Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bilo je i jedno i drugo. Vatra me neka obuzela. Iako je Odeta lepa i mlada žeia, u meni se pojavila neodoljiva žudnja da tako ljubim i svoju Arletu.
Teško mi je izvući se naglo iz ovoga društva. Moje se misli rastržu, rasejan sam, dok oko mene bruje veseli glasovi. Odeta je svirala na klaviru. U sobi je bilo toplo, dok je napolju rominjao sneg.
Sutradan otišao sam kod Francuza. Ali za vreme dok sam bio kod njih, mislio sam na Arletu. Odeta me je u nekoliko mahova pitala zašto sam tako tužan.
Ona se ljutila što joj nameću nekoga na koga ona i ne misli. Htela je da iziđe iz sobe, ali je „Šarl“ zadrža. Tada Odeta priđe meni, obuhvati obema rukama moju glavu i pogleda me pravo u oči.
Toma je rekao da ga čekam u „Café Moderne“. Ustao sam. Svi navališe na mene da ostanem. Samo je Odeta ćutala i gledala me zamišljeno. Izvinjavao sam se kako me čeka jedan moj prijatelj koji je danas doputovao.
Da bih ugušio ovu nesavladljivu žudnju, otišao sam jedno poslepodne do Francuza. Odeta mi je prišla i tužno me pogledala. — Čula sam... Vi često šetate sa jednom mladom, lepom Belgijankom.