Milićević, Vuk - Bespuće
I dolažahu mu trenuci kad htiЇaše da se otrese svega toga, da baci to preko sebe kao jedno breme sa svojih leđa, da odgurne nogom, da raskine rukama, da kida zubima, — pa da ispravi ponovo glavu i da ponovo pogleda prkosno u život.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uhvatio sam je za pâs. Nije mogla da se brani. Jer ako me odgurne rukama, pustiće kofu koja će natrag u bunar pasti i razbiti se; a ovamo sam je ja grlio sve više i više...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
do ruku, odmah napravi lice-kiselo, preturi listove, na dva-tri mesta i propipa listove kao da gleda kvalitet hartije, odgurne knjigu od sebe kao kakvu najodvratniju stvar na svetu, okrene s prezrenjem glavu na drugu stranu i izgovori jetko: —
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se digne narod i da naloži vatru pa ona dva krša što su se u strani nadneli nad jezerom, pa kad se stena usija da je odgurne dole u jezero, svi bi nečastivi poginuli.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se vidi? MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla...
Mora da je strašno lepa, strašno bela, a već velika je, odavno već devojka, odavna razvijena. MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi).
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ Daj! KAFEDžIJA Aha, eve gu. Ja! Čista, suza, ak prepečenica, ama ladna, bolan da gu piješ! SAROŠ (odgurne staklo i metne ga ispred sebe): Neću da pijem. Neću. Ulazi Naza (ogrnuta feredžom, sa dahirama ispod pazuha).
Udariće te, umrtviće te! TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam. Ne boj mi se!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Oh, ova mesečina! (Vrača, razmeštajući zrna): »Postelja mu prazna, put dalek i krvav«! (Preneražena odgurne sito): Ne, Gospode! Ne krv! Molim ti se, Gospode! Ništa njemu da ne bude, a sve na moju glavu! Sin mi je, čedo!
Moje je! Čedo mi je! Odavde mi je, gazdo, odavde! (Čupa nedra, kosu i lice.) Odavde, gazdo! ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor! I kada Koštanu svatovi povedu, samo tad je pusti, da se s njom oprosti.
) Utrči Salče. SALČE (sva uplakana, usplahirena, grli i ljubi Koštanu): Čedo, čedo... Odvedoše mi te! KOŠTANA (odgurne Salče): Ćuti, stara. (Penje se u kola.) SALČE (ostaje onesvešćena na zemlji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
iz ruku mu ispadne kupa kada ga zgodi Odisej, iz nozdrva debeo mlaz mu trgne junačke krvi, po stolu nogama lupi te ga odgurne brzo i na zemlju jestvine spadnu... No po metodu opisivanja naš narodni pesnik, uglavnom, ne razlikuje se od Homera.