Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kome da se tuže? Zašto? Čemu? A kad mu žena reče da ona neće da se seli u Rosiju, i kad poče da oplakuje decu, šestoro, Trifun je bio samo sagao glavu. Nije na njenu viku odgovarao.
Teodosije - ŽITIJA
Teško meni, teško meni, ko da me ne oplakuje, gde padoh i šta dobih! Gospode Bože moj, na koga se uzdah rastavljajući se od svetih svojih i izlazeći iz Svete
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
da se na svadbi, pri odvođenju neveste iz „roda“ u „tuđu kuću“, pevaju uglavnom tužne obredne pesme u kojima se oplakuje izgubljeno devojaštvo.
Radičević, Branko - PESME
Klikni, brate, kô što čini soko, Ispi čašu da t' zasuzi oko, Oh tako se za Markom jaduje, Takom suzom on se oplakuje.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Toliko nemoćna, da se nemoći svoje stidim... u dete ne smem da pogledam od stida... Zar da te živog majka oplakuje... (Klone na kolevku) BEG PINTOROVIĆ: Ama, vidi je, molim te! Šta je sad našla da izvodi?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sebe je odavna prežalila, već kad ga vidi takvoga, dođe joj da njega žali, oplakuje. Ali mora da se uzdržava, čini se silom stroga i uvek gruba prema njemu, jer ko zna šta bi onda bilo, da ne radi tako?
Samo ona nije smela njega, Mitu, da oplakuje, jer stid je da mlada žena pred svetom žali muža, a naročito da mu nabraja njegove dobre osobine.
Počeše da nariču. Svaka svoje mrtve da pominje, imenom da ih zove, poručuje im, oplakuje ih... Razleže se jauk, zapevka, naricanje! I sve, čak i ulica, ispuni se, prepuni!
— I kao da je mrtav, počne da kuka, oplakuje ga. Nije da ga ne voli! Ah, samo jednom da ga oseti, pa da... Ali kako će?
Sveti Sava - SABRANA DELA
I tako u plaču i ridanju behu, kao što „i glas u Rami čuven beše: Rahila oplakuje decu svoju ne mogući utešiti se!“ (Mt. 2, 18) Jer kako da ga nazovem, vaistinu, nedoumevam se. Gospodinom li dobrim?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A gore u strani, ispod jednoga senastoga klena, čuje se tužno naricanje. To majka nesrećna oplakuje izgubljenoga jedinca. Ni jedne duše da joj priđe, ni jedne reči za utehu...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga. 166 Rani dečji doživljaji, tako očigledni kod gazda-Mladena, značajni su i za razumevanje Sofkinog lika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad drugi svoje nesreću kuće, Dece oplakuje sram, Ti si bez svake skorbi išao, od svake bede stran. U večnom sveta nemiru ti si Jedan uživao mir.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pogledam: i on i ona su nepomični. Nadnosi zatim svoje lice nad njeno i ja ne znam da li je ljubi, ili je miluje; da li oplakuje njenu smrt ako je mrtva, ili je budi ako je ošamućena. Obodem konja i žurno pređem preko vode.
Petrović, Rastko - PESME
ponese tajnu u grlu Da joj po šupljim grudima prstom dobošari kadet, U šumi gustoj masnoj fazanku umrlu Kozačkom igrom oplakuje svet.