Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Naplatimo se i pođemo, a on jošt spremi nam hleba i jednu šunku. Oprostimo se i kako smo umeli zahvalimo mu na ljubeznom dočeku, sednemo u kola i reknemo „zbogom”!
— Ja odma odem u Voljavču, kažem gospodarevo odobrenije, i svi se obraduju. Treći dan spremimo se i oprostimo sa pustinjom voljavačkom i pođemo za u Bogovađu.
Mi se sa našim duhovnicima oprostimo, i oni nam za srećno putovanje molitvu očitaju i otpoju. Eto i drugo preselenije sinoda.
Vratimo se put k Valjevu, i u sunčevo rođenje dođemo na koceljevačku ćupriju, tu se s Jovicom oprostimo i isplačemo jedan drugom, aki poslednje celovanije odamo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Daj mi ruku, vojvodo, da je poljubim! — Da se poljubimo, junače!... Da se oprostimo i alalimo!... Ja sam siguran da se više ovde na zemlji nećemo videti!... A starešina sam.
— Ostajete svi? — upita. — Svi! Zekin glas posta najedanput nežniji. — Onda, braćo... — reče — da se oprostimo!... Ljudi smo, pa smo mogli zgrešiti jedan drugom. Neko je nekome, i preko volje, štogod nažao učinio...
Neko je nekome, i preko volje, štogod nažao učinio... Reda je, braćo, i da to nismo učinili, da se bratski izgrlimo i oprostimo!... Sila na nas ide, ovo nam je kao i smrtni čas!...
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Dok su Madžari globili, bilo je dobro. GAVRILOVIĆ: Pa mi smo zato i ustali da se toga oprostimo. SMRDIĆ: Koješta. Mi smo ustali za narodnost, a nigdi nije stajalo da će činovnici vojvodine služiti badava, nego će
Radičević, Branko - PESME
Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka. Ao Simo, ču li, dragi Simo, Zar sa suzam' da se oprostimo? Ta zajedno dane smo proveli, Pa bijasmo svakada veseli, Istina je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
reče: — Ja imam još samo jednu vještinu, ali ko zna hoće li mi pomoći, nego te molim, primakni se da se poljubimo n oprostimo. Lisica se primače, a jazavac — ćap lisicu za gušu! Lisica zapomaže: — Pusti, jazo, što učini?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Onda mu reče mati: „Za Boga sine, pa da je oprostimo. Doveče ukradi košuljicu pa metni na pendžer, a ja ću je polako uzeti s pendžera pa ću je baciti u peć neka izgori.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Crna moja Gospava, crna Gospava! Ajde, poslužte se! Da se bar s Anđelkom čestito oprostimo... Dok nisu i troglavi počeli da nailaze...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ostanite, barem, te ručajte s nami, pak onda idite zbogom kud [h]oćete.” Oprostimo se mi i iziđemo iz njegove sobe. Reče on nešto latinski drugim decama, noja iziđu za nama i ljubezno nas mole da
Nađemo korabalj idriotski za Moreju, celujemo se i oprostimo s ocem, milostivim blagodeteljem i učiteljem Jerotejem, s dobrim Hrisantom i s proči ljubimi součenici, i pređemo u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On pođe, nadviri se nad rakom, pa stade ... »Šta bih imao još?... da produžim još malo...« — Mitre, hodi da se oprostimo. Mitar priđe... opet ide i gleda nekako u stranu... Poljubi se sa njim, pa se ispravi. — Silazi sad, dosta je...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ja imam još samo jednu vještinu, ali ko zna hoće li mi pomoći, nego te molim, primakni se da se poljubimo i da se oprostimo. Lisica se primače, a jazavac ćap lisicu za gušu. Lisica zapomaže: — Pusti, jazo, što učini?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa, dovršvši molitvu, diže se. —Idi! Što si dolazio? —Došao sam da se grijeha odrečemo, da jedno drugome oprostimo i da se kao brat i sestra rastanemo, reče on tužno, i osjeti kako mu suze na oči naviru. — Čuješ li zvono, Morača?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ništa nam više ne stoji na putu. RISTA: Ništa. ČEDA: Pa ipak, mislim se nešto, samo kako ćemo da se oprostimo one vucibatine? RISTA: Koga? ČEDA: Pa njenog muža, taj nam mnogo smeta. RISTA: Kako, zar vam nije kazala gospa Živka?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vreme je da se sa njime oprostimo. No, još jednu scenu iz njegova života. Bilo je to u leto 1633 godine. Veličanstvena kugla Mikelanđela uzdigla se u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Kako bi bilo da se poslije podne svi iskupimo kod našeg starog logora i da se oprostimo s Prokinim gajem. — Hoćemo, hoćemo! — zovnućemo i Lazar Mačka i Lunju. — I poljara Lijana — dodade Jovanče.