Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Oni na to svi se poklone, a opet jednako stoje, neće da odlaze, a svi ćute. Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nema vino, nema rakije. 'Oću zatvorim me'ana.« Ljudi se čude šta mu je sad naspelo, pa odlaze jedan po jedan. Kad ćir Trpko otera sve, zapovedi momku i čobaninu, koji beše već doterao ovce iz čajira i zatvorio ih
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Ajde, kup’te perje, pa da se poleže! I malo posle dižu se komšinice i odlaze praćene fenjerom. Ostaje soba s ukućanima samo. A zatim se gasi sveća u kući, prestaje šapat i nastaje tišina.
Platiše birtašici rakiju i vino. Birtašica i bojtar zahvaljuju i ljube pop-Spiru u ruku. Oni odlaze, birtašica ih stidljivo ispraća želeći im srećan put!...
Često odlaze u tazbinu i Pera i Šaca, a i tazbina ide njima u pohode, ali se Šacini i Perini ne sastaju, ne viđaju, kao ni punice im.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mica i Alka jedna drugoj odlaze, i sve je kod njih glatko tako dok neki demon ne naruši mir među njima. A ko će taj mir narušiti? Vidićemo.
Afrika
Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.
Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o! Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima sijaju žarko na suncu grivne i krune sveštenica.
Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć. Ne bune se što će još ići; od trenutka kad su primili našu večeru, pristali su da nastave put.
Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva. Za crnca je njegov drug jedino nežno biće; za njega on ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju
snažno stegnute od zaplamtelih mladića, one se mnogo ne ljute, dure se samo razmaženo i dolaze da me gurkaju, pa opet odlaze na posao.
Noge gaze po mekoj, elastičnoj plaži. Stari ribari sa mrežama odlaze tim putem. Odjednom vidim da jedva ako budem imao vremena da stignem za autobus koji treba da me vrati iz Rabata u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
tih slavonskih vojnika da svoje rođake isprate, i daruju hranom, i novcem, i kad se premeštaju iz garnizona, i kad odlaze, i kad ih vešaju. Tercini se nije nadao da će jedan oficir carstva pokušati bekstvo, na takav način, kukavički i podao.
Mitropolit je govorio da oni, koji odlaze u Rosiju, greše. Da su te selidbe velike nesreće. Da ne treba napuštati austrijsko carstvo, gde srodnici naši, i preci
ljudi su se bunili protiv nasilja, i nepravdi, pa ih je bilo i takvih, u Budimu, koji su bili voljni da pomognu one, koji odlaze, iako je to sad bilo opasno.
Na kraju, guščje pero je zabeležilo nekoliko kovrdža, kao da neke divlje guske odlaze, u maglu. Kad se među onim, namučenim, poniženim, razdraženim, oficirima, koji su stanovali i krili se u Engelu,
da je svet, i ratove, počeo da gleda, svojim očima, od godine 1735, kada su primljeni u austrijsku vojsku, iz koje sad odlaze. Prva velika prevara, koju su doživeli, u njoj, bila je što su ih, stalno, varali obećanjima, da će se u Serviju vratiti.
Kod Božiča se, za večerom, brbljalo, pa je jedva jeo. Da i on nešto kaže, Isakovič onda poče da tumači, da oni odlaze u Rosiju, zato, što se tamo nadaju jednom novom životu, a ovde su izloženi poniženju i nepravdama.
Nisu ni lajtnanti slepi. Vide oni da Isakoviči odlaze, ali šta će biti, sa onima, koji ostaju, ne pitaju. Upropastiće i one, koji na pas čekaju.
ljudi iz Elzasa i Lotaringije, da niko živ više nije znao: ko ide, ko sme da se seli, ko ostaje, koja su sela koja odlaze, a koja su što ostaju.
Kao i senator Stritceski, kao i njegov rođak u Bečeju, i taj Zako je govorio da mu se srce cepa, za onima koji odlaze, ali da on ostaje, jer je svud dobro, gde može da čita knjigu.
i sam bio vaskrsao, iz neke strogosti, pregledao je, nasmejan, skoro svaki dan, lično, obučene trupe, koje u Mirgorod odlaze. A te trupe, kao da su probuđene iz nekog teškog i ružnog sna, u neko veselje, i same se pojaviše, kao izmenjene.
A dopalo mu se bilo i to, da te trupe, i bez oficira, sa svojim voktmajsterima, odlaze, na marš, kao da ih neki, nevidljivi, đenerali, vode.
naselja kud ih šalju kao raj zemaljski, spahiluke, lepotu, gde cveće miriše i čele zuje, poručivao mu je, sad, da zna, da odlaze na plodnu, ali pustu, zemlju, gde nije sigurno, ni to, da će imati krov nad glavom, za zimu.
Teodosije - ŽITIJA
I svi koji s verom i ljubavlju dolaze, kad odlaze, odlaze bez tuge i ne bez koristi, jer od mnogih i različitih neduga ozdravljenje primaju, i pritisnuti dusima nečistim
I svi koji s verom i ljubavlju dolaze, kad odlaze, odlaze bez tuge i ne bez koristi, jer od mnogih i različitih neduga ozdravljenje primaju, i pritisnuti dusima nečistim
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svi odrasli, bez stvarnog zanimanja, odlaze na katune (letnja sela) po planinama, gotovo jedino iz zadovoljstva i da bi proveli lepo letnje vreme na čistom i svežem
Pečalbari se sve više udaljavaju od svojih krajeva i odlaze i u zemlje u koje ranije nisu odlazili. Do srpsko-turskog rata od 1876.
U pečalbi se bave po više godina, i tek se onda vraćaju na kraće vreme, na dva do tri meseca, pa zatim nanovo odlaze. Malo je onih koji svake godine dođu kućama na jedan do dva meseca.
Seljaci su vezani za zemlju, iako je život postao vrlo težak usled priraštaja stanovništva: ne iseljavaju se, već samo odlaze u susedne varoši, te u njima pojačavaju slovenski živalj. Vrlo su marljivi, trezveni i izdržljivi u radu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
To buvolovac Žućo zaobilazi daleko oko Tošine kuće. Katkad mačka i Šarova povazdan kod kuće nema. Odlaze u goste u veliko vojvodstvo Miša proroka i tamo pod starom kruškom vode duge razgovore.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa vidiš li se kako žalosno izgledaš? — Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti. Ali tebi se to dopada!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sada čovek plaća i daje veliku napojnicu da umiri savest. Žuži popravlja šminku. Sve je već rečeno. Ustaju i odlaze ka nekoj pozajmljenoj sobi da se još jedanput vole. Plakaće, biće im lepo, biće im očajno, biće im očajno lepo.
Sutradan, baš kao da odlaze na neki važan i odgovoran posao, oni ponovo zauzimaju svoja mesta na zidu pokraj nevidljive crne tačke, da čekaju nove
Oni koji dobiju partiju, stavljaju zarađeni novac u zajedničku kutiju od stare bombonjere. Kada se kutija napuni, odlaze na večeru u hotel »Jugoslaviju«, gde se pričaju stare šale i prepričavaju smešni događaji sa letovanja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Glas elementarne radosti pred neporecivom lepotom sveta, pred godišnjim dobima koja dolaze odlaze, zbog smešnih i neobičnih zbivanja u žibotinjskom svetu, zbog tajni kojima se nikad ne načuditi, sklonost ka
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: I oću i umem. A po mađaronima propali bi odavno. ŠERBULIĆ: Da žive pravi Srblji! SMRDIĆ: Živeli!.., (Odlaze). (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE 1. MILČIKA (čita novine), NANČIKA (stupa) MILČIKA: Ah, mami!
8. MILČIKA, PREĐAŠNjI MILČIKA: Znate li šta je novo? Madžari odlaze. ŽUTILOV: Dakle zacelo? MILČIKA: Eno puna pijaca ljudi. Pešta je pala. ŠERBULIĆ: Ajdete da gledamo kako će da beže.
ŠERBULIĆ: Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim. SMRDIĆ: Ajdemo. ŠERBULIĆ: Već mi se dosadilo bez posla biti. (Odlaze.) 4. ŽUTILOV I NANČIKA STUPE ŽUTILOV: No, šta si htela otoič kazati? NANČIKA: Ovu našu prose. ŽUTILOV: Milči?
ŽUTILOV: Ajde, dakle, da ne bude dockan. NANČIKA: Može biti da mu je zato po volji što znamo dobro madžarski. (Odlaze.) 5. SMRDIĆ, NAPRED, POTOM ŠERBULIĆ, STUPE SMRDIĆ: Šta ste se toliko s tim razgovarali?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pravoslavni Srbi počinju upirati oči na »jednovernu« i »jednojezičnu« Rusiju, srpski kaluđeri odlaze tamo da snabdevaju i osiguravaju srpske crkve i manastire.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ljudi su sasvim ozlojeđeni, ne kriju šta misle! HUSO: Nisu to askeri, nego Hasanaga! (Askeri odlaze. Na scenu ulaze Hasanaga i Jusuf.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala. Ali hajdemo, možda ćeš mi uz put što zatrebati. I one odlaze. Ulice i čaršiju zakrčile žene s korpama, jelom i pićem.
Prolaznici sami sebe pitaju i odgovaraju: — Umro?! Bog da ga prosti! I, krsteći se, žurno odlaze, da ne slušaju naricanje. A ono se nadaleko čuje.
I zato ih oni nisu ni puštali da se druže sa ostalim, komšijskim ženama, da im odlaze. — Ja! šta ćete tamo? — obrecali bi se oni uvek na njih. — Ne umete još ljudski ni da se obučete, a kamo li...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Ajd, kume, nisi naišo na pravog đavola. (Odlaze.) (Zavjesa) DEJSTVO VTORO 1. JEVREM I SOFIJA (stupe) JEVREM: E, snao, kako ispade batalija?
STANIJA: Zbogom, kjerko, ja bogme ne čujem dobro. LjUBA (Pijadi): Vidiš da se ne srdi. (Odlaze.) STANIJA (sama, krsti se): Budi bog s nama, u Beogradu nije čisto! Kakav je ovo pokor? O Gospode bože blagi!
NEŠA: Već za danas mani ga, a sutra, vere mi, neće je imati. (Uvati je za ruku.) STANIJA: Ej kuku, ej kuku! (Odlaze.) DJEJSTVO DRUGO 1. VELIMIR i MILAN (sede i svaki za sebe čita novine), LjUBA (stupi).
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kada odlaze od kuće, obično dovikuju sa stepeništa: „Mama, idem da učim kod Baneta; vratiću se u petak!“ Čitava stvar, naravno,
Sama u starom „Čamcu“, lepo se videlo kako suze padaju (klik-klak) na palubu, a zatim kroz rasušene daske odlaze da se uliju u Savu, a onda u Dunav, pa u Crno more, koje se također negde uliva, samo ne znam gde, jer sam bila
I tu maman najzad izbaci preostale karte na talon. Ispostavi se da sve devojke iz boljih kuća odlaze tome doktoru Mandžuki. Doktor Robert ne leči svakoga.
Usput nabacujemo socijalne komplekse u ogromnim količinama, jer nas prestižu čak i biciklisti! — Kokan i Ljiljana odlaze svake nedelje u planine ... — počinje maman. — Ta zna zašto živi! — Ha, Kokan! — jedva dočeka matori.
Misli na nas, to je najvažnije! I eto, ko se poslednji smeje najslađe se smeje! Dva zelembaća odlaze do otmene „Fontane“ u Knez Mihajlovoj, dok matori i ja sedimo i klopamo nokte bez nikotina.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Ah, ja bi volio sad gurabije nego sve karaktere na svetu! (Odlaze.) 2. (Soba kod Marka.) MARKO sedi na stolici a JELICA blizu prozora plete i knjigu čita. JELICA: Göttlіch, ah!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kiša počinje krupnim, retkim kapljama. Muž i žena odlaze po nove džakove. Tada se kroz jezersku travu pojavljuje druga barka, crvena.
Po šumu, izgleda da su to neka užad i baloni. Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne kule i nebeski ratnici odlaze jedan po jedan bacajući oružje u pepeljaste oblake. U kavezu plača ostaće da čami smanjeni obraz carskoga grada.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Pa plači, brate, kad vidiš sobu, a nemoj akonto da plačeš! SVI (odlaze uz stepenice). POJAVA IV DANICA, MIĆA MIĆA (on je poslednji pošao uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa
POJAVA VII PORODICA, DANICA AGATON (izlazi prvi iz sobe, a za njim svi ostali. Prolaze i odlaze u zadnju sobu, iz koje će dalje po kući cunjati, tako da će se u idućoj sceni još jednom pojaviti te videti kroz staklena
VIDA: 'Ajde, boga ti, da ne gledamo bar očima ovo čudo! TANASIJE: Hajde, dabome! (Odlaze u svoju sobu.) SARKA: A da me pita čovek šta ja čekam? Neću valjda sedeti ovde da gledam u pokojnikovu sliku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na raskrsnici zastadosmo. Bila je tu neka viša komanda i ordonansi neprestano odlaze. Zaustavi se tu i jedan eskadron konjice, koji je dotle odolevao navali.
iz austrijskih rovova proviruju žuti telećaci, a iza streljačke linije kreću se trojica i odlaze u pozadinu. Tanasije proba telefon i razgovara: — Eto, sedimo i pljuckamo na ceo svet...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ali da znaš da neću dozvoliti da ičije emocije dovedu u pitanje našu akciju, pa ni tvoje! (Odlaze prema reci. Iz kuće se pojavljuju Jelisaveta i Vasilije.) JELISAVETA: Veštica, ne prestaje da se svađa!
SIMKA: Nek vas Bog čuva! (Glumci podižu kofere i polako odlaze, u daljinu, prema sivom nebu iza scene. Iza njih se spušta providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa ipak, uzbuđenja nema. Ljudi su ovde neosetljivi kao kamen. Prvo naš brod, zatim i druga barka odlaze sa tog mesta. Nekoliko glasnih uzvika i uzimamo pravac prema Novom. Vetar duše i more šumi.
Rano posle podne stajale su pred pozorištem čičice i devojke sa naočarima, čekajući i hraneći vrapce. Oni odlaze u treći kat. Po galeriji sede oni bledi ljudi što pred pozorištem hrane vrapce. Ulazi Vajngartner.
Čitam, polako, njine stihove, koji ostavljaju ilustracije života i odlaze u zrak, u brda, u večne kolutove. Mesto ambicija društvenih, samoća, jedna nova ljubav za svemir i život.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
volim te kao svoje rođeno dete. Siroče: Idem! Gospođa u crnini. (Miluje je.) Milo dete moje!... Siroče: Mati moja! (Odlaze.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Oko hotela gde sam odseo, posle ovih člančića po novinama, poče se okupljati svet. Stanu, gledaju, blenu, pa jedni odlaze, drugi dođu, i tako u svako doba stoji oko hotela velika rula, a kroz nju se motljaju prodavci listova i knjižica, i deru
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Znam! PAVKA: Ama 'ajde ovamo u sobu, da sednemo. Imam vazdan da vam kazujem. SPIRINICA: 'Ajde. (Odlaze svi u desnu sobu.) IV JEVREM, SEKULIĆ JEVREM (za njim Sekulić): Evo, iz ove sobe.
IVKOVIĆ (razmatra ceduljicu, objašnjava se nešto sa tim građaninom, uzima zatim šešir i zajedno odlaze). SRETA: Pa otkud kod tebe? JEVREM: Pa tako, izmešalo se. Znaš kako je u familiji, sve se izmeša.
(Pavki i Spirinici.) Vodite je, vodite odavde. PAVKA I SPIRINICA: 'Ajdemo. (Odlaze sve tri.) IVKOVIĆ (pošto je završio ispravku u govoru odlazi).
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dajte mu ga da se razgovori. POSLANICI VEZIRSKI, NEVESELI, ODLAZE. VUK MIĆUNOVIĆ Drž, ridžale, uzmi ovaj fišek, ponesi ga na poklon veziru i kaži mu da je to cijena koje drago glave
Pandurović, Sima - PESME
gde njegove tice Odlaze, da bolje podneblje potraže, Nekud, gde je lepše, gde je život mio... A s večeri, kad se senke noći snaže, I pre
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Čuvaj bele novce za crne dane. — Kako ko čuva, tako i ima. — Dockan je onda štedjeti kad nestane. — Novci kad odlaze imaju sto nogu, a kad dolaze samo dvije. — Srebrna ruka koja steče, a zlatna koja sačuva. — Pružaj se prema guberu.
Na kraju crkvenjak i jedan đak zazvone u oba zvona na tornjevima i svi odlaze sa vertepske scene. Kad se završi ova igra s lutkama, carevi, koji dotle stojeći sa isukanim sabljama pevaju, prestanu
Sveti Sava - SABRANA DELA
o mazgama, i one koji su u metosima ekonomi manastirskih sela, one koji su van manastira poslati, i one koji drugde odlaze zapovešću igumanovom, i prosto sve koji služe, da službu vašu obavljate svesrdno kao i oni koji se nadaju ne maloj
Stanković, Borisav - JOVČA
Hajde, kćeri, ugasite gore, zatvorite! VELA i SOFIJA (odlaze gore, gase, vraćaju se opet u mrak kujnski). ARSA A gde ćemo ih posle? TOMA Gore, u onu kućicu, na kraju varoši.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pruža Vukašinu cigaru da pripali. Ovaj pali na sveću. Kosa mu zapucketa. Nekakvo mu se veliko zlo desilo. Zašto ne odlaze? Simka srete Aćimov pogled, ruke joj pođoše ka sofri da nešto uzmu, pa se polako vratiše na krilo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— tužili su se na bolove u nogama i očima, raspitujući se za mesto na koje dečaci najradije odlaze, dok se jedan ribar ne prevari, pa reče za bor na obali mora. — A tako! — uzviknu glavni uhoda i pozva četu vojnika.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Svugde, u svima naprednim varošima Zapada, Mardohaj ima svojih jednovernika i posrednika. Naše knjige odlaze u ceo svet.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A malo posle članovi prekog suda sa vezanim, uplakanim regrutima i Resulom, praćeni drekom divljeg čopora, odlaze u dubodolinu iza štaba. — Milost, milost, gos' đenerale... trudićemo se... poprav...
Grozni su doktori. Lupaju čekićem po lobanji kao zvekirom u kapiju... I jedan po jedan, odlaze rekonvalescenti na večeru zamišljeni. ...Pa se posle večere paviljon sprema na spavanje.
I seljak pristaje da se zakune, te onda odlaze svi onako skupa u njegov dućan, a on uzima iz komšiluka neke šnajderske mustre od štofova, pa na onom paketu zaklinje
ruke mu, pune pasoša što ima da ih razda, drhte, pa čita glasno redom, jedno po jedno ime, i oni ljudi i žene primaju i odlaze. I tako, zagrcnjava se on i čita, pa dolazi red i na Branka Argirovića, te i on prima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Odlično se slažu, žene im se međusobno posjećuju, jedan k drugome odlaze na crnu kavu i partiju šaha. A slikaju svaki na svoj način, najčešće jedan dijametralno oprečno drugome.
hvala..., he, dakle, do viđenja, do skorog viđenja, hvala, hvala, još jednom, doviđenja! — I konačno odlaze. Promiču opet hodnikom, silaze stepenicama, dobrostivo se osmjehuju vrataru.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dijete ga čeka i čeka i sada, kao djevojka, kad se one noći sjeti, protrne. Dugo je čekala. U krčmu dolaze ljudi i odlaze.
Već je dobro zanoćilo, gosti su ređi, a oni što dolaze klimaju glavom, mutne su im sitne oči i odlaze besvjesno, mrmočući i pišteći kroza zube.
Siđu oboje. Za bankom stoji Spasoje i toči piće gostima što dolaze i odlaze. Ona sjede za niski sto. Lazo dohvati i napuni dvije čašice žestokoga pića, donese pa i sam sjede do nje.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa, zaboga, idite, idite, nađite ga! Ali brzo, odmah! DARA i ČEDA (odlaze u sobu). ŽIVKA (momku): A je li gospodin bio raspoložen kad je tražio cilinder? MOMAK: Nije! ŽIVKA: A ljut?
'Ajde svaka na svoje mesto, pa kad izađete na ulicu, a vi se čupajte sve dok vam traju dlake na glavi. (Ove odlaze i sedaju.) A ti, Živka, oprosti. Ovo je, znaš, onako, malo familijarno objašnjenje. ŽIVKA: Nije mi baš prijatno, ali...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i to u nazad jednom već pomerenoj pripovednoj sadašnjosti - bira trenutak kad junakinjina majka Todora i sluškinja Magda odlaze na groblje da ritualno oduže dug prema tim istim Sofkinim precima. Postupak je manje tražen, više spontano nađen.
dan; treći put, opet, vidimo Magdu kako s korpom na glavi nestrpljivo čeka ispred kapije; četvrti put ulicom žene odlaze na groblje - i svaki se put Sofka popne na sprat da to vidi, pa siđe.
A kada otprati majku do kapije, Sofka će se opet popeti i sa prozora, iz daljine, ukoso: pratiti grupu žena koje odlaze na groblje, sve dok ne zamaknu za ugao.
Ratnici njegovi iz blata i magle odlaze na vojnu kao iz zavičaja, i u njih se vraćaju sa vojne kao u zavičaj. Pošto roman ima prstenastu kompoziciju, sudbina
Miljković, Branko - PESME
drvo je reklo nemoj Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim Pčele sleću na leš koga nema Zvona odlaze u prostor crnim stepeništem Moj je završen dan.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crni ludi uvijaju se u plašteve, mašu nam rukama, smejući se odlaze u noć. Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo.
Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o! Mladići odlaze trčeći, nad njinim plećima sijaju žarko na suncu grivne i krune sveštenica.
Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć. Ne bune se što će još ići; od trenutka kad su primili našu večeru, pristali su da nastave put.
Čovek je u svetu ljudi, iz toga sveta polaze i tome svetu odlaze njegova zadovoljstva. Za crnca je njegov drug jedino nežno biće; za njega on ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju
snažno stegnute od zaplamtelih mladića, one se mnogo ne ljute, dure se samo razmaženo i dolaze da me gurkaju, pa opet odlaze na posao.
Noge gaze po mekoj, elastičnoj plaži. Stari ribari sa mrežama odlaze tim putem. Odjednom vidim da jedva ako budem imao vremena da stignem za autobus koji treba da me vrati iz Rabata u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Odlaze.) PETA SCENA Isto mesto. Stana iz jednog šipraga, u kome se za časak prikrila, izlazi. STANA (u sebi): Pogrešila sam
SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani... (Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali. Janja, skeledžija, Porfirije i Radak. RADAK: Jeste, od njega.
“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!... JANjA: Hajd’, hajd’, hajd’!... Sad, Rade, sad!... (Janja i Porfirije odlaze.) ČETVRTA SCENA Radak sam na istome mestu, a dole na obali čuje se kako Janja i Porfirije ispljuskuju čamac...
(Vuk i Radak odlaze.) O, tužna zemljo, puka čemera! Bezglavno roblje, jadan narode! Tako se vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske
Hajd’ hajd’, hajd‘!... Čamac vas čeka, hajd’!... Popo, snaša-Ano, Boško, hajd’. hajd’, hajd’! (Svi odlaze.) ČETVRTI AKT PRVA SCENA Pašino predsoblje. Nekoliko Turaka, zatim Stana. PRVI TURČIN: Al’ je i bila noć!
(Glasno.) Mahnita je!... Odlaz’te svi, Da joj nameru bolje iskušam. (Turci odlaze.) STANA: Sina mi daj! O, silan pašo, moći vrapčije, Što tvrdim kljunom krade useve, Birajuć zrna klasju bogatom —
SULEJMAN: Idite sad! A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.
(Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!... (Svi odlaze, Hasan ostaje naposletku.) Hajd’ id’te vi, A ja ću lepo doma ostati. ČETVRTA SCENA Pred Stanojevom kolibom.
Hajd’, hajd’, hajd’, u poteru! (Vuk i Radak odlaze.) A ti si, Isače, Na strašnoj muci kaljen čeliče, Sa mnom ćeš ovde trenut čekati Da kužnu tamu krvlju razvedriš Po
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ako je oficir, za njega postoji samo front i varijete. Sredinu ne podnose. Sa položaja odlaze pravo za Solun, gde se ne trezne po nekoliko dana.
armije, divizije, razni ordonansi i ađutanti dolaze neprekidno, pregledaju teren, nešto ucrtavaju u svoje karte i odlaze. Izdaju se poslednje zapovesti. Našeg komandanta odazvali su hitno u armiju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Boško i Bogdan odlaze.) KAP. ĐURAŠKO: A ja?... ja ću k njoj!... Ja mučiteljci odoh najlepšoj Da od nje čujem svoju sudbinu, Da joj se
(Knez Đurđe, kapetan Đuraško i mnogi drugi odlaze.) JEDAN STAR SERDAR: Ta reč je strašna: „prognati“. Njega prognati! Hej, druže stari!
Zmijskoga jeda to su potomci, Što će nam zemlji bistre izvore Sa smrtonosnom penom mutiti. (Svi troje odlaze.) JELISAVETA: E ču li, zlikovci kako govore, Da izdajnika starog izmole?
STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade. (Boško, Bogdan i Stanojlo sa golim noževima odlaze, Mira dolazi.) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao....
STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj. Radoš Orlović u izdrpanim hercegovačkim haljinama sedi ukraj vatre.
Stanojlo, brže idite! A ja ću donde Miru gledati... TREĆA I ČETVRTA POJAVA [Staniša, Boško, Bogdan i Stanojlo odlaze u turski tabor, gde dobijaju pomoć.] PETA POJAVA [Crnogorci se spremaju za otpor.] ŠESTA POJAVA U kneževu dvoru.
— STANIŠA: Svi nevernici! Svi! Svi izdajnici! Prokleti, bog dao! (Staniša i još nekolicina odlaze.) SVI I CRNOGORCI I POTURICE: Živeo, oče, i blagoslovi! VLADIKA: Bog daje blagoslov I oproštenje greha svakojeg...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
U isto vreme iz mehana, takođe iz kraja čaršije, neki njegovi vršnjaci odlaze, a uvek među njima Stojiljko, drug njegov, sin popa Koste, jedinac, toliko mažen.
svaki čas, umorni, zadovoljni i siti od današnjeg po tri puta pečenja i vađenja hleba, počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz put zajedno pevajući iste pesme uz svirku što se otuda čula.
Baba, kao nikada do tada, raskošna, nudi jednako, ne dâ dâ odlaze. U početku Jovanka sve kao čudeći se i u strahu, kao da oni, »ceo svet«, ne zna za tu njenu ljubav prema Mladenu, i
nevešta i puštajući da joj snaha, mati, pliva u sreći, zadovoljstvu, da one dve, kao neke druge, sestre, ne prestaju da odlaze, dolaze, dogovaraju se, spremaju.
Stid ih od njega. Zato oni iz kuće pravo odlaze i čekaju nju kod kapije, dok ona ovamo kod njega dođe, da mu javi za njihov izlazak, poljubi ga u ruku i vrati se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
sa najnovijeg groba i baci na tuđicu (Begović, ŽSG, 240). Na Busani ponedeonik (prvi ponedeonik po Uskrsu) odlaze žene na grobove svojih umrlih i »busaju« ih, tj. seku motikama busenje trave i oblažu grobove (SEZ, 19, 6). U rkp.
»U Židilju je običaj da žene, kad hoće da podliju mleko, odlaze na livadu i iščupaju busen trave, koji stave ispod suda u koji podlivaju mleko.
Titrica ili ivančica. Na Ivanjdan rano ujutru »ladarice« odlaze u livade i »stalno pjevajući naberu mnogo ivančica i spletu od njih veći broj vijenaca«, koje potom, kad se vrate u
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sjetio se da se s Marijom i Jurom pravo nije ni oprostio, da im nije rekao nijedne utješne riječi, a oni eto odlaze daleko otkuda ko zna hoće li se ikada i povratiti. I on u tren krenu nizbrdicom za njima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Svi su se užurbali, po celi dan se muvaju po dvorištu, galame, jedni odlaze, drugi dolaze. Izgleda da Dadara popunjava vojsku mladićima iz okolnih sela, koje posle iskusni vojnici podučavaju u
Sve je to delovalo nekako zloslutno i to se jasno videlo na licima ljudi i onih koji odlaze na put i onih koji ostaju da sa strepnjom iščekuju njihov povratak sa dragocenim tovarom.
Našli su nas. Najpre njih troje: vižljasti sebar, njegova mlada žena i njihova mala kći. Zatim će da dolaze i da odlaze, i da dolaze i da odlaze.
Zatim će da dolaze i da odlaze, i da dolaze i da odlaze. Bože, kako li smo bili detinjasti kad smo pomišljali da smo najzad otkrili ovo skrovito utočište!
Stanković, Borisav - TAŠANA
! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama.
TAŠANA (sluškinjama): A sada idite vi. Samo brzo, da na vreme stignete na groblje! SLUŠKINjE sa korpama odlaze. TAŠANA ostaje sama. Mrak pada. Stvari, rafovi, oružje, sve se jače crni, ispoljava i tone s mrakom.
Jedna briše prozore i čisti rafove, druga namešta jastuke i po podu ćilimove. Posle opet odlaze. Čim se digne zavesa, čuje se naizmenično pesma slugu i sluškinja na raznim mestima, ma da se pevači i ne vide.
KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze). KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće?
Ulaze begovi. Ispred svakog sluga, osvetljavajući mu put, nosi fenjer. Sve sluge sa fenjerima prolaze i odlaze u dvorište Kafedžija i momci prihvataju begovima njihove kratke, skupocenim krznom postavljene kolije i vešaju ih o zid.
Memete, more, Memete, Dokle će vikav na tebe? Po svršenoj igri begovi, Cigani i čočeci odlaze. SAROŠ (ode za njima). ČETVRTI ČIN Čuje se pesma i svirka aga koji prolaze pored kuće Tašanine. Tašanina soba.
Nek se pamti na čiji dom, kuću nasrnu! SVI BRATSTVENICI (odlaze žurno): Njegovu glavu! MLADEN (sam): A ja, oh, ja idem otrova da nađem... i da joj ga ja, rođeni otac, dam u ruke.
(Ostalima): Sad hajde. Ja na groblje, a vi vašim kućama. Ovde se nema šta više. SVI (krsteći se pobožno, odlaze). TAŠANA Ne boj se ti mene, Paraputo. Čuvaću te ja. PARAPUTA Ne bojim se. Jer i ti si zemlja kao i ja.
(Ostaje nad Paraputom klečeći do njegove glave i jednako ga ututkavajući jorganom.) JOVAN i SLUŠKINjA (odlaze u kuću, gore).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nešto jedva vidljivo, ali ipak jasno kao beo konac, zategnu se kroz prostor i vreme, i predeli mlado i staro, one što odlaze i one što ostaju. Još poslednji put društvo se sabi u celinu oko starog kafanskog klavira.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Izbeglice koje ne mogu dalje, očajne su i svakoga poznanika pitaju za savet šta da rade. Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute. A mraz sve jače steže. Neka magla spustila se iznad varoši.
Neka magla spustila se iznad varoši. Vojnici tumaraju po logorima i dogovaraju se. Neki se opraštaju javno i odlaze. Drugi kradomice, noću, i zamiču zaobilaznim putem. Ali većina ostaje zbunjena, neodlučna.
Zatim se lagano pomerali. Sigurno je neka velika prepreka pred nama... Tapkamo nogama od zime, sve u mestu. Neki odlaze napred, da bi se kretanjem zagrejali, zatim se vraćaju i pričaju kako se na jednoj strmoj litici preturaju „u tumbe“ i
Celoga puta nas zapitkuju gde smo dobili brašno, ko daje, ima li dosta i svi žurno odlaze u San Đovani. Brašno je delio vojnicima poručnik Luka. Na svakoga oficira i vojnika došlo je po dve šake brašna.
Naređenja za pokret još nema. Vozovi su zapregnuti. Ordonansi na konjima žurno odlaze. U daljini prašte puške. Jedan ordonans u prolazu reče da su Bugari razbili jedan naš eskadron, koji je bio na
Petrović, Rastko - PESME
Već skrivasmo se pod klupe i u porube Zločinci! - tih neba, Trebalo bi da nekim spasonosnim svetovima odlaze: Ali oznojeni, naježeni saznavasmo za košmarske poraze! Ko dići kotve, Ko prekinuti lance, za velike polaze?
Ima onih koji odlaze Pod plotove, da odlakšaju utrobu, Kraj razbijenih flaša koji prolaze I nađu se odjednom u grobu. Ima onih koji
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA (za njim): Kući pravo! (Ciganima). A vi? Zar ste još tu? (Zamahuje štapom.) SALČE, GRKLjAN i OSTALI (ponizno odlaze; za njima polazi i Koštana). TOMA (Arsi, stajući pred Koštanu): Svi! Samo ona ne! ARSA (ubezeknuto): Hadžijo!
(Bije Cigane.) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče. KOŠTANA i OSTALI (odlaze). SALČE i GRKLjAN (se zbiju uza zid drhćući preplašeno). ARSA (predišući od besa, unosi se u Mitku): A? Pa sad? A...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ako ništa ne nikne, onda se vajkaju i kapom »heju« gone, odlaze, pak dolaze, motre, priklekuju, nije li što zemlja izdala, nadalje se nadaju eda što, eda što!
Da se i dumendžije ujedno s veslovozari s počinkom odmaraju s vremenom. Jedni u tome vesla pomeću i drugi s dumenisanja odlaze.
Mnogi danas ujedno s nama su u razgovoru zlom i dobrom, a sutradan tamo odlaze. Danas ih milujemo, a sutra ih žalimo pomrle.
slična, nedoznana, onda smišlja i streli od velike plahe kojeno sve to ti vide sa svojom probom kojino pre nas tamo odlaze.
A to paklo gde je, ko to zna! Je li, a nije li? Što se veli da tamo duše po smrti odlaze, — a gde li su te duše? Vetar u vetar se razišao, pak tot-tamo! nigde ništa.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući. Promenila se Zona; postade dete drukčije.
“ i tome podobni razgovori. jedni odlaze, drugi dolaze, i oko česme jednako puno. Polako se spušta mrak, noć septembarska.
“ ili drugi pitaju malo podsmešljivo: „A, jošte li ga nema?!... Jošte si zar spiju?“ vele ironično i odlaze, a to su bili većinom oni od Šarene česme, možda baš očevici sinoćnog prizora, koji sve znaju, ali neće da kažu.