Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Popa mi pozdravi... i... pazite... — Ne brini... Zbogom! — Zbogom! — reče harambaša. — Ovde ćemo se videti. Okoramiše duge šare, pa se krenuše. Zavrzan je poigravao... — Stanko! — reče on.
Jovane, Jovice! Otidite te nađite koje jagnje... U mlađega pogovora nema. Okoramiše šare pa odoše. — Ama, ja bih nešto s tobom govorio... — reče Nogić. — Nosim ti jednu poruku od harambaše. — Kakvu?