Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad Jakov vidi da mu je mreti te mreti, pristade da nosi pismo. Odsekoše mu veliki prut, navr̓ pruta načiniše procep, i u taj procep metu pismo.
” Onda ti dvojica đipiše, svezaše babe za šljive, zagrnuše zubunu, pa golim noževima pljostimke, odsekoše i od šljiva grane: „Kazuj, baba, šta ste jošt čule i vidile?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To više nije bila Jelica, ono smerno devojče, nego oluj koji ništa više ne može zadržati. Kruniji se odsekoše noge. Ona sede na krevetac, osećajući kako je pamet ostavlja. 3.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— O, o! — govoraše uvređeni Tumanov i Popesku. Baba ustade: — Gospodo, gospodo! Meni se odsekoše noge. Ana mi beše stala na nogu i pritiskivaše je što bolje mogaše. U meni se kuhaše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Smešeći se pri tome, iznenada, tako raskalašno da se njemu odsekoše noge. Kao slučajno, ona se naže zatim nad prozorom, u provaliju bedema i jaraka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Tvoje su! — prošaputala je. — Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset. Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet. Najpre sam kao nešto ćutao, a onda počeh panično da se izvlačim.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Koliko košta ovaj pejzaž? — upita poslovno. Mišelino zažmuri i odvali cenu: — Sto hiljada! Noge mi se lepo odsekoše. U tom trenutku, da li zbog zapanjenosti ili zbog promaje, slika iznenada pade, a s njene druge strane, na poleđini,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Stade car, gle, de što se čini! A lav suzno gleda na samoga cara. Reče car junakom te ubiše zmiju, glavu joj odsekoše, i jedva je odmotaše s lava. Osta lav izlomljen ležeći dokle oni po lovu hodiše.
A posle toga našto se obrši to njegovo veliko gospodstvo? Odsekoše mu glavu nasred piarce i trup su mu na konjski repovi po ulica vlačili, pak najposle turiše ga u vodu, u Tiver, u reku.
Ama posle toga i on paski prođe, jerno uhvatiše ga na boju mojseovci Izrailteni, pak i oni njemu odsekoše ruke i noge, zašto jer što je on drugima ljudma uposlovao, to se pak i njemu natrag od ljudi zajmom vratilo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— A ja dor ču’ to, — nastavi plačući Taska — a men’ mi se noge odsekoše, pa kako da nesu moje noge!... Ća da sednem tam, nasred čaršiju, — tol’ko si be’ oslabela odi zort i rezilak golem...