Jakšić, Đura - PROZA
— A šta će ti bosiljak?... — pitaše ga Jelica. — Otkad mi je babo preminuo, to mi je najmilije cveće. Jelica mu dade stručak bosiljka.
Obradović, Dositej - BASNE
” Jedan bosanski vezir pitao je starce Bošnjake: „He, kmetovi, kažite mi pravo: koji vam je najbolji bio paša otkad je car Bosnu osvojio?“ „Čestiti veziru, oni koji je otud pošao a k nami ne došao”, odgovore prostosrdečni starci.
„Jest, baš! Ne znam otkad su koze kurjačke sestre, i otkad |su kurjaci tako milosrdni postali! Idi, idi, sluto, ovde ti laži ne prolaze.
„Jest, baš! Ne znam otkad su koze kurjačke sestre, i otkad |su kurjaci tako milosrdni postali! Idi, idi, sluto, ovde ti laži ne prolaze.
Srebro i zlato, kako i proči metali iz zemlje se vade i na zemlji ostaju i propadaju: no otkad su se ljudi soglasili da se za ova dva metala navlastito svašto promenjuje, od tada ko njih ima, svašta može imati,
” Naravoučenije Otkad je bog ljude na zemlji stvorio, i otkad su među njima carevi, nijedan car nije veće blagodjejanije rodu čelovečeskomu
” Naravoučenije Otkad je bog ljude na zemlji stvorio, i otkad su među njima carevi, nijedan car nije veće blagodjejanije rodu čelovečeskomu pokazao i učinio od onoga komu je bog u
Sve istorije, otkad su ljudi počeli što se god među njima čini pisati, o ovoj nas istini složno uveravaju: da velika carstva i silni narodi,
Čude se oni, i kažu mu da ništa toga nije bilo, niti je moglo biti za toliko kratko vreme otkad je on glavu u vodu umočio, „Nije moglo biti? Kratko vreme! Vami je do šale!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zapitam lajtnanta, otkad je on na kordonu jesu li kakva pisma od Crnog Đorđa ili koga drugoga na kogagode prešla? On kaže: „Kako se čulo, Crni
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao da ih je stid što su onako završili svoj pređašnji sastanak na Ivanjdan. Pa i kmet Purko nešto okleva. Otkad su ljudi došli, a on još ne izlazi iz kuće. U zlo doba eto ti i njega — iznese pun bardak rakije.
Dugo su ćutali. Tu niko nije umeo pametovati. — Bogami, jest — počeće čiča Mirko. — Eto otkad i ja pamtim nije se mogao ni jedan vodeničar održati, a ionako je po selu mnogo mrlo ljudi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zeko. Hajduci se zgledaše. — Kako mu je to ime! — reče gotovo glasno Zavrzan. — Tako su me zvali otkad znam za se — reče on i pogleda Zavrzana. — Pa šta si rad? — upita harambaša. — Dođoh k tebi, pa šta mi narediš!
Je li, Stanko?... Ma, čime nas tako omađija?... Otkad ti dođe među nas, i Surep se prođavoli!... Surep samo odmahnu glavom, kao da bi hteo reći: Hajd̓, hajd̓!...
— Dobar ti je Lazo, bog mu zdravlja dao!... Otkad pamtim, onakog dječaka nijesam vidjeo!... Ono se vidi da će biti kućanik i domaćin. Miran, poslušan, poštuje starijega.
Koga napade? Gde to Turčin nasrnu na kuću ili čeljade čije u Crnoj Bari? Gde? Otkad je on u Crnoj Bari, mi agujemo. Daš bogu božje, caru carevo, agi desetak, pa nakriviš kapu!... Zar nije? — Jeste.
I Stanko opet obori glavu, i opet se podade svojim mislima. Jelica mu nije silazila s očiju. Otkad je nije video, pa opet ona stojaše u mašti njegovoj prava pravcata...
Aleksa jeknu: — Ama ja ne dam nju, upamti ti!... Ona je meni sve! Od njenog boga i ja imam boga!... Otkad mi ona prag prekorači, od onda mi i ljudi počeše u kuću dolaziti!... Ja je ne dam! Oči su mu sevale kao munje...
!... Zar ne znaš?!... — Pa... znam, ali sam željan tvoga razgovora!... Željan sam čuti to iz tvojih usta!... Znaš otkad to nisam čuo!... Šest godina ti si bila moj san... Ja sam u pameti zamišljao samo tebe... pa jako...
Trava je bila dosta rosna, ali se nijedno na to nije obaziralo. — Znaš li — reče Stanko — otkad se ovako ne razgovarasmo?... Ja sam željan tvoje reči! Reci još jedared da si me poželela!...
Jesi me opazio? — Jesam. Malo te nisam pucao! — Ha-ha-ha! — nasmeja se Deva. — Mnogo bi se vajdio!... Otkad ja gledam tebe!... Pa prođe pored njega i uputi se Čupićevom šatoru. Vojvode ne behu pospale.
— upita ga. — Otkad ja na to pomišljam!... — reče Stanko i trže belokorac. Zeka viknu družinu i otvori kapiju na šancu.
— reče. I Stanku se srce razigralo... Kad Zeka dođe, on reče: — Jedva čekam!... Čuješ li tutanj?... To idu oni... Otkad ne imadosmo serbeznog boja.
Dučić, Jovan - PESME
Ali je crno doba za nas Otkad je ovo koljeno: Sve je na pazar pošlo danas, Sve slavljeno i voljeno. Za tvoju Slavu, svetli Care, Neka svak pehar
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa ćemo opet steći kuću! — Izvešćemo našu decu na put — kaže mati. — Pa me neće mrtvoga kleti... Otkad ih nisam video! — Hodi da ih vidiš! — reče mati, pa ga kao neko dete povede za ruku. Ali ja u tri koraka već u sobi.
Sjede pop s Marom za sto pod orahom. Ikonija donese bijelu kavu. Pop ne skida s nje očiju. — Šta si radila, sine, otkad si ustala? Mara uzvi obrvice.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Vanredno, gospođice. — Eh, vi samo šmajhlujete! — odgovara Melanija. — Otkad pre da vam se dopadne tako?! Doći iz Karlovaca, iz onaki’ romantiš predela u ovu ravnicu bez okoline!
— To sav svet zna i čuje, samo su tebi uši voskom zalivene. — Pa ko govori? — Pa govore oni. I to otkad. Pa ja se sve činim i nevešta...
Spočetka se Jula k’o i ženirala i ljutila pomalo, jer joj se učinilo da je Šaca isuviše slobodan. »E, a otkad to?!« pitala se u sebi Jula. Sutradan kad je došla i zalevala, nije čula tamburu da je prati.
Eto ti sad! — veli pop Ćira. — Ta nije valjda? — Ta ti već dabome da mi nisi nikad verovao! A otkad ti govorim ja. — Šta mi govoriš?... Pa šta je to, daklem, bilo? Da se nije kakva nesreća dogodila?
— Al’ ti mi ne reče: šta je to sve radila? — Otkad si se ti krenuo na taj prokleti put — otpoče gđa Persa pošto se namesti u staru fotelju — nisam ti ja, Ćiro, ni ja ni
Ima ona dosta unterhaltunga i kod svoje kuće. Fala bogu, onaj vam i ne izbiva iz kuće. A zbilja, gospodar-komšija, a otkad ste vi to postali hauzmajstor pa izdajete kvartire? — zapita pop Spira. — Jest, al’ bar dolazi danjom...
Eto, i ovde se pokazalo!... Sad će joj padati na um, znam dobro, moje reči, al’ šta je ’asne sada!? Govorim ja njoj otkad još: »Gospoja-Sido, ako ste prava mati, i prijatelj svome detetu, nemojte da je ostavite da bude slepa kod očiju i bez
— He, šta ćeš!? Drugu Pélu ne mogu lako naći! — veli Nića malo i tužno. — Otkad mi ona umrla, a ja udario u nikakav dešperat, pa prop’o i ja i imáće. Od onakog gazde, — eto na šta sam spao!
— Pop Oluja!!! Ta meni, meni dabome! Te još kakvi smo pajtaši a prijatelji bili, i to još otkad! Još od prve latinske!
— E, sve ja ne valjam; nikad ja ne valjam! A kad nisam dobar, pa ondak bolje i da me nema! — Pa otkad sam ja to već rekla! — veli birtašica, peglajući jednako.
Mnogo štošta doznala je tek tada gđa Sida, pa i to otkad je upravo frau Gabriela omrznula na frau Cvečkenmajerku. — Nije to bilo, milostiva — veli Gabriela — tek od onih
onog našeg, pa sad se vraćam kući. — A, znam, i moj Šandor je posl’o omladincima pozdrav s još nekima!... Otkad vas nisam videla! A šta radi Malanija... je l’ zdrava... kako izgleda? — Fala bogu! A kako vi?
Afrika
I ko zna još otkad! Posle, ja sam bio suviše umoran i tužan, suviše oguglao, da bih tražio i kako da ulepšam svoj položaj u Sikasou.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Kako ći biti kad je nevaljalu vremenu? Gdi metiš, izgubiš; di radiš, imaš šteta, e, de! Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo. MIŠIĆ: He, he, he! Ne bojte se. Nećete propasti, kad niste dosad propali. Ta vi znate štediti!
On da nije uzeo oficirsku kćer. KATICA: Nemojte, slatka mamice! Vidite, otkad nisam i ja aljinu promenula, pak ne protestiram. JUCA: Kad si luda.
Ako ima što sira ili putera, on donde čuva i jesti zabranjuje, dok se ne pokvari i ne usmrdi. Otkad sam ja ovde u kući, jošt se nije vina na astal iznelo. A u podrumu ima devet stotina akova.
MIŠIĆ: Je li istina da je tako siroma? KATICA: Manite ga zbogom, otkad ga znam, jošt se nije nikad pofalio, nego sve uzdiše, kao da je svet na njega pao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tamo odoše toliki. Bolje da ovde sve rasprodamo, nego da se sramotimo i da nas sramote. A što kažeš za Pavla, a otkad je to sramota brata voleti? I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila.
“ A tu grupu nezadovoljnika vodio je neki rođak Isakoviča, Meandžič. Otkad je to bilo počelo, Trifun je, sve češće, urgirao da im se dozvoli odselenije u Rosiju, ali Temišvar nikako nije
nesreća Pavlova, pa zatvor, saslušanja, sve to, a naročito svađa sa gospožom Kumrijom – koja se bila sva izmenila, otkad je on spremao tu svoju selidbu u Rosiju – bili su dotukli Trifuna.
toj čatrnji, na koju se izlazilo iz odaje gde je Trifun sa ženom spavao, oni su se, celu tu godinu, sastajali na kavu. Otkad se beše ćerkom kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i
Otkad se beše ćerkom kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su se, i
samo toliko, da ne treba ređati nepravde, koje su pretrpeli u austrijskom carstvu, niti iznositi gravamina, koja imaju otkad ih teraju u Hungariju. Navoditi kao uzrok za odselenije, to.
Ispod crnih obrvica, koje su bile guste i ličile na crnu pijavicu, franceski, ofarbanu. Otkad je ta selidba u Rosiju postala predmet svakidašnjeg razgovora, u familiji Isakoviča, brak Trifunov počeo je da se kvari
groznica, koja je obuzela bila sav dištrikt u Pomorišju i Potisju, i gospoža Kumra bila je za taj odlazak, kojekako. Otkad je to, međutim, bilo zabranjeno i opasno, ona je plakala i spominjala decu.
sirmijskim husarima, Pavle nije znao mnogo o ženama i nije bio ženskar, a naročito mu nije bilo stalo više do žena, otkad mu je bila žena umrla.
Prema mišljenju franceskih filosofa, dužina života čak nije ni važna. Nego bezbrižnost u životu. Otkad leči konje, a ne ljude, zarađuje više novaca, kod grofa Para. To mu omogućuje da, uveče, u flautu, svira.
Ima apšit iz austrijske vojske u džepu. Bezmerna je patnja koju su on i njegov nacion pretrpeli, otkad se rat svršio. – Otpušteni su, bez ikakve krivice, pa žele da odu. Sva ta jadikovka, međutim, ništa mu nije pomogla.
Ene vam Peja, tamo, u vrbaku! Tamo vi njega! Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka! Otkad je to carski befel da se žena pita za ajduka? Nije toga bilo ni pod Turcima.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On je još i danas trgovačko središte i njegov pazarni dan — subota — veoma je posećen, naročito otkad je podignuto tržište.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Moje orahove cipele klizile su niz drvo kao po ledu. Otkad sam dobio ove proklete cipele, čitav svijet uopšte postao je klizav i nesiguran.
— Zar onome nevaljalcu Žući da dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od radosti udebljao otkad je nestalo čiča-Trišinog dobrog mačka Toše!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Neda je bila izuzetak. Ona se nije interesovala za kosinuse i te stvari tek otkad je Hadži-Nikolov zamenio Majtenjija, niti vas je gledala kao da gleda nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu
Bio je to prvi put otkad znam za sebe da je ona ušla u tu sobu. - Nije mi ništa, mama. Nije mi savršeno ništa. Samo sam se malo okliznuo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za polazak u
Plakala je nad samom sobom, kao što je to, uostalom, od nekog vremena, otkad joj je muž bio naglo oronuo, često činila. Žalila je sebe neizmerno.
Povrativši se malo od ćutanja i zlovolje, puk je opet počinjao da peva, naročito otkad poče da prolazi kroz varošice u kojima je bilo, u izobilju, dobrog vina.
Sa svojim bolesnim trbuhom, što mu je manje smetao otkad započeše bojeve, ležaše kao u grobu, u toj kolibi, kloneći se ceo dan da iziđe u logor, koji beše načinjen na utrini,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—reče Azra. — Ne zamaraš me! —Šta želiš za desert? — upita držeći slobodnom rukom jelovnik. — Gle, carske mrvice! Otkad to nisam jeo! — Moraćete malo da sačekate... rekao je kelner. Carske mrvice se prave...
i vide napoznatu tavanicu, napuklu po sredini, stare fotografije i dvocevku obešenu o zid preko seljačke tkanice. Otkad nisu tako spavali, tako duboko i bez ikakvih snova!
Matavulj, Simo - USKOK
Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao da bi narod mogao na vrijeme doma!
On, ipak ljut na Ivanovića i na sve što se desilo, iskali se na njima: — Sve je otišlo đavoljijem tragom otkad nas ne pokriva bandijera svetoga Marka, a osobito otkad vas sankiloti otrovaše svojijem duhom!
desilo, iskali se na njima: — Sve je otišlo đavoljijem tragom otkad nas ne pokriva bandijera svetoga Marka, a osobito otkad vas sankiloti otrovaše svojijem duhom!
Njih trojica starijih ne bjehu silazili u Kotor otkad ga konačno zauzeše ćesarovci. Pop očekivaše da knez pripali, pa da zapodjene razgovor o tome.
— Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad sam s vašim ljudima, Graničarima. Samo se ne mogu odmah sjetiti svake riječi! Knez ga gledaše i slušaše.
? — E, vidiš, u nas je odskoro! Nema njekoliko godina otkad je naš vladika nabavio iz svijeta sjeme i rasturio ga po narodu.
I sad, bratikoviću si ga moj krasni i đetiću moj lijepi, za ove trideset i tri ili i četiri godine, otkad se ovaj vladika zavladičio, osim ovijeh pošljednjijeh godina, bio sam ti vazda u svemu.
— Protekoše gotovo dva mjeseca otkad bokeljski glavari otidoše u Rusiju, a o njima nikakva glasa, kad, njekako o Usjekovanju, stiže carski ruski glasnik i
naš Janko!“ Kakva razlika za dvadeset i četiri časa, otkad se od zagonetnog „principa“ prometnu u „uskoka“! Njemu je to godilo, od toga mu bješe toplo oko srca, i svakim načinom
— Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite! Prvi put otkad je u Njegušima, Janko ču da ga njeko oslovi sa „vi“, i ugodno se iznenadi, našav se odjednom pred čovjekom i stvarima
Pod panjegama bjehu dva velika gvozdena kovčega, po svoj prilici prazna, otkad Rusija prekide godišnju pomoć! U sredini bješe sto zastrt zelenom svitom i oko njega tri stolice.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Tako je i kod nas, to jest; kuća sama, svašta dosta, pa kako se čovek najmanje, to jest, udali, eto ti štete. Otkad se kanimo malo kud izići, pa nikako; ja, to jest, u poslu na jednoj strani, ovaj gospodar na drugoj, to jest.
MATI: Bre dobra mi je, sirota, i pametna, a radena, radena - ja ne znam, otkad je malo odrasla, sasvim sam odmorna. PROVODADžIJA: E prijatelju, da vam kažemo zašto smo, to jest, došli.
) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je. TETKA (skupi karte): Otkad ja razmećem karte, nisu me nijedanput prevarile. UGLED 5. DEVOJKA, PREĐAŠNjE MATI: Gde si ti, devojko?
(Soba muževlja) MUŽ (sedi ia pregleda jedan protokol), ŽENA stupi ŽENA (trči k njemu): Otkad te nisam vidila!... MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare! MUŽ: Beži, vidiš da imam posla.
Ajde, kaži, čim su te opravili, šta si donela? ŽENA: A šta si mi ti kupio otkad sam dovedena? Vidiš, moram da ti kažem, sramota je, ni kapu mi nisi jošt naručio. MUŽ: Velika stvar!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Šta se ne spremate? SMRDIĆ: A šta znamo činiti? ZELENIĆKA: Šta znate činiti. Što ne kopate redute? Otkad ja vičem da se kopaju reduti! Gdi su barikade? Svi na noge, pa se oružajte! ŠERBULIĆ: Mi ne umemo tući se.
Radičević, Branko - PESME
Gojko, i beže mu žao, Seti s' Cvete, pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Što je tebi, brate Radivoje Otkad zlato ti ugleda moje? Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima.
(BOLESNIKOVA TUŽBA) Je l' to danak, kad mu vedla nesta? Je l' to sunce, otkad sijat presta? Što l' potmolo tako u me gledi, Tako ladno, da mi s' srce ledi?
28. Zaman ginu Varadinci, Zaman, zaman Banaćani, Zaman oni krasni sinci Sokolovi Kikinđani! Oh, otkad se bojak bije, Žešći guja bilo nije! 29.
Ta ne bija ni ja kukavica, Al' on beše nama perjanica. Kad upade, kada Turke savi, Odma krvca sve polje poplavi. Otkad krst se sa nekrstom lupa, Niko krsta bolje ne okupa Ta u krvi u zlotvorskoj kletoj, Desno krilo bi on veri svetoj.
Seti s' Cvete pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Šta je tebi, brate Radivoje? Otkad zlato ti ugleda moje, Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima; Još me čudno gleneš kadikada, Da
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U našoj kući, otkad se zna i pamti, nikad niko nije imao sata, nit je ko znao da po njemu čita vrijeme. Moj stric Nidžo, kad se vratio sa
— Bježim od pljuska! — gaknu nogati baja. Varakam se ovako s njim čitavog božjeg ljeta otkad znam za se. — A koji si ti? — opet će djed. — Ja sam ti neki Rade s Brdara, hodam po najmu. — A kod koga si sad?
To se, glasno, nije čulo otkad su Ćopići na ognjištu vatru propirili. Pjevanje je momački posao, a oženjen čovjek — jaram na vrat pa tegli i ćuti.
— Džabe ti je, kad mene zaškaklja i nekakvi mravi uza me krenu, ja ću nju spjevati, pa je l ginuti, jest. Otkad je ustanak počeo, a Đuro se „svrstao u redove“, uvijek su iz njegove jedinice stizala u selo nekakva „žalobitna“
— uozbilji se delija. — Ama, znaš li ti, druže, da je nama, krajiškoj djeci, jedina i najveća milošta i dar, otkad znamo za se, samo orah i ništa drugo, osobito zimi.
Je l jasno, drugovi, a? A samom Iliji, otkad je dobio sat, zaista se nešto razbistrilo pred očima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu lampu pa je samo digne u
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim,
I svi se tome zaradovaše. Ali evo, opet, otkad nastade leto — ko zna šta mu bi? — on otpoče ponovo da ide kao i pre po polju, selu, i tamo da ostaje duže i — što je
— Kako ništa, sinko? — A u glasu joj se oseti prekoran plač. — Uzmi, okusi nešto. Još otkad nisi ništa okusio, a ovamo tobože hoćeš da ozdraviš, da se izlečiš?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
namisli i ona da kuša onoga jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu poznalo otkad se počeo hraniti iz roga.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— A gde vam je ikona? LjUBA: Ikone nemamo. NEŠA: Tamo u drugoj sobi. STANIJA: Kako se sve izmeni ovde u Beogradu, otkad nisam bila. NEŠA: Ima dvadeset i osam godina? STANIJA: Prošlo o Đurđevu dne. NEŠA: E šta ćeš.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ja ženski rod onako isto počitujem kao što ij najprilježniji Epikura đak počituje; i od osam godina ovamo, to jest otkad sam namislio ženiti se, nisam milije sentencije našao od one iz Šilera: Čestvujmo žene, te predu i tkadu, Ščastija
Malo zatim PERSIDA). PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem
SRETA: Neka, drugi put ću ti kupiti rukavice. Ded malo rakije. SULTANA: Ja ne pijem rakije! SRETA: Otkad? SULTANA: Otkad me je mati na nesreću rodila. SRETA: Da šta piješ? SULTANA: Ja sam na kafu naučena.
Ded malo rakije. SULTANA: Ja ne pijem rakije! SRETA: Otkad? SULTANA: Otkad me je mati na nesreću rodila. SRETA: Da šta piješ? SULTANA: Ja sam na kafu naučena. SRETA: Ha, ha, ha!
Besna je ona, napuštena, a ne luda. dve godine činilo mi se nisam imao ženu u kući nego jagnje, ali otkad se milostiva gospođa dovela, pobesni. Čekaj, otoič sam ti isterao dva đavola ispod kože, ali vidim ima jošt pet.
Lalić, Ivan V. - PISMO
2 U suvom doku sa ostatkom snasti, Eksponat iz kog vetri miris čaja; Timaren brižno, ali lišen sjaja Otkad Zemljotresac nad njim nema vlasti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stalna muzejska temperatura, vlažnost vazduha i sve što uz to fura! „Otkad je Nena porasla, mnogo više izlazimo“; kaže četvrta veštica. „Jeste li bili u hotelu 'Jugoslavija'?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Divilo se malo i veliko; i svi su javno govorili da, otkad im je sam car umro, takve parade nije bilo. Bilo je i poklona, i mlogo koješta, ali, kao što kažem: moja volja nije
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo! — i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš, odavno
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: Ne znam zašto? AGATON: E, pa zato, brate, što ti čak nemaš ni zanimanja. Otkad te znam, ti si samo „ovdašnji”. Trifun Spasić, ovdašnji. Nikad nisi imao nikakvo zanimanje. TRIFUN: Ne znam ni što će mi.
Vi uvek tako nekako zavedete razgovor da ja zaboravim ono što je najvažnije. Otkad mi stoji u džepu ova ceduljica na kojoj je tetka napisala račun o utrošku onog novca što ste joj dali.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica se namršti kad uđe, umalo ne zapuši nos rukom. Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti? Otkad ja tebi vičem svako jutro da sobu čistiš i vetriš, a ti si mi napravio ovde čitav svinjac!... Ja... ja...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Da l vi to plačete? SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta. SIMKA: Pa eto to... Vidite da je rat. A vi...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Zato se sad počeo bojati i naroda. Otkad je starac došao u Rim, o caru, njegovim sjajnim dvorovima, o njegovom neizmernom bogatstvu i o njegovu nebrojenom blagu
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— rekoh oduševljeno. — Razume se, — produži gospodin ministar — velika i značajna uticaja. Evo, na primer, otkad je ustanovljena štednja, moja ćer je već preko sto hiljada uštedela za miraz sebi.
Bog da joj dušu prosti! — Kakav 'ajduk usred bela dana kad u nas nije bilo 'ajduka ni noću, otkad ja znam za sebe?! — Nije svaki dan Badnji dan... U'vate, odvuku u šumu, pa oderu kao jarca... Huuuu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A on još puši i traži izlaza svome čemernom stanju: zaključio je sâm, da, otkad ga je majka rodila, strašnije ni teže noći nije proveo.
Videsmo da neće ni doći. To mu je prvina, otkad je doš'o među nas, da ne dođe pred ručak i večeru na 'ladnu. Raziđosmo se oborenih glava, žaleći kapetana i
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale! Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao.
Gle ti nje! Nemoj da misliš ako smo pristali da te damo, da smo te upisali i u njegovu partiju! DANICA: A otkad si ti to u očevoj partiji? PAVKA: Otkad sam se udala, sinko. DANICA: E, pa i ja otkad sam se isprosila.
DANICA: A otkad si ti to u očevoj partiji? PAVKA: Otkad sam se udala, sinko. DANICA: E, pa i ja otkad sam se isprosila.
DANICA: A otkad si ti to u očevoj partiji? PAVKA: Otkad sam se udala, sinko. DANICA: E, pa i ja otkad sam se isprosila.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Slažu se s vlašću, slušaju vlast, skidaju fes pred kapetanom. Jednom reči poštuju vlast, a međutim, otkad je već to napisano i po celom svetu objavljeno i poznato, tako da nema toga ko to već ne zna, da su interesi vlasti i
Maksim nastavi hrkanje još jače. — Pazi, životinje jedne, kako je zaspao! E, baš se toga čoveka ništa ne tiče! Otkad ga deljem, pa jedva nešto malo! Nego — nije ni čudo. Društvo je krivo.
Očima se razgovaraju. Širi se po selu kao da je tu još otkad mu je pupak zavezan. Katkad stane tako s Mićom »Oficirom« (kome je od toga vremena jezik bio sav ispečen i crn kao
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
More ključa, ko drožda... Ko sam? Niko! Kad? Nikad! Gde? U Miločeru? Možda... I već uzdišem: Otkad Ne videh moj Beograd — Dana dvadeset osam! U Beogradu znam ko sam...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Danas je narod došao da pazari. Ovdje osim Crnogoraca ima i našijeh podanika, Orahovljana, Lepetanaca i drugijeh. Otkad su Francuzi bili, slobodno je izvanjskom narodu da u grad ulazi...
Znaš, vidite, sve što smo doživili otkad je princip prošao! Koliko se gostiju izmjenilo i kako se ispratiše! A svijet je obezbožio, znaš, vidite, napustismo
“ Otkad je Stanko počeo da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu,
„Tamo sam počivao koliko se on spremio i na konja uzjahao“, reče pokazujući glavom put vidara. „Ovo je, peti dan otkad se ranio?“ „Da, peti. Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo.
Promišlja na ponašanje Jankovo otkad mu je u kući; spominje se svega, ali ne vidi ni traga kakvoj sumnji. Prebira opet u pameti neće li se sjetiti čega što
Prošao me ijed. Zbori slobodno, samo ne sramoti. Svaku ću ti čuti. Ti reče da ti je nevolja. Da čujem, ženo, kakva?“ Otkad on započe te riječi, ona se pomalo pribra, pak najzad, uzdahnuvši još jednom, odgovori: „Kako mi nije nevolja!
Serdar je zagrli i poljubi u čelo. Pod tijem toplim cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom licu, pa ta rumen sađe i optoči joj vrat. „E bruke naše!“ reče ona dižući se.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Preporodilo me ovo umivanje! IKONIJA: Više i ne pamtim kad sam putovala! Otkad sam Radenka saranila, nisam! ANĐELKO: Kako sednu u voz, odma se izuju, pa pečeno pile u krilo! Istina, ima i cica!
Stanković, Borisav - JOVČA
ispod njenih nogu, pošto opet sedne i zavali se): I eto, kusaj, pij (naliva mu čašu), pa da mi pričaš to: kako to? otkad to? Sve, sve, sve! (Raskalašno se zacenjuje.) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve!
STOJNA Ne znam, gazdo. No znam samo da se ovako više ne može da izdrži. Ja bar ne mogu. Otkad se ona nesreća desi i on ovamo kod nas dođe, eto i noć i dan sve je ujedno. Ja više ne mogu da izdržim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Spominjem se, otkad sebe pamtim iz detinjstva, da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: „Ići ćemo u Semarton.” S većom sam željom
Ali, evo nevolje, nema se s čim dotle doći. Otkad je god Trijeste na svom mestu, u bolje vreme za me nije u njega mogao doći gospodin Varlaam, rosijski arhimandrit, s
„Jest način u vešt ’ma!” Ovo ni u čemu ne valja zaboravljati, i po ovom pravilu u svačem suditi i izrečenija činiti. | Otkad je god grad London onde gdi je, ne znam je li iko u njemu samo zato što novaca nije imao tako blagopolučan bio kako što
S njim se pozdravim i počnem razgovarati latinski, kojim jezikom on beseđaše s predivnim krasnorečijem i ispravnostiju. Otkad sam iz Moldavije izišao, nisam bio tako veseo kao u ovi dan.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja prionu svojski. Jadnik se ne bješe omrsio bogzna otkad, a još toga dana pješačio četiri časa. Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo
Bakonja je sve to slušao njekako rasijano, otkad u novoj mađupnici ču njeki razgovor između dvojice slugu, koji ležahu te se i ne mrdnuše kad kuvar uđe.
I svi se obrediše. — Valaj nam je jadni Škoranca od vajde i mrtav! — reče govedar Lisu. — Promisli, dijače, otkad je njega bog uzeja, pa se, jeto, pročulo da se diže, ne smi ti od tada vraži prikovođanin amo u krađu!
— reče blago. Bakonja, jako začuđen, pođe. — Činilo mu se da je protekla godina, a ne jedan dan otkad je pošljedni put hodio na česmu; činilo mu se da se on prometnuo u njeko drugo čeljade, i da se sve oko njega skroz
Kušmelj bi prijatno iznenađen vidjevši koliko je Bakonja narastao za godinu i po otkad se ne vidješe. — Lipo moje dite — reče on, pošto se poljubiše. — Nemamo kad, ćaća, nego samo malo riči!
Brne je pogledao sinovca i nadimao obraze. Bakonja se slatko smijao, pomišljajući da je to prvi dan otkad je u manastiru a da strica ne češka ni po leđima ni po listovima.
Meni je došlo fra-Jakove, da štagod učinim od sebeka. Jevo četiri godine otkad ga virno služim i uz njega muke mučim! Šta sam mu ja kriv?
Prije događaja sa Pjevalicom Bakonja bješe svega dva-tri puta, Bujasovom brijačicom, ošurio „maovinu“ s lica; ali otkad mu buknu česta dlaka, stric mu pokloni britvu, a otkad mu Jelka reče da joj se prsti ježe kad ga pomiluje, Bakonja se
puta, Bujasovom brijačicom, ošurio „maovinu“ s lica; ali otkad mu buknu česta dlaka, stric mu pokloni britvu, a otkad mu Jelka reče da joj se prsti ježe kad ga pomiluje, Bakonja se poče brijati svakoga drugoga jutra.
Jedna neugodna misao izazva drugu. Doista mu Bujas namješta zamke! A onaj gadni Mačak, otkad nestrpljivo očekuje da se zafratri i da dobije parohiju postao je taka pritvorica da se čovjeku ne mili pogledati na
Već je godina otkad ga Butre poslužuje. On u svome srcu nije razdvajao svoga učitelja Bakonju od strica. Bakonja mu bješe ideal.
Da ispričamo ukratko kako je fra-Brne proživio tijeh deset mjeseca otkad ga Pjevalica istjera iz sobe. Prvo što treba spomenuti to je da je priložio crkvi pedeset talijera, a ne dvjesta ili
Ćosić, Dobrica - KORENI
kao da mu odgovara na neizrečeno pitanje, pa opet brzo gurnu hartiju na dno džepa, smirujući se; čeka on ovaj trenutak otkad pamćenje nosi u sebi. Sreće očev pogled i ne skreće svoj. Dugo se gledaju.
Osovina velikog tocila jednim krajem pobodena u bagrem, a drugim u cerov direk, rakljast na vrhu. Otkad pamti, tocilo više niko nije upotrebljavao.
Otkako sam se rodila i otkad znam za sebe, sve ću ispričati, Gospode, molim ti se... Tukla je kravu palicom po brnjici što je obrstila i polomila
„Kad te Aćim zove, vrati se. Umri, ali ne daj ludima da se raduju tvojoj sirotinji. Otkad je došao iz apse, nije se digao iz postelje. I tebi će biti lakše da s nesrećom razgovaraš u četiri oka“.
I svako jutro me zapitkivao da li su mi deca zdrava. Samo: Aćim je bog... Poslanik otkad pamtim, vođa radikalski, novine sve pišu što on kaže, i gazda, može za bunjište da me kupi.
Đorđe ne zna da takve berbe nije bilo otkad je Prerova. Ulazi u groblje. Ono da mu kaže da li je Adam živ. Oseti miris tamjana i voska.
Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe. Posle neke bune, Turci mi uhvatiše oca i natakoše ga na bagremov kolac.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A možda ih neće ni biti, jer je ulaz u pećinu zabranjen otkad se jedan od dečaka nije vratio iz nje. Jedno je izvesno: postoji Plava pećina i u njoj vila koja najhrabrijima poklanja
Ovaj se trže. To nije bilo, niti će biti! Mora da mu se pridremalo? Otkad leptiri govore? Ali, rumeni ponovi reči zlatnog, a plavi klimnu glavom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni naćuliše uši. „Pogledajte bezbrojne ove zvezde! One pokrivaju od pamtiveka nebeski svod. Otkad se pojavio na Zemlji, čovek ih je posmatrao, razaznao njihova jata i dao im razna imena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
previjaju od bola, usred one zapare i prašine, i sa noktima u zubima ćute i pitaju se samo očima: kad su, eto, otkad i zašto su oni prestali biti ljudi?
“ „I kamen bi tvrdi popustio“, prede ona uporno, ali stalno pomirljivo, „otkad ti govorim. Tako te i za slave uvek moram da preklinjem i pred tobom bogoradim, pa su nam se ljudi i prijatelji već i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Krhka zdravlja, obazriv prema svemu i svakome do granice smiješnog, prosijed otkad god ga ja pamtim, brižljiv do pedantnosti u odjeći i u svemu drugome, stric je prosjedio svoj vijek u toj prostoriji a
kako možeš tako neozbiljno raspravljati o tim stvarima, tako olako udarati u same temelje na kojima počiva ljudsko društvo otkad god je izišlo iz životinjskog stanja!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Uđe kapetan u sobu... U poslednje vreme, naročito otkad je doveden iz suda, promenili su svoje ophođenje sa njim i panduri i činovnici.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A mati reče: — Jest, kćeri; carev sin i Oštar Dan vode kćer jednoga kralja; ali je se ipak neće užiti, jer otkad je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu ima već uprav tri godine; i u tom je njemu
vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mu vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je otkad ja znam bilo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
G. Oče, evo opet mene. Tvoja cura traži tebe: Sad je bolna, naglo vene: Ne poznaje danas sebe. Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo..
Ne znaš ni to, da sam sve prebol'o, Da si sada prošlost moja sjajna. Moja ljubav pod životom spava, Otkad mis'o rađa svoja čeda: Tako mrtvi daju katkad java, Moju ljubav još sećanje ne da.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
To je njeno, a za tuđu volju, što joj se nameće otkad za se zna, već davno je zamrzila. Ali se Marko ne brine za njena unutrašnja čustva; jednako je osorljiv, a nije se
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa jest, može da bude prijatno! VASA: Ama, otkad ja čekam da neko iz naše familije onako... kako da kažem... da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi.
) SAVKA (ljubeći se sa Živkom): A ti mene, Živka, zaboravi! DACA (ljubeći se): Ju, slatka moja Živka, otkad te nisam vid'la! Dobro izgledaš: tu, tu, tu (pljuje) da mi te ne ureknu!...
A ti, tetka-Daco? DACA: Ju, slatka moja, da mi oprostiš. Otkad ja govorim mojoj Hristini: hajdemo do Živke, red je da joj čestitamo, ko će ako nećemo mi, familija?
jer gospođa mi je naredila: koji god prodavac prođe, da kupim sve koliko god brojeva ima, ali svega je jedan prošao otkad stojim na kapiji. Ne znam da l' još da čekam na kapiji?...
ČEDA: Otkad ja to govorim. DARA: A ne mogu da podnesem ni ovu sramotu. Posle ovoga što je izašlo u novinama, veruj, ja ne bih
ŽIVKA: Ju, slatka moja gospa-Nato, baš vam hvala što naiđoste malo. Otkad vas nisam videla, pa baš kažem: što li mi se to gospođa Nata odbila?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
koje je, i u ovom slučaju, propraćeno kolebanjem među javom i snom: „Sa svojim bolesnim trbuhom, što mu je manje smetao otkad započeše bojeve, ležaše kao u grobu, u toj kolibi, kloneći se ceo dan da iziđe u logor, koji beše načinjen na utrini,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa?
MITAR: Ja vidim promenu, ali ne znam zašto; ta ni šest nedelja nema otkad ti je otac umro. EVICA: Ona oće da je kod nje sve kao kod najveće gospode.
Petrović, Rastko - AFRIKA
I ko zna još otkad! Posle, ja sam bio suviše umoran i tužan, suviše oguglao, da bih tražio i kako da ulepšam svoj položaj u Sikasou.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: Ostan’te ovde za neki dan! Čekaće paša!... Ima vremena!... RADAK: Pa evo, babo, Keruše gradske otkad čekaju Da paša lipše... Pa će lipsati, Makar to bilo i dogodine!... STANA: Bezobrazniče!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Govoreći ovo, jednako je opravljao kola. Upitam ga odakle je. — Ne znam odakle sam; zaboravio sam već otkad sam na granici — odgovori mi on — a skoro ću zaboraviti i kako mi je ime. Baš nas jadne komordžije posatiraše jureći.
— Dobro bar da znam da ti noćas na spavanju — ukradem. — Ta znam ja da si ti kesaroš, otkad te je. — A ti si imao posla s kesom pre no što te je i bilo na ovom svetu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo. Ali desetar mi reče: — Ne brinite.
— I ovi su uz put „ubijali“ sigurno lafove — veli Pera i pritrča Fjodoru: — Braćec dorogoj, gde si bogati, otkad te nisam video! — veli, iako ga prvi put vidi, i snažno zagrli. Niko ne može da dođe do reči.
I svi se oni rasporediše sa obe strane puta da vide trku, prvu otkad Vodena postoji. uz put „Fikus“ daje savete Peri i Simi: — Uz-digni se, „žažmuri“... polegni i kidiši.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog. Otkad s tobom se oprostih, Odrekoh se sve radosti, Prazan mi je ceo svet, Jer bez tebe nema mene, Ka’no što bez rose vene U
tri dna bela, I tri zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna Svanu otkad brat mu tamo, Vika, huka ču se bujna: „Da iz dvora njega damo!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Ha! ha! ha! gle Vuje ti! Međer i vuk se ume šaliti? BOGDAN: Pa kako, Vujo? De pričaj, kako još? Otkad nam svetla dođe gospođa, Valjda se dvorac sav izmenio? Sve po latinski?... Vila il’ kastel? Il’ tako nešto?...
MIRA: A sad? Zar ne znaš više ljubiti? STANIŠA: Ja ne znam — Ne znam ni kako mi je, Otkad me ona zmija ujede, Čisto mi srce posta divije.
BOŠKO: Nemamo više otaštva! STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo! BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše —
STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo! BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam onde više otaštva!
BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam onde više otaštva!
otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam onde više otaštva!
RADOŠ: Otkad ste ono nogom nesrećnom U Turke pošli — izdajnici ste, I prokletnici kleti odonda... BOŠKO: Ne kuni, babo, svojih
— VLADIKA: Davno je, sine, Otkad mi vida mutne zenice Kroz duge noći zalud čekaju Blaženog sanka sjajne obraze — Al’ zalud, zalud — odbegoše mi
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan. Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli.
Sam vladika da dođe, pa ništa! Kažu stari ljudi da je za turskog suda samo jedanput bio u gradu, a otkad je Švaba ušao ne sjećaju se da su ga ikad vidjeli.
Sudac: Ne pitam te to, već bih rad znati koliko mu je godina. I to mi je potrebno. David: A koliko ima godina otkad ste vi došli u Bosnu? Sudac: Pa ima tako dvadeset i tri, i četiri godine. David: O, mlogo, po Bogu brate!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.) Gle, pa evo ih akta Perićeve intabulacije. Otkad ih tražim, čoveku prošao rok za žalbu zbog toga što se izgubila akta.
Jakšić, Đura - PESME
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
u modrini zore, gotovo u mrak budio bi se. Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine. Otkad umro otac, sve gotovo sestre materine, tetke mu, tu su spavale, sedele, a i docnije uvek po jedna ili dve.
Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se bogati — da joj on otvori, i uvede kola. Baba Stana siđe i priđe kući.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade je pita rašta opet odbjegnu svoga čovjeka. — Ne pitaj, braco, — odgovara Cvijeta. — Otkad sam s njime i u kući mu, i na sunce sam zamrzila...
I negdašnji Jovica postade gazda i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što
Mogao bih i pobjeći preko granice? — Ali se odmah predomisli: — Ne, to nije moguće danas, otkad je mudri Švabo i tamo zasjeo... — Ih, blažena ona vremena dok je odmah preko planine tursko bilo! ....
Djevojka je ščepa za oglavu i privuče k sebi. Zatim je pogladi i okrenu se k Ivu: — Vidite, — reče ozbiljno— otkad su polja izdala, ona je očeva hraniteljica. Dobra je na mliku...Svaki dan daje po dvije—tri litre. — A je li bolje ocu?
— Jemaju praviщu! — javi se odlučnim glasom pokojnikova sestra i nastavi: — Otkad se svit spominje, u ovoj kući nikome nigda nije brecalo siromaško zvono!
— Ni ni drugome bolje! Nimam nego sebe hraniti... — Odavna ovako živite? — Odavna?! — ponovi starac. Otkad sam iz svita došao — biće priko dvadeset godina... — I uvi jek tako? — opazi Ivo. — Uvik...
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (dvosmisleno): Biće, biće i drugo, sve će biti. (Razdragano): Znaš li, snaške, otkad poče da živiš, krećeš se, da primaš goste, a pokatkad da izlaziš, da se viđaš, cela varoš, sve se opet u tebe zaludi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put.
Malčice su kao uzele noge da izdaju gos-Tošu. Očni lekar mu baš zato dade odlično staklo, i otkad natače naočari, gos-Toša ne izbija iz kuće i mnogo čita, naročito poljoprivredne stvari.
Ko zna otkad je ona zapravo majka Juličina, jer stalnu i redovnu brigu nad detetom nikada niko sem nje nije vodio. Tako isto niko ne
Napušta me valjda zdravlje... Te jeseni gospa Nola se razbolela. Prvi put otkad je živa, ozbiljno, s leganjem u postelju.
Vlaovićima, pa Lukićima, pa Kračunima, pa sa, ne znam ti ja, grofovima ili plemićima fon Oprešama — i to samo za vreme otkad sam ja ovde, i nešto malo od vremena o kojem mi je Todor pričao...
Za tri meseca dana sam u Italiji više sazreo nego u Beču za godine, i nego otkad uopšte za knjigu i školu znam! Rim, daj mi Rim, Gospode Bože! pa makar otsad pisao na italijanskom jeziku samo...
Tih dana pokazala se frau Roza, prvi put otkad je palanka zna, napudrovana i u mideru. Izgledala je, onako bolesna, kao mumija, ali rezultat je ispao pozitivan.
Kad, neočekivano je preseče stari gospodin Avram. Taj stari, vrlo stari gospodin Avram, otkad ne miče više nikuda iz palanke, poznat je po tome: što je nekada krstario po svetu i bio užasan trošadžija, a kad je
Jana, kad otplače, sluša dalje uvek oborenih očiju. Ona nema matere otkad zna za sebe, i njena roditeljska kuća pretstavlja sasvim drukčiji čvor, sušte drukčiji od ljubavnih i pijanih večerinki, a
Sava Bajić, šuster po zanatu, nekada krpa, a posle pođonar, do čega je mnogo držao uvek, a najenergičnije otkad je podigao svoju kuću. Energično je odbijao da „udara fleke”.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
neće da je lud, pri početku nastojaščeg dela, i ovo mojim čitateljima za dokazati, moram malko putem Aleksandrovim. Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji
prinesem, a za jedan moje komšinice poljubac ja bi se razrešio i više što učiniti negoli samo navesti ono što svi, otkad je romana postalo, navode.
da je vreme opet k našem Romanu vratiti se, koji je, međutim, na svojej Rozinanti grdnom jednom šumom tiho jašio; otkad je pretpohvaljenim magaraca primerom naučen uvidio da su nezadovoljstvo i očajanije takove stvari koje više vreda nego
000. »Vi nećete moći predstaviti sebi, gospodična moja, kakovim je nespokojstvom srce moje napunjeno otkad sam sreću imao vas poznati i o vašim mnogocenim kačestavama i količestavama uveriti se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Slušaj, pobratime — veli šeretski Dušan ja mislim, to je prvi slučaj otkad vojska na svetu postoji, da jedan posilni podnosi pismenu ostavku svome oficiru. — Ah, oca mu njegovog!
Petrović, Rastko - PESME
i sred ogromne sale što davno već je znana Sedeći nepomično vrebam Istrajnost naspram Smrti Ja se ne sećam više otkad ni kolko ima dana Da su nam pogledi tako unakrsno uprti Jedno će od nas istrošeno sklopiti svoje oči, I kroz njih se
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— upita dečak. Zatim htede da se osloni leđima o lipu ali mu se stablo iza leđa izmače. — Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo.
Zatim htede da se osloni leđima o lipu ali mu se stablo iza leđa izmače. — Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo.
— okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja! — Otkad pevaju ovce i papagaji? Mikiki-Miki-No! reče. Gosti su u čudu trljali oči. I dečakov otac protrlja oči.
— Sad si moj! — uzviknu Hobotnica. — Otkad sam trećeg muža progutala ne prija mi udovički život! Ču li iko Belutkovo opiranje!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
« A zar ja ne beh mlad? Beh valjda slep, sakat, te me ni jedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri. Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem. Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi...
Šantić, Aleksa - PESME
Kunem vam se, otkad jarko sunce grije, Zapamtio niko 'nake oči nije; Lijepe i mudre, svijetle i crne, Pune žive vatre gdje mi duša srne!
LEPTIR U vrhu sela Jela Kozliće pase i sve se vere, Savija grane I s grane bere Lešnjike rane Po bregu. Gle! otkad pahulja snega Na leskovome listu? Nije.
Na uho bih šapnuo joj ti'o Sve što živi i diše u meni. 35 Otkad sa mnom draga nije, Ne smijem se kao prije; Mnogi bećar šalu zbija, Ali ja se ne nasmija'.
35 Otkad sa mnom draga nije, Ne smijem se kao prije; Mnogi bećar šalu zbija, Ali ja se ne nasmija'. Otkad sam je izgubio, Ja ni suza nisam lio. Srcem nosim tugu mnogu, No plakati ja ne mogu.
63 Svuda gde sam, oko mene Pomrčina, guste tame, Otkad milo ne gledaju Tvoje sjajne oči na me. O, ljubavi zlatne zvezde, Presjale su vaše moći, Ispod mene ponor puca —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zvanog metoda istorijsko–kulturne rekonstrukcije“, i veoma, lako odstranjuje sve dodatke i naslage kasnijih vremena, otkad je epska poezija sišla meću seljake, a utvrđuje prvobitne, čisto feudalne njene oznake, tipične za ono vreme kad je ona
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Za slikanje Druga Marina poza Zvala se „Slatka nervoza” Mara na prozoru čeka Dragana iz daleka Za slikanje Otkad se udala Mara Za Đuru slastičara Radi na točenju boze Pa joj i nije do poze Za slikanje BEGUNCI OD KUĆE Begunci od
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Međutim otkad je pristupio četi, Đoki kao da se smače ispred očiju prozirna siva zavjesa kroz koju je, večerom, gledao čudovišta i
— Otkud znaš?! — vrcnu se Stric kao da je nagazio na divlju mačku. — Znam. On mora tako doći. Otkad je vidio prvog naoružanog vojnika, Jovanče je neprestano zamišljao da se i Nikoletina Bursać, ona otresita i krupna
Sad se poljar još više zgranu: — Striče! Zovete me stricom, ništa se ne bojite, šta je ovo danas? Otkad poljari po svijetu hodaju, ovo se nije desilo.
— I ja bih, dragi Striče. Prošlo je već bogzna koliko vremena otkad su se dječaci sklonili u pećinu, a još uvijek ne mogu da iziđu napolje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« (Sotom ukazuje kako je vrla izdavna nepresahuća ona voda: blizu dve hiljade godina otkad jednako traje; do Hristovo dobi studenu i lepu vodu imadijaše u sebi izobilno)...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Em kol’ko gi milo da se udadnu, i tol’ko gi jošte dvaput pomilo za našoga Manču, otkad se, ete, vrnu iz vojsku iz Beograd!... O, bož’ke, kol’ku mi čes’ čine i davaju devojčiki, a sve zaradi tvojega Manču!
Na slave, na patarice, postupaonice, na ženske praznike — svuda ga je vodila od najranijeg detinjstva njegovog, otkad se počeo u paticama od šest groša batrgati uz majku preko kaldrme, pa sve do osamnaeste svoje godine, kad mu je otac