Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Komandantima ni traga, ni glasa. Kuda su, kad su, kako su nastali? s naših ramena pitaju se pseće, ovnujske, svinjske glave, i teleće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve tone u težak zadah ovnujske kože, na kojoj mu leži gornji deo tela, kraj ženine glave.
Skinut go, istrljan peskom, pa zatim zavijen u ovnujske kože, Aranđel Isakovič je donet pred svoju kuću kao mrtvac, ali sa očima koje behu širom otvorene.
Kad mu uminuše boli u crevima, zadrema i on, milujući katkad svoje pse, koji mu se umiljavahu i podvlačahu pod ovnujske kože, što se behu ugrejale na njemu.
Težak kao klada, ležao je, po ceo dan u kolima i pod kolima, zavijen u ovnujske kože, na slami i snegu. Kao da je bio ogluveo i omutavio, ćutao je, tegleći se oko kola, prenoseći kože i ćebad sa
njihov korak i komande oficira, tresući se na konju, opet pun perja i svilenih traka, privezanih za grudnjak od ovnujske kože, Isakovič je, polegavši skoro po vratu konja, grabio, preko bedema, na glavni trg u gradu.
Kad posle naredi da mu pripreme postelju, Ananija i cela njegova porodica strča se da namešta perine, nagomila ovnujske kože i svilene presvlake. Opet ostade najmlađa najduže, kukata i grudata.
Radičević, Branko - PESME
i kosu, njivu i livadu, Pa se eto od miline skače, Oštri one plamenite mače, Jatagane, ubojite nože, Ogleda i o ovnujske kože: Gvožđem manu mišica njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni se miče, ni se runje
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože! A kako to nekog i jedna lula može? Stvari, stvari, blago... obično đubre!