Obradović, Dositej - BASNE
Ko zna da otrov truje i ko se ne bi rad otrovati, on svojevoljno i pri zdravoj pameti neće otrov piti; a ko prvo zna, i ftoro ne bi rad, a treće svojevoljno čini: šta
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neće celom svetu na vidik. Raseliće ih u razne pukove. Opljačkaće im kuće. A njega će otrovati, kao što su otrovali Raškoviča. Daće mu se u Oseku, ili Beču, kahva, da popije.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ona je u takvome zatvoru živela nekih mesec i po dana, bez ikakve hrane i u takvoj jednoj tečnosti koja bi mogla otrovati konja. Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
od žeđi koliko da se na pokaže sasvim neposlušan, pomisli u sebi: zatvoriću oči pak ću je piti, makar da bi[h] se znao otrovati. Ode, gleda u leđen. [H]oćeš! Nestalo vode iz leđena.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prodana je duša Nikola. Možda se ona dogovorila s njim? Svi su njegovi neprijatelji. Milunka će ga otrovati. Otrovati i reći da je crkao od rakije. Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik.
Prodana je duša Nikola. Možda se ona dogovorila s njim? Svi su njegovi neprijatelji. Milunka će ga otrovati. Otrovati i reći da je crkao od rakije. Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Kako to može da bude? — upita ona radoznalo. — Otrovaćemo se, ako pristaješ. — A kako ćemo se otrovati? — Tako, — nastavih ja sve odlučnije — popićemo otrov! — Dobro, — odgovori ona rešena — pristajem! A kad?
Petrović, Rastko - PESME
ona što je Nerazdvojna skrije ih svojim rukama I strepi da li će moći da zlobu svoju zbrišem svojim noćima, Ili ću otrovati njom još jedini spas mira u nebesima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije lasno izdati Momčila, ni izdati, niti otrovati: u Momčila sestra Jevrosima, gotovi mu to gospodsko jelo, prije njega jelo ogleduje; u Momčila devet mile braće i
Ako li ga otrovati nećeš, ne čekaj me u bijelu dvoru!“ Kad to začu ljuba Anđelija, ona sjede brižna, nevesela, sama misli, a sama govori: „
od ljudi pokor i sramota; reći će mi malo i veliko: vidite li one nesretnice đe otrova svojega đevera; ako li ga otrovati neću, ne sm'jem vojna u dvoru čekati“.
Tad se Dmitar bješe osjetio đe će ljuba brata otrovati, pa on uzja vranca velikoga, brže trči gradu Biogradu — ne bi l' brata živa zatekao.