Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U tom rvanju doguraše se do ambara. Ono momče skoči bunovno, pa nadade dreku i uteče nekud u korov. Utom Sreja nekako odgurnu Miluna, zgrabi bubanj, pa njemu na glavu i bež na vratnice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I primače joj se još bliže, pa joj obavi svoju snažnu, mušku ruku oko pasa... A devojka izgubi pamet... I nehotice odgurnu njegovu ruku, odgurnu je gotovo besno... — Šta ti je? — upita je Stanko. Ona skoči: — Ništa... ne diraj me!
A devojka izgubi pamet... I nehotice odgurnu njegovu ruku, odgurnu je gotovo besno... — Šta ti je? — upita je Stanko. Ona skoči: — Ništa... ne diraj me!
Diše... — Hvala bogu!... Nosite ga u šarampov! — zapovedi Zeka. Latković ga htede uzeti, ali pritrča Surep i odgurnu ga... Neka vatra sjajaše u njegovim strašnim očima... — Ja ću njega nositi!... On je moj!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Može biti? — Pa? Hristić se trže i pođe da ga uhvati za ruku, ali ga Jurišić odgurnu. — Zar ti Hristiću? Pa ti si primer bio, bolan. Je si li ti to zaista tu što stojiš preda mnom? Ja ne verujem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Taj debeli, snažni, oficir nije, inače, bio nimalo surov prema ženama, a najmanje prema svojoj ženi. Međutim, sad je odgurnu, kao da je neka prepreka i podviknu joj, nabusito: „Skloni se, kad ti kažem! Da te ne okara Đura, pa ćeš da kažeš: gle!
To je, kaže, za prenoćište, i da se kupi poklon, od njega, za gospožicu Valdenzer. Valdenzer mu, međutim, odgurnu ruku, kao da ga je opekla. Molio bi, kaže, kapetana, da njegov dom ne vređa.
(Isakovič reče: Hoffnung haben Ihro Gnaden!) To je, kao da se nešto izvinjava, izbrbljao. Tek što to reče, a Kajzerling odgurnu hartije i tresnu guščije pero i viknu, ponova, da je Vasilije obešenjak (grof reče: „ein alberner Mönch“). Avanturist!
Ona ga na to zagrli, obema rukama, i poče da ljubi, kao da je u gospože Evdokije učila. Isakovič je odgurnu i htede da otvori vrata. Ona je stajala prebledela i zadihana. Kao neko dete, koje pokušava da se porve sa odraslima.
Počela je, kao neka njegova žena, da ga ljubi. On se nasmeja u prvi mah, ali je odmah zatim odgurnu i dreknu: „Ti si suludnica! Đe ti je muž!“ Ana je prva istrčala za Varvarom, kad Varvara izlete.
Preblede, ali ništa ne reče. Namrgodio se samo, i kad stiže do Pavla, uze ženu pod mišku i odgurnu je od Pavla, tako da su to svi videli. Osramoćena i ljuta, pocrvenela, žena mu samo doviknu: „Ti si, Petre, dite!
Međutim, iako je Đurđe bio težak kao džak, Petar i njega odgurnu, sa pogledom, punim mržnje: „Dur! Ne mešaj se u ovo, ako ti je život mio. Ti vidiš šta nas je snašlo.
On je tražio. Isakovič se onda, prvi put, nasmeja pijanom čoveku, i upita: Pa, je li našao? A Višnjevski sede, odgurnu sve te čaše, pa dodade, mirno, promuklo: Jeste, ali tu nije dobio; kad je došao da je zaprosi, drugi je već bio, tog
Pavle je mirno saslušao Trifuna. Zatim ga lagano odgurnu i uđe kod bolesnika, a ušao je sa izrazom lica, kao kad se ulazi, žalostan, kod samrtnika.
Bila se izbezumila, ali, posle, stade. Petar je ponova uzjaha. Bila je mirna. On onda odjaha, kao da je odgurnu od sebe. Familiji ništa nije rekao o tome.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Razljućen tada od sve te pomame ženske, on je odgurnu, a dođe mu da je tresne o tle. Prevalivši čanak osvećene vodice i bosiljka, koji je sinoć bila spremila, da bi mogla
Milićević, Vuk - Bespuće
Irena je bila pocrvenila. Gavre Đaković odgurnu prezrivo karte i primaknu stolicu k peći, čekajući da dođe Panek k sebi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom. Priđoh ti, ali me ti silno odgurnu i kriknu. — Ne! — I pobeže. I od tada se ti preobrazi. Sam ti hod postade oprezniji i mekši.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad u trećem kotlu: vare se dva prosta vojnika. — Jadni moji vojnici! — reče ovaj i odgurnu svu žerav ispod nji', pa prigrnu pod obrsta.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ova se procedura ponavljala nekoliko puta, i uspeh sve gori. Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Sreta se trže kad vide koga je zagrlio. Odgurnu toga reakcionara i prišipetlju staroga režima i polete na ćir-Đorđa koji pobeže za kelneraj a gurnu pred Sretu Zaca.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pesma peta Irmos Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nazahodiva? Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Nemoj tako, nemoj kâ ono malo pri, nego kaži ukratko i bistro šta imaš! — reče fra-Brne. Šunda odgurnu brata, pa stavši na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenćemo dan vondiš Bankonju un mananstir! — Taa-ko?
— veli Rdalo. — Ma sve su to prazne riči, i ja ne znam šta oćete najposli? Žestoki Rkalina škrgutnu zubima, odgurnu sve, pak se usići pred fratra. — Jevo mene da ti kažem bez zavijanja, najkraće i bistro.
Srdar naglo otvori prozor i odgurnu trsku, grdeći, pa udari u smijeh. Ni Tetka se ne može uzdržati od smijeha. Brne videći da se prozor otvara, brzo leže
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe odmahnu rukom. Još zbunjenija, postaja nagnuta nad šiljkom šubare, pa se saže da mu izuje opanke. On je osorno odgurnu. Petnaest godina mu ona izuva opanke. Šta li mu je sada?
Žaračem razbi nosak. Rakija teče niz kudravu bradu, kvasi čakšire i prpti po vrućem pepelu ognjišta. Nemarno odgurnu ibrik, ostatak stare šljivovice isteče u ognjište.
Duša prvo. Svejedno što su obrazi dugo rumeni i što se trulo dugo ne vidi. I on gnjili polako. Aćim se rukama odgurnu od ograde tora i pođe u jabučar. Jabuke je sadio njegov otac za Đorđa i Vukašina. I jasenove Oko dvorišta.
— Kratka ti je ruka za mene. Misliš da ja ne znam od koga joj je dete? Bog svuda stigne. On je gadljivo odgurnu: — Čije je? — Neću da kažem. — Podmesti se Ćorđu pa probaj. Umukni, dok te nisam bacio u mrak! — Ti, guslar...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
međe iščezavanja, bilo ono što je gledaoce ispunjavalo najluđom stravom i nekim saznanjem koje su hteli, odmah, da odgurnu. Strava se, posle, kao paklena para, rasipala svud po okolnom glibu i razvlačila pod koracima prolaznika.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A u taj mah, jedan zaduvani gonilac, gologlav, razbarušen i izgreban, vrati se, odgurnu one što su mu smetali, pa stavši kolenom na izvrnutu mišicu, prelomi, snažnim jednim pokretom, ukrućenu u laktu onu
kreštava sirena nekakvog crnog, lakovanog i raskošnog automobila zbuni pa ga zahuktala mašina jednim silovitim udarom odgurnu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pogledao sam ga letimično. Mislio sam, proći će. Kad oni stadoše kod izvora. A ovaj narednik, ni pet ni šest, nego odgurnu jednog našeg pa se naže nad izvor. A meni, znaš, smrče se.
— progovori Poleta. — Vi ste pesnik? Toma se ispravi i unese joj se u lice. — Kad sam pored vas... Ona ga lagano odgurnu i, smejući se, dobaci mu: — Méchant! — Aje l’ te, kakvi su ljudi? — zapita Arleta. Toma skoči i stade pored mene.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Vjerujemo, vjerujemo, Simeune! Što ne bi vjerovali? Uli-de mu, Mićane, jednu čašu. — Neka! Neću! — odgurnu Simeun osorno rukom čašu, jer je bio pao u onaj nepojmljivi, vatreni zanos kad svi živci drhću i trepere u ognjevitom
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (koja je dotle nički ležala, skoči, Mladenu): Ne, čoveče, jedinče nam je! MLADEN (odgurnu je, hoće nogom u glavu da je lupi): Petom ću ti glavu razbiti! Zbog tebe sam i dočekao da mi sad obraz gori.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Leksa jednom pokuša malo stroga da bude, ali brat je odgurnu nekom strahovitom snagom, i dreknu glasom iz kojeg je siktala zloba. I onda opet utonu u ćutanje i nemicanje i nejelo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica je blago odgurnu rukom. Neka, kasnije će o tome, morao bi oca da priupita... Ali, ne dâ se trgovac!