Crnjanski, Miloš - Seobe 2
jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj, da se pri njegovom putu ne radi samo o njemu, i njegovom odseleniju, nego da od toga zavisi i odselenije tolikih drugih, koji na to čekaju u Pomorišju i Sremu.
Kao i njegov Trifun, pri odseleniju iz Mahale, koji je ugledao na zidu bela mesta u prašini, tako je i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit,
da rosijski ambasador, grof Bestušev, cele zime, nije hteo da ga poseti, a imperatrica napisa, uz jedan raport, o odseleniju Srba u Rosiju, jedanaestog marta godine 1752, da tim seobama treba, jednom zasvagda, učiniti kraj.