Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatvorila bi oči i videla srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost. Ne bi je možda više ni ostavio.
Krvarenje njene utrobe, što beše prestalo neko vreme, što ga možda turski hećim, svojim kupkama, ili lekar iz Osečkog grada, svojim gvozdenim cevima, behu zalečili, počelo je iznova.