Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobro, Stanko! — reče Surep i iziđe iz kolebe... Napolju se čuo njegov glas kako odjekuje zapovednički. — Ovamo ti! Daj to granje ovamo... Hajde vi, idite i doterajte slame!... Šta si se ti ulenio!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čovek je davao utisak da je preko dana ostario deset godina. Ličio je na bure, ispražnjeno, koje odjekuje od udaraca. Glas mu je bio promukao, ali je pokušavao da bude ljubazan prema svom gostu, do kraja.
Kroz sumračje, koje se napolju počelo da hvata, posle zalaska Sunca, na jednoj strani hodnika. A da tup udar nogu odjekuje, i napolju, u zemlju, u nebo, u Vijenu!
On je imao glas, koji odjekuje, kao glas pastira, glas kakav se često čuje, u servijskim porodicama, i kad više nisu porodice pastira.
Čuo je samo kako odjekuje, u polju, rosijska komanda, i konjica odlazi, sa egzercirišta, kao i pehota grenadira. Podne je bilo davno prošlo i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
izrazima pobožnosti: u crkvi živo i energično metanišu slično Turcima; ima ih koji padaju na kolena tako snažno da pod odjekuje.
Milićević, Vuk - Bespuće
Iz šikare, na trnju, plave se njihovih prsluci. Čitavo polje ispod njih odjekuje od njihovog posla, njihove vreve i eksplozije dinamita.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Doći će i kod nas... I zaista Božić dolazi, ali kako? Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulice dopire oštar bât novih cipela.
Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade... — I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Po poljima travnim razleže se jeka, Odjekuje nebo i gora daleka. I kroz tihe ravni potočić krivuda, A pesme i svirke razležu se svuda...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera. Ba-u, ba-u... odjekuje sa vrha planine. Srce podrhtava... Da li nas vide?... A možda su tamo naši. Nije ipak prijatno.
Negde u daljini pripucaše puške, ali oni i dalje idu. Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest.
Vidi se silueta neke građevine, sigurno škole, a malo zatim zastadosmo. Čuju se glasovi: „Pešadija napred!“ Odjekuje klopot fišeklija i bat nogu... Kada naiđe i komora, onda krete artiljerija. — Drži desno!
Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću. U daljini negde odjekuje potmula topovska paljba, od koje drugi sada ginu i leže isto onako mrtvi...
— Gde je komandant bataljona? — Pravo, pa desno... Izvorac, vodi gospodina narednika. Tupo odjekuje zvek mojih mamuza po mekoj i ljigavoj zemlji koja zaudara na neku ustajalu tinju.
Ali sad se već lakše snalazim, isto onako kao kada se u mraku silazi niz stepenice. Pred nama odjekuje tuparanje nečijih nogu. — Pričekaj — reče moj vođa, a one se prilike pribiše uza zid. — Čuvajte glavu!
Verujte, čula sam udare njenog srca. Bila je kao izbezumljena. Umirih je, govoreći kako je krik sovuljage, koji odjekuje od strane crkve. „Zašto baš od crkve?“ — zapita me. Krik se začu i od strane groblja... Opet sa crkve...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
!... Gledaš ceo život unapred, a ono sve pusto i odjekuje večnom, beskrajnom prazninom... Dalje, dalje grozni i strahoviti prizori!... Dalje... crne odvratne senke!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
More je prešlo u boju dubokog ultramarina. Tada sa drugog broda odjekuje uzvik: „fora“ i mreža je sva otišla u dubinu. Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad uđosmo kroz vrbljak u reku, pa otpoče da odjekuje lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo
zebe od puta, kojim mora neminovno poći... A smrtno zvono grmi svečano, i njegovo brujanje odjekuje sumorno preko prljavih krovova, i gubi se tamo daleko iza prvih brežuljaka, što su opkolili prostrani grad.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Taj smeh sada razbijeno odjekuje u njoj. Surovim i krupnim očima gnječi gunj, kuštravu kosu što prelazi preko gajtana, čakšire, kratke i naborane, mokru
mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv viče vrevom petlova i vreva prska krvlju po brestovima i šljivama, po plastovima i odžacima.
Sve ostalo je pogubljeno. u sobu ulete brza zvonjava crkvenog zvona. Odjekuje u njoj, ispražnjenoj i velikoj kao manastir. Nije pomoglo. Čuje manastirska zvona pred suton i svitanje.
Kad ostade sama, na nju nagrnu meka gomila tišine. Lice joj smireno i zamišljeno, a smeh potmulo odjekuje u njoj. Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— momak ispusti mrežu u talase i morska vila nestade, ali njemu se činilo da još dugo nad površnom mora odjekuje njen glas, opominjući ga da ne zaboravi šta je obećao. — Baš je glupa! — nasmeja se momak.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
iščeznule, od tvoga su hoda sveštenoga bogohulni srušeni oltari; voskresenjem smrt si porazio, nebo tvojom hvalom odjekuje, zemlja slavi svoga spasitelja!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ovde se zbilja gine. To se vidi po ovoj silnoj paljbi, koja odjekuje planinama, po ovim ranjenicima, koji gamižu drumom. Koračao sam lagano sve do divizionog štaba.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo stoji. Kol’ko strana ovog zemskog kruga S tol’ko strana odjekuje tuga. To je ono od čeg’ podli blede! Strah im šapće šta te žrtve vrede.
Miljković, Branko - PESME
To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje.
nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje SVEST O ZABORAVU Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sjuriše se na jednog četnika i svega ga izbodoše. Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši. Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite!
Čini mi se da me je razumeo, jer reče: „Dobro, dobro“. — Seku žice... čujete li? — pita jedan. Zaista odjekuje neki šum. Onda prestane. Zatim nanovo. — A gde su ona petorica? — Oni su već zašli pod bugarske žice, pa ih ne vidim.
Bojić, Milutin - PESME
Ulicama pustim gusti sneg se slaže, Iznad kuća dršće lik tuge i straha, A gradom prepunim samrtnoga daha Odjekuje tupo bat tuđinske straže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zatim obode konja. Komandant puka se okrete vojnicima i pozdravi: — Živeo Kralj! — Živeo, živeo, živeo! — odjekuje kroz dubrave iz hiljade snažnih grla. Iziđosmo izvan pešačke kare i Kralj progovori: — A sad, hajdmo u pešački rov.
— Daj ovamo jednog komandantovog konja... I ispred nas i pozadi čuju se psovke, vika, odjekuje tresak stvari bačenih u reku ili prasak izlomljenih kola... Ali kolona ide bez zastoja.
— idem sada gde je meni volja, a on neka me traži! — misli svakako na svoga komandanta puka. Ulicom odjekuje topot konja i čuje se neka vika, da bi se napravio prolaz.
Pridružismo im se i tako naletesmo na topove. Iz neposredne blizine cikće bugarski mitraljez i odjekuje puščana paljba. Neki konji popadaše.
Onda su me uvili u vlažne obloge, te sam se tako malo pritajio. Ali kroz polusan čujem govor, koji zamorno odjekuje u mojim ušima. — Primam... — Pratim... — E, boga mu, ovaj me čovek kao neki demon juri.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U pesmama svih ciklusa odjekuje jedan isti nepomirljivi, beskompromisni, borbeni zov na žrtve, na pogibiju radi boljeg, pravednijeg, dostojnijeg života.