Jakšić, Đura - PROZA
bolje, a to zmija uzdignula glavu visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko puta, a po prašinjavome njenom tragu video sam nekoliko kapi krvi. Šta li je to proždrla?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega. On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste.
Matavulj, Simo - USKOK
“ odgovori Labud, pa odiže toljage i hitro udari njima svoje tabane i reče: „Evo ga potkovana, na!“ drugom opruži toljage, pa ih priljubi i reče: „Evo ga i zauzdah!“... Trećom ih sastavi iza sebe, i dodade: „Evo i kuskuna!
Radičević, Branko - PESME
127. Sada teke gospa sevnu, Podboči se, jao, brate! Kad opruži jezu gnjevnu: „Pa vi meni, vi ne date? Ko ste, šta ste, otkuda ste? Pa vi meni na put staste?“ 128.
II Lepa l' beše, Bože silni, Pa sa toga sad i pati; On ugleda cvet umilni, Za srce ga silno vati, Te opruži belu ruku, I dovati cvetka ljupka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nesvesno zategoh dizgine, dok Gruja protrča i viknu da bežimo levo. Opustih dizgine, konj opruži vrat. U trku naletesmo na živu ogradu, konj poklecnu, ja se odvojih od sedla i, kao bačen, tresnuh sa one strane ograde
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Osorni zapovjednik stade brektati; gospoda, i oni počeše mrmljati na nj. Konte, na to, opruži lijevu ruku, stisnuvši balčak od svoga mača; desnu podiže, onako kao što čine propovjednici.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— I to ću da ti uzmem! — proškrguta oficir i opali u Čađevića. Čađević se zatetura, sede i opruži na zaleđenoj prtini.
Ćuti tu! — šapnu Nikola. — Ti si, Nikola — laknu mu i, kao da je bolestan, još ne shvatajući svoj položaj, mirno se opruži. — Još nisu otišli — reče Nikola. — Ko je to pucao onoliko? — ponovo oseti muku i seti se Palanke. — Državna sila.
Imaćeš sina. Rekla je — sigurno. A da lije baš sin? reče glasno. Ako ne bude sin, onda... Opruži se na stomak i pritište lice na dlanove. Tako osta, plašeći se niskog sunca.
Malo je popustila groznica. Rekla sam joj da si došao. — Tole, pođi i ti sa mnom. — Šta ću ti ja? — Tola opruži zgrčene noge. Đorđe postoja pred vratima, pa ih otvori. Sa jastuka ga gledaju njena dva mutna, zakrvavljena oka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i zadihan stiže pod veliki grm on se, nešto sigurniji ispod ove svetine grada, prekrsti, oslušnu još malo, pa se opruži i priljubi desno uvo zemlji.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đuricu nehotice obuze jeza; on opruži pušku i stade da se privlači krušci. — Jovo, jesi li ti ? — zapita on poluglasno, kad se oni iz kukuruza približiše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U ruci ima dugačak štap. Onda polako, tiho, nečujno približuje se. Znaš... Zatim opruži štap i hop! — skine joj naočare. Ona tada ništa ne vidi... — A otkud joj naočari? — pita onaj u čudu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Zbogom! — reče napokon iznenada. — Pošli zdravo! — prenu se stari i bolje se opruži. Ivo pokroči k izlazu. Starac pogleda za njim i nanovo se javi: — Pozdravite oca!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pruži ruku da uhvati kvaku na ulaznim vratim, pa se otkide, opruži korak, prođe kuću, i tek onda stade da razmisli. Dok je on razmišljao, Harisijades se u snu rastajao od duše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— pitao je nestrpljivo kapetan Lazar. — Vidite! — potpukovnik stavi jednu ruku na rame kapetana Lazara, a drugu opruži. — Vidite li onu crvenu zemlju... Ispred nje je jedno gumasto drvo... — Vidim...
— Dakle, ovako — on zažmiri. — Zamislite Crnu reku... Ona teče pravo na sever — on opruži ruku. ž— Onda gotovo pod pravim uglom skreće na istok rukom skrenu nadesno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu odbaci, pa desnicom za mač privatio, a ljevakom vrancu za dizgene, pa
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad je vijest o nadimku „Paprika“stigla negdje do sredine razreda, novi učitelj primijeti kako se đaci sašaptavaju, pa opruži noge i brzo dopade do njih. — Šta vi tu šapćete, a?!
Upadnu li oni u šumu, mi ćemo šmugnuti pod zemlju. — Uh, toga se nijesam ni sjetio! — odahnu Mačak i življe opruži korak. U to isto vrijeme, s drugog kraja šume, upadali su u Gaj učiteljica Lana i Nikoletina.