Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
„No”, veli Čupić, „neka ide prota sa mnom u ordiju, da teskere primimo, ne bi li se Turci vratili. Ako li se pobijemo, vrlo je mnogo Turaka, nećemo dževap moći dati”.
u naš logor pošljemo, a ja i Čupić sa alaj-begom Sirčićem i kapetanom novskim Musta-begom, dođemo na Badovince, u njinu ordiju s ove strane Drine, gdi je paša Sirčić iz Goražda. Dadu nam jedan čador i dočekaju kao najbolje prijatelje.
” Sutra pođemo preko Drine u veliku ordiju. Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven,
No sad da vidite. Čovek ugovara, a Bog rešava. (I ovo sam zaboravio. Kad smo ja i Čupić došli u ordiju, zastali smo popa Galonju iz Mačve, i više od dvesta kočija mačvanski̓, gde dogone drva i travu i drugi izmet po ordiji
Pođosmo, a oni ti nas okružiše onako kao svatovi neveste, i pođosmo. Kad ja vide̓ da idemo opet u ordiju, pade mi mraz na obraz; ali opet se prikučim njima dvojici i reknem: „Zaboga, begovi, nemojte tako, da idemo obojica,
i ne može da priraste — to je ono što nas prvi put Turci izvedoše, pak se ne promenismo, no me Turci vratiše u ordiju — to sam opet moju glavu nosio u rukama; — a što je posle prirasla, — to je što su me Turci posle po drugi put izneli
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je svojim očima gledao lom što ga pravi oštra sablja njegova... I kao on proleće kroz tursku ordiju, obarajući i povijajući kao oštra kosa zrelu šenicu, a naporedo s njim njegovi stari drugovi, Zeka, Surep, Krajčin,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zapevavši pesmu najstariju i najgordiju, Krenuli su, ko jedan, na Drinu, da zaustave Franju, Poćoreka, i njihovu ordiju. Ali neprijatelj je bio jači, bile su mu jače Snage, koje je spremao odranije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja kad dođe u polje Kosovo, kad sagleda po Kosovu silu, al' se bane malo prepanuo, pa pomenu boga istinoga, u ordiju tursku ugazio.
Šta pominješ nekakoga bana? Ovo nije Strahiniću bane, no ja jesam carevi delija: jedeci se carski pokidaše, u ordiju tursku pobjegoše, sve delije hitro potrčaše da jedeke caru pofatamo; ako kažem caru, ja veziru, koju si mi riječ
okićenu zlatom; pa se skide niz bijelu kulu, a sluge mu đoga izvedoše, te se đogu na ramena baci, pa se spusti polju u ordiju, te on krenu silovitu vojsku, privati se Kunare planine; tu ih stiže od Kladuše Mujo i sa njime turske poglavice.
u polje dođoše, te se malo rahat učiniše, Janko zove nejaka Stojana: „O moj sine, dijete Stojane, idi, sine, u tursku ordiju, te pozdravi od Kladuše Muja: nek izvede nejaka Alila, nek izvede polju na biljegu, da sabljama megdan pod’jelimo, neka
Hitro ga je Stojan poslušao, te otide u tursku ordiju pred čadora od Kladuše Muja, pred Mujom se smjerno poklonio, a veli mu silna poturica: „Što je, more, Jankovo kopile?
Eto kneže iz nahije ide, tain vuče u tursku ordiju su svojijeh dvanaest kmetove. Kad se kneže Turcima prikuči, ispod ruke glednu po ordiji, al’ se turska vojska
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Nek svak ponese odgovarajuće oružje — savjetovao je on svoju šaroliku ordiju. — A kakvo je to odgovarajuće oružje? — pitala je baba Vanjka Širokog.