Upotreba reči oka u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Oh, ta samo jedanput iz one tavne šupljine da zasvetle dva crna oka, da vide užas bezobrazne gledalice, koja se ne stidi s podsmehom posmatrati od pre hiljadu godina iz groba izbačeni

Jedan srednjih godina čovek ležao je od rane, kuršum mu je kroz slabinu projurio — za nekoliko oka kukuruza umal’ ne pogibe. Hteo je krasti. Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka.

Pa onda zadovoljno prošaputa: — Ovo malo trudi milion oka baruta da zapali, a ovo parče konopca čitav grad da drži zatvoren!... Nijedan mi neće izmaći! Živ ne!...

Dobar će biti za kravu!... Al’ kad nije Đoša kod kuće... onda... — Ima nešto malo... biće, tako, za šeset-sedamdeset oka... A mogu vam ga dati baš i đuture, meni nije od potrebe... Uđoše u kuću, napuniše vreću krompirom.

Obradović, Dositej - BASNE

Našta nam taki život, kad smo osuđeni da pre smrti svaki čas i trenuće oka od strâ umiremo? Vidite li ono jezero?”— „Vidimo”— viknu svi.

A pravi neprijatelj, on za šalu neće da zna, nego sa svoja dva oka, ili, ako je po slučaju ćorav, a on i s jednim bolje gleda i vidi nego stookati Argus, pak ako će biti ono što on vidi

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Milutin u prvom pešadijskom puku, Uroš bez jednog oka i bez ruku. Radenko noseći pod pazuhom pevca, Mladen u šumi iza Kragujevca.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

I mlogo bist meždusobno krvoprolitije pomeždu ih. I bist skupo žito: pšenica 100 oka 18 groša a kukuruz 10 groša. To vreme bist lepa zima. Ovo sopstvenoju rukoju podpisa Hadži-Ruvim”.

I hoću da poneseš jošte 2000 oka rakije: kad pođemo Drinu gaziti, da svakom Srbinu po oku rakije dadeš da popije.” — Moj otac morao je na to pristati,

Sutradan, 27. februara, pošljem onu jednu vrećicu od 16 oka baruta knezu Nikoli Grboviću i njegovu sinu Milovanu, da oni dadu polovinu knezu Miliću Kediću. Februara 28.

prošao ispod naše vojske, došao u Šabac, iskopao svoje novce, natovario i odma pobegao u Bosnu; kažu, da je imao sto oka dukata. Odneo sto oka dukata, u Šapcu na bairu odsekao 70 glava, jerbo se niko nije nadao.

Odneo sto oka dukata, u Šapcu na bairu odsekao 70 glava, jerbo se niko nije nadao. I onda su posekli Radomira oca Pavla Radomirovića.

(A ne kao u Voljavči: čovek na leđi donese po 40 oka brašna, i to kukuruzna, jošt da ga ima dosta). — Sad ako i jesmo u monastirskim ćelijama, opet nismo isposnici, ako se

kada je kupio u Nišu vojsku, poslao je uz Dunav na lađi preko pedeset harara veliki̓, u svakom poviše od sto oka pirinča; i kad on dođe s vojskom u Beograd, da onaj pirinač krene u Beograd.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Sad, baš pred vama, htela sam ga motikom međ oba oka... Ja kopam, a on ti se odnekud privulao i nadneo nad plot, pa tek stade zanovetati koješta.

Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je.

Sima se uze smejati, pa viknu: — Mehandžija! Daj ovde oku rakije, nek piju ljudi; gazda Raka časti! I odmah se obre oka šljivovice pred njima.

Sav je taj svet raznolik. Nigde nećeš naći slična ni nosa, ni oka, ni kape, ni haljine, ni lica, ni odeće, ni obuće... Sve je to u drugoga drukčije! Vala samo sesti pa gledati sehira.

Malo-pomalo utiša on Miluna, te pristade da Sreju još drži za neko vreme, jer mu Vidak u četiri oka kaza da ga može biti neće lako ni na sudu dobiti, jer onaj ugovor nije baš sasvim po propisu, barem on ne zna da je

Ama ćir Trpko!... — reče i kucnu se prstom u čelo, tokorse da pokaže kako je on to promućuran, a ispod oka pogleda na onu torbu voska. Popi i ćir Trpko rakiju, pa onda upita: — U Beograd ćeš nosiš to?

— More, batali! Nećeš ti da platiš. — Što ne platim, ne platim; će ti platim sos lepi pari. Što išteš za oka? — Pa rekoh ti, dvadeset i pet groša. — Hm! dvadset i pet! Ne se pravi budala... Ti platim šesnaest.

— Će odeš u Beograd, potrošiš pari, ćeš dangubiš. Će ti košta, more ej! Ne ti se fati ni petnaest oka. — Ono jes', danguba, ali baš ne mogu po to — reče Tiosav i pođe. Ćir Trpko uhvati ga za torbu.

— zaokupi ćir Trpko, i Tiosav opet spusti torbu. Dođe jedno Cincarče s kantarom. Ćir Trpko odmah uze meriti. — Osum oka! — reče potegnuvši torbu na kantar. — Osam! — uzviknu Tiosav. — Ne može biti! Kakvih osam, bog s tobom? — Evo na!

Osum, zdravla mi! — reče Trpko i podnese kantar Tiosavu. — Ama jutros sam merio na moj kantar, pa ak dvanaest oka. — Što tvoj kantar? Ne vide li to, a?

— Ovija kantar, more, kapetan go potvrdi! — E ja ne znam, bogami — reče Tiosav sumnjajući... — Ama, brate, osam oka... Da je barem po oke jali oku manje, 'ajde de, ali — četiri. — Kamik da edem ako te prevarim! Osum, živ mi gospod! Na!

Onaj čovek prisede kraj vatre. Posede malo, a sve pogleda ispod oka u ovu kladu, pa se tek diže lako, priđe onoj kladi i na jedan mah pritište je gnjaviti.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi. I ne da se to sakriti od oka koje motri!... Čovek i steže srce, i kruti se, ali ga samo oko odaje...

— Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na čelu i slepim očima. – Skloni se! — viknu on. — Aha!...

On dokopa kapu, koja mu beše cpala c glave, i pobeže... Za trenuće oka bio je u lugu... Jurio je kao mahnit, besan, otrovan. Dokopao zubima svoju desnu ruku pa je grize, a ne oseća bola...

– Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi. U strahu on ne poznade glasa Marinkova, pa ne smede ni oka otvoriti. Marinko je neprestano vikao... Jedva se Lazar osvesti i poznade glas. Tada otvori oči: – Šta je?...

Niko se ne mače s mesta. To više ne beše Stanko, to beše mladi div, snažan kao grom a oštar kao sablja... Iz oka mu sevahu munje. — Čiča Jovo!... Ja toga novca nisam uzeo, nisam ga ni video, tako mi boga! Onda se okrete Ivanu.

Stanko saže glavu... Kamen je mleo zrna u paspalj, a čeketalo nadalo lupnjavu... Deva pogleda Stanka ispod oka. — Je li, Stanko? — Šta? — Baš si namerio u goru? — Ja nemam kud na drugu stranu! — reče Stanko i sleže ramenima.

— Jesi rvač? — upita ga, a iz oka mu se moglo pročitati da mu je ponos uvređen. — Jesam — odgovori Stanko. — Hodi!...

I on, onako blag, onako dobar, on sad luta šumom... bije se od grma do grma!... I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao. U dubini svoje duše osećao je i sam te bole... — A ja znam da nije lopov!... Nije!

Marinko mahnu rukom. — Mahni! Kad me steže za gušu, ja rekoh ispadoše oba oka. Jaki je kao crna zemlja!... Nego, danas nam ne pođe za rukom. Okrete se, ojađenik, narodu pa stade besediti...

Pritrčaše vatri — nigde nikog!... — Ih! — ciknu Turčin i uhvati se za glavu. — Oba mi oka, tu su bili! — kune se Marinko. — Ama gdje su sad?... — Da nisu u zasedi?! — reče Marinko i čisto zinu od straha.

— Mnogo me mrze? — Mnogo. — A i bog i ljudi vide da me samo džabe mrze... To vidi svaki kome je bog dao dva oka da može vidjeti... — Tako je. Turčin se nasmeši, pa reče: — Ostavimo se sad toga razgovora...

Oni ga napadoše noževima, sekući mu ruke i noge. Stanko se umešao među Turke pa ruši... Za trenut oka drum posta kasapnica... Glave se valjahu po drumu kao bundeve kad im vreže sasuše... Jauk je prolamao dubravu...

Dučić, Jovan - PESME

Spram svoda zračna i duboka Jutros se rodi, s pesmom žabe, U čaši prve visibabe, April, s dva krupna modra oka. BUKVA Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao provalije; I sve je polje za nju malo, I potok mrava iz nje lije.

I postavlja boje s večite palete Na vrh dojki i na usne nasmešene; Tka mrežicu oka punu zla i sete; Prede vlas i giblje talase i sene, I u dušu sipa sujetu; i smelo Svom magijom spola ozari vrhunce.

NEPRIJATELj Moj neprijatelju sa dva oka žarka, S nožima u otrov zamočenim, gde si? Ti pred čijim duhom padne svaka varka, I o štit čiji se razbiju svi besi!

Nek se samo jedan s raskršća široka Vrati sa krvavom rukavicom: hodi! Moj neprijatelju s dva velika oka, Svi su puti prazni i mrak je na vodi. Da te vidim, strašni!

DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću. U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću.

Reka se lagano gasila. Magarac podiže glavu, krupan i silan. Dva njegova mokra, svetla, široka oka zagledaše se nesvesno u dolinu koja je bila puna zvuka.

U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu. Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da ne bi video na koju će stranu ona otići.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Pa.. ima li mu... leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam!

Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao da se Đorđe s nekim rve. Tada se iz njegovog kao staklo mrtvog oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromnije naniže: pregazi nas dvojicu i zdrobi devojku.

Iz Jocina govora jedva sam razabrao ove značajne reči: Da se kod Đorđa suši nerv od oka. Da je bolest neizlečiva, da sad još nešto jadno i nazire, ali da će za kratko vreme vid sasvim propasti.

da umremo od smeha, a to se i ocu dade nešto na smeh pa nekoliko puta razvuče malo levu stranu od usta, i oko levoga oka nabra mu se koža.

Uđe on, a kao da mu se nabrala koža oko levog oka. Nešto je dobre volje. Kako uđe, izvadi sahat iza pojasa, kao sanćim da vidi koliko je. — Zar si povratio?...

— Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana.

Ali mi nijedno ni uhom da maknusmo! Onda on pođe porebarke na prstima čiviluku, a ne skida oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube, natuče ves na oči, pa brzo i celom nogom stupajući iziđe napolje.

Baš da znam da te nikad ni uzeti neću! Anoka se ne zastide, kô što bi trebalo. Lukavo pogleda ispod oka, navi se malo na stranu i, prikrivajući ljutinu, reče: — Pa dobro, i nemoj! Ja ću se udati za Vilipa Maričića! — Koji?

Pogledam je pokatkad sa strane i ispod oka, pa se mislim: dijete, dijete! Ali dalje, naravno, ništa. Ta ja, i kad ne bih bio ravnodušan prema njoj (kao što je ona

Ja je pogledah ispod oka. Ona se je činila da ništa dalje ne sluša i vadila je dalje darove za mater. Ja sam seo u ugao do peći i gledao je.

Nije mi ništa odgovorila. Pogledao sam je ipod oka, nije me gledala. Meni se učini kao da sam joj stavio nekako pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Obe popadije podmetle šnuftikle pod šolje pa piju kafe, a jednako ispod oka gledaju na devojke i na učitelja. Gospoja Persa bila je zadovoljna, blažena!

Ovi prokleti komarci ujedaju k’o kere... mora da su oni pravi ritski. Jedan me otoič uj’o baš ispod oka, tako da me je iz najtvrđeg sna probudio, obešenjak jedan!

— Fala, mamo! Toplo mi je zdravo — reče Jula, pa zatvori prozor, i leže u krevet, ali ne sklopi oka i ne zaspa cele te noći. A i šta će joj spavanje i san kad ovako budna lepše sanja. A i Šaca se brzo nađe kod kuće.

Nego ubila me ova moja sirotinja, pa mi nije ni do čega! A da vi’š da natučem svilen šešir preko desnog oka, pa čizme na bore na noge, pa stivu lulu pustim na dugačak kamiš nuz trbu, da vi’š ondak đavolstva!

A noćom se opet vuče čitava kompanija; tu su ti sa nekim trumbetama, nekim verglovima, da ceo šor ne može oka da sklopi.

Gleda je gđa Sida ispod oka i nije joj pravo. — Ti si opet dočepala kakvu žalostivu stvar. Što ne uzmeš nešto veselo i za smejanje? Šta ti je to?

! Zatim se vratio kući, legao, i dugo nije mogao oka sklopiti, a dva dana još posle toga brujale mu gajde Sovre gajdaša i zujalo u ušima ono Julino: »Sram te bilo!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

On mora Ljubu još za ručkom iskušati da l’ je otvoren. Razgovara se sa po oka meri Ljubu. Ljuba to primećuje, pa još većma pazi da ne kucne kako flašom o čašu, ili da čašu ne prepuni, ili jelom

Na drugo ne pristajem. — Kad je tako, idem da joj javim. Čika-Gavra ode Kalajićki i najpre se samoj njoj javi, a oka opet kćeri Varvari saopšti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

„E, levo od njega, u onom stenjaku, eno vam njihove armiske osmatračnice. Polupajte ono kao cimentu. Ja ocenim i za tren oka nema vam onde ni mrava, sve stoji „glat!

U istom trenutku žena odbaci vez i, potpuno uverena u onu njegovu duboku i tešku udubljenost, ustade pa se za tren oka stvori kraj prozora.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kao što nije više odlazio u Teatar, nije hteo da se meša ni u ovaj posao Garsulija. Engelshofen je ćutao. Nije skidao oka sa Grka, ali je ćutao. Imao je ledene, plave oči, koje su gledale kroz guste oblake dima iz kamiša.

Posmatrao je, ispod oka, Isakoviče, i, dok su oni obarali pogled, Garsuli se smeškao. Bio je naredio da im se donesu kamiši i rekao im je da

Znam i ja gde se Slavonci u Beču sastajedu! I ja znam gde je „Engel“ birta.“ Petar nije skidao oka sa Đurđa i žena, a zatim ostavi ženu i primače se Pavlu: „Slušaj mene, dugonjo, nemoj ni žene, ni Đurđa. Aha!

Kad su popili kavu, gospoža Kumrija pogleda, ispod oka, svoga muža, mračno, kao kroz gromove i munju. Trifun je sad bio razdrljio grudi, na kojima je imao ožiljak od sablje, a

“ Taj glas je bio iznenadio Trifuna. Ali je to bilo pre sedam godina. Pogledav ženu ispod oka, Trifun pomisli da je među njima počela da protiče nesreća, kao neka reka, koja ih razdvaja.

Dan vedar, topao, u suncu. Isakovič se, tog jutra, bio probudio, rano, bolje reći, te noći, uoči polaska, jedva je i oka sklopio, pa je razmišljao, šta će i kako će.

A ne znaju ni nemecki! Isakovič tek onda primeti franceski mladež, ispod njenog levog oka, koji je bila prilepila na lice, valjda da bude starija.

Ta, dotle tako tiha, povučena, tužna, devojka, zaigra kao luda, ne skidajući oka sa muža, a zače već prve nedelje, u braku. Posmatrala je Pavla upaljenim pogledom, smrtno bleda.

To je intjeresno, kaže, ali to su već čuli! Gospodin Nikolaj Černjev, premijer‑sekretar, ne može više oka da, zbog njih, sklopi. Počeo je da sanja Murata i cara Lazara, na Kosovu. To su već čuli.

Obično se cerekao, kad bi koga u traktiru susreo. Reče kapetanu da je bio tražen! Dva lepa, ženska, oka, kaže, tražila su kapetana, ceo dan, po traktiru. Ona je, kaže, odlazila i u kapetanovu sobu.

Poružnjala je tek na sedmom porođaju. Za sve to vreme, Pavle je, ćutke, zamišljen, sedeo. Petar ga je, ispod oka, posmatrao. Zatim je Petar ustao i počeo, nemirno, da hoda po sobi.

koje se sve to najviše ticalo, sedela je, osvetljena svećom, nemo, i samo se u njenim očima videlo, sve, što se, za tren oka, bilo odigralo. Za sve vreme, ona nije skidala oka sa Pavla i svog muža.

Teodosije - ŽITIJA

sveti svršavaše svete službe u crkvi gde beše grob prepodobnoga opa njegova svetoga Simeona, i kapa sam dolažaše da ga oka di, otac davaše sinu svojemu prvosvetitelju nagradu počasti, jer mirom bogato točeći samoga i ceo narod koji je tu

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

se kleti da nikad u životu nisu vidjeli džak s mačkom, a da su ga, kažu, i vidjeli, oni bi mu, bogme, pokazali pošto je oka prosa. — Eh, to vam znam i ja — reče čiča. — Oka prosa vrijedi osam dinara, ali jedan mačak Tošo valja tri carevine.

— Eh, to vam znam i ja — reče čiča. — Oka prosa vrijedi osam dinara, ali jedan mačak Tošo valja tri carevine. — Jedan kradljivi mačak tri carevine?!

sam... — Mačak! — dreknuh ja iz svega glasa i poskočih u džaku. Miševa nestade za tren oka. Čuh samo kako nešto bućnu u vodu. Vjerovatno su oba skočila u rijeku.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Znaš šta, idi ti tamo s njom u sobu pa se brani; verenici se uvek lakše odbrane u četiri oka. LjUBOMIR: Da, tako je! (Uzima Vukicu za ruku i odlazi u njenu sobu.) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni).

PAVLE: Osetio sam potrebu, pre no što pristupim izvesnim merama, da još jedanput progovorim sa vama, i to u četiri oka. SPASOJE: Ne vidim o čemu bi imali da razgovaramo.

SPASOJE: Kažite vi meni, kad smo već ovako u četiri oka, bi li vi pristali da mi iskreno i prijateljski razgovaramo; onako otvoreno, licem u lice? PAVLE: Zašto ne?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Polubrat, ako baš hoćete! - spazih u poluokretu jedno dečački vitko telo i dva zelena oka koja kao da su signalisala nešto. „Kakvo parčence!” — rekoh sebi. „Šta li je htela di mi kaže?

Kad god bih pogledao u njenom pravcu, video bih dva sitna, smeđa oka uprta u mene. To je u toku vremena postalo uznemirujuće.

To znam. Proverio sam triput obišavši oko trga, mada je to čista glupost. Taj trg je dovoljno da pogledate s pola oka pa da znate kako stvari stoje. Ovoga puta stajale su grozno. Stajale su obično, ali Rašide nije bilo.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa je Šamika, kad je taj venac na sanduk položio, tako plakao, tako jecao, i tako svet uzbudio, da nije bilo jednog oka bez suze. Posle ukopa počastio je mladiće na daći. On je sam za sebe daću dao. No, to još nije sve.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pognute glave, odupreše teške noge o zemlju i postaviše se, ćutke, jedan do drugoga. Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta, dva reda ogromnih nogu, sve dve po dve, što nisu mogle da se

Komesar je postao skoro nepomičan. Pod perikom, žmirkao je na oba oka. Kod kuće je sad veče. Spavaju obe mačke. Milujući kažiprstom svoj kukasti nos, očekivao je da vidi šta će moći biskup.

nije mogao da poremeti, vrhunci planina ostadoše nepomični i jasno vidni, tako da Isakovič, ceo dan, ne skidaše sa njih oka.

Sekula, Isakovičev zvonar, sa unakaženim licem i oderanom glavom, bez jednog oka, plačući. U selu se sve izbezumi od njegovih priča. Plakalo je i staro i mlado i lelekalo od jutra do mraka.

Zbunjen za tren oka zaboraviv sve svoje misli, namere i jade, Isakovič, naviknut da se prepadne pred starešinama, zauzda konja tako jako,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Kada se žena porodi, ona se odmah zakiti poviše desnog slepog oka pramenom crveno obojene vune. Zatim uzme vuneni crven konac, naniže na njega nekoliko oljuštenih čenova belog luka,

Mnogobrojni predmeti koji se stavljaju u kolevku imaju ili ulogu amajlije koja štiti dete od uroka i zlog oka, ili magijski spasonosnih sredstava koja mu obezbeđuju dug i srećan život.

(Vuk, br. 10) — Daj mi sreću, pa ostavi me u vreću. (U Crnoj Gori) (Vuk, br. 818) — Bolji je dram sreće nego sto oka pameti (Vuk, br. 429) — Đe su danci tu su i lijeci (dok čoek još ima dana da živi, lasno mu je lijek naći). (Vuk, br.

DETE U UTROBI MAJKE — Četiri oka, četiri boka i četirjest nokata. (Novaković, S., SNZ) — Poručuje karakača đirisilu: dođi, đirisilo, zabiću ti dva

i sažimaju na sledeći način: „Dijete mnogo milovano nigda dobro odgojeno“; „Ne puštaj uzde detetu, pa da ti je zenica oka!; „Ko nije tučen nije naučen“; „Dijete nebijeno slabo odgojeno“.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

dovrataka, dok ne potuče po stenju šarke i ne povadi zmijske žalce iz nogu bose čobančadi, a koga zaborave za tren oka, još dok gledaju mrtvu aždaju i mrtvu šarku i poskoka.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– Fino — reče muž. — A gde ste se smestili'? Žena i ne sačeka odgovor: – Mi smo u »Libertasu«! Cele noći nismo oka sklopili! Erkondišn je neprestano zujao... »O, đubradi!« — pomisli. »O, đubradi! Smeta vam erkondišn!

Nisi lep, al' si drag, Bel Ami… (Stari šlager) Stajali su sa rukama u džepovima i razgovarali, prateći krajičkom oka ljude iz orkestra koji su se pripremali da zasviraju novu igru.

« Crkvu, bogami, jesu — u stvari, samo krst! Sa krstom su bili raskrstili. A đavoljeg rumunskog grofa nijesu — oba mi oka ispala, ako jesmo! Sam je od sebe poludeo i šetao »po vascijeli dan kroz one dvades' i četiri sobetine.

pokazuje topove u Vojnom muzeju, a neprestano gleda jednog riđeg dečaka; isti on, isti taj korak, to zveranje ispod oka — kao da sam sebe vidi kroz beogradska čuda. Na kraju, časti ih sve sladoledom i bogzna kako!

— reče tek da nešto kaže, uvukavši dublje bradu u vindjaknu. Provela je čitavu noć u spavaćim kolima ne sklopivši oka i ceo dan u gradu gde nikog nije poznavala.

trom i trapav, poluučtiv pokret, kao da ustaje u njenu čast, a da se ipak ne potrudi isuviše, dok ju je žena krajičkom oka ispitivački posmatrala kao moguću opasnost. Dete je tupo zurilo žvaćući komad mesa. Ali, sada je bila tu!

Dohvatio je i drugu bocu i iskapio je na dušak, pogledavši, dok je pio, krajičkom oka svoje društvo. Oni zaurlaše od smeha. Dobio je još malo na vremenu, ali uskoro će nešto zaista morati da preduzme.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

« PEDAGOG. — Dositej Obradović ne traži toliko istinu radi istine, u njegovim očima oka ne vredi sama po sebi, no od praktične koristi koju ona pruža ljudima.

Navikao je da gladuje kad piše; svoju dramu Obilić pisao je za osam dana na Lovćenu, i dnevno pije po deset oka vode. Njegove ideje mutne su, zamršene, čudnjačke.

je to svoje osnovno raspoloženje: Ja sam predan sluga matere prirode; Njezina je knjiga, taine punana, Radi moga oka vječno otvorena.

On život vidi samo spolja, i daje mu ono što se kod ljudi daje opaziti na prvi pogled oka. Njegovo pripovedanje je primitivno, sklop slab, ukrasi oskudni, epizode pretrpane, razvučene digresije su česte.

Milićević, Vuk - Bespuće

A kad se pojavi u dnu sobe staračko lice puno bora, kad se zasrebreni njezina sijeda kosa, kad ugleda dva oka, puna suza, uprta na njega, u kojima ima i tuge što ne može da pomogne, i sažaljenja i bola i prijekora, on se trza i

putu, drugi udaraju gvožđe u tvrdu stijenu i udarci bata odjekuju u uvali; vidi se četica ljudi kako se rasprši u tren oka na sve strane, polijegajući po zemlji; digne se oblačić dima, grmne i odjekne nekoliko puta potmuo pucanj s kišom kamenja

Ona kaže da je nesrećna. — A zar sam ja srećan? - zapita se on i lutaše očima po tami. I čitave noći ne sklopi oka. GLAVA PETA Iza toga događaja koji je, za časak, probudio i potresao ovu mirnu kuću, sve se ponovo sleglo i smirilo.

Sremac, Stevan - PROZA

I to kakvog ćurana! Ne znaš šta je veće, ćuran ili prase, a kad vam kažem da je prase bilo od sedam i po oka (bez džigerice i droba, od koga će Jova sam svojom rukom dobru jednu kavurmu napraviti) — onda računajte kakav je bio i

Utom se i Jova odmekšao i našao da je današnji svet tako pakostan da bi, što rekli, i dva oka u glavi zavadio. Seti se Kaje i svih udobnosti bračnoga života, a uteši se i time što je, ako ćemo pravo, i on bio

I tu su deca lepo mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i noge da ide, rep pak da se brani od muva.

Radičević, Branko - PESME

Srpskoj omladini DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!

straotnim: jegože, Zavrgô se da me odadere, Ao mili što ću li ti Bože, Taka vrata, take jegožine, Take brade, taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo,

“ Ovaj beži, onaj za njim struže. Srpče jadno podobno će biti Da dušmanu britku sablju siti, Neće biti sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike

“ Od po noći tako procvilela, Od po noći oka nije svela. Već je vreme, dosta bi praštanja, Dosta zbora, dosta svetovanja, Junaci se konjica hvataju, Majke, ljube,

Milun i pušku nasloni, Nasloni je na taj tvrdi kamen, A zagleda Turčina mlađanog, Što mu grdnu ranu udario, Pa od oka tanku pušku uždi, Obrnu mu mozak u tikvini. Bojak traje — Srbi čuda čine, Ali ko će sili odoljeti!

viso, Ka meni amo kako sjaješ lepo, Mene(k)a oko mlado nije slepo, No vezana mi stoji laka misô; Tebika stiže oka vrli plamen, A prekovana misô je o kamen, O kamen sinji tužna, bedna, gladna, A rana joj je zemljičica ladna, O,

“ — „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“ Opet momak stade. I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.“ Zagrli je, poljubi je, Obrnu, prevrnu: Od sebeka ne pusti je Do pred noćcu crnu. (10/11.

Pa ga onda ka grudim' prinela, Pa ga ljubnu sred čeoca bela, A iz oka gronuše joj suze: „Bože, Bože, zašto me ne uze?

Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi baj, — Tu iznikô je, mila moja, znaj.“ 8.

“ 8. Ovako njojzi moja rečca velja, Ovako beše njezin molben zvuk, Ovaka bija moga srca želja. Od oka joj mi ljupki pade luk, A njena ruka još od snega bela Od mene uze uzabrani struk, Na svoju krasnu zadenu ga grud I

16. O lepi vi iz usta njeni baji, Kad sedismo mi vako obadvoje! O njenog onda oka kra(s)ni sjaji, U srce kad si padô moje!

U more slada tebi srce tone, Po grudi sveta lazi ti milina, Iz oka uzićenoga sveta suza Niz obraz dole tebi tada puza. 34.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Hm, šta veliš, Petrače? Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu stelju od samara, gvirnu ispod oka na domaćina i mirno mu predloži: — Otidi, brate, pa vidi, što se tu skanjuješ.

— Hajde, ime, hajde, ulazi. Jednom pod zimu, uoči nedjelje, na zajedničkoj molitvi, djed ispod oka opazi da se njegov Rade ne zna ni prekrstiti. Sjutradan on ga uze na pretres. — Imenjače, deder se prekrsti.

— A onda, kad veče priđe, moj Rade, kad se javi prvi dašak vjetra, ja ti se za tren oka premondurim u drugo čeljade.

Ta vižljava i tanjušna curica, bistra oka i hitra u pokretu, ne bi ga, majci, nikad u Lici stekla zagledača i prosioca da nadaleko nije izišla na glas kao

Na taj optimistički poklič, pravu narodnu budnicu, komandir veselo zarza, pa se opet, za tren oka, smrači i zanijeka glavom. — Jok, jok, ne ide.

Evo ga najzad u sjenicu s krvavim sikirčetom u rukama. — Koje dobro, gospodine vodniče? Munižaba ispod oka pogleda ono sikirče i otpuhnu: — Zlo i gore, moj Đurašine.

Dotužili su mu već od ranog jutra, oka ne daju otvoriti, ali ni on im dužan ne ostaje. Već je koknuo jednog pored samog bunara u dvorištu, a kanda je neko i

— I ja tebi dvaput! — u pola okreta vrati Jovaš i srce mu veselo zaigra kad krajičkom oka spazi kako se oniski Kozarčani, omladinci, prebacuju preko niske ograde za Mikanom i njegovim otmičarom.

Ih, što si mi nešto mršuljava ka vrabac, nema u tebi trideset oka. Kad haubica prvi put zagrmi i potrese zemlju, amidža Huso odjednom živahnu, podskoči i osokoljen kliknu: — Aferim ti,

— Pazi je, pobjegla! Za tren oka komandiru prošibaše kroz glavu svi propisi i paragrafi vezani za ovakav slučaj, ali od toga mu se više stijesni u

Nemoj nam odsad dosađivati raznim tamo molitvama i čantranjem, to su nazadne i kažnjive stvari. Za tren oka nad babom opusti miloliko ljetnje nebo. Ostade nad glavom samo plehnata plavičasta kupola s istrtim dokrajčenim mjesecom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu! Jedna dopola oćelavila, u drugoj ima devedeset oka, najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta dlakava ko muškarac, sedmoj se belo navuklo

treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta dlakava ko muškarac, sedmoj se belo navuklo preko oka, osmu babica poslednji put okupala! Daj šta daš! Posle četiri meseca u ovoj pustinji, učinile nam se kao sultanije!

Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže! (Ulazi beg Pintorović) BEG PINTOROVIĆ: Selam alejkum, Hasanago! HASANAGA: Alejkum selam, beže!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza. (1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao!

I jednako ste radile za mene, gledale, slušale moj dah i pogađale iz oka mi žele. S tobom sam se razgovarao vrlo retko. Više puta uzimam i diram te: te za ovoga, te za onoga.

Ćute oboje. A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh. Ona, u tesnom jelečetu, povezana šamijom, s nestašnim i prkos1 Filiziti — kidati

! — I prignu se da ga digne, uspravi; ali kad spazi čak i krupne, vruće suze kako iz starčeva oka kaplju i padaju mu na ruke, on ustuknu, prepade se i pobeže iz sobe.

Kostić, Laza - PESME

Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini. Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore! Oj, gujo sunčanarko, moj slatki otrove!

Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag. Pa i on je u boje razišao se ceo, još lepši šar je razapeo na listak ovaj beo.

Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?

U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju svest, zamrsi mi bujnim pramkom, ulovi mi gujnom

mnoga, puna duha crna, zloga; iz kuće se začu vris, — pod Delilom kleca noga: vrisak beše njenog boga, Samsonova oba oka.

vali te biva čelik, tako se duša sužnoga diva, paljena slavom sjajnih pobeda, topljena žarom željnih pogleda ognjenog oka Delilinoga, tako se srce od plama živa u smrtnu studen tamnice skriva, slepilom žarki pogled okiva, te — pesnik biva.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi bog, a ovaj mu

Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.

— upita ga kralj. — Ja znam, — reče Grbo, pa ode i kupi sto tovara drva, sto tovara slame, sto oka gasa pa sve namjesti oko kuće pa zapali, i tako izgorje đavolski kralj.

Vojnici nemadoše kad ni dahnuti, za tren oka biše svi povezani. On ih tako povezane posla caru i poruči mu da pošalje maramu ili da izvede svu vojsku.

doma ima šta vidjeti: njegov gospodar prošle noći nagazio nekako na vilino kolo, pa mu vilinska carica iskopala oba oka, te sad zapjevaju n on i svi njegovi što ih je. Onda on pomisli da pođe tražiti oči svoga dobrog gospodara.

Tadar njegov brat i ne tražeći drugoga suda izvadi nož pak mu izvadi oba oka, n reče mu: — Sad neka ti pomaže pravda kad si bez očiju.

voliji vama i sa štetom dati, no drugome za korist; ajte oderite je, izmjerite i podijelite, pa na amanet koliko bude oka, onoliko i da mi platite pošto nađete da je pravo; ali znadite da je ono aginska a nije fukarska krava.

Mujo ne šćede ni oka na njih baciti, već jednako preda se gleda i kuca praznom lulom o tle, jer ne imadijaše je otklen napuniti kad u kesi

iz drva, dok jedan od njih zavika družini: — Gle, gle, braćo, onoga zeca te bježi onom glavicom, ima u njemu petnaest oka, a da je bog dao među nama brzonoga momka, pa da ga dostigne, eto gospodske večere da se ugostimo večeras u društvu.

A gošća joj odgovori: — Hvala, kumo, dobar je i hajvar. Na to domaćica reče: — Ali je hajvar skup: oka po to i po to! A gošća odgovori: — I vrijedi! KAD SE HARČI NEK SE HARČI!

— Ne ja, — odgovori — a kakav kazan? — Kazan, brate, čudo nad čudesima! U njemu će biti preko deset hiljada oka; iznutra će ga napravljati sedamdeset i sedam najvještijih kalajdžija, a s dvora devedeset i devet; i koliko će biti

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

) SRETA (radeći peva). Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda. Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti. Dok i njega u budžaku nevolja ne smuti.

Lalić, Ivan V. - PISMO

skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi drevne mimikrije, Kad svaka boja je zelena, Jer sve je pupoljak; željena Svečanost oka se prikrije U slutnju, u iščekivanje: Ružama planuće živice Kad april se preko ivice Izlije; kakvo prelivanje Vetra u

Plava optika nedremanog oka Snimiće tako i kako se menja Oblik mog srca, damar krvotoka u svakom času tvoga nerođenja Što ponavlja se

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

odgovorih, načinivši usput nekoliko grčevitih trzaja levim uglom usana i krajičkom oka. Svaka dva minuta, računajući vreme po doktorovom satu, pokušala bih da s vrha nosa sklonim nevidljivu muvu.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Slapovit smeh se izvije u krik, a Bosfor-staklom hurija se roj razleti lebdiv. - Čiji li smo lik? Sa božur-oka naš se kolor - joj! stropošta, surva, te se žutne gaz niz smaragd-more.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna i za tren oka torba je puna. Presrećan Ćosa pod bukvu sjeda i bogat poklon u torbi gleda, kad u njoj sjeme od svake fele!

Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak

A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ... Vječno se Mačku nada ... ŠUMSKE BAJKE JEŽEVA KUĆA SLAVNI LOVAC Po šumi,

Hitar je Toša, nema mu mane, na vatru liči živu, pa za tren oka i u dva skoka uz vrbu strugnu krivu. Viri odozgo i zlobno reče: „Popni se, Žućo, riba se peče.

Svaka mu bodlja — bajonet prav, kao da preti: „Nek dođe lav!“ Bazenom pliva lepojka neka, glatka i živa, vesela oka. To ti je foka.

po strmu krovu, večiti noćnik, bez topla gnezda, u svakom oku blista mu zvezda, ili mu vidiš, po neki put, u oba oka po mesec žut.

Povazdan drema. A i kad gleda i zene širi iz oba oka — čanak mu viri. BOLESNIK NA TRI SPRATA Našega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore

MUDRE PORUKE ZA ŠTENE Svakome znancu javi se lepo vesela oka, mašući repom. Lavežom gromkim dočekuj strance, nikada, druže, ne laj na znance.

“ Šestoga dana dolazi zima, s ledenog Pola putnik se prima, stigao dečak i od Eskima. „Šaljemo dete vesela oka s dalekog rta Medveđeg Boka. Pozdrave primi plemena Foka.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Zabluda oka savršena: vidim istovremeno jednu zvezdu koja leti iznad mene i jednu koja leti pravo na mene. Povijem se u barci, kao

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

nedovršene bitke protiv Skita nailazi vizantijsko poslanstvo sam car sa lotos—krstom u ruci i njegova kći ne dižući oka s knjige pa vojvode u belim kožusima i monasi što kriju sokole pod rizom vizantinci nikada ne behu mlađi no

jaz što umesto mirenja traže puteve izgnanstva moja pravda im je teška kao neprelazan bedem i svetlost iz oka sunčanog oslepi ih kao strela kraj rata je objavljen iz večitog grada a niko da pobedi ne ume. 4.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ja bih čak i voleo da mi se javi. Pravo da vam kažem, prija-Sarka, i voleo bih da progovorim s njim onako, u četiri oka. SARKA: Baš, prijatelj-Mićo, da te nešto zamolim.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

„Srednji, teraj levaka!“... „Drži odstojanje!“... „Ne kaskaj!“ — i uvek su pogledali ispod oka da li to čuje komandant. Jer on to traži. Zamerka mora da se stavi i kad je sve ispravno.

— Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka, gledajući ispod oka, ne bi li ga našao. Vojnici se krišom podgurkuju, ali niko ne smede da pogleda Krstu, bojeći se njegovih ogromnih ruku.

Onako, u sivim odelima, puzali su pešaci kao gušteri uz obalu. Nekolicina izmigolji i za tren oka uskočiše u neprijateljski rov.

Nad drugim je plakao rođeni brat... Trećem je tekao crven mlaz krvi iz oka, a četvrti je bio bez glave... Kažu da su poginuli od naših topova.

Otvoriše. Sestra vrisnu i pade. Mene prihvatiše. Vidim voštano lice... njegovo čelo... usahle oči... iznad desnog oka rana. Usta poluotvorena... Ruke opružene... Džepovi izvrnuti. Tada mi se nešto uskovitla pred očima...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Vidi se i pokrivač i pod njim neka nejasna masa... On prilazi i odjednom jasno razlikuje dva crna oka, koja su se upila u njega, pa ne trepću... Jes, to su ona dva oka, što ih samo on zna i niko drugi...

On prilazi i odjednom jasno razlikuje dva crna oka, koja su se upila u njega, pa ne trepću... Jes, to su ona dva oka, što ih samo on zna i niko drugi... Gle i lice se vidi, eno one ogrebotine, još se crvene i kvare izgled lica.

žućkasti, skoro beli ; obrve tanke, uzdignute i oštro previjene na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže spušta, previjen I malo zatubast, nos; brada mu obrijana, neobično razvijena i isturena napred.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Dajte mu ašov, on će da uobrazi da je grobar! A uzmite mu ašov, i pružite skiptar, pa ćete za tren oka od grobara dobiti kralja! SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pod gorom visokom u večeri jasne, šaptaćeš mi reči plahe strasne, i nuditi nedra naježena bela. Ali će iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi žudni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu, ili šumu rascvetanu, ili koji mračan

Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me. Tad se dižem, i, u mutna oka prozora, puna sitnih glasova večeri, šapućem, nesigurno, i moje ime.

Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća. Ista je naša psovka prva, nož i devojka nasred sela i stid domaća.

A svetkovina što vino pije, slave i crkve što nas se tiču? Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču. Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa.

I bi rat, da se, nad grobljem našim, omili smeh i razvrat, i skine, navek, žud za sinom, sa mutna oka? Zato je zar bila tama mesa i sjaj misli, duž mladosti, neveselost gorka i duboka, da sa Serbiom umru i mog imena

U isti mah se izlagao opasnosti da oslepi na oba oka. Austrija je i tu bolest smatrala kao simuliranje marodera, i slala je na bojišta i inficirana odeljenja.

Mala deca ležala su, na podu vagona, oko naših nogu. Iznuren, nisam mogao oka da sklopim. Dok su oko mene pričali, primetio sam da su i ti glasovi nekako teški i da ljudski govor, pre, nije tako

Dva velika, zažarena oka Orleanske stanice gledaju mirno u Senu. Da, samo ja sam patetičan, noći je svejedno. Pobesneli konji spomenika na Gran

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Narod zaboravi cara, kao da ga i nema. Car se zbuni i zabrinu. Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac...

Nemo sijaju zvezde božja oka I nemo nad njom palma stražu čuva — No što se buni tišina duboka I otkud vriska daleka i gluva?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Dakle, ne možete da se setite?! — reče s osmehom i pogleda me ispod oka, ispitujući. — Izvinite, ali nikako ne mogu. — E, vidite, to je najnoviji zakon koji ima velike vrednosti za zemlju.

Čudna mi čuda, jedno oko! Šta će ti oči kad ima ko za nas gleda i vodi nas sreći? Valjda ćemo zbog tvoga oka i čičine noge napustiti ovo plemenito preduzeće. — Laže čiča! Laže čiča, pretvara se samo da se vrati!

veselo, a kamen udari u prozor, razbije ga i pogodi ono prvo dete u oko, tako da mu oko iscuri i ostane doveka bez oka!” — Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora? — Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča?

— Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče! — odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo. — Zdravo, zdravo! — doda drugi s podsmehom. — Dobar dan!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Hiljadama misli pojuri u glavu, a u ušima zvoni i vri... Sve to bi samo za trenut oka. Kako poskakaše, zlikovci razgledaše uzvereno na sve strane.

Visok, stasit čovek, u crnim suknenim čakširama, džemadanu i fermenu, trči preko čiste poljane... Za trenut oka dotrča do ograde, pa, videći da je opasno preskakati, leže za jedan čatal i pruži pušku...

Ali mene je najviše zanimalo i padalo mi u oči ono, istina vrlo retko, no čudnovato sevanje oka njegova, koje je stajalo u suštoj protivnosti sa celom njegovom spoljašnošću i, ako hoćete, celim bićem njegovim.

Pa ipak, čim ko stane pred njega i oslovi ga, lice mu se razvedri, bore se raziđu, a iz oka mu zaveje sama blagost i toplina. Opaziše svi da se čiča Pera promenio.

Eto, to je taj greh za koji mu sad sleduje kazna, i to još kakva kazna: deset krstina po pedeset oka najmanje (a može i šeset), to su ravnih pet tovara... I to da mu propadne! ... A zašto; zar to mora da propadne?

Kroz gustu tamu svetlucahu dva crvena oka kao dva čudovišta, a gruvanje po šinama postajaše sve jače. Živko pusti čuvara, skoči s pruge, pa potrča pored nasipa

Dete otvori jako oči, pa ih tek krete u stranu... A tamo iza stola gledaju je ona ista dva ljubavna, svetla oka, ali sad gledaju onako, kao kad Kosa razbije čašu, pa je zovu na priznanje krivice... Pa opet ove oči gledaju drukčije.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Obeća pa vrdne. Kad si s njim u četiri oka, on ovolika usta na vlast, a kada se sa vlastima pogleda u oči, on ne ume da zine.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Odmah te stane bombardovati ovim ili onim pedagogom i misliocem o kom ti dotle ništa nisi čuo; ne da ti ni oka otvoriti.

blagodarnost, što je proletos poklonio vojnicima te i te čete, toga i toga bataliona kad su onuda prolazili, sedam oka rakije i dao im slame za prostirku. Tako je već nekoliko puta bilo.

— pita Sreta. — Jedno kaligrafija, neje drukče, gospodinučitelj. Svaki reč težak jedna stara oka — veli ćir Đorđe zadovoljno. — Tašula, gumari!

Obično se veli da kad čoveka potera nesreća, a ona ne zna šta je dosta, nego zaokupi pa ne da čoveku oka otvoriti. Na sreću čovek natrapa, a nesreća ga sama vija.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

NAZADAK Car Maksimin, što od gladi što od besa, Znao je da pojede šest oka mesa Sa salom, sa kožom, crevima, kostima I drugim pojedinostima!

KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav? — pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu, Oka vlažna, pameti pipave, Nenaviklu da daje izjave.

Odjednom, sve pore vazduha pocrne Kao upijač, koji za tren oka Popije lokvu prosutog mastila. Po običaju, mesec iznad brda plane. (A gde je mesec danju — ko može da odgovori?

Knososa i Kosmosa, U popodnevnoj tišini otoka, I mislim — zureći pomalo iskosa — Dok me plavo nebo gleda ispod oka: Taj svet je splet čudesnih odnosa, Čak i reč tuguje kada je bez sroka... Ništa se ne miče.

Moj divni kum, Đorđević Đoka, Kumašine, da si mi zdravo i živo! — Ljubim te u čelo, izmeđ dva oka, Ti ćeš ispraviti sve što je krivo.

Rakić, Milan - PESME

klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok strasnim prelivima mrače, Tvoja dva crna neumitna oka... SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

I što ću ti duljiti pričanje? Koliko je ravnoga Cetinja, ne uteče oka ni svjedoka, ni da kaže kako im je bilo, te pod sablju svoju ne metnusmo koji ni se ne kće pokrstiti; koji li se

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

i unese kod njih veliku srebrnu siniju sa jelima, i mećući je ispred njih, sagnuta nad njom, vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj, zbog toga što se beše mnogo sagla, padoše pletenice niz vrat, te joj se sva snaga,

I tada se poče sećati. Tek tada bi joj jasno i ono njegovo zaprepašćenje kad je vide, a posle onda ono neskidanje oka sa njega, pri tom večiti trepet punih mu usta i ono na mahove, kad s ocem ostane nasamo, potvrđivanje: „Ja, što rekoh,

Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i treštala, kao neka dva crvena stašna oka, a između njih se lelujao venac od šimšira i velikih belih ruža, kojim je bila okićena kapija — njoj cela kuća, naročito

Pandurović, Sima - PESME

Prodirne jauke Duša je slaba da goni od sebe. Iz oka njina tmine groba zjápe; I smrt je s njima, da život moj pogrebe.

Tada su jedan cvet na putu I miran pogled mutna oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće Šumove tuge, bola, sreće U

Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što duhovnici zadocniše.

Ali ni Stana dotle ne bješe oka stisla. Ona je lijepo vidjela sve što je dotle s ocem bivalo, kako je, pušeći rukama razmahivao, kao što je vazda

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dao ti bog dukat od sto oka, pa niti ga mogao nositi ni trošiti, već sedeo kraj njega pa prosio! Dao ti bog zimljivo srce, a lojane noge, pa niti

Tako me ne proždrla pučina morska! Tako me ne razgubao tvoj hljeb! Tako me ne takla ljuta zmija usred oka! Tako me oružje ne izdalo kad je najveća potreba! Tako me prije sjutra u mrtve oči ne ljubili!

Dohvatio bi s neba tarane. Žedna bi te preko vode preveo. Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati. Zna šta je car večerao. I kamen bi rječma podigao.

O SMIŠLjENOSTI — Ćutanje je zlato. — U šutnji je pola mudrosti. — Dva su uha da se dvaput čuje, a dva oka da se dvaput vidi. — Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći.

— Da budala zna da je budala, dvije bi pameti imao. — Više valja dram pameti, nego sto litara (oka) snage. — Više um zamisli nego more ponese. — Kad bi se sve pameti iznele na pazar, svak bi se svoje mašio.

— Ko beži od prve sreće, poslednja ga rđa bije. — Bolji je dram sreće, nego sto oka pameti. — Daj meni sreću, a znanje komu ti drago. — Daj mi sreću, pak me baci u vreću. — Srednja je sreća najbolja.

A gošća joj odgovori: „Hvala, kumo, dobar je i hajvar“. Na to domaćica reče: „Ali je hajvar skup: oka po to i to“, a gošća odgovori: „I vrijedi“. Kisni, ne misli, stiglo me do vrata!

G) BAJANjA A) ZA LjUDE OD UROKA 1 San zaspao, a urok ne zaspao; ako i zaspao, u snu se razabrao. Dva oka dva uroka; jedno vodeno, drugo ognjeno; uzeh vodeno pa zalih ognjeno.

(Kad ćuti) 279 — Kad slepac vidi, a hromi hodi? (Kad slepac hroma nosi) 280 — Kad čoveku nisu potrebna oba oka? (Kad nišani, — jer tada na jedno oko zažmuri) 281 — Ko više vidi: čovek s jednim okom ili čovek sa dva oka?

(Kad nišani, — jer tada na jedno oko zažmuri) 281 — Ko više vidi: čovek s jednim okom ili čovek sa dva oka? (Čovek s jednim okom, jer u onoga drugoga vidi dva oka, dok čovek s dva oka vidi u njega jedno) 282 — Ko živi od

(Čovek s jednim okom, jer u onoga drugoga vidi dva oka, dok čovek s dva oka vidi u njega jedno) 282 — Ko živi od vetra?

(Čovek s jednim okom, jer u onoga drugoga vidi dva oka, dok čovek s dva oka vidi u njega jedno) 282 — Ko živi od vetra? (Čovek koji ima vetrenjaču) 283 — Ko ima šest nogu, a ide samo na četiri?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad vidi čovek, đe se oka strovali i zamkne u rupu, a on reče: „A! tako tebi valja!“ Pa otide svojim putem i ne nadvirujući se nad rupu.

” S otim oka otide. Carev sin ostavši sam u dvoru, stane misliti u sebi: „Šta bi to bilo u dvanaestom podrumu!” Pa onda stane

Tadar njegov brat i ne tražeći drugoga suda izvadi nož pak mu izvadi oba oka i reče mu: „Sad neka ti pomože pravda kad si bez oči.

Ova carica razboli se i kad vidi da ne će ostati, nego da će umrijeti, zazove muža cara, i suze roneći, na četiri oka reče mu: „Evo se približila pošljednja ura moje čaše, i ja ću umrijeti priđe no treći kokoti zapoju, i ja znam da se ti

bi što dogodilo doklen se on s vojske vrati; i ona mu se kučka zakune i obeća da će je ljubiti i čuvati kao svoje dva oka u glavi.

prsten u kamari, i pruži ruku da ga uzme, a ovca na njega skoči i ne da mu ga uzeti, nego na njega nasrće da mu oba oka izbije.

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi Bog, a ovaj mu

Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.

Kad tamo dođu, počnu pripitivati đe bi je kupili i po što oka. Tako se namjere na nekakva majstora hitra u rugi i podsmijehu, koji im reče: „Ja ću vam prodati ne oku no litru, a

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MANOJLO: Pričekaćemo da ovi odu! Sa njega oka da ne skidaš! TANASKO: Ne bi ja skido oka sone tamo! Kad god je sretnem, drži sveću i amrel!

MANOJLO: Pričekaćemo da ovi odu! Sa njega oka da ne skidaš! TANASKO: Ne bi ja skido oka sone tamo! Kad god je sretnem, drži sveću i amrel!

Stanković, Borisav - JOVČA

Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Vreme je života našega jedan minut, jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost. Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o prošastima.

Živa i dejstviteljna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja

On ni trenuće oka nije študirao ni mislio, nego kako ja izreko[h] da mi ta haljina ne trebuje i da bi[h] je za polu cene prodao, nama[h],

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— veli fratar, pak se otetura do kreveta i izvali se, uzdahnuvši — kao da bješe svalio teret od stotinu oka. — Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola. OTVORI SVU TIŠINU Otvori drhtavu svetiljku Dva oka uplašena ko laste Da otkrivam glas — tu biljku Što iz belog mesa raste I treperi: začuđeno ko vlat Kad vetrovi ga

Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen tako Sa svetom i pticom van oka. Ujedno sigurno veče I ti ćeš zaći polako Niz trave koje već kleče.

Čuj: mehur u vodi napet oblom opnom Prsnu od mog oka dirnut sjajnim šiljkom. Gde se to obretoh: sred vode il kopnom Hodam kao uvek s nejasnim ožiljkom?

Ćutljive — ko od strašne brige. Zbijene — ko od teškog straha. Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ona stoji s rukama na leđima, povijena i stroga. — I ti ćeš da me nadživiš. Da sam mlađi... — Noćas ni oka nije sklopila — sede i reče ne gledajući ga. — Njegova je žena. Ja se ne mešam u te poslove.

Narodnog krvopije. Moj Vukašin Tošićev zet! — šapuće zagledan u dva velika oka, tuđa i pusta, mora da ga gleda. — Jeste. Ali ćerka nije što i otac.

ali siromah mora da sluša gazdu, šta se njega tiče ko vlada, otkinuće se konopac i zvono će mu smrskati glavu, sto oka je teško, neka. i Turci vladaju, samo njega nek ostave na miru. Šta. li je to Simka htela da mu kaže?

Otkad je došao iz apse, nije se digao iz postelje. I tebi će biti lakše da s nesrećom razgovaraš u četiri oka“. Nije razumela, pa je pitala: „A šta Đorđe radi?“ „Naš je gazda u Beogradu.

Ona se ne pokreće. Gleda joj lice. Iz velikog crnog oka pogled joj kroz prozor otiče. U čaši na prozoru nekoliko cvetova. Maslačak! Onda kad se vratio...

Đorđe postoja pred vratima, pa ih otvori. Sa jastuka ga gledaju njena dva mutna, zakrvavljena oka. — Rekla sam ti da iziđeš, Nikola. Posle opet dođi — prošaputa Simka, ne skidajući oči sa Đorđa.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Celu noć nije oka sklopio. Još dvaput mu se učini da iz oraha izlaze majušna, nasmejana deca, da se hvataju u kolo i plešu.

Ostavi ga i idi! Sledeći dan mu je sporo prolazio. Nikad mu kraja! Jedva se jednom javio mesec. Dečak se u tren oka pope do vrha, ali samo je paprat blistala na mesečini. »Sigurno me je prevario, pa još i tanjir uzeo!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Jer, iznenada je podigla glavu i uhvatila njegov pogled. (Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena.

(Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena. Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka.

Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka. Slutnja oštrih ivica, nemilosrdna, izrovala je preostalu radost: taj čovek koga voli bio je njen neprijatelj.

a u treći očaranog dobrotom na licu tog čudaka u turskim haljinama, otkupio je, više nego povoljno, tri miliona oka soli.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ne dajte suzi da joj s oka leti; Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mr'jeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Zalud je vraćah! Gvozdeno uporstvo Sjaše iz njenog zažarenog oka; Dok, na po puta, jogunica lepa, Susta i klonu... i dalje ni koraka.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

okean vozdušni, đe su sunca samo kaplje sv'jetle, a mirovi jedva vidne iskre; đe užasne bure gospodstvuju, oka smrtnu otvorit ne daju, već ga gone u mračno žilište, Bog zna kakvom sudbom naznačeno.

Čas suđeni zazvoni svjetlosti; na veliku i užasnu žertvu gladne bezdne otvoriše usta. U trenuće oka laganoga sva božestva s prestolah padoše, svi strmoglav miri polećeše, svi se hukom stravičnom skrušiše na

i crna haosa iz mračnijeh digoše njedarah, i sa silom svojom strahovitom sa svake ih strane stijesniše i u trenuć oka laganoga šar naš zemni tamni napraviše.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Zelje, voće i ribe - sve polete u velikom luku majci zemlji u krilo. Za tren oka ležahu na zemlji ispreturani krastavci, artičoke, narandže, trešnje i jagode, jaretina i govedina, a ribe se praćakahu u

To se desilo za tren oka. Odmah iza treska sručenog kamenja, ču se vrisak neprijatelja. Mesec koji je baš tada bio izašao, kao što je Arhimedes

Zaista osobiti primerak, neprocenjive vrednosti. Mardohaj me pogleda ispod oka. „No, šta velite na to?“ „Priznajem, lepa knjiga!“ „Nešto najbolje što postoji!

na sudbini koja ju je zadesila postaje sasvim izlišan; prijateljski stisak i poljubac ruke i prostosrdačan pogled oka kazuju više no bujica umetnički poređanih reči.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sad naprotiv: maločas sumoran i snužden menjam se za tren oka i evo me veselog. Je l' te, prosto neverovatno? Zato i kažem: čudna i možda samo za mene neobjašnjiva neka nervna

glavom ili da sam u njenim očima samo nazreo željicu da se uveri u moju nameru, ja bih, osećao sam dobro, za tren oka, ležao iskrvavljen, sav razmrskan dole na betonu.

sumnje da se on samo pretvarao da spava, jer sam i ranije bio opazio kako je, s vremena na vreme, krajičkom jednoga oka, kontrolisao stoje li njegove torbe od fine žute kože gde ih je ostavio.

Zadrhtasmo i zagledasmo se tamo odakle treba da se pojave dva crvena oka voza koji i ne zna da nosi jednu ljubav tako odlučnu, neobičnu i vernu.

Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći. Oka nisam sklopio. I sad se čudim da još živim, da idem, da radim, da jedem i da govorim, i posle svega i pošto je u meni

zubima, krivulja tako za pukom, purnja kljakavim nogama i podiže prašinu više nego i sama pukovska saka sa ćoravim u oba oka Cezarom, isluženim artiljerijskim rudnim.

Rasporedim, dakle, gde će ko spavati, kažem joj šta ima da spremi, a sve je poglédam ispod oka onako narednički — bio sam onda narednik — i razgovaram s njom po seljački. — Pa kako, snajo, prođoste od Austrijanaca?

, komandant me, na moju nesreću, oseti, pa me sa otvorenim krajičkom jednoga oka isprati do vrata. Ja kuražno iziđoh, a vrata zacvrčaše. — E sad, Stevane!

Kako sam odškrinuo vrata, dočeka me opet onaj isti prodirni i prezrivi pogled iz krajička onog odvratnog oka komandantova, koje bih sa retkim zadovoljstvom noktima iskopao. I tako ponova legnem na svoje mesto.

njega i zamišljao kako bih ga razdrobio, rastrgao, zgazio kao crva i rastrljao da traga ne ostane od njega i onog pakosnog oka, vrata naše sobice ponova zacvrčaše. Munjevito zvirnem ka vratima i zamalo nisam vrisnuo. — Je l' ona? — Ona...

posle dobrovoljac u ratovima za oslobođenje pre četiri decenije, kad je ranjen i nosi duboki ožiljak na čelu više levog oka, on je nekim čudom izbegao iz zemlje.

U tom trenutku, ćelija, sva krvava i opoganjena po zidovima, bila je slabo osvetljena, a dva iskrivljena, zla i zlobna oka stražara pred vratima, sa bajonetom o ramenu, vrebala su ga krvnički kroz četvrtastu rešetku od gvožđa.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I nema u tome ni traga kakvom raznježenju nad samim sobom: mi prisustvujemo, s crnim florom oko šešira, ali sasvim suha oka i spečena nepca, tom posljednjem aktu dugovanja prema nekome ko nam je zadao i previše glavobolje. Da.

u snu, kad je iskopčana poluga volje, kad je naše tijelo bez obrane, prepušteno na milost i nemilost okrutnosti tuđeg oka i tuđe radoznalosti, obezoružano kao bogalj koji je pred spavanje iskopčao protezu, kad se s naših lica sapere njihov

„Izvadili smo iz nje sve što se dalo izvaditi!” rekao mi je u hodniku doktor. Dva crno zaobručena oka ležala su kao dvije rupe u jastuku. Gledao sam je kao šupalj dud, ulište klica smrti.

Malo podalje, oni prostodušniji i rustičniji, zavijenih vratova ili s flasterom preko oka, jednostavno se igraju drvenim kuglama, kao što su to u nedjeljna popodneva činili i u svome selu na tratini ispred

To su one ljepote koje slikarima i skulptorima znadu zadati stotinu muka. Umijeće oka da pogleda, umijeće usta da se nasmiješe.

Primiješo sam da me prate dva okrugla, dobroćudna oka: jedan neslućeni mještanin. Nisam ga poznavao: slabunjav i razmažen, osnovnu školu izgurao sam kao privatista pod

Piljio sam suha oka u te nalijepljene, inertne brkove i za pokoj njegove duše u sebi brojio do stotinu. Kosi paralelogram popodnevnog sunca

Baka mi je slagala maramice i košulje. Čitavo posljednje vrijeme motrila me ispod oka. Činilo mi se da na meni traži crte mog pokojnog oca. Sad je izgledala primirena.

stalna, konstitucionalna svojstvenost ili greška našeg organizma, poput šepavosti, ili ljevaštva, ili greške u gradnji oka, i one nas prate do groba; pa zato je svaki naš korak — korak šepavca, svaka naša gesta — gesta ljevaka, a svaki naš

Čitajući njegove knjige, podlijegao sam čudnoj optičkoj opsjeni: krajem oka, poput neke mouche volante, zamjećivao sam golog Lakat brade — pedalj muža, s pripasanim prijapičnim falusom iz

Jedan od njih, već sasvim krezub i gotovo slijep, sa zastarjelom neprozirnom bionom na oba oka, pokazao se osobito uporan. Odlagali su mu ispunjenje te želje od danas do sutra, misleći da će starac zaboraviti. Ali ne!

Šareno tele ukopalo se prema nama na raskrečenim drvenastim nogama. Bijela biljega preko jednog oka podavala mu je izraz tupave dobroćudnosti. Nasmijali smo mu se u lice, a ono je povrijeđeno odskakutalo.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Vodeći kolo, on se približi Đurici i nekako s leđa podmetnu mu nogu, te se ovaj saplete i padne. Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj ruci sevnu nož. — Ha, đido, zar s leđa!

Visok, snažan mladić, široka čela, gustih povijenih obrva, ispod kojih sevaju dva zelenkasta oka, za koja narod veli da igraju kao na zejtinu.

Ali takve ga oči ne pogledaše. A behu dva oka, dve ljute guje, pod čijim se sevanjem ovaj grubi junačina topio i postajao mekši i pitomiji od svake devojke.

Čudna behu ta dva oka. Iz njih je sevao takav ponos i tako jasno saznanje svoje nadmoćnosti, da ne beše momka, koji bi osećao snage i

Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice. Kurjaci se približiše oboru, pa stadoše da razgledaju stoku, jer i oni ne uskaču u obor gde ima volova,

Pod niskim, ispupčenim čelom, sijahu dva crna vatrena oka, koja i onda, kad se usne rastezahu u osmejak, gledahu krvnički. Rasta beše malena, ali snage neobične.

Đurica slučajno pogleda na vrzinu, gde mu behu sakriveni drugovi, i tamo spazi dva sjajna oka, koja ga sagorevahu gnevom i srdžbom... Kao na drotu iskoči iz vrzine, i stade nasred puta sa pruženom puškom...

se određivati sve veća i veća ucena, što više budeš radio, a seljak će te ubiti za stotinu dve dukata, pa da si mu iz oka ispao. Pare su to, hej ! Đurica se zloćudo namršti i uvuče pune grudi vazduha.

Za trenut oka nestade ga... — Vujo! — začu se glas ispred kuće. Đurica poznade glas Vujove žene. — Zovi ga jače, ne čuje!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po kazanu loit struguće.

Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.

“ pomisli u sebi, „povratiću ja sebi i ćesu i gaće i sviralu, čini mi se, ako bog da!“ Onda nabere četiri-pet oka trešanja, saspe ih u jednu krošnjicu i ode do careva dvora.

Tada njegov brat, i ne tražeći drugoga suda, izvadi nož pa mu izvadi oba oka i reče mu: — Sad neka ti pomože pravda kad si bez oči.

VJERUJE I NE VJERUJE (TURČINU) Vraćao se nekakav seljak iz Dubrovnika put Trebinja zimi, i nosio na leđima nekoliko oka kukuruza doma, pa od truda, zime, a može biti i od gladi zapjeva iza glasa da se razabere: Lasno li je pjanu

VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU SUDA NEMA Nekakav raja opsuje Turčinu sveca kad su bili u četiri oka, te Turčin u kadije na sud.

“ CIGANIN I SVETI DUH Dođe nekakav Ciganin u kočobaše seoskoga i zamoli ga da ga uveresija pedeset oka žita do jeseni.

A gošća joj odgovori: — Hvala, kumo, dobar je i hajvar. Na to domaćica reče: — Ali je hajvar skup: oka po to i po to. A gošća odgovori: — I vrijedi. POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO!

— Kao i svakome, — odgovori mu — po trideset para oku. — Ma zašto, bolan, po trideset, kad u Mostaru oka je po dvadeset pet para? — A ti ajde u Mostar, — odgovori mu dučandžija.

upropastiti ovarisati — dostići, domisliti se, pogoditi odaždene — otera odaženeš — oteraš ožica — žlica, kašika oka — oko 1¼ kg oklepan — veoma star okuisati — pozivati verne na molitvu omak — jedna vrsta jela ondrljavine — huka i

plitka i okrugla posuda od bakra teftedar — glavni pregledač računa tilisum —— mađija tinji — tili tovar — 100 oka trem — tren, trenutak trs — loza, čokot tuka, tukac — ćurka, ćuran tuče — ćure tučar — onaj koji čuva ćurke ća —

— duhovni poglavar muslimana šikutor — crkvenjak šilte — jastuk za sedenje šilježe — mlada ovca šinik — mera Od 10 oka (12,8 kg) šiša — tavanica štrik — uže šubara — (znači i) šupljina šumke (ići) — „navrh prsta, da se ne bi čulo”

Petković, Vladislav Dis - PESME

Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore. Oblici se sivi uplašeno nagli Ispred moga oka, i kao da mole Za pomoć, spasenje njima, kiši, magli, Od nečije ruke što ih tera dole. Naglo odoh k njima.

I spavale. Noć kad plava mine, Otvarahu svoje crne kanje, I dva oka kao dve vrline, Što još nisu znala za plakanje. I dva oka k'o dva crna mora, Obasjana snagom i životom, K'o tišinom

Noć kad plava mine, Otvarahu svoje crne kanje, I dva oka kao dve vrline, Što još nisu znala za plakanje. I dva oka k'o dva crna mora, Obasjana snagom i životom, K'o tišinom govor drevnih gora, Kao cveće bojom i lepotom.

nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.

znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.

voleti tvoju usnu meku, Crvenu i lepu k'o plamen požara; I sve što je s tobom, i tugu daleku, I još tvoje oči, ta dva oka stara, Uzeta iz noći, vodâ, iz dubinâ, Nepoznatog mraka što život odmara.

Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči?

Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

" Čim sam izgovorio ove reči, osetio sam se kao pratilac Timoteja (Thimoteus) iz Šilerove (Schiller) pesme. Za tren oka izbio je pravi metež i iz desetinu grla se zaorilo: ”To je Brodi.

našeg organizma nisu bile poznate i filozofi su tapkali u mraku naročito u pogledu prirode svetla, građe i rada oka.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

fizičkih fenomena, govorio nam je da je po mišljenju jednog starog grčkog mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što

Spaslo me je moje rvačko iskustvo sa idvorskih pašnjaka. U tren oka siledžija je bio na zemlji, a njegovi drugari su prsnuli u grohotan smeh.

Isti snežni pramenovi kose, rumeno lice i blažen pogled koji je zračio iz dva sjajna plava oka. Piteru Kuperu je tada bilo osamdeset i pet godina, ali se tako dobro držao kao da je nameravao da živi još toliko.

koledžu; obojica su imali isti ljubazan izraz, lice koje je odavalo veliku inteligenciju i nežno svetlucanje dva umna oka. Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti.

Utisak je bio nezaboravan i nije bilo oka koje nije zasuzilo. Divan je to bio prizor, pun nadahnuća, posmatrati razjedinjen narod ujedinjen suzama.

koledžu; obojica su imali isti ljubazan izraz, lice koje je odavalo veliku inteligenciju i nežno svetlucanje dva umna oka. Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti.

Utisak je bio nezaboravan i nije bilo oka koje nije zasuzilo. Divan je to bio prizor, pun nadahnuća, posmatrati razjedinjen narod ujedinjen suzama.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Polegoše. Marko je uz vatru slatko zaspao, a Cveta nije mogla oka da stisne: daleko je još do kuće... Mori je briga...

u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.

—Tražiće razloga, — zamišljen odgovara stariji. Uto k njima odnekuda prilazi Mitar; pogleda ih ispod oka i pored njih prođe; zbuni se, pa kašljuca, i kao mimogred pita ih: „Ele, momci, kako ste?

jedak, reče kao u vjetar, ne gledajući nikoga u lice: —Došao je odgovor od Spasoja; piše za nju, — pogleda ispod oka na sluškinju. Djevojka se postidi toga pogleda, jer se mahom sjeti o čemu gospodar natuca, pa iziđe iz sobe u kuhinju.

— Lazo, ti se brzo povratio! — požuri k njima Spasoje i ispod oka, zbunjen, pogleda na djevojku. Pa se s obojicom rukuje i zdravi i pita kako je onamo, preko mora.

Lazo ih posmatra i čudi se što se ne razvesele, a sva je prilika za to. Spasoje ispod oka gleda devojku i nikako da mu oko na njenu licu opočine. Gleda je bolje, i lijepo mu se čini da je uvela i blijeda u licu.

Poslije toga dana, u suncu, na vjetru, na kiši, vrzao se oko nje. Neprestano je traži, ne pušta je s oka ni kada je s drugim u društvu.

Žižica ispod oka gleda na okićene prozore, gazi po očišćenu putu gdje litija stupa, pa mu srce raste, veseli se što ga je mali puk

Neko najpošlje zovne. On polako vuče nogu natrag i veli mirno: „Stani, moje je!” i onaj čas podigne kapu s lijevog oka; ono zažmiri kao neviklo svjetlosti, a drugo razrogači.

Ali ne budali, znamo kako stvar stoji!” A neki, čisto zavideći mu, u četiri oka veljahu: „Dobro mu je uspjeo colpo di mano!

Okretan, gibak, usrnuo bi u njenu čobansku kabanicu, povalio je u tren oka i silom pokrio kabanicom sebe i nju, i tako ležeć, naglo dahćuć prama njenim obrazima, dugo bi stajao i jario se,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Naime, običan pogled našeg oka ide pod pravim uglom u odnosu na uspravni položaj tela, a u „Helioterapiji afazije“ ono je, naprotiv, leđimice

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Istina je zgodna za ogovaranje, onako u četiri oka, u porodici, a kud si ti pa video i čuo da se istina javno kaže? ČEDA: Je li to sve iz vaše pameti?

Ali, Čedo, upamti: nosićemo se dok je sveta i veka, nećeš ga majci više mirno ni oka sklopiti. (Čeda ode.) – A ti (Dari) pakuj se, 'ajde, pakuj se kad ne možeš da odlepiš tu krlju sa sebe.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

„Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i treštala kao neka dva crvena strašna oka, a između njih se lelujao venac od šišmira i velikih belih ruža, kojim je bila okićena kapija, - njoj cela kuća,

što Vuk Isakovič vidi jezičkim se sredstvima vaspostavlja kao sam proces percipiranja, kao postepeno kretanje njegovoga oka od onog što je bliže ka onom što je sve dalje i dalje u praznome prostoru.

Čini se da nije izgovorila više od jednog uzvika: „Umreću, umreću”. Ali se svejedno njeni doživljaji i viđenje njenog oka prenose u opis, i to na isti način, istim putem kojim je u gornjem primeru prenesena dinamika njene percepcije.

bi, recimo, gospoža Dafina prozborila, ona bi svakako morala - ako se želi sačuvati čisto pesnička percepcija njenog oka, jednako kao i utančanost nekih njenih primisli, slutnji - pozajmiti autorov govor.

Dovođenje u vezu kruženje kobaca sa podnožjem brda usmerava, prvo, kretanje našeg oka odozgo naniže i, drugo, podstiče nas da u uobrazilji predstavimo golem visinski raspon.

I preokreće se tako da se pogled njegovog oka - prvi put u romanu - poklapa s nebom. Na početku četvrte glave Aranđelu se na Dunavu, nedaleko od njegove plavo-žute

Pri tome, iako gleda ili iznutra iz Vuka ili prosto iz Vukovog ugla, on svejedno tako reći krajičkom oka baca pogled i sa strane. Zato je nama čitaocima omogućeno da na Isakoviča gledamo i spolja kad i iznutra.

383 Književna sudbina junakova, moglo bi se s dobrim razlozima zaključiti, teče paralelno s ponašanjem njegovoga oka: ono oživljuje, postaje osetljivo, treperi zajedno sa promenama u prirodi, da bi posle toga izgubilo osetljivost i gotovo

Upravo zato što u lirskoj pesmi događanje predstavlja već samo kretanje pesnikovog oka, a sadržaji opažanja daju gradivo za izradu pesničkih (simboličkih) slika.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Duže kose, u bradi, sa ogromnom derviškom kapom, ispod koje sjajahu dva krupna zelena oka. Puši na dugom čibuku, a belokori jatagan izvukao iz nožnica i metnuo pored desna kolena.

od čoveka u najboljim godinama, Vitak i visan kao najprobraniji za četu barjaktar, crnomanjast, malih brkova a krupna oka. I da zastraši muževnošću zlokovarnika, i da prelasti lepotom žensko čeljade.

Odatle veoma blago pobrđe neosetno prelazi u ravnicu, u poznato Ravno Kosovo, koje se ispred oka, kad ga duže gledaš, stane od te ravnosti tajanstveno okretati kao da je tepsija a ne polje.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

On je čovek srećan, Uvek slatko spava, — Ali meni danas Nešto buči glava. Sve mi je u glavi Krčmarica Lela, Oka vatrenoga, Čela nevesela. Sve mi se po glavi Vrze i krstari Krčmarica mlada I njen vojno stari. »Javor« 1886.

Miljković, Branko - PESME

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale U jedan kraj mnogo prisniji me smesti Gde reč ima vrednost sudbine i podsvesti Gde su veličanstvene

O tužni severu tela nebo od četiri vetra pretvori u paru nad širom otvorenom vodom koja je raznela tamu oka po celome telu. Žaru neveseli kada pesme u meni pronađu mračno obilje što me mori glađu.

O strašni preobražaj moj u srcu sna gde vasiona počinje mi pticama, s dva oka varnica da l će da zna da put mi nađe letom ili klicama. III Sam u snu svome — ko će da me spasi!

Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad gledam u jezero ili u prostor. A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida.

Jao, vreme, gde te Plamen preseca. Osporeni svete! Nije li strašan let koji je dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo Videti možeš. Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja.

I pakao je ljubav kad dozrevanje oka Ružu u sliku pretvori, duboka Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lepoti, Jer ako krajnosti

Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim. Noć umesto oka lukava vatra nudi, Al stoje kužni u istrošenom vazduhu I slede vidljivost različito ljudi, Biljke i zvezde podmićene u

Samo je budnost pesma, i teskoba, Beščulno mesto prevareno maštom. Izmišljanje slepog u kovitlac oka, O saplitanje kroz izmišljen vrt!

Čikaju svet za potiljkom. Čuj Šta zakasnela frula kaže svetu. Iz pepela oka izleće slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu.

vrtu: trice i kučinu svoje čarobne mesečine, pseću ružu i svoju gadljivost, da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka, da vrati noć u ime nežnosti.

Vezo fina između pepela oka i kamena čarolije ne prepirem se sa sličnostima, ali jedan je vaj, i nema druge smrti osim smrti.

NIZVODNO Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči pošao sam negde a udaljavam

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom je podigao uvis, i bezglasno nekom nazdravio. Iz mraka su sijala zadovoljno dva užarena oka grudobolnog buntovnika. Na polju je bila najlepša noć rata, a iz šatora je udaralo na prosuto vino i pijane duše.

Dugme je kvrcnulo i svetlost se upalila. Duško se izdigao u krevetu, i video dva strašna ukočena oka, i baronicu Ivon koja se nagla nad mrtvacem. Rus je bio nzdahnuo.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

o trgovini sa upljačkanim svinjskim mesom obistinila: pre ove dozvole u Aleksincu se prodavalo svinjsko meso 10 groša oka, a često se nije moglo ni dobiti, što uostalom na letnjoj žezi nije bilo na štetu.

Držali smo se tako skoro pô sata, ma da nam turski karteč nije davao oka otvoriti... Najedanput s našega levoga boka, s one strane gde je graf Kanovnjicin bio zametnuo borbu, zapištaše turske

moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva velika, crna, neobično sjajna oka, gde se zorno upiru u me, a sa jadnih bleđanih i usanulih detinjih usna opet slabačko prozvučaše reči: — Je li da ćeš

I ja ugledah kroz mrak kako spram nesigurne i blede svetlosti jednoga logorskog ognja blistaju dva sjajna, crna oka. — Pa ko je ono dete? Otkuda ovde u logoru? — E moj, gospodine, ovo je ubita žalost!

pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem pogled u tihu noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga Stojana, a u glavi mi se ponavljaju ovi lepi stihovi iz Dragaševićevoga »HajdukVeljka«: Svi spavaju, i Srbi i

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Vitlaju se gori, doli, Od muke i žara, To su moji stari boli, Jadovanja stara. Pobegli su od tvog oka, Pa s’ obziru na te... Jedan časak... jedna rečca...

Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće

P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.

„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti!

LXVII Pale suze, — ne iz oka Već iz srca ojađena, Na uvelu ružu pale, — To je sada rosa njena. Noć je bila. Zorom rano Zraci sunca zasinuše;

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Pali! — komandovao sam. Poizvrtaše se za tren oka. Dvojica su pokušali da umaknu, ali padoše posle deset koraka.

Jedva su uvideli gde je tačno naša linija. Ali onaj bugarski mitraljez nije nam dao oka otvoriti. Ako ostanemo u ovom položaju, izginućemo svi. To isto uviđa i podnarednik.

Ama, gospodine potpukovniče, toga čoveka ni glava da zaboli! Potpukovnik Petar se nasmeja. Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno... Nemam zmiče u srcu, ne lovim „zajci“, na svako pile „vikam“ dobro jutro. Kipislcauf!... Anđelska dušica.

Ništa nisam video. Jedva sam stigao do Lerina. Bio sam strašno izmučen. A te noći, u hotelu, napadoše me stenice, i oka nisam sklopio. Verujte mi, zažalio sam za zemunicom i svojim posilnim, i svim drugovima... Ratujemo već toliko vremena.

Dok sam ja ovde, nemaš ničega da se plašiš... — Molim, molim — nasmeja se Dragiša i pogleda Luku ispod oka. Luka steže Dragišu za vrat. — Šalim se. Mi odavno nismo imali koga da „zavitlavamo“ pa smo i toga željni.

Onda gotovo nečujno progovori: — Ne sviđam vam se... Ne dopadam vam se — a iz onog zdravog oka potekoše suze... — Gospođice, nije reč o tome... — Kako da nije?... — viknu i lupi nogom.

— histerično vrisnu i zatrese glavom. Disala je brzo. Gledala me je izbezumljeno, ucakljenog oka. Usta joj se počeše razvlačiti, više, sve više, kao da joj je lice prepolovljeno, glava joj klonu, i ona se sruši,

I ma koliko se starao da u njoj pronađem nečeg dobrog i nežnog, bio sam uvek pod uticajem onoga iskolačenog oka i iskeženih zuba, kao u neke životinje... Plašio sam se kao da će mi se oni zubi svakoga časa zariti u kožu.

— A vaše gospođe sestre? — Paule... Paulette. Zaćutali smo. Posmatrao sam je ispod oka. Ona kao da je primetila moj pogled, saže glavu i pola lica zakloni pelcom od kaputa.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Smjeh na licu i prijazan svega struka tvoga Netljena je, do dna serca, pažit oka moga; Gledeći te, ja utapam u plameno more, K'o što trepte kada sunce oolistava bore.

Kol jego luči sut previspreni I dosizajut oka v magnovenij' Našuju zemlju, juže tvorjat plodnu teplotom svojom. 1811.

Oko mamno, čarodejno, Jeste vabjašč polnasmejno, Prevarljivo. Čuvajte se vi takvoga Dakle oka lukavoga, Jer koje se uvek smije Prostosrdno celo nije, Već lažljivo. Jovan Pačić SNU Sne!

Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare. Kad spazilo Cvet-devojče, Momče glavu podignulo I na nju se osmehnulo.

Kojem je od vas dvojice nepravda: Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I tako za sto, manje, više,

Nije baš svagda dobro ni dobra suviše imat; Svaki ne podnosi sat više od četir’ oka. Kad se udare sunce i mesec, jedno pomrča: Stane l’ zemlja međ njih, jedno s’ uvija u mrak; Dva devojčeta mlada

Al’ tek što zamiriši prekrasno nosu pilence, Tek što prva oka otvori k pivu volju, I tek što preko žice prevuče cičuće Štraus Gudalo šimširovo: udari, eto, kiša.

Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo. Drva ko gora, devojče k’o jagnje, a ja ti baš noć pre Snivah o slatkom čedu da mi s’ poljubit dade.

Pojav’ se, bled meseče, Sa pratnjom zvezdica, U suzi oka moga Ogledajte lica. Pevati mlađan neću Prijatnu loze slast, Varljivo zlato neka Sujetnima na čast, Prijatelj svagda

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Sve što u srcu beše svetinje: Ženu i decu — braću, drugove... A zar tu žrtvu ne zaslužuje? Ta pogled jedan oka njezinog Svu krv da plati srca ranjenog — I moju, i moje braće krv!... TREĆA POJAVA U dvoru kneževome.

ĐURAŠKO: To jesam! Ali mi duša jedno željkuje Da te uveri delom, gospođo, Da ima srca što će poginut Na mig ti oka.... JELISAVETA: To ti verujem... Ali Veneciji treba pomoći.

Da od nas pravi svojim ćudima Po običaju tom venecijanskome — Prstima mekim šaren-lutkove, Što će se na mig oka njezinog Vešto okretat — i kô pajaco — Ljubimče ludo zemlje njezine — Služit za šalu podloj gospođi?...

(Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu? Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu....

PRVI SERDAR: Sad ćemo svi. KNEZ ĐURĐE: Ti, Vujo, ostaj, Čuvaj gospođu — Čuvaj mi nebo, sunce, Danicu, Mog oka, Vujo, čuvaj zenicu... Svetlosti! Dušo! Jelisaveto! Zbogom!... JELISAVETA: Još živi on — Na usnama se ledi poljubac.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Prepuniše se torovi, presuše se ambarska oka, prenapuni se kuća zdrave, jedre i kršne čeljadi, a kesa, puna bijele i žute jaspre, silno zateže za Reljinim pripašajem.

“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne... Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti. Mrijeti, ljudi, valja, a duša izlazi na tijesna vrata: malo sam se i bojô.

Naredio sam bio da se i ručak spremi, ama kesedžijski ručak: pogača na kopren, pečen krmak i deset oka vina. Kad se vrati' — a ono sve stoji gotovo na 'noj ravni pred džamijom.

Uli-de mu Mićane, jednu čašu. — O, ljudi, ovo ukrstilo sa obadvije strane, pa ne da oka otvoriti! — prošaputa zlovoljno Mićan i poče točiti. — Jadan li sam i kukavan, kako ću šjutra starješini izići na oči!

Onda mene ispovjedi i pričesti, a ostalu vojsku samo blagoslovi i poškropi vodicom. Opremi' se ja za tren oka. Dade mi Partenija svoju pancijeru-košulju, gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u

na dva carska kantara, na turskom kantaru i na kantaru ovog vašeg cara, pa ni dram manje ni dram više od dvadeset i pet oka! A kad se Srb u meni napiri i nadme, nema tog carskog kantara na 'vom svijetu koji bi me mogô izmjeriti!!!

Bojić, Milutin - PESME

Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka. Sadašnjost mi dajte, sve bešnje, sve jače Da sobom sagorim. Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače!

spržila me cela, Ispila svu mladost i drhtanje soka, Dok bi tvoja dojka ledena i bela Golicala groblje mog sprženog oka.

Čuje se rzaj konja koji stižu. Care, da li će vojska ispivena, Kojoj iz oka kikoće se žena, Razbiti vetre što za vlašću sižu? Sav narod kleči u stravičnoj pošti.

No gle! Poslednji heroj sramnog čina Zamahnu mač, jer kroz noć kô da spazi Dva plava oka tek rođena sina. (1913) MUČE ME TVOJE OČI NIKAD STALNE JEZERA Greju me tvoje oči pune magle, Kô jezera su gde

Samo tvoj da sam, i sav da se svijem I da me oči tvoje vode raju, U kut gde boli i uzdasi staju: Iz tvoga oka da utehu pijem. Moj bol je velik, od sveg bola veći, I samo tebi, tebi ću ga reći: O, budi svedok moga iskušenja!

Jakšić, Đura - PESME

Isparana gnevom, jedom, Zaljuljana mukom, bedom!... Smrt mi grozna, nemilosna, Sa pesnicom koštunjavom, Zlokobnicom oka svoga, Umiruća časom preti... Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

pored sve usrdnosti i dočeka kod trgovaca, ipak neka potajna zebnja, ustručavanje u davanju mu kredita, novaca u četiri oka, jer: još je mlad, dete. Ko zna? Istina da dobro ide.

Jovanku i, čisto pred njom optužujući ga i izdajući, tužeći se na nj, plačući, reče joj da ona sama, nasamo, u četiri oka, kaže mu, traži, da dopusti, upravo on i isprosi njenu zaovu za svoga brata. I Mladen je to znao.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ljubičice — da me svagda ljubi, Karanfila — da se ne karamo, Čubra cveća — da me dobro čuva, Bosioka — da m̓ ne smeće s oka, A nevena — da mu srce vene, Samdokasa i okoločepa«.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Još je ona kao cura, stidi se, bolan. .. Ja karah što neće da svojoj majci kaže ... i pitam je nasami u četiri oka, a ona jednako odgovara: „Ne mogu da kažem, — stid me, majko!

— i nikako da sa Rade oka skine. Kad priđoše kraju, Rade se diže sa brane; suveznik se zabavi oko volova. —Maša priđe Radi. —Gdje si mi ti?

Njoj to liči, pa se gosti veselo nasmijaše, a pop Vrane ne može oka da s nje skine; i, gledajući je, časom zaboravi na goste, i njegove stroge crte lica popuštaju mekšim crtama, čisto

Maša gologlava rasprema sto; sunce u prošarici prosiplje joj se po plavoj kosi, a pop Vrane nikako da s nje oka skine.

Te večeri ni Rade ni žene ničega ne okusiše: samo dva sokolića siti do svoje bake polegaše. Rade svu noć nije oka stiskao: treba da se postara na svaki način da gazdu izmiri; sve će prodati iz kuće, i ono što mu je najnužnije, samo

za rodnim krajem. Kroz suze sinu mu misao: „Doma ću!” Činjaše mu se da je u tome još jedini spas. U tren oka obuče se. Na brzu ruku sprtlja svoje stvari u kovčeg, javi se gospodarici i večernjim vlakom otputova kući.

— Pođimo na bal! — veli joj, samo da kući ne pođe, da je s oka ne izgubi. — Ne smijem od brata, — odgovori djevojka. — Slušaćemo muziku izvanka! — Ružna je noć. Vidiće nas ko.

— Zna on da se novcem dobijaju i prijatelji i čast. U četiri oka mnogi će ti ga osuđivati, a poslije će poći u njega na ručak i — hvaliće ga. Gledaj samo svijeta u pristaništu!

Na mahove dolazila je ona preda nj, u mraku; osjeća je u kretnjama života, u zvuku glasa, u nezasitnoj čežnji oka. I čežnja za njom trga ga i baca u očaj.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

pršutu, natenane odsecaju glave svojim bivšim protivnicima, bez rizika, lagano, odugovlačeći ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.

Noć bez meseca, lepa i mekana. Pogrbljena Lauševa senka na prozoru. Ni on te noći izgleda nije oka sklopio. Ceo dan ga nismo videli.

Derali su se i psovali, trabunjali koješta i pretili, ali se videlo da podozrivo ispod oka motre na prazne zupčaste bedeme, da se iščuđavaju što se niko na njima ne pojavljuje.

Zašto nisam otišao? Zaboga, volim li ja ovo poniženje?! Šta se to zbiva sa mnom? Cele noći nisam oka sklopio. Prevrtao sam se po tvrdom ležaju i do krvi ugrizao usne.

A nas dvojica ćemo, sve vreme žvaćući suvo meso i muljajući po nepcima žeženu rakiju, ovlaš, ispod oka posmatrati kako iz mrke osnove izrasta slika. Pustili bismo čoveka da radi.

Ali neće ni oni dugo. Lauš neće trpeti da se besplatno šire po njegovoj zemlji. Tako kaže Vasilije gledajući me ispod oka. Hoće, lukavac, da me pronikne. Nije on tako ni glup. Ovako: Lauš ćuti i čeka.

Igra mu jabučica, zažagrio očima. Lauš se nije micao. Dotače krajičkom oka Dadaru okrenutog leđima i samo što ne pljunu. Neočekivano reče: „Oni ostaju tamo gde jesu. Meni ne smetaju“.

Matija Iz moga oka nijedna suza neće kanuti za Dorotejem i Jelenom. Dato im je da umru poput kakve zvezde koja mine nebeskim svodom i

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ja znam šta budna snevaš u tihe, zvezdane noći, Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san, I čije ime s plašnjom spominješ u samoći, I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan.

Gle, večna tama pokriva njihove grudi, I svetla oka gasi se i trne zrak. Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva.

“ Zatim se naliza tako da pijan tiho se skljoka, Kad za sto, gde i on beše, četvrta pristiže oka. A ćata, smatrajuć boga kô zver il' slično nešto, Otpoče istragu svoju s važnošću I vrlo vešto.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

onako kako je izgledala pod kraj sedamnaestoga veka, jer je svetlost koja je tada sa Zemlje pošla taman stigla do mog oka. Na taj volšebni način pratim turske ratove cara Leopolda i vidim kako veliki vezir Mustafa Ćuprilić zauzima Beograd.

Zraci zalazećeg sunca poigravaju po Mramoru, alabastru i zlatu. Vi ne možete oka da odvojite, dogod se ne ugasi i poslednji sunčev zrak.

Izmerimo li u tom trenutku ugao što ga čine prave uperene iz našeg oka prema Suncu odnosno Mesecu, onda nam taj ugao daje i odnos stranica onog trougla.

to je onaj ugao što ga zatvara ova vertikalna prava koja ide kroz moje teme i udara u zenit, i prava koja ide iz moga oka ka Suncu.

Tim načinom doprla je i do glavne sale, gde su bili skupljeni učesnici kongresa. Za tren oka bili su svi ti crkveni knezovi potisnuti u jedan ugao sale, a ostali njen deo zauzela je fukara, koja se bosim prljavim

Izloženi bez zaštite ovoj pregrejanoj atmosferi, pretvorili bismo se, za tren oka, u nežan oblačić koji bi se zatim rasplinuo. Iz Vaše zlatne grivne kanule bi tužno u dubinu nekoliko zlatnih suza.

No ima meteora koji ne ulaze u tu kategoriju. Takav jedan zasvetleo je baš sinoć na nebu, ostavljajući, samo za tren oka, svetao trag iza sebe. Bog zna odakle je došao.

Stanković, Borisav - TAŠANA

KAFEDžIJA Ima, ima. REŠID BEG Doći će moji momci i daćeš im dvadeset-trideset oka. KAFEDžIJA Hoću, hoću. SAROŠ (Nazi uzbuđeno i dosećajući se): Šta je? Šta je? Da nisi nešto?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ljudi se spuštali s tavanskih stepenica u sobi do njih, a čovek pred prozorom u po reči okrete da beži. Za tren oka je sve bilo jasno, i sve bilo tu. Tri čoveka pod maskama, dvojica sa sekirama u ruci.

dao tumačenje: — Ova naša gospa Nola, kao škotski duš: vrelo-hladno, vrelo-hladno, i sebi i drugima, pa ne da mirno oka otvoriti... Šta ti ona sve ne zna. Pa zna i šta je u suštini skandal.

Samo joj glava viri, kozja glava oštre kose, sa dva mutnotamna oka, s velikim nosom, njuškavim i treperavim, s maznim lenjim glasom koji nijednu rečenicu ne dovrši glasno i čujno.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

znak Novog obećanog sazvežđa Vidi svoj procvetali štap I svoju srećno oplođenu zemlju U zajapurenim pupoljcima Dva oka zatvara Trećim okom u kamenu gleda (1958—1971) KOSOVO POLjE KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Misliš da su se rasprštali... Bože sačuvaj!... Samo koliko da se sklone od oka, pa se najednom sakupiše, ama kao da im neko zasvira zbor. Sabiše se kao ovce u gomilu.

Mangal je zračio, i odblesak se odbijao iz oka staroga Arnautina, kao da iz duše njegove sikće plameni bes. Ali na kolenu Đurinom svetlucao je bajonet sa puške.

A pobedonosna i odrpana vojska išla je ćuteći i gledala, ispod oka, ulickane stražare. Ona urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah ispoljavati.

Prigrlio je pomodrelim ručicama hleb i, onako uplakan, nabureno gleda ispod oka onoga dečaka. — Ne volim! — veli ljutito Mića i odrečno mahnu rukom prema dečaku.

— Ne mrzim ve, očiju mi — teši ga Isajlo i skida mu čizme. Luka opustio glavu i gleda ispod oka Isajla. — Lažeš! — onda štucne. — A š’o sam te izudaro? — Pa zaslužio sam... — E... baš!

Ali iduće noći ostali smo na istom mestu. Komarci nam nisu dali oka sklopiti. Čitavo telo je bilo u plikovima. U neko doba noći Luka se diže, obuče se, i glavu uvi maramom.

Prizor neobičan i smešan. Baterija je bila postavljena u borni položaj za tren oka. Vozari su se sklonili. Komandiru priđe jedan pešadijski potpukovnik.

— komandant diže ruke. — Strašno je i pomisliti. 9. avgust Cele noći niko oka nije sklopio. Komandant je po mraku izvodio baterije na položaj i određivao im prema karti rejone dejstva.

Petrović, Rastko - PESME

Branko, moj Branko, da li devojka, da li krin, da li mač, Čistotom svojom prethodivši zoru, Zaspaše u kutu oka ti? Klokoće izvor u Tami.

I noć. Noć nastade savršeni mrak, A kroz varnice što iz dimnjaka biju, - Iz kiklopovog oka izleću zvezde, i on njima obavijen beži jak Kroz Trakiju, Besarabiju i Ungariju; noć Da l' leti moj voz?

, koju već ne znamo u sunčanom spektru. Neiskustvo oka bi ga pri tom potpuno paralisalo. Život duhovni dakle neizdvojim od života našeg fiziološkog, i naša večnost valjda

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Drvoseča obori glavu, a iz oka mu sklizne suza. Ali, prisutni su se, ipak, smejali, terali ga da se klovnovski prevrće preko glave, vukli za kosu.

Sav u groznici vrati se Belko svom domu, ali čitavu noć nije uspeo oka da sklopi. Možda mu se letenje samo prisnilo? Samo kao čudo u groznici prikazalo? Kako je sporo svitala zora!

Da je Varalica u stanju reku od izvora da odvoji, iz oka, a da oko ne primeti, zenicu izvuče? Briga Varalicu za priče!

Zar je podvig poštenog prevariti? Poče Varalica sve oko sebe da časti, a ispod oka motri trgovca. Trgovac već likuje u sebi. Budala je i pijanica mladi bogataški sin! Sedne trgovac do Varalice. Piju.

Šantić, Aleksa - PESME

slova Od bisera, alemova: Ovaj darak onaj dade, Što pred tvojim sjajem pade, I što sniva bez pokoja Do dva mila oka tvoja! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!

zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom zablistaju — Kô dva plava neba, kô dva vedra dana.

Ne dajte suzi da joj s oka leti, Vrat'te se njojzi u naručja sveta; Živite zato da možete mrijeti Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Nekada jedan vitez je bio Ćutljiv i setna oka. Večno je snevô i sve se krio, I lutô troma kroka. On beše smeten, drvenjak pravi, Spoticô bi se, i gde se javi

No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete nije Delo žara pesničkoga. Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri

Oko usana tvojih podsmeh vidim hudi; Vidim gde oholost nadima ti grudi i vidim gde prkos iz oka ti sija, No ipak si bedna, bedna kao i ja.

Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje.

O draga, oka sjajna i mila, O cvete zao i mio, Tvoja je kletva u redu bila, Ujed je suvišan bio. 53 Ja stojim na vrhu brega

Opominje li me, ili se srdi na me? Ipak iz njenog oka žar slatki greje, Što mi svu pamet i cele trza grudi, I dok me ona gledaše strogo i čudno, No ipak tako ljupko, ja

'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše Posve moja oka oba. ''Ja ću, dragi, poljupcima Zbrisat s veđa noć ti slepu, Pa anđele gledaj zlatne I nebesnu svetlost lepu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Jelo i piće su izvor njegove ogromne snage. To je sasvim prirodno. On je u stanju da ljuljne topuzinu od šezdeset i šest oka, u stanju je da omahuje oko sebe konje držeći ih za rep, i tako dalje.

Vuk Anđelić je — kako ga pesma prikazuje — „mrka brka, a krvava oka; kud pogleda okom rasiječe — kao munja iz mutna oblaka“.

Ako li mi ne dostigneš vile, oba ću ti oka izvaditi, sve četiri noge podlomiti, pa ću t' ovde tako ostaviti, te se tuci od jele do jele, kô ja, Marko, bez mog

sa unkaša i vrže je u zelenu travu, pa on sjede piti mrko vino; ne pije ga čim se vino pije, već lađenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.

udario, za koplje je konja privezao, a pred njime stoji tulum vina; ne pije ga čim se pije vino, već leđenom od dvanaest oka, pola pije, pola konju daje; konj mu nije kakvino su konji, veće šaren kako i goveče; junak nije kakvi su junaci: na

u hanu: Marko sjedi nasred Novog hana, te on pije crveniku vino; ne pije ga čim se vino pije, već leđenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.

Otidoše dva čauša mlada. Kad dođeše Kraljeviću Marku, ali Marko pod šatorom pije, pred njim kula od dvanaest oka; besede mu dva čauša mlada: „Da čuješ li, Kraljeviću Marko! Tebe care na divan zaziva, da ti ideš caru na divana“.

Kralj zakuka kano kukavica: „Jô Kajica, moj sokole sivi! Al' ti babi krila odlomiše i obadva oka izvadiše! Kako će te preboleti baba? Na Beljacu ostaviti sama, da mi čuvaš bez promene stražu?

nama snahu isprosio; a po ćudi Latinka đevojka: što je zemlje na četiri strane, ljepote joj u svu zemlju nema, onakoga oka u đevojke, nit’ onakog stasa ni obraza; ko j’ vidio vilu na planini, ni vila joj, belći, druga nije!

pod njima konji alatasti, a naprijed junak na alatu, riđih, Mujo, do ramena brka, panuli mu do malih pušaka, neobična oka i pogleda. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!

mu po malim puškama, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane; neobična oka i pogleda, neobične slike i prilike. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!

njima konji alatasti, ono ti je devet Tomkovića; što je napr’jed junak na alatu, što mu riđi po ramenu brci, neobična oka i pogleda, ono ti je Tomković Ilija; ono su ti sve braća rođena, ono su ti pod kamenom guje.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Lunju nekako vratiše natrag. Brisala je malu, malecnu suzicu u uglu oka i, još uvijek krišom, gledala Strica koji se pravio da je ne vidi.

Odjednom se začu prasak suva granja, Stric iznenađeno viknu i za tren oka nestade ga pod zemljom. Lunja skoči. — Ode Stric, upade Stric! Dečaci se strčaše oko jame.

— Bogami je mene otac jutros nekako čudno gledao — zabrinuto reče Đoko Potrk. — Sve me mjeri ispod oka, pa nekako ukrivo, pa nahero, pa se smješka, pa brk čupka. — Šuljaju se oni sa svih strana — šapatom reče Lunja.

Sutra ćemo svi u varoš da tražimo Lanu. Tutanj bosih nogu, prašina na drumu, sijevanje tabana i — družina se za tren oka izgubi s očiju svojih udobrovoljenih staratelja, malopređašnjih gonilaca.

Te se noge malo gicnuše, malo ritnuše, malo zagreboše po zemlji i za tren oka iz plasta se izvuče čitav čitavcat dječak — Vanjka Široki. — U-uh, što je vrućina! Vidi li se kakav dim na Lisini?

Razoružaše ih za tren oka i sve ih naguraše u veliku, „školsku“kolibu. — Sjedite tu i da se niko makao nije. U logoru otkriše čitavo brdo

Mačak povika: — Rušite malu kolibu! Za tren oka zapaljena kolibica bila je rasturena i ugarci pogašeni. U logoru je bombardovanje pričinilo priličnu pustoš.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

POHOTA OČIJU Reči božija, pošto ti, reči, plot bi, Sačuvaj nas od pohote plotske, Sačuvaj nas kao zenicu oka Od pohote očiju. Reke, naučite se od mene Kako krotak jesam I smeran srdcem!

Ili ti mniš da se je to utajalo od strašnoga božijega oka, kojeno svašto izgleda i motri!« I kad on to začu, taki bahnu pod sobom konja, i odskoči skoro od njega da kogod to ne

K zemlji glavom, k nebu umljem! Zmija ti pod glavom leži. Oš, paaso! nejma ti stojišta! Namigljiva oka i poželjiva boka. U prevratna vremena neprevraćen. Pamet je svakom čoveku gospodar i ona caruje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa kao što je bio dobar majstor, tako je bio i lep momak. Crnomanjast, lepa, velika oka, sastavljenih tankih obrva i tankih brčića.

Mlađe zagledaju krišom ispod oka, pa tek samo usitne kad prođu ispred njega. A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno,

Čak je, prolazeći Leskovačkom ulicom, namignuo na tri mlade Čivutke, koje su se šetale ispod ruke, ali s oba oka i tako nevešto da su Čivutke prsnule u smeh jer im se učinilo da je Manulać hteo da kine...

! Kad se deca miluju, — što gi trebaju pare?! Znaješ što se zbori u onuja pesnu: Ako pare nemame, oka i pol sevdah imame. Mladinja su bre, lepotinja su, i on i ona, — sto oke sevdah će imaju!... E, što iskate više?!...

takav dosetljivac sutradan išao s otečenim obrazom, i na pitanje: šta mu je, tužio se da od kutnjaka svu noć nije mogao oka sklopiti. Za Mana je to stanje vrlo nesnosno bilo.

Dugo nije mogao sklopiti oka ni zaspati iako je to želeo i odagnavao misli. Neki polusan i polujava beše to, pa se jedno i drugo naizmence

i bruku, a nekoj sas zdravje“, reče, „i sas sevdah; pa takoj je“, reče, „i sas Zonu i Manu“: Ako pare, reče, nemame, oka i pol sevdah imame. Sas stihovi zbori!... Ludo, što da gu prajiš?... A ja što da zborim i da se karam s budalu?

Tada se sve raziđoše zadovoljne, samo Zona ostade tužna i ne mogaše zadugo oka sklopiti. Oplakala je dan, lila suze, klela svet, ali i sebe, jer je u duši osećala da je sama dala povoda onim svojim

Često noću misli Tašana, i dugo ne može oka da sklopi misleći o Zoni, pa valjda pod utiskom tih crnih misli i zaspi, pa često sneva nemile snove.

I dosad od derta nije spavala, a danas zadugo nije sklopila oka od silne radosti i zadovoljstva. A Mane sedi sa kardašima i veseli se.