Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Sag su skupe pare! — ponavlja mali Manulać. — Sag je oskudacija! Kad ču reč „oskudacija“, čorbadži-Jordan se samo lupi šakom po kolenu od silna čuda, pa se prosto zablenu u sina.
— Sag su skupe pare! — ponavlja mali Manulać. — Sag je oskudacija! Kad ču reč „oskudacija“, čorbadži-Jordan se samo lupi šakom po kolenu od silna čuda, pa se prosto zablenu u sina.
— navađa ga otac da još jednom kaže... A, što je sag za pare? A... kako ga reče? — Oskudacija! ponavlja mali Manulać oliznuv nosić, a turio prst u usta, pa se stidi. Aha, magarence tatino!
Aha, magarence tatino! — zacenio se od silna smeha zadovoljni Jordan... — Oskudacija! Pa bre, dete, ja sol tri tovara poliza’, pa si ne znado’ za taj reč, a ono, pazi kolicno je, pa veće znaje!
Jordan kad bude golem, s čaršiju — em beogradsku — da drma; ubavo da zapantiš ovaj moj sagašnji reč, Perso! ... Oskudacija!... Kad gu naučilo, bre?!
Srećni i blaženi otac povede sina da vidi čaršija jedno čudo od deteta — da Manulać pred trgovcima ponovi reč oskudacija...
A kad se Manulać otimao i spomenuo da sada nisu pređašnje godine, da je „oskudacija“, da su im silne nepokupljene pare u narodu rasturene i izložene propasti, Mane mu je rekao: ako je samo to, da je za