Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše. Začudo, što ti beše taj učitelj »dostojanstven« čovek! Često je u razgovoru mešao po neku stranu reč.
Znaš kô ludi, da ne bude reči. — Lepo, lepo, ćir-Trpko — odgovoriše oni i odoše naviše, smejući se. Čim se uhvati suton, a ćir Trpko poče isterivati goste iz mehane: »'A'de, 'a'de,
— Reče li ona baš »u Krivoj jaruzi pod račvastim brestom«? — Čusmo, brate, kao i ti, eto baš tako! — odgovoriše Ćebo i Mirko uglas. — E ne možeš naći, nije vajde! — reče kmet gotovo u očajanju. — Miran, otrgao se!
— Kad zapevaju prvi petli — nastavlja Purko — eto i nas s vođevinom, ako bog da! — I treba!... Daj, bože!... — odgovoriše gosti uglas. — I budite, braćo, spremni ako dođe do nevolje da nam se nađete u nevolji!... U zdravlju, braćo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Gde su? — upita Katić. — U kačari — odgovoriše žene. Oni prisedoše malo kraj ognjišta. Sima Katić bio je marveni trgovac. Rodio se u selu Dvorovima u Bosni.
Puška pušci nije dala izdušiti; s pucnjavom se mešao konjski vrisak... — Je l̓ gotovo? — viknu starojko. — Gotovo! — odgovoriše mu. — Polazi! Opremi se kita i svatovi. Preko četrdeset konjanika pojuri na kapiju i stade pred svatove.
Pa ga stade ljubiti i polivati suzama. — Rekosmo li da je Krstivoj domaćin? — upita Stanko. — Rekosmo! — odgovoriše ovi. — Onda, Krstivoje, brate, neka ti je u amanet naša stara majka i ova nejač!... Ja u kući ostati ne mogu!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a ja sam tu, a moje teranje i, što kažu, jedan moj karakter, videli ste! Manuše oba popa rukom, i ništa mu ne odgovoriše. GLAVA DVADESET TREĆA Iz nje će radoznali čitaoci doznati (iz razgovora pop-Ćire sa gospođom Persom) šta je i kako je
Matavulj, Simo - USKOK
Razumije se, glavari se skupe kod vladike i načine oštar odgovor ruskim vladikama, odgovoriše im neka oni popuju u svojoj kući i gledaju svoju dužnost, a da se za nas ne brinu, jer smo mi ginuli za svoju vjeru
„Šta je ovo, braćo?“ zapitah u čudu. „To je krtola“, odgovoriše. „Vladika je nabavio sjeme s mora, a bolja je od hljeba“. Tada okusih krtolu prvi put.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potome ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.
Kad su se primakli blizu sela upitaše ih seljani: — Ko vas pobi? Odgovoriše im: — Lukavi zec n jasenov ražanj. DJEVOJKA I KNEZ JOVO Hodila nekakva djevojka na pazar i na glavi nosila jedan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro je, vojnici! — pozdravi ih narednik. — Staraćemo se! — odgovoriše oni složno, i onda se izvi jedan glas: Jesam li ti, jelane, govorio, divna vita jelo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci. — Uređujte se, skomandova on, pa siđe na drugi kraj, podalje od Ljubice, i stade uređivati decu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Hoćemo li pare najprije?“ „A da kako!“ odgovoriše drugovi mu u glas. Simo prostrije svoju struku a zasuka rukav, pa uzimljući po punu šaku dukata, ispustaše ih, brojeći
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Uzjahao Turčin jarca, pa pošo u narod da globi. Došav u prvo selo, upita: „Na što jašem?“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu. — „Kakav jarac, kad je ovo hat? Hiljadu groša plaća globu to selo“.
“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu. — „Kakav jarac, kad je ovo hat? Hiljadu groša plaća globu to selo“. U drugom selu odgovoriše mu da jaše na hatu, al’ opet platiše hiljadu groša globe, jer Turčin reče da nije hat no jarac.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Šta hoćete?“, zapita vojnike. „Šta pitaš, starkeljo? - Hoćemo da pljačkamo“, odgovoriše mu oni. „Kako god hoćete!“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću. On osta u dvorištu, vojnici uđoše u njegove odaje.
Porodica apotekareva, uznemirena zbog njegovog nedolaska, zamoli za obaveštenje šta se to dogodilo. Odgovoriše joj da Isak sedi po vas dan u svojoj zamračenoj i zabravljenoj sobi, a nikom neće da kaže zbog čega.
„Šta odgovoriše na to potkazivači?“ „Ništa. Ućutaše, i cela ta stvar dođe u zaborav. No kada su žirondisti bili, svi od reda, pogubljen
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad sam ušao u kuću i tužnoga lica upitao, odgovoriše mi da ni oni pojma nemaju o mom nesretnom drugu, ali da veruju da je negde otputovao, po svom običaju da nikoga ne
Oni mi, moram priznati, sa velikom predusretljivošću, odgovoriše, da u čaršiji postoje dva fijakera, pa čak svratiše nekoga dečka koji slučajno tuda prođe i narediše mu da sopstvenika
Oni su opet davali znake nama da im se sklonimo. Ali se niko ne sklanjaše. Tada smo im mi otpočeli pretiti, a oni nam odgovoriše isto tako pretnjama.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ispred kuće mu odgovoriše da je sve povoljno, i oni se obojica pažljivo provukoše kroz šibljak i kukuruz, te uđoše u kuću, gde ih očekivaše Stanka
Obojica se zakloniše za drva, spremiše puške i odgovoriše na znak. I s jedne i druge strane ponavljaše se zviždanje, da bi onaj, što im prilazi po mraku, znao kojim će pravcem
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja, pa ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Na to moji drugovi odgovoriše sa ”Živeo knez Srbije!” Mađarski činovnici zabeležiše sve što se događalo za vreme bakljade i nakon nekoliko dana bio
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ko je ovde bataljoni komandir?... Gazda Milosav Trifunac, gazda Milosav Trifunac... — odgovoriše vojnici — uzmite ovaj Trifunčev bataljon pa pođite kao potpora, g. T....
Ćipiko, Ivo - Pauci
Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a komšinski pištolji i oni iz okrajnih kuća odgovoriše bistrom i jakom pucnjavom i na mahove ruše tajanstveni mir što ga prvi snijeg selu donese.
” . —Dakle, što si odlučio dati im? — upita pisar. —Koliko pitate? — obrati se Petar k njima. —Koliko je pravo! — odgovoriše svi troje u jedan glas. Petar sa stola uze kesu i izvadi iz nje nekoliko banaka, razmota ih i broji.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Car Careva se samo nasmeši. — Šta kaže Svetli brat? — upita doglavnike. — Mikiki-Miki-No! — odgovoriše mu uglas. — Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Al' sinovi mu sasma karimni, preko gledaju, u nos duhaju. Na to braća joj lukavo s munitvom odgovoriše obojici, Emoreju i Sihemu, nesuđenom zetu svome: »To nikako od nas ne može biti, našu nam sestru dati za neobrezana
« I oni mu na to odgovoriše i rekoše: »Jest doista tako.« I tot tako hoće ga ostaviti te ga njima predati. I žalostivo mučenik tu reč od njih primi
I ti sam Bog jesi kajuštih se.« I to k onim svetlim mužem izreče, i oni pak njemu na to odgovoriše: »To ćemo onome reći što nas je poslao i caru ćemo to lepo kazati, eda se kako ne oskrbi na tu prošnju, nego se
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ove odoše i vratiše se s neveselim glasima, jer Uraniji rekoše da sumnjaju u Manulaćeve, a Kaliopi opet odgovoriše da sumnjaju u Manine... Sve ovo rađeno je, ako ne baš s odobravanjem, a ono sa, znanjem hadži Zamfirovim.