Dučić, Jovan - PESME
KNjIGA DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI Prijatelju Slobodanu Jovanoviću HIMERA Nevidljivom suncu pružam žudne ruke, I otvaram srce nekom koga nije; Duša mi je puna mračne harmonije, Kojoj nikad nisam saslušao zvuke.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao zmija vijem se po čaršavu, podižem glavu, široko otvaram oči, ispružam se, grčim trzam, tražim uvek tvoj žarki, tvoj rajski poljubac. Gde si, mili moj, o gde si?
Kuku meni ojađenoj! Pojurim kao luda, idem tamo amo, otvaram vrata i zatvaram ih, gledam na prozor, ne znam ni sama šta radim i gde mi je glava.
Jest, zaista, java je onda bila raj, a sad, evo, užasniji san sanjam otvorenih očiju. Opet ih otvaram, a malo čas snevam moju kuću svu u plamenu.
I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam? A posle dobro otvaram oči i prozor i gledam u noć.
Afrika
“ Otvaram aparat, on se čudi i gleda šta radim, u neizvesnosti je da li da se naljuti ili ne. Dečaci me uplašeno vuku. U trenutku
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dešavalo mi se da za ručkom kod kuće samo otvaram usta kao riba a ne puštam glasa od sebe, toliko mi se nema filmčuga uvukla pod kožu, na časnu reč!
To bi bio čist luksuz! Razmišljanje me potpuno iscrpljuje, pa se bacam naglavačke u bunker i otvaram slavinu, posle čega gajbu poplavljuju radio-gluposti iz tranđe, pardon, tranzistora!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Spremam se da legnem i hteo bih da se umijem, ali vidim da voda nije uopšte spremljena. Otvaram prozor. U avlijici, između pozadine krčme i jezera, posluga pri slaboj svetlosti pere sudove: — Vaskes!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ne bube mi ne dolaze u ćeliju koju sam sebi sagradio, ni sveću ne palim da me njen pogled ne bi posmatrao, ni knjigu ne otvaram. Zidovi su mirni, zemlja se ne miče, zvezde ne vidim. Sedim na tronošcu, zgrčenih pesnica na stolu, zarastao, smešan.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A moj narednik, sa četiri vojnika, kad uđe u vagon, uzima oružje na gotovs. Otvaram, dakle, vrata svih kupea i pregledam papire svih oficira, kad hoću (do ranga pukovnika).
31, u Mostaru. Putujem kroz Srbiju i Bosnu. Kad voz uđe u tunel, ili kad nikog nema u kupeju, otvaram naša Egzercirna pravila i urličem za mene novu, našu, komandu, na našem jeziku.
Kroz dogled, slučajno, primećujem prve patrole neprijatelja, a posle i više strelaca pa otvaram vatru, a šaljem jednu skicu položaja bataljonu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
POP MIĆO Amanat mi, ja je i ne čitam, niti mi je knjiga za potrebu, nit' je kada u crkvu otvaram. Napamet sam dobro utvrdio leturđiju, krstit i vjenčati, kâ i druge pomanje potrebe; pa kad mi je koje za
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Mi smo građani, mi smo narod, gospodine! — Aćimu drhti glas. — Vi, iz mesta, kas kući! Otvaram paljbu! — oficir zamahnu sabljom na seljake. Crna go mila s e zanjiha, ali se niko ne otkide.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gledam ga još malo, pa ga ostavljam da ščepam svoju ručnu torbu. Spremim se da bežim. Pa otvaram prozor i zveram po ulici. Grad zamro. Mesec nestao. Lišće šušti, i negde daleko prema crnoj šumi drhti jedina svetiljka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dok je budan, drži se; mrk je, zakopčan, gotovo nabusit. Ali u snu je nemiran; vrpolji se, znoji mu se čelo. Ustajem i otvaram prozor da uđe svježi zrak. Tad se nešto primiri. Kad ga gledam ovako dok spava, izgleda mi još mlađi, gotovo dijete.
Nametnuo mi se tom upornošću ponavljanja, ali ni tad još ne poimam što je to što on ponavlja. Najzad otvaram oči i vidim nad sobom lice bolničarke i njene usne što se miču.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Kad hodža ode na ćabu, a meni đavo ne dade mirovati, nego i onu odaju što mi je rekao hodža da ne otvaram, otvorim; kad nasred odaje voda! Tu skinem sa sebe haljine i stanem u vodu da se okupljem.
Petković, Vladislav Dis - PESME
kada sam ja spavati hteo, Željan da telo umorno odmaram, Duh stare sreće obuze me ceo, I ja sam poš'o srce da otvaram.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Otvaram aparat, on se čudi i gleda šta radim, u neizvesnosti je da li da se naljuti ili ne. Dečaci me uplašeno vuku. U trenutku
Nastasijević, Momčilo - PESME
I ne kao ti Strmoglav oplođenju Slepo na pir. No voljom, te ne sazdala me, Put otvaram, evo, Sebi za uništenje, Nerođen ma za mir. Plod ja bez ploda tvoj, I sudnja ova u meni reč.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
se ne šetam po vrtu ili ne pišem ni računam u njegovom paviljonu, ja hodam po sobama, posmatram stare portrete i slike, otvaram fijoke komoda i vrata ormana, koja, odučena od toga, zavrište od iznenađenja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI Jest, hadži-Risto! JEDAN OD TRGOVACA Jutros otvaram dućan, a ono kuče tursko, Mehmed beg, što mu se meso natrag kroz čakšire vidi i što mu hleb na veresiju dajem, prođe
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gle, opet počela kiša. Uh, kakav mi je amrel, sav se usukao dok sam bolovala. A badava ga i otvaram: prska odgore, prska odole, mesi se blato na blato. Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u!
Petrović, Rastko - PESME
sa svoje zloće ne pate! Meni je svejedno. Otvaram usta i rumenilo me večeri truje nekim slatkim golicanjem kroz sva tkiva. Evo čuda nad čudima.