Dučić, Jovan - PESME
Jer docnije krupni ognjevi da planu, Treba iskra onih što umru u sjaju; Samo zore koje iz očaja svanu, Prokažu grob pretka i put naraštaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospoža Evdokija imala je običaj da krikne, to. Kad bi joj neki trenutak u zagrljaju, naročito, prijao. On ludi od očaja, a njene se oči, kad se sa njegovim susretnu, smeju. Isakovič je bežao, iz te lože, na hodnik, da tu ženu ne gleda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I on je mogao, slučajno, naići na tu ženu, ali kad nije, znači da nije za njega. Bez gorčine i očaja ostade tako kraj njih dugo i dočeka i prve dane proleća.
započe da huji i brekće Veliki, svetao komad neba bio je osvetleo i jedan zid u izbi, u kojoj se prevrtala od dosade i očaja, skoro plačući, gospoža Dafina, izgubivši iza peći jednu svoju zlatom vezenu papuču, a drugu kod vrata.
hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu od vina, očaja, misli tužnih, pa povika koliko ga grlo donosi vojnicima, zavitlavši konja u krug, pred njima, tako da ustuknuše.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Glas je svaki tužbalica. Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija. (Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće. Dalek ratar, divni Kneže, u ralicu lastu preže.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Grčkost Versalja, bahanaliju, koja je postala svetkovina, razvrat, koji je postao mudrost, urlik očaja i strasti, koji je postao mutan, bolan osmeh.
Pandurović, Sima - PESME
Između očaja samoće i bede Života u društvu, života bez boje, Zar, draga moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje
se s puta kroz večno prostranstvo Kolevci svog bola i radosti, voljno, Da osete život bez tupe praznine, Bez očaja puste samoće, gde gine Osećanja čudnog zemno veličanstvo, I da kratku radost za dug bol iscrpe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Isprva bješe klonuo i gotov da očaja, ali njegova snažna narav ote se, te naelak, bar se tako pričini — priklopi se svemu.
Stanković, Borisav - JOVČA
Oh! (Pada ničke po jastuku, šakama stisnutim u pesnice grčevito gužva i kida jorgan, pleća mu se tresu od očaja i besa.) NAZA I ZULFA (pokupivši razbacan novac, beže levo, bez lupe, u čarapama). Pauza.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na[h]odeći dostojno Vašega ljubopitstva i podugačkoga opisanija, zaključavam ovo pismo, prebivajući i pr[očaja]. U Berlinu, sept[embra] 30, 1788. | IH LjUBIMEJŠI I DRAŽAJŠI MOJ!
I prebivaju vaš i pr[očaja]. Pismo gospodinu Henriku Tornbolu Dražajši gospodine! Vi ste sasvim osobiti človek! Od koga vi naučiste, kažite
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najgori od svih zuluma, zulum očaja, hara među ljudima a u Vasi, možda i stoga što je više sa drvećem nego sa ljudima, raste san o Baš-Čeliku koji nestaje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I kad crni sanduk, na konopce duge U dubinu spušten, krupna zemlja zasu, Samo vrisak majke, glas beskrajne tuge, Očaja i bola po groblju se rasu...
tebe večnost u zagrljaj zove I smrt bolji ti svet otvara, druže; Dok meni ovaj zemni život osta, S utehe malo, i očaja dosta. Što ću bez ljubičica!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
borbu, kad je izvesnost da se pogine uvek veća od mogućnosti da se preživi, neizdržljiv i nelagodan jedan pritisak do očaja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
negdje na krajnjoj periferiji, i o zalijevanju rajčica u raskvašenim muževim cipelama; i možda opet pokoji nalet očaja, i pokoji pokušaj rezanja žila na zapešću.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne velim da ginem od velike snage. — Gde je danas snage bez truna očaja? Zapadô sam kadšto u sentimentalnost, Pa i tome grehu evo sada kraja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u zakrpama, Sisahu vlagu mračne tamnice Da
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim! Opije te, zanese te, Obori te padom smelim!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad. Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.) Đeco, ogrijte mi se — kodža i studi još, a hladan vjetar puše i po ovijem pustim visovima bijelim
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
hrabrosti da iskorače iz svoje jadne obamrlosti, već su prebivali vasceli svoj život u izmešanoj zbrci bola, kajanja, očaja, ružne grešne naslade, užasa i gađenja.
sam ja sam jedan nesrećan čovek, samo jedan prokleti grbavi posmatrač, izgnan iz života, a opet u njemu, begunac iz očaja i odvratnosti, tragalac za lepotom. A oni oklevaju kao da ih ne zanima moje nestrpljenje.