Dučić, Jovan - PESME
I reč što nikad ne zanemi, I večno budna božja struna. A kao pesnik, ti ćeš biti Stranac u svetu i u gori: Od osama se što ushiti, Od hladnih zvezda što sagori. PUT Da pođem uz reku, sve do vrela, Da znam i izvor i ušće!
A od tebe se nikad nisam odvajao, Stoga i ne beh samac u dnu svih osama... Zbog tebe sam se kleo i za te kajao, Kad padne gorko veče po gorskim kosama.
Kad minu mesec žut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina, — Kao kap pade ta reč jedina: Tad pojmih šta je moja osama... I pojmih kao otet čarima, Šta znači strah moj među stvarima.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
prignječen, potlačen udručenije — pritisak, jaram uže — već ujazviti — raniti ujedinjen — usamljen ujedinjenije — osama, samoća ukrepljavati — okrepljivati uleziti — ulaziti ulučiti — dobiti uljubiti se — zaljubiti se umiljen — dirnut,
Petković, Vladislav Dis - PESME
I nečujno da sve prođe k'o tičiji let Bez trzanja i misli; niti da me dira Hod prošlosti i sutona, osama i svet. Da sećanja pokrije jedan oblak mira, I budućnost moja cela da mi bude hlad Na kome će dan po dan mrtav da se
Podižem budućnost sa svojih osama! U njoj će sve biti milo i veselo! I toplo, i ljupko k'o uzglavlje njeno — Kao kosa, usta, vrat, grudi i telo. 1905.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Čovek se plaši da će i neka lična prijateljstva duboko u sebi, intimno, pokopati. Sa svakom velikom nesrećom osama oko nas raste.
Nastasijević, Momčilo - PESME
KRAJ PUTA 21 POZNOJ 23 VRBE 25 SUTON 27 TRUBA 28 SESTRI U POKOJU 30 BDENjA 32 MOLITVA 33 GOSPI 34 BOŽJAK 36 DVE RANE 38 OSAMA NA TRGU 40 PREDVEČERJE 42 TRAG 43 JEDINOJ 45 MIROVANjE DRVEĆA 47 SIVI
Samotna uzdrhti breza i tvoje telo. Prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. Strah, osama me, uza me ti. Zaspala travka, sen iz neznani, samotnu me o čuj.
Tiho se tamo sjaranilo što se krvavo mrzi ovde i ljubi. Nema za mene bilja ovde dole. OSAMA NA TRGU To kuda neprohod im, čudno mi se otvori put. To kuda stupaj ih laki, stuknem, brale.
Plač i smeh vrve u vrevi, bukću kao smola, bledi pronose tugu. I ja bih u vrevi da vrvim, osama na trgu me snađe, tišina njinom huku: kud oni šestarim, sa rujnih lica štijem lobanje kob.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovde se raspadam pri svakom udaru kaplje o sklisku stenu, tamo bih od mučkih pogleda svoje braće. Ovde me razjeda osama, tamo takođe.