. — u ovom životu — reče — više me nećeš videti!
je brzo išao svom bratu, Stefan još brže izišavši iz života Gospodu otide, a niko nije smeo da ga udostoji inočkoga obraza, čekajući svetoga.
svetome u sretanje, govoreći: — Vladiko sveti, nemoj da padneš u bolest napornom žurbom, jer brat tvoj i bez inočkoga obraza Gospodu ode.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ne treba ni radi čega život onome čoveku koji ostane bez obraza. Pesma veli: „Svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.
Drugi su i zbog malih uvreda išli u hajduke, jer su kao svi dinarski ljudi smatrali da se bez obraza ne može živeti i da se uvreda mora osvetiti. Najviše ih je išlo u hajduke zbog nepravde i od razjarene mržnje.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Još se i ne okrenem, a ribe već nema. Jesam li je pojeo, nisam li — ne znam, obraza mi! Sira opet, nestane čim se moja sjenka nad njega nadnese, ali šta sam ja tu kriv.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Samo sam prešao dlanom preko njenog kolena i stavio joj glavu u krilo. Ispod svog obraza osećao sam kako joj se stomak podiže i spušta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No, ko je još ovde? Jedan suv, visok čovek, lepih obraza, suvonjav, brkovi marcijalni, u špenceru sa srebrnim pucetima, čizme s mamuzama, igra kao besan sa jednom dobrom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“; „Sutrašnji dan ne dočekao!“; „Ako sam trag mi se utro!“) i prave zakletve nekom uzvišenom vrednošću („Tako mi obraza!“, „Života mi!“; „Tako mi duše!“ itd.).
Matavulj, Simo - USKOK
“ Vratiše se Obrad, Milo i smijenjeni vojnici. Ovi, crvenijeh obraza i ruku, čim položiše puške, sjedoše primaknuv se dobro vatri. Jedan bješe još golobrad. — Studeno, djeco?
— Hoću, gospodaru, ne od straha no zbog obraza — odgovori nesrećnik, kome se krv povrati u lice i ispravi glavu... — Čuvah stoku u strani više našega sela, pa zaspah.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde? MATI: Šta ću? Oće da mi ubije dete, pa jošt ima obraza pitati, gledajder mu ti posla. MUŽ: Vi nemate ovde ništa zapovedati. MATI: Da šta, da mi izeš dete? Sram te bilo!
Sremac, Stevan - PROZA
Bio je povisok, duguljastih obraza, rekao bih malo broćast; brkove je tek pre tri godine prvi put poneo, ali su mu slabo napredovali: tako su malo
Radičević, Branko - PESME
“ Tako Cveta, pa lice odvrati, Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!
drugo, Jošte malo pa ko zna čija si, No ma kako, podrž' sada jošte, Na rastanku vjerom ne prevrni, Svog svijetlog obraza ne crni.“ Tako zbore, puške potprašuju, I na Turke mrko pogleduju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A šta je sad ovo, najnovije? Kako šta je! Ama, zar neko iz poštene stare Ćopića kuće ima obraza da javno i otvoreno, pjesmom, pominje tamo nekakvu čupoglavicu, a ovamo ima pored sebe živu-zdravu svoju vjenčanu ženu?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i providne joj kože; one fine, nežne malje ispod kose, oko vrata i pri kraju obraza; i ono kolutasto, jedva primetno rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva milina, ljupkost i draž, što se
Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti
One se sve skupile, zgurile i, zajapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, slušaju mantafe, a ručicama stiskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno...
Stigoh je. Otimam joj ono ćupče, a ona se trese, grca, brani se i nesvesno pripija uz mene. Iz zažarenih joj obraza tek što krv nije kanula.
Kostić, Laza - PESME
EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il' u nebo da skačem? U nebo?
EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il' u nebo da skačem? U nebo?
MOJA DANGUBA (Odlomak) III I sada Mi priviđenja razbuđuju ponoć snovnu, bledi redi od obraza, bližnje duše, drage seni, oživele uspomeni izumrlih prijatelja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: A, što se toga tiče, on nije imao obraza, i, ako ćemo iskreno da govorimo, pokojnik je, bog neka mu dušu prosti, u tom pogledu bio prava svinja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jesi li zamislio? — onda pljucne, prevuče rukom preko obraza i obuhvati podbradak. — Zamisli... — Pa tek najednom: — Rudni, teraj dešnjaka, životinjo jedna, šta dremaš!
Majke su vukle decu, noseći sobom u denjkovima najpotrebnije stvari. Devojke bledih obraza, uvelih lica i zastrašena izgleda, odevene svakako na brzu ruku, silazile su zbunjene.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
obrasle brade, koja se od polovine na niže prelivaše u zatvorenožutu boju; visoka i otegnuta čela, dugih spljoštenih obraza, crnožutih strašljivih očiju, koje retko, vrlo retko, gledaju čoveka pravo, no većinom stoje pod oborenim kapcima.
Ali šta je ovo ?... Nekakva toplina oko desnog obraza. To neko diše uz nju, oseća da je to disanje i vrlo toplo... Ali od tog mesta polaze sve jače struje niz telo, trzaju se
— Eto ti, brate... šta ćeš više!... Rečeno je sve. Ako oni gore imaju najmanje obraza i ljubavi prema školi... ne, makar ne imali prave ljubavi, ali makar poštovanja — onda će ti, brate, i pisar i tvoja
to je izvesno pruga, masnica preko celoga obraza, pa još ako je modra... Kako će sad u školu, kako će izići pred decu, a naročito pred ljude, ako naiđu ?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
rukave; Zubune su terzije šarale, Rukave su vezilje navezle, A vence su kujundžije vile; Već joj gledaj stasa i obraza, S kim ćeš, brale, veka vekovati. 51.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretiš?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ga da je to samo radi toga što je u Americi ženskinje već odavno emancipovano, pa je to potrebno radi ugleda i obraza Srbije i srpskoga naroda na strani, da oni tamo vide da nismo varvari, da nismo izostali mnogo iza njih.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vreme zemno i sudbina ljudska, dva obraza najviše ludosti, bez poretka najdublja nauka, sna ljudskoga đeca al' očevi, — je li ovo prѝčinâ uprava kojoj tajnu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali se prevarismo. Tu nedavno do’dio je neki stric Kićunov. Pejo naš kajil, a mi: a ja! Serdaru je do obraza više no do Stanine sreće. Bogami i mi marimo za obraz, ali, ali...“ „Ali je ne damo, bez nečije zle sreće, odista!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što. — Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj. — Više valja prst obraza, nego svijeta blago.
— Obraz nema sto rala. — Sve daj, a čovještva ne daj. — Više valja prst obraza, nego svijeta blago. — Blago dobrom činu i svetlom obrazu. — Ruka ruku mije, obraz obadvije.
— Ne gori obraz od sunca, već od poštenih ljudi. — Bez poštenja nema života. — Ko ima obraza, neće se zakriti za prst. — Ko nema obraza, kupiti ga ne može. — Poštenjak vjekovnjak. — Poštenje, najjače korenje.
— Bez poštenja nema života. — Ko ima obraza, neće se zakriti za prst. — Ko nema obraza, kupiti ga ne može. — Poštenjak vjekovnjak. — Poštenje, najjače korenje. — Poštenje je najbolje ogledalo.
— Nečiste ruke, crn obraz. — Čistu obrazu i suza je dosta. — Ne gori obraz od sunca, nego obraz od obraza. — I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja. — Igla ako i kroz zlato prođe, gola iziđe.
— Čista se zlata rđa ne hvata (prima). — U čestita sve je čestito. — Trebaju četvore oči za dva prsta obraza. — Čistu obrazu malo vode treba. — Dok se čovek sam ne osramoti, ne može ga niko osramotiti. — Strah obraz kalja.
— Ko hoće časno, ne može (neće) lasno. — Ko druge sramoti, sebe ne časti. — Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida.
— Ko druge sramoti, sebe ne časti. — Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida. — Izgubio stid, izgubio vid.
— Pošteno ime ne gine. — Poštenje se ne krpi lepotom. — Voda svašta opere (sve nosi) do crna obraza (izvan sramote). — Najgora zaraza od crna obraza. — Svakoj rani ima lijeka, a sramota do vijeka.
— Voda svašta opere (sve nosi) do crna obraza (izvan sramote). — Najgora zaraza od crna obraza. — Svakoj rani ima lijeka, a sramota do vijeka. — Bolje je čisto čelo, nego puna kuća.
žive pominjali a mrtvijem spomen činili; četvoro posta rišćanski prepostili; ljudima se ne omrazili i spram nji’ svijetla obraza nosili, da bog da! Dušmanu se nikad ne umolili ni pokorili, no junačkim oružjem vazda branili i ubranili, da bog da!
Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dušmaninu se pomolili. Naše sluge ne sukratili, naše sirote ne zaboravili, već se za njih molili da ih bog
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: „Može, i preko šezdeset, duše mi i obraza.“ Najposlije reče, da može najvišega konja preskočiti, a sluga reče: „Može, poštenja mi moga, i dva jedan uz drugoga.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
plašiti se, jer su moji| dragi [H]opovci, osim svi[h] Fruškogoraca najpitomiji; blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i pogleda, pristojno i čisto obučeni, jednim slovom, nisu nimalo prilični onim kaluđerom s kojima se deca plaše.
da je pravljena 120 godina, i, ako ćemo pravo reći, više od trista [h]iljada svetaca, anđela i različni[h] svakojaki[h] obraza i videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od nji[h] sva crkva kao grad nekakav od dna do vr[h]a sazidata.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja ga srčano zagrli. Bješe to krasan dječko, zdrav kao jabuka, milokrvna lica, koga zbog njegovih opunačkih obraza krstiše odmah imenom „Butre“. Večera je prošla istijem načinom kao i ručak.
Pop Ilija bješe udovac bez djece, a na glasu bješe njegova dočekljivost. Sad se Bakonji obraza ticalo da mu se tako oduži da se i to razglasi, pa makar njegovi parohijani promijenili mišljenje o njemu; a već ne treba
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čađević kida mrtvu koru bagrema: — Vasilije mu je pred svima u oba obraza udario po šamar. dlanovi su mu bili garavi od noža. — On meni nije rod.
„Odlučio sam, Nikola! Moram. Svaki čovek od časti i obraza to bi učinio. Najpre mi je sin pljunuo u oči, pa su počeli i drugi da mi mokre u bradu.
Lakše je čoveku kad lepo razgovara. ...Grčevi joj brzo promileše licem i uroniše u mir još jedrih a modrikastih obraza. Kao izubijanih. Dvaput se zagrcnu. A zubi ostaše da se bele. Pod prozorom zapeva petao, veselo, iz sve snage.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
preteć' suncu dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke.
zlatnim Korintska Hetera sedi; Ona je podigla oči, i strasno Avgusta gleda; I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Vesele vri i bruji...
A kraj njih ćutećki blenusmo u ništa Nas tri mlada starca uvelih obraza, Kao ukinuti cvetovi s grobišta, Umornih pogleda, tupih, bez izraza. ...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Osrednjeg rasta, plavooka, ružičastih obraza, malih ustašca, odevena lakom proletnjom haljinom, izgledala je kao veštačka skupocena lutkica.
Njegova bujna proseda kosa raščešljana je duž temena na levo i na desno. Brada mu se spušta samo do polovine obraza, njegove čupave obrve još su crne. Ispod tih obrva svetlucaju se crne oči, duboko usađene.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A komandant bataljona, uvek nasmejan, fini oficir belih ruku i crvenih obraza, tek što beše došao iz divizijskog štaba, odakle ga poslaše ovamo da ispuni uslove za unapređenje u viši čin.
sam najvoljeniju sestru, mladost plemenitu i nežnu, divne kose, valovite i plave, sivih velikih očiju i bolesno rumenih obraza.
sećanju: da je ona tome poslu posvetila više godina, i tako, malo pogurenu u radu, sa onim bolesnim rumenilom upalih obraza i očima vlažnim, dubokim, široko otvorenim, kao osenčenim smrću, i kao da ne gledaju u onaj vez nego u beskrajnu,
A kad je, obraza rumenih kao krv i kose pokrivene krepom snežnih pahuljica, zaista i ugleda, i to sa pogledom upravljenim baš ovamo ka
Šta sad misliš, pobro moj, a? Kroz maglu u očima, zažarenih obraza... i onaj grob i čobanka, i snovi naši i sva stradanja, šta veliš: sve neka ide do vraga!
ugrejao stolicu i radio: da bi pred, čuvenu sa strogosti komisiju za polagane majorskog ispita, mogao izaći svetla obraza.
I tako oni, na kraju razgovora, menjaju adrese i srdačno se rastaju, pa ga Iketa ljubi u oba obraza, n opet ga moli da se nikad ne zaborave, a on će ga u Londonu čekati, i biće uvek mio gost njemu i njegovoj ženi Sesil
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Taj je bio trbušast južnjak tamne puti, punanih obraza i kukasta nosa, nad kojim su se ukrštavale guste crne obrve. U poslu je povezivao glavu crvenom maramom i kadikad bi
Nepoznati ljudi grlili su se i ljubili unakrst, u oba obraza. Nešto kao Quatorse juillet i ruska pasha i Proglašenje primirja, sve u isti mah.
Eto, to je naše! A djed-energumen samo bulji ponešto zakrvavljene oči i othukuje iz provelih, opuštenih obraza: čovjek ne shvaća. Prosto ne shvaća. Pa da! Mi se ne razumijemo, mi smo dva svijeta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
368 OBRAZ BEZ OBRAZA 369 OPET DOBRA HVALA 370 KAD SE HARČI, NEK SE HARČI 371 E LIJO, SAD SI DOLIJALA 372 ZET U PUNICAMA 373 KLINČORBA 374 SA
A kokot lisici reče: — Daj, obraza ti, pričekaj malo, evo idu dvojica k nama, ne bi li nas kako umirili. — A koji su to dvojica? — Naš šarov i mrkov.
Ja zaista pod ovom sramotom neću više živjeti, nego se idem utopiti u ono jezero. Sad ko ima obraza i ko je moj — za mnom!
— A kad bi sav svijet pomro, kome bi zapovijedao, ko bi te slušao? — Budale i kenjci, kao što si ti. OBRAZ BEZ OBRAZA Bio je nekakav čovjek vrlo opak i u svako je zlo upadao ne stideći se ljudi ni boga bojeći, samo je li mu se desila
kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: — Može, i preko šezdeset, duše mi i obraza. Najposlije reče da može najvišega konja preskočiti, a sluga reče: — Može, poštenja mi moga, i dva jedan uz drugoga.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa ako vlasti nađu da su pravo radili, u odbrani obraza i života, neka ih prime među ostalu braću, kao svoje podanike.
Kunjajući, osjeća njen pogled nad sobom, i nekoliko puta opazi njenu ruku da se lagano vuče oko njegovih obraza, kao da hoće da ga miluje, ali lijen je da se prene i odbrani...
gledaju kako žena dreši konopac sa života mu, i posle kako mu vodom ispira ranu na glavi i briše mu zgrušenu krv sa obraza.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čulo se da je za tebe svaki Srbin krsto, lipovo štapče i svinja. Pa bježi svako, jer n Ciganka ima obraza!.. — A što ne kažem tebi, krajan ti zub? — Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima? — Nikomu ko je muško, bre!
— Ćuti, kučko! — planu prvak. — Vidi se da si šenula od pameti! — Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela.
popusti, da ne uvredi vekove koji su u njenoj krvi utvrdili reč za ovaka događanja: — O, šta bi u životu ostalo još od obraza, od burnije, od čojstva, kad bi ga samo ovaki Karimani branili!..
— To, da je to mesto moje, bre sokole! — odgovori mu sam pop. — O, Baco Hadžiću, tako ti obraza, kaži ovom čovjeku iz šume a tvojem gostu: je li kadgod tvoj pobratim i kum pop Bunjak i pod Turcima sjeo na drugo
— I večeru, pobratime!.. I to dobru!.. No prije svega ja sam pop i Srbin, a ti domaćin i sluga odžaka i obraza: rakije odmah da povratim dušu!.. — Koliko hoćeš samo da siđemo dole u kuću.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Lakim plavilom okružuju i produžuju oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više primećuje kad nje nema, jer je lik bez voćnoga sjaja, no kad je tu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve ćeš platiti! Jedinca moga muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim skromno ponudi, Da
Sad joj baš Ćerim nešto šapće... Trza se... Dobro!... Evo, zastade! Sad kô da briše suze s obraza, Upoznala je grdnu prevaru... Al’ da je sin joj zoru dočekô, Zacelo bi ga mrtva zastala, I onda ne bi bila prevara!
Čija je, dakle!... Ho!... Sećam se sad!... Kad dođe ona crna veštica, Zbrčkane brazde sramnog obraza Sa prljavom je krila šamijom. To beše ona!... Al’ šta je ovo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Opa, đoko! — Predrag prevuče prstima preko obraza i obuhvati podbradak. — A znate li kako smo se bili utvrdili u starim položajima. Divota!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
podobne zlatu, Ključenica i preruči — sve čest svome mlatu; Rogovlje je sve kitilo izrjadno kamenje, Po stranami uvajanih obraza znamenje; Jednim slovom, k'o u čem' se svete mošti hrane.
ju je baš i sam od glave do pete poeta, Zmaj-Jovan Jovanović otpevao, smem slobodno reći da mu ne bi slave okrnjila ni obraza ocrnila”. O J. Beriću Rajković kaže još da „mu je najjača strana satirska poezija.
609—11, pod br. 498. svoje Rjesmarice; ona glasi: SLOVENSKA DEKLICA Sem slovenska deklica, Milka mi j’ ime, Sem obraza bistrega, Hrabro ’mam srce.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A ja?... Ja sam sirota jedno tražila: Preobraz sjajni tvoga obraza — Blagodarnost sam samo iskala Kojim si Veneciji dugovô — Ili joj nisi time dugovô?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
umorno i slomljeno mlade i plave Šokice u crnim, atlaskim dimijama, i crno-svijetlim šamijama, punih, bjeličastih obraza, krupnih, plavih i neobično tužnih očiju sa pritinjenim sjajem. Sve su lijepe, ali vajme!
Jakšić, Đura - PESME
preteć suncu, dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
« (ibid.). I u Kastavštini veruje se da je mrak duh: »velike nogi ima, velike ručini na glave, nima obraza«; »tapa kô da bi sena, pak ga ni čut kad hodi«; »človeka samo zgrabi i nese ga ća«, ali ne »va tujo«, i ne čini mu zlo
Ilić, Vojislav J. - PESME
stepenicama zlatnim korintska hetera sedi; Ona je podigla oči i strasno Avgusta gleda, I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Veselje vri i bruji...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi ih jasno videsmo. Stariji od njih, omanjeg je rasta, širokog čela, obrijana lica, upalih obraza; i oči su mu duboko upale, ali se svetle kao u mačka. To je Aristotel! Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I što je najgore po tebe — ne ljutiš me čak! (Ponova se zaboravlja i plane): Dakle, ti bi još imao obraza da se ljutiš! Od kad je pokojnik umro i ja u crnini... SAROŠ (prekida je): Sada znam.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Starac srdito uzdrhtalih obraza ćuti, ali kao da hoće da kaže: E, tako sad znaš! — A sin, bled i sklopljenih očiju, ćuti, ali kao da hoće da kaže: Zar
veće oči: kao na portretu „Suzana Furman”, od Rubensa; oči koje dopiru do nosa, oduzimaju nešto od slepih očiju i od obraza, i kojima, činilo se, Jelena i gleda, i sluša, i misli. U kući je radila kao rob. U crkvi stojala kao žalosna vrba.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
On vreči kao jare, pršte mu varnice iz obraza, ali ja, svestan svoje ministarske neodgovornosti, brijem i dalje. Pa onda, sanjao sam kao dalje, kako sam ja mitropolit
Sa njihovih se usana obično izgubi osmeh mladosti, sa obraza im iščezne rumenilo, u očima ugasi sjaj i mlado im se čelo izbrazda.
joj se kroz tanku kožu isturaj u kosti i sagleda svako rebro; pokvarenih zuba i usahlih dojaka, nafrakana i navučenih obraza, kao one ženske što ih noćne patrole zbiraju sa ulice.
Vi stupate u vojsku sa dva obraza, ali vojne starešine nalaze da u vojsci nije potrebno imati tako mnogo obraza i zato vam, odmah u početku službe,
Vi stupate u vojsku sa dva obraza, ali vojne starešine nalaze da u vojsci nije potrebno imati tako mnogo obraza i zato vam, odmah u početku službe, svedu obraze na jedan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
preživljavala i teže časove, pa je milošću božjom i hrabrošću svojih sinova izlazila nanovo na vidik, svetla i čista obraza. — Sedi Kralj je zaćutao i oborio glavu. Zatim je lagano diže i, prikupljajući snagu, nastavi: Junaci!...
Brda, planine, urvine, krševi, litice, močvari, a uz to najteža i najstrašnija neman — glad. Upalih obraza, suvih poluotvorenih usana, a užagrena pogleda, vuku se ljudi kao aveti. Telo malaksava, gotovo je na izdisaju.
Ranjenici su stenjali, a malarični, obuzeti visokom temperaturom, buncali su. Sav izmučen od vatre, upalih obraza i ispucalih usnica, pridiže se s teškom mukom poručnik Antić i mutno pogleda ranjenoga druga pored sebe.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— obeća žena. Smrt nikada skromna nije. — Tvoju raskošnu kosu — reče — oči modrije od različka, sjaj obraza. I, dade majka.
Patuljci su starčići s bradama i šiljatim kapicama. Ovaj nema ni kapu, ni bradu, oči su mu modre i osmehnute, koža obraza glatka i rumena. »Ne može ovo biti patuljak!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza bisera, usta su joj kutija šećera; kad govori — kâ da golub guče, kad se smije —
krotko hodi, dok do njega priđe, krotko hodi, tiho besjeđaše: „Što je tebe, dobri gospodaru, te ti roniš suze od obraza?“ Al' govori Mrljavčević Gojko: „Zlo je, moja vijernice ljubo!
Miloš sjede sitnu knjigu pisat svome tastu, srpskom knez-Lazaru; ne piše je čim se knjige pišu, već je piše krvi od obraza; sve mu kaza što je i kako je.
“ Pa u lice perom udario, od obraza krvi natočio, s krvi njemu knjigu zapečati, pa je dade pošti knjigonoši, i dade mu dvanaest dukata; pa je pošti Miloš
Kad to začu careva đevojka, skoči mlada na noge lagane, pak dovati pero i hartiju, u lice je perom udarila, od obraza krvi otvorila, Marku sitnu knjigu napisala: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, bratimim te bogom istinijem, i kumim te
đevojka: što je zemlje na četiri strane, ljepote joj u svu zemlju nema, onakoga oka u đevojke, nit’ onakog stasa ni obraza; ko j’ vidio vilu na planini, ni vila joj, belći, druga nije!
konja okrenuti, dognaću ga moru do obale, pa ću vatit listak šemišljikov, a moje ću lice nagrditi — dok pokaplje krvca od obraza, po listu ću pisati jaziju, dodaću je sivome sokolu: neka nosi staru babu mome, neka kupi svu latinsku silu, nek ti
kulu, pa materi svojoj kazivaše: „Kakav junak u avliju dođe, takvog, majko, ni viđela nisam: ja kakva je stasa i obraza, baš je lepši od svake đevojke! Već ču li me, draga nano moja!
si kulu načinio, ’vaki junak nije dohodio, moj Ilija, na bijelu kulu; ja ga takvog nisam ni viđela, ni njegova stasa ni obraza: ljepši junak od svake đevojke; već, Ilija, brate od matere, molim ti se, kako bratu mome, da me dadeš ovome
struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza bisera, usta su joj kutija šećera; kad govori — kâ da golub guče, kad se smije —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I taki pljusnu krv teći iz ramena obraza Teodorova. OČI SLEPOGA DIDIMA Didim, učitelj svetoga Jeronima, bijaše slep. Ama iz pisma je vrlo bio mudar i svašto je
se svoga im brata ni od otca im stara ne uzbojaše se, kako bar jedžeka im donesena ne usramiše se, poslušnoga mu obraza? Došao je k njima da ih nahrani. Nego, rekoše, ustan'te da ga mi ucopamo.
Da čudno krasnih ljudi svetla obraza i lepa im odela!« To on izreče i taki zamuknu te izdaše. Al ono angeli bijahu od Boga poslati mirno primiti mu dušu.
ašte jesu oficiri, jako izvoliš reci veličajšem moštnome gospodstvu), ustupati natraške od slova, za stid i snebivanje obraza opet ukor mi je, od vas častna obraza čijino sam u svojoj mi oficiji na ovo naređeni u slobodi sluga...
veličajšem moštnome gospodstvu), ustupati natraške od slova, za stid i snebivanje obraza opet ukor mi je, od vas častna obraza čijino sam u svojoj mi oficiji na ovo naređeni u slobodi sluga...
Čudna toga posla! Niti haju za ovo ovdašnje se svetovanje, nauk, nit se Boga boje, a ni od svoga bar poštena obraza da se zastide štogod.
Devojka Vidim te da si sasma lep i hubav momak s krasna stasa. Cifrasto odeven, gizdava obraza svetla. Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, — sve mi se čini da nešto ti mene ne
Sad eto kogano jezika nikad nisam čula ni znala, govor mu razbiram, ni toga obraza što ga nikad ni na snu nisam videla, sad ga na jave pred sobom gledam.
od ovih živih ljudi to niko ne može saznano prokazati što je i kako je kome tamo, gde li koji borave, kakva li su koji obraza.
Jer i znoja ima o tomu; ne od sunca, ama od kmetskih tu poštenih mnogih i razumnih obraza! Al' baš za znojenje se stidljivo toliko i ne haje; u tome od srdca voda izlazi, a iza takve vode bolja rosa s besedi se
Zašto ko za kojom ženom želi, ne istezuje joj njenih dela i ćudi. Poželjnost ne smatra lepa obraza ni ružna, nego je li isto žena.