Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Već se iz polja vraćaju težaci, dominu putem, odmahuju dugim, nažuljenim rukama, žure se da umorni opočinu od ubojite kopi. A on stoji još ondje poguren, i ne može ga se dobro nazrijeti.
se silom talasi lome, i zadrti pusti rati oko čijih bijelih vlažnih žala pjene se valovi, jureći u mirne zaklonice da opočinu. .
'Ajdemo, noć je! NA PROŠTENjU Na pomolu mora i primorskih sela zaustaviše se da opočinu. A i beše kroz go krš ugrejalo; sunce, dok se rodilo, čisto i sjajno, kao da je iz mora izišlo, poče odmah da greje.