Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I Jula oseti nešto teško u grudima, kao kad čovek proguta vruć mekan hleb. — Dobar dan, tetka-Makro! — oslovi je Jula. — Bog ti pomog’o, dete! — zašišti odande baba-Makra. — A šta radite to, slatka tetka-Makro?
Smejali su se obojica tako slatko kao što to samo zdravi i debeli popovi mogu. — E, česnjejši — oslovi ga pop Oluja, pokazujući mu novu lulu — vi mi i ne čestitate! Moram sam da vam se pohvalim.
« (kao kad se čovek savlada pa pregori nešto najmilije), pa oslovi kočijaša, jedno lepo, smeđe, iroški obučeno momče. — O, Rado! — Izvol’te, gospodin pôpo! — A zašto si se ućut’o?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da su i ruski oficiri ponizni, toliko, kad ih Kostjurin oslovi, još više ga je bolelo. Smatrao je da je sve to, isuviše preterano.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Još malo pa će se dići Katica i Šamika, i, poljubivši svima ruku, udalje se na spavanje. Sad otac oslovi Lenku da i ona sedne, i dâ doneti „auspruha”. Donesu ga. „Auspruh” od deset godina, miris, slast, snaga osobita.
Gospodar Sofra mislio je da će odmah u toj sobi i jesti, ali Čamča ga oslovi, da ne ostanu u sobi odmah, već da uđu u birtiju, da vide te ljude koji su onde, jer retko koja čarda da nema opasnih
Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak. — Idem da pregledam napolju, sad ću se vratiti. Iziđe, oslovi momke da budu na oprezi, dozove jednog u sobu i da mu tri pištolja, da se podele, jer moraće se braniti, a još svaki
— Zato oslovi armicijaša: — Gospodine, šta ćemo platiti armiciji za to vino? — No za ovakvo vino sto forinti od akova, to nije
— Imate li mustre od njega? — Imamo. — Da vidim. — Sad će o’de biti. Čamča oslovi Krečara da donese zapečaćenu bocu. Krečar pokloni se i ode. Razgovaraju se donde.
Kada je otac primetio da odlazi u kuće gde su devojke na udaju, drži da je vreme da ga oslovi. Prvom prilikom, zapita ga. — No, Šamika, hoće l’ biti jedared što?
Matavulj, Simo - USKOK
A kad ga jednom na obali oslovi sâm general i poduže s njim ostade, tada se rasplamti južnjačka mašta Kotorana, još više Kotorkinja.
Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite! Prvi put otkad je u Njegušima, Janko ču da ga njeko oslovi sa „vi“, i ugodno se iznenadi, našav se odjednom pred čovjekom i stvarima što napominju kulturan život.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I zatim brzo se diže, i, kao bežeći, uđe u njivu, uze motiku i poče kopati. U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane.
On nas nije ni opazio. Beše se nagao nad mangal i zamišljeno šaraše po pepelu. Mati ga, pokazujući na mene, brižno oslovi: — Mito, doš’o nam... On diže glavu. — Ja? Ti? — trže se i zaradova.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Zar još nisi ustajala od spavanja ? oslovi je mati, videći je neobučenu. — Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo.
Videvši zbunjena Gojka kako se osvrće u neprilici, ne znajući da li da mu priđe ili da se ukloni, kapetan ga oslovi: — Ko ste vi ? Šta tražite ?... — Učitelj orlovički... Gojko Savić... Do vas... malo poslom...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa ipak, čim ko stane pred njega i oslovi ga, lice mu se razvedri, bore se raziđu, a iz oka mu zaveje sama blagost i toplina.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Samo čeka da ga neko oslovi Pa da se pokorno vlasniku preda, Obučen, obuven, obrijan, cakum-pakum, A zove se Pantić Avakum.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
još je to tu! Kada prispe do Sofke, ona, uzimajući svojom oznojenom rukom njegovu suvu, hladnu ruku i ljubeći ga, oslovi ga: — Dobro došao, tato! On kao ustuknu. Ali se pribra.
— Živa bila, kćeri! — oslovi je. I pođoše svi kući sa svećama. Sofka vide kako gost, kupac, jednako očima gleda i guta kuću, koja sada, ovako
Ja, alat! — Živi li ste? — ču kako gazda samo oslovi i brzo pored njega na kapiju prominu. Arsa trčeći za konjem, jedva uspe da ispred kuće, kućnjeg praga, stigne gazdu,
| — Magdo! — zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice! (Prvi put što je tako oslovi, zbog čega Magdi noge poklecnuše od radosti.) Naša Sofka hoće da nam ide! Eto, hvala milostivom Bogu, dočekasmo i to.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Anđa poče otegnuto i jedva čujno, kao po dužnosti i nekom moranju, da nariče, mučeći se što ne može mrtvog imenom da oslovi: što ni imena nema, još više joj ga žao. Da kaže „levi“, nikako ne može. ...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Šta želiš, dragi Dionizije?“, oslovi ga ljubazno Zenodotos. „Poslao me Aristarhos da okačim ovu tablu na zid iza predavačevog mesta, odgovori mladić i
No pre no što je sa svojom suprugom i svojom ćerkom izašao iz dvorane, on pruži ruku svakom naučniku i književniku i oslovi ga po imenu.
povučem odatle, no u tom trenutku pojavi se u vratima u sredini zida, suprotnog mome ulazu, vitak i otmen čovek i oslovi me rečima: „Šta želite, moj gospodine?“ „Molim za izvinu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i glupo, ja evo sve do današnjega dana ne doživeh tu čast i tu sreću (a znam šta govorim, i ponavljam: sreću) da me iko oslovi gospodinom.
„Boga mu, mislim kao sam i govorim sebi, kakav si ti to tip koga niko nikada u životu ne oslovi gospodinom? Ubij se, kao stoka, ne treba ni da živiš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole? — oslovi ga Vujo pre nego što mu se Đurica približi. — Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća!
Kmet ga oslovi bez pozdrava: — Gde ti je majka? Đuricu darnu ova kmetova osorljivost. Pođe mu srdžba uz grudi, ali se on uzdrža.
Popa ga, kad ga ugleda u dvorištu, pogleda začuđeno, ali ga oslovi onim istim glasom, kojim ga je uvek sretao : — A gle, Đura! Od kud ti sad?
— Ho, mladiću, ta nemoj tako žurno, — oslovi ga čiča-Tima. — Duga je noć!.. Oni tvoji već počeli tamo. — Neka ih — smeši se Đurica, nudeći Timu duvanom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me sa ”dobro veče!” Odgovorio sam joj istim pozdravom, ali rđavim engleskim izgovorom.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Videći Mladena diže se da ga stojećki pozdravi. Mladen ga oslovi: — Šta radiš, Stojane? — Eto, batke, stojim — odgovori mu on svelo, umorno. Kući kad dođe, vide da već svi znaju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Domaćin dočekuje svakog gosta prijateljskim rečima. „Umeju li,“ tako nas oslovi, „dubrovački vlastelini dobro da piju?“ - „To je,“ odgovorih mu ja, ,,naša priznata odlika, gospodine grofe.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I meni sad milo da živim. Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da prođem, zove: »Gde si, Stano, kako si, šta radiš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stari ljudi sitno koračaju, ruke im na leđima, glava mahom oborena, kao da među stopalima traže šta će reći ako ih ko oslovi. Čim mlađi Grk izađe na ulicu, osmeh mu iskoči i formalno se smrzne na liku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Tungatjeta! — oslovi nekog Đuro. Na malom postolju, zastrvenom samo šarenicom, sedeo je stari Arnautin prekrštenih nogu. Pozdravih ga.
Preda me istrča jedan vojnik u šlemu, preplanula lica, koji me oslovi s detinjskom radošću: — Dobar dan, gospodine potporučniče. Ja sam Milojko. — Zdravo, Milojko? Gde je baterija?
3a sve to vreme stajao sam oslonjen o zid, oborene glave. Komandir mi prebaci ruku preko ramena i blago me oslovi: Hajde!... Sve je gotovo i nemoj da se sekiraš. Nisam smeo u oči da ga pogledam.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad ponekad uđe u kujnu da zapali čibuk, oslovi ih obično: „Ela, kerko Mado, turi si jedan, ama ubav, merdžanateš u lulu mi! ’Ajde, pa će ti poigram u svadbu! Hahaha!
i rešio se da sam pokuša još jedan, i to poslednji, korak, da se, to jest, sam on sastane sa Zonom, da je zaustavi, oslovi, da je upita on sam poslednji put...
— prošapta Zona tiho i pažljivo. Vaska je razumela. Izmače se još malo i stade stražariti i paziti. — Zone! — oslovi je Mane i iskašlja se tiho. — Šta iskaš? — šanu Zona, pa se i ona tiho iskašlja.
“ Mane se zaustavi, a iz žbunja mu se približavaše jedna ženska prilika, i kad mu priđe bliže, opet ga oslovi: — Poznavaš li me, mori? — Koj si ti? — zagleda je Mane. — De, nesam kumita!... Što, jošte li me zar ne poznaješ?